Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
U isto vreme, koristim priliku da poželim dobrodošlicu našim gostima: dr Nebojši Stefanoviću, potpredsedniku Vlade Republike Srbije i ministru unutrašnjih poslova, i ministru rada, socijalne politike i boračkih pitanja gospodinu Zoranu Đorđeviću sa svojim saradnicima.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Sanda Rašković Ivić.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Da li se neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministri, predstavnici ministarstava, mi danas imamo pred nama predlog za objedinjenu raspravu o velikom broju zakonskih predloga, jako je zanimljivo to što je jedan značajan broj njih ušao u proceduru 5. aprila, istog dana kada ih je Vlada i usvojila i po hitnom postupku danas treba da raspravljamo o jako važnim temama koje, kao direktnu posledicu njihovog usvajanja imaju život građana u Srbiji i dalji put Republike Srbije.

Takođe, više nego zanimljivo je i to da ovo nije prvi put da mi po hitnom postupku raspravljamo o ovako važnim zakonima, a naročito da se to dešava u objedinjenoj raspravi, sa ciljem da opozicija ima što manje vremena da se posveti ovim zakonima i naravno da građani što manje čuju o istini šta se nalazi u ovom zakonskim predlozima.

Ono što je takođe nešto što posebno skreće pažnju jeste i da prvi šest zakonskih predloga se odnosi na nešto što je bila tema prethodnih meseci, nedelja i dana, a vezano za stavljanje Republike Srbije na crnu listu FATF-a, Međuvladine organizacije koja se bori protiv finansiranja terorizma i pranja novca.

Dakle, kao što smo mogli čuti na Odboru za finansije od gospodina državnog sekretara, ovi zakoni se isključivo donose sa ciljem da se praktično primene one odredbe koje je FATF usvojio kao pravila još 2012. godine.

Imali smo priliku da čujemo od premijerke kako to što je što je FATF stavio u svoj izveštaj više ne odražava realnu situaciju. Podsetiću građane Srbije, zarad istine u koje društvo je Republika Srbija svrstana. U društvo sa visoko rizičnim zemljama. Osim Srbije, tu još Severna Koreja, Etiopija, Sirija, Irak, Iran, Šri Lanka, Trinidad i Tobago, Tunis, Jemen. Dakle, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja se našla na negativnoj, crnoj listi FATF. Jedina u Evropi.

Još gore je što je još pre šest godina FATF doneo kriterijume i doneo je zapravo sve međunarodne standarde koje treba primeniti u međunarodnoj borbi protiv pranja novca i protiv finansiranja terorizma. Šest godina vaša vlast, razne vaše Vlade nisu bile u stanju da primene, da usvoje bilo koji od ovih međunarodnih standarda ili jako mali broj njih. To naravno nije smetalo premijerki da najbrutalnije obmane građane Srbije i kaže da to nije istina, mi smo na toj listi zato što je to jedna moćna zemlja tražila, mi smo ispunili najveći broj tih odredbi.

Ako je to tako, zašto onda po hitnom postupku usvajamo sve ove zakone? Zašto imamo šest zakona danas na dnevnom redu po hitnom postupku, koji se tiču isključivo toga što se Srbija danas nalazi na crnoj listi, kao označena zemlja pogodna za pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma.

Takođe, neki od problema koji se tiču zemalja koje su na listi jesu izbegavanje plaćanje poreza, nemogućnost kontrole tokova novca, pranje novca od trgovine narkoticima i trgovine ljudima, poslovanja ofšor firmi i sve to je direktno vezano i za dva glavna poglavlja 23. i 24. u oblastima borbe protiv kriminala i organizovanog terorizma.

Dakle, nemam drugo objašnjenje zašto se ovo šest godina nije uradilo. Verovatno će ministar unutrašnjih poslova da mi na to da odgovor, osim da je režim imao nekakvu korist u ovih šest godina da Srbija bude među najatraktivnijim destinacijama za pranje novca, finansiranje međunarodnog terorizma i to objašnjava činjenicu da je nivo korupcije u Srbiji danas dostigao endemske razmere.

Sva vaša priča 2014. godine da ćete ući u nemilosrdnu borbu protiv korupcije, da ćete kazniti sve one koji su se ogrešili u Srbiji po pitanju koruptivnih radnji, da ćete sve kriminalne grupe rasturiti, da ćete uvesti red u Srbiju, svelo se na to da smo mi danas jedina zemlja u Evropi koja se nalazi na ovoj listi i da danas moramo po hitnom postupku da uradimo nešto da bi koliko toliko pokazali da se u Srbiji sprovede nekakve reforme.

Reformi nema. Od 2012. godine govorite o reformama u svim sferama društva i svim sektorima ove države, ali su one nažalost izostale. Nisu izostale samo u delu korupcije i razno raznih drugih problematičnih stvari, pa zato danas imamo problematične investicije poput razno raznih arapskih investicija od „Beograda na vodi“, poput investicija i koncesija za aerodrom „Nikola Tesla“, poput investicija arapskih kompanija kojima poklanjate oranice plodne u Vojvodini.

Isto tako nemamo odgovor na ključne probleme, zapravo i velike teme – šta je bilo, ko je rušio objekte u „Savamali“, šta je sa problemom Vulinove tetke koja je njemu dala 200 hiljada evra za stan, za to treba dati odgovor? Nemamo odgovor – šta je sa 24 stana Siniše Malog i raznom njegovom imovinom? Imamo slučaj da je oslobođen najveći narko diler, koga je tako označio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, Kosmajac. Čovek nije kriv. Samo je bio deo jedne propagande. Imamo takođe i oslobađanja Caneta Subotića i mnoge druge koje ste vi sproveli tokom vaših šest godina vladavine.

Ne da nema borbe protiv korupcije, nego je korupcija sve jača, sve veći koren pušta, samo što ste je vi centralizovali i usavršili na štetu građana Srbije. Građani Srbije su ti koji treba da trpe dok vlast danas kroz razno razne koruptivne modele krčmi nacionalni i državni interes Srbije zarad svoje lične koristi i opstanka na vlasti.

Dakle, što se tiče ove teme, mislim da je potpuno jasno i da građani treba da znaju da se Srbija našla u društvu ovih zemalja koje sam pobrojao da je jedina zemlja u Evropi da šest godina nije ispunila nijedan od međunarodnih standarda ili jako malo, da budem tačniji, onih koji su bili preporuka i da danas trebamo hitno da razgovaramo o tim temama.

Što se tiče Zakona o porezu i poreskom postupku, koji je takođe ovde danas na dnevnom redu, i on je jedan od zakona koji takođe ima veze sa ovom odredbom. Podsetiću vas da je ovo deveta promena Zakona o porezu, poreskom postupku i administraciji od 2012. godine. Ako nisam u pravu, voleo bih da me ispravite. Od 2012. godine deveti put menjate jedan isti zakon, gospodo. Pet puta u mandatu ministra Vujovića. Gde to ima u ozbiljnoj državi, u ozbiljnoj zemlji? To je posledica ovoga što zakone usvajate po hitnom postupku, preko noći, što podnosite stotine i hiljade fantomskih amandmana da bi izbegli raspravu, zato što nepripremljeni ulazite, zato što nemate strategiju, zato što ne znate šta treba da radite. Iz godine u godinu menjate zakone.

Od tog zakona zavisi život građana Srbije, zavisi poslovanje privrednika. Vi ga menjate peti put u mandatu gospodina Vujovića, deveti put od 2012. godine. Zašto niste predložili novi Predlog zakona? Zar to nije bilo normalnije? Ako taj zakon ne može danas da odgovori na zahteve koje ima Srbija, njeni građani i njeni privrednici, strani investitori, pa hajde napravite novi zakon, predložite novi zakon. Izađite pred građane i poslanike sa novim zakonom, a ne da samo idemo u nove i nove izmene i to po hitnom postupku. Ovoga puta zato što je Srbija na crnoj listi FATF-a za finansiranje međunarodnog terorizma i poresku utaju i pranje novca.

Dakle, potpuno je besmisleno više govoriti o zakonu koji ima toliko izmena.

Što se tiče Zakona o akcizama, vrlo je zanimljivo da vi predviđate ovim zakonom ukidanje akcize na tečni naftni gas, koju ste vi uveli, kada je u pitanju korišćenje tog energenta za grejanje. Dakle, vi ste promenili zakon pre nekog vremena, nekoliko godina i rekli da će da se plaća akciza i ukoliko se tečni naftni gas koristi za potrebe grejanja, odnosno kao energent. Vi danas priznajete grešku i ponovo vraćate akcizu na tečni naftni gas. Dakle, i to govori o potpuno sumanutoj politici ove vlasti, da vi ne znate šta radite, da se vi igrate sa državom, da se igrate sa zakonima, da se igrate sa poslanicima i da mislite da je samo dovoljno da se čuje zvonce, podigne dva prsta, da se nešto usvoji i da ste vi završili vaš posao. Jeste, završili ste to, primili ste platu kao poslanici, kao ministri, kao raznorazni radnici u administraciji centralne vlasti, ali kakve su posledice toga - evo, da se igramo, da zakone menjamo na svakih šest meseci ili na svakih godinu dana.

Takođe, u ovom Predlogu zakona o akcizama niste uradili jednu važnu stvar, zašto niste ukinuli akcizu na dizel gorivo za poljoprivrednike? Da li poljoprivrednici danas treba da plaćaju najskuplje gorivo u regionu i Evropi? Da nemamo podsticaje za poljoprivredu, nego da plaćaju istu cenu dizel goriva kao što plaća neko ko sipa u džip? Da li je tako? Da li tako razmišlja Vlada kako da pomogne poljoprivrednicima? Govorim o razvoju poljoprivrede. Kako? Tako što im uvodite sve veći i veći namet? U ovom Predlogu zakona o akcizama nema toga, nema ni tog zelenog dizela, koji najavljujete godinama. Evo, ministar poljoprivrede je više puta govorio o tome da će se to naći na dnevnom redu. Zašto ga nema?

Dakle, to je takođe jedna od važnih tema na koju trebate dati odgovor, ali to nije u sferi vašeg interesa, zato što zapravo se ne tiče onoga što je lični interes i propaganda koju sprovodite kao vladajuća stranka.

Dalje, što se tiče novog zaduživanja, to je posebna tema. Zapravo, mi danas imamo ovde i predlog zakona o novom zaduživanju. Osamdeset miliona evra građani Srbije treba da se zaduže za izgradnju vetroparka u Kostolcu. Pre nekoliko dana smo čuli od direktora EPS-a da EPS u ovom trenutku na svom računu ima 450 miliona evra, pa bih voleo da mi kažete ko to normalan se zadužuje za novih 80 miliona evra, ako na svom računu ima 450 miliona?

Zašto se Srbija i dalje zadužuje ako imamo toliko dobre ekonomske rezultate, o kojima šest godina govorite? Oni su verovatno samo dobri u vašim džepovima, jer su džepovi građana sve prazniji, a vaši sve puniji. Jasno je meni zašto vi govorite da je bajno ekonomsko stanje u Srbiji, ali pogledajte malo kako je u džepovima građana Srbije. Od tog ekonomskog bajnog stanja, savršenog ekonomskog rasta, pune kase, suficita u budžetu, mi smo danas opet na dnevnom redu dobili da treba da usvojimo novo zaduženje, odnosno vi, i usvojićete ga. Novih 80 miliona evra, i to za šta, za izgradnju vetroparka u Kostolcu.

U tom Sporazumu je vrlo zanimljivo da se milion evra predviđa za konsultanske usluge bespovratno, u sklopu projekta izgradnje vetroparka. Postavljam pitanje – zašto bi građani Republike Srbije dali nekom milion evra za konsultantske usluge ako mi imamo profesionalca na čelu Republike Srbije? Pa, premijerka Ana Brnabić je valjda najveći stručnjak za vertoparkove u Srbiji. Zašto mi da dajemo danas milion evra nekom drugom, kada bi ona to mogla da uradi besplatno?

Podsetiću vas da u aferi 2015. godine je gospođa Ana Brnabić bila direktor kompanije „Kontinental vin“, koja je trebala da podiže vetroparkove u Srbiji, da je tada u aferi, u kojoj je optužen tadašnji direktor „Elektromreže Srbije“ Nikola Petrović, da je tražio mito od dva miliona evra kompaniji „Kontinental vin“, ona stala u dobranu Nikole Petrovića na pres konferenciji zajedno sa ministrom Antićem i naprasno posle toga dobila funkciju ministra, a odmah iza toga premijera. Verovatno je i zaslužila tim radom, jer je žrtvovala interese svoje kompanije da bi zaštitila koruptivne radnje, ucene i reket koji je tražen kompaniji za podizanje vetroparkova, to treba javno reći građanima Srbije, i neka danas ona kao stručnjak se pozabavi ovom temom. Ona je čak bila i predsednica udruženja firmi koje se bave „zelenom energijom“ i izgradnjom vetroparkova u Srbiji.

Prema tome, smatram da je apsolutno nepotrebno davati novih milion evra za konsultantske usluge bespovratno, a da ne govorimo o tome da je bespredmetno davati novo zaduženje EPS-u, zaduživati građane Srbije za novih 80 miliona evra, ako već govorite da EPS posluje tako profitabilno.

Takođe, kada govorite o tome kako posluje EPS, podsetiću vas da ovaj zajam koji danas uzimate uzimate od KfW. KfW strogo kontroliše i realizacije projekata i tokove novca. Nisam siguran da će neko ko je vlasnik pečenjare bio pre nego što je postao direktor najvećeg javnog preduzeća u Srbiji uspeti da odgovori na sve te zahteve, i to onaj koji je treću godinu za redom u v.d. stanju. Dve godine je prošlo od kako je raspisan konkurs za imenovanje direktora EPS-a, još uvek nije završen. Zašto? Zato što ne može direktor pečenjare ni u jednoj normalnoj državi da bude direktor EPS.

Zato danas imamo situaciju da nikada manje nije bilo otkopana otkrivka, da radovi termoblokova TENT-a rade sa 50% kapaciteta i da u prethodnih pola godine praktično su radili na tehničkom minimumu uz nedostatke uglja.

Nestručnost i vaša partokratija razara sve pore, sve institucije i sistem Republike Srbije. Onog trenutka kada budete spremni da angažujete stručne ljude da obavljaju određene poslove u ovoj državi, tog trenutka možete govoriti o institucijama, možete govoriti o reformama, ali vi to ne želite. Vama trebaju poltroni i trebaju vam oni koji će klimati glavom i sprovoditi političke odluke u cilju propagande koju ovaj režim sprovodi već šest godina. Šest godina jedne besomučne propagande, besomučnih laži na temu boljeg života, razvoja Srbije, rešavanje borbe protiv korupcije, kriminala i sve je to jedna bajka koju vi želite da predstavite građanima kroz neverovatnu i neviđenu kontrolu medija, jer jedino je to način kako možete da predstavite sebe da ste uspešni i da odrađujete neke poslove.

Poslednji zakon o kome želim da govorim jeste zakon o organizaciji Skupštine, odnosno o sistematizaciji Narodne skupštine i mislim da je podjednako važan kao i ovi ostali. Vidite i sami u šta se pretvorio parlament. Nemojte zato kriviti opoziciju koja je i manja, koja ima manje vremena da se obraća i koja je apsolutno podređenom položaju od strane svih predsedavajućih u odnosu na vladajući režim i na vladajuće stranke.

Dakle, Skupština je izgubila smisao, ovo više nije najviše zakonodavno telo, ovo se polako pretvara u jedan cirkus. Ovi amandmani koje ste uveli kao jednu potpuno novu praksu gde podnosite stotine, hiljade amandmana, kako biste sprečili raspravu o ovim zakonima govori o tome da vidite kako imate šta da krijete, to što se poslanicima opozicije izriču opomene za sve i jeste i nije, …

(Predsedavajući: Vratite se na temu, kolega Aleksiću.)

Govorim o temi Narodne skupštine, govori o tome zapravo da vi hoćete da ućutkate i izbacite opoziciju iz sale. Dobro vam ide i moram vam reći da sam jedan od ljudi koji smatra da treba da napustim salu, a i prošli put samo to rekao, a vi sami sedite ovde, pričajte šta god želite, jedan drugome tapšite, dovikujte, radite šta god hoćete, ali to nije Skupština, to nije demokratija, to je ukidanje demokratije. Vi želite da ukinete demokratiju.

Ako želite da normalizujete rad u ovoj Skupštini, dajte iste aršine i jednima i drugima, dajte mogućnost normalnog dijaloga, dajte mogućnost normalne rasprave, ne podnosite ove besmislene amandmane i pokušajte da rešite, da uvedete sistem u rad ovog doma. Nemojte da ga unižavate, jer nikada nije bio unižen više nego što je danas, za vreme ovog mandata i za vreme predsedavanja Maje Gojković.

Koliko Maja Gojković nije sposobna da uvede red…

Kolega Aleksiću, molim vas, stvarno predsednica parlamenta nema ništa sa ovom temom dnevnog reda i nije ona tema, ne raspravljamo o predsednici parlamenta. Molim vas, vi 18 minuta govorite, je li tako? Pomenuli ste sve, od predsednika države do resornih ministara u Vladi, u parlamentu i kažete da to nije demokratija. Onda na sve to krenete da vređate predsednicu parlamenta. Samo vas molim, nije vaš manir, završite u demokratskom tonu. Hvala vam.
Prijavite se ponovo, samo se prijavite još jednom. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dakle, nemojte brinuti, sve ovo što sam ja govorio, i te kako će mi sada odgovoriti kolege, i po povredama Poslovnika i po replikama, itd. Biće mnogo veće lične uvrede nego što sam ja mogao da zamislim, ali govorim o Narodnoj skupštini i o njenom dostojanstvu.
Ovde imamo na dnevnom redu sistematizaciju Narodne skupštine, imali smo tu situaciju i sa sekretarom i problemima sa generalnim sekretarom Narodne skupštine, imali smo probleme i sa podnošenjem predloga zakona od strane opozicije, gde se u minut do deset podnosi saziv za sednicu kako bi mi bili sprečeni da podnosimo zahtev itd.
Sve to, jedno po jedno, utiče na sliku o parlamentu koju mi šaljemo i emitujemo građanima Srbije, onim ljudima čije interese treba da zastupamo, onim ljudima pred kojima treba da budemo odgovorni. Nažalost, ovde je mnogo veća odgovornost prema političkim strankama, nekakvim ličnim interesima, nego prema građanima Srbije, ali doći će trenutak kada će i te kako građani Srbije prepoznati i osvestiti se od ove medijske propagande šta radi ovaj režim i šta im je uradio u prethodnim godinama. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aleksić po običaju obmanjuje javnost. Juče su to činili N1 i RTS, želeći da ove žalosne ostatke srpske opozicije prikažu kao nekakve mučenike, kojima Maja Gojković nije dala, odnosno nije dozvolila da se utvrdi kvorum.

Sada ću vam izneti zvanične podatke vezano za jučerašnja dešavanja. Dakle, Marko Đurišić je dobio opomenu u 10 sati i 53 minuta kada je na dnevnom redu, odnosno kada se na glasanje stavio Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika, o kojima nam inače DS probija mozak još od septembra 2016. godine, koji je podneo Balša Božović. Sada zamislite ko nam drži predavanja o tome ko Narodnu skupštinu pretvara u cirkus. Dakle, Balša Božović, poslanik DS, predlaže zakon o dopunama Krivičnog zakonika i kaže kako je to jako važno za državu, kako smo mi zlikovci zato što taj Predlog zakona ne usvajamo, a Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ćirić, kaže – nisu glasali za Predlog zakona. To je jedna stvar.

Druga stvar, Marko Đurišić, je juče na najgori mogući način vređao gospođu Maju Gojković, rečnikom koji nije primeren ni kafanama koje se nalaze na Ibarskoj magistrali. Vi koji pričate o tome kako nije bilo kvoruma, juče je svako ko je pratio sednicu Narodne skupštine mogao da vidi da je u trenutku kada je Marko Đurišić vređao Maju Gojković, u sali bilo prisutno 149 poslanika, pri čemu nije bilo prisutno iz ove tzv. demokratske, evropske i građanske opozicije, ukupno 45 poslanika. Dakle, vas nije bilo i nema vas ni danas, a poslanici SNS sede i danas ovde, kao što su sedeli i juče, a vas na prste jedne ruke može čovek da izbroji.

Hvala.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Hvala.
Reč ima dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade.
Izvolite doktore Stefanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da ovde ima, nažalost, kod nekih poslanika, dosta nerazumevanja materije koja se nalaze na dnevnom redu, pogotovu nerazumevanje odnosa između FATF-a i nekih od zakona, npr. Zakona o planskom sistemu i o poreskoj administraciji, nemaju nikakve veze sa FATF, ali apsolutno nikakve.
Dakle, pogledajte svih deset primedbi koje je FATF dao na akcione planove koje je Srbija imala. Videćete da se ni jedan ne odnosi na ova dva zakona – Zakon o poreskoj administraciji, pre svega, menja se i menjaće se možda još 190 puta i to nije ništa sporno. To se zove napredak. Kada imate unapređenje elektronskog poslovanja, kada imate olakšanje komunikacije sa građanima između poreskih subjekata i poreske uprave, nove mehanizme elektronske komunikacije, kada imate mogućnost davanja produženog grejs perioda i mogućnost da poreski obveznici, kada se na osnovu odluka poreske uprave odluči da je nesrazmerno opterećenje tom poreskom obvezniku, mogu odobriti grejs period od 12 meseci. Dakle, kada poreska uprava radi, omogućuje dostavljanje poreskih akata elektronskim putem. Dakle, radi na unapređenju svog delovanja.
To sa FATF-om konkretno nema veze, ali ima veze sa unapređenjem rada same Poreske uprave i ima veze sa tim da se poreskim obveznicima u Republici Srbiji omogućava lakši pristup, da im se omogućava bolja komunikacija sa Poreskom upravom, ali se omogućavaju i neke nove usluge kroz set ovih zakona, nove usluge koje Poreska uprava može da pruži poreskim korisnicima, kao što je mehanizam pravne pomoći i na različite druge načine da pomogne građanima Srbije u ostvarivanju njihovih poreskih prava, a ne samo njihovih poreskih obaveza. Ponavljam, sa FATF-om nikakve veze nema.
Što se tiče EPS-a. Krenuću otprilike nekim redom kako sam pamtio ono što ste rekli, mislim da nije primereno da se jezikom uvreda govori o ljudima koji u EPS-u rade. Rezultati će govoriti o svakome od nas. Da li je neko bio ovo ili ono u životu, važno je šta može da uradi. Ono što hoću da vam kažem, kada pogledate prvi kvartal ove godine, što se tiče proizvodnje struje, proizvodnja struje je sada 11,3% veća nego u prvom kvartalu prethodne godine. Proizvodnja uglja, u odnosu na rekordnu prošlu godinu, 4,1% veća nego prethodne godine.
Mogu da vam kažem da sam bio mnogo puta gost, imao sam priliku da budem na površinskim kopovima Kolubare. Imao sam prilike i da razgovaram sa predsednicima sindikata i EPS-a i Kolubare, pored poslovodstva, dakle sa onim ljudima koji se brinu o sindikalcima. Pričao sam sa njima i video sam koliko je težak njihov život, koliko teško rade, ali koliko su posvećeni da posle katastrofalnih poplava 2014. godine, kada su tamo bili silni milioni kubnih metara vode i kada je Srbija uspela, pored sumnje mnogih da će uspeti da tu vodu ispumpa, ne samo da ispumpa nego da povrati, posle već tri ili četiri meseca proizvodnja već u jednom obimu počela, da bismo prošlu godinu ogromnim radom rudara i naravno velikim zalaganjem ljudi u EPS-u uspeli da tu proizvodnju podignemo na rekordni nivo.
Danas je ta proizvodnja na boljem nivou, dakle u odnosu na rekordnu prethodnu godinu. Imamo dobre pokazatelje u proizvodnji uglja i ukupno i dobru hidrologiju za proizvodnju električne energije.
Što se tiče poljoprivrede, subvencije se daju kroz, imate Zakon o poljoprivredi koji to definiše, i naravno kroz upravu za agrarna plaćanja, mnogo bolje definisan način. Mi prvo imamo, već dve ili tri godine za redom povećavanje novca u apsolutnom iznosu u budžetu, koji se tiče subvencija u poljoprivredi. Zašto je to sada dobro?
Sada je to dobro zato što smo targetirali da to dobiju poljoprivrednici, ne da dobiju tajkuni, ne da dobiju oni koji bi da sipaju, gorivo koje dobiju za poljoprivredu, da ga sipaju u neka druga prevozna sredstva pa da ga voze. Mi sada imamo definisano da gorivo koje je subvencionisano dobiju oni ljudi koji ga zaista koriste u poljoprivrednoj proizvodnji. Dakle, poljoprivrednici, to se ne tretira ovim zakonima, ovi drugi zakoni koji definišu, i sad imate najveći zahvat u novcu, dakle najveći obim novca koji ćete dobiti u poslednjih nekoliko godina gde će poljoprivredni proizvođači to moći da iskoriste. Dakle, ne može se reći da država ne vodi računa, apsolutno vodi računa.
Što se tiče FATF-a. Jeste tačno da Srbija nije ispunila određene standarde koji se traže, ali daleko od toga da se Srbija može nazvati zemljom koja na bilo koji način učestvuje u pranju novca ili finansiranju terorizma. Naprotiv, Srbija je i pohvaljena i kroz delovanje njenih bezbednosnih organa, deo je koalicije koja se bori protiv terorizma širom sveta.
Znači, FATF-a je jedna, rekao bih, dosta kruta institucija koja definiše određene propise na način kako ona to vidi. Recimo, registar stvarnog vlasništva. Mi sada radimo na ispunjenju određenih uslova koji se tiču ispunjavanja uslova koje FATF-a definiše. U registru stvarnog vlasništva, Srbija ima recimo, kroz APR, kroz Ministarstvo privrede i kroz poresku upravu, ima registre vlasništva preduzeća u Republici Srbiji, određene podatke koji se tiču i vlasnika i kompanije i PIB-a i svega ostalog, ali FATF definiše registar stvarnog vlasništva na drugačiji način.
Mi sada kroz zakon, koji će Ministarstvo privrede ili finansija, to je sad već stvar dogovora ali nije važno koje će ga ministarstvo predložiti, kroz naredni zakon koji će biti pred Narodnom skupštinom, definišemo prvo registar stvarnog vlasništva kako će biti, čak i za društva, tu smo imali dileme za jednočlana društva gde je jedan član društva sa stopostotnim vlasništvom, da li se on tretira i kako se tretira, kako ćemo njega staviti u registar i da li se, pošto FATF insistira i na mogućim povezanim licima. Sjedinjene Američke Države to gledaju na jedan način, Evropa gleda na drugi način, ja sam predvodio našu delegaciju u Francuskoj, razgovarao sam i sa ljudima koji su u ICRG-u i u FATF-u. Dakle, video sam šta traže od Srbije i to je vrlo često s pravom, ne kažem, mi smo se obavezali na ispunjavanje tih uslova i mi ćemo te uslove ispuniti.
Hoću da kažem, nije to da Srbija nešto nije uradila, pa imamo neki potpuno suprotan i nakaradan sistem, ne, samo nije usklađen sa onim procedurama koje traži FATF i nisu sve obaveze državnih organa. Postoje obaveze nezavisnih regulatornih tela, komora, kao što je Komora javnih beležnika, kao što je Advokatska komora. Mi smo sa tim ljudima počeli razgovore, veoma dobro, čini mi se. Mislim da su i oni veoma dobro to razumeli, da dobro rade na tome i da će faktički sistem kontrole i advokatskih kancelarija i javnobeležničkih organa i kazina, koje faktički rade zajednički Uprava za sprečavanje pranja novca i Poreska uprava, da će to dati rezultate i da ćemo imati jedan sistem koji će pokazati da je efikasan.
Što se tiče onog što je Srbija među vodećim svakako u regionu, a i šire od toga, je svakako broj krivičnih i konačnih presuda, broj krivičnih postupaka i konačnih presuda za sprečavanje pranja novca. Ukupno smo imali 45 učinilaca i 30 krivičnih dela pranja novca u 2017. godini, dok smo faktički u decembru otkrili 19 krivičnih dela pranja novca i 27 učinilaca, a u prva tri meseca 2018. godine procesuirano je sedam krivičnih dela pranja novca i 11 učinilaca. Dakle, značajno povećanje u odnosu na sve prethodne godine unazad.
Imali smo i samostalna dela pranja novca, imali smo dela pranja novca sa učiniocima gde je predikatno krivično delo načinjeno u inostranstvu, konkretno u Italiji. Imali smo ozbiljan napredak u borbi državnih organa protiv pranja novca, svakako i organizovanog kriminala i to niko ne spori, to se vidi kroz ocene za Poglavlje 24, koje je ocenjeno kao veoma dobro i da je Srbija napravila značajan napredak. Mi imamo dobre rezultate u tome.
Da li postoje prostori da se unapredi, svakako da postoje. Ali, ne bi sve te zemlje tražile saradnju Srbije. Pogledajte u međunarodnoj saradnji, sa tužilačkim organima, u zajedničkim istražnim telima, u zajedničkoj saradnji tužilaštva i policije. Pogledajte nivo saradnje Srbije danas i pre pet ili šest godina. Pogledajte nivo napretka i rezultate – zaplena narkotika, broj otkrivenih laboratorija droge, broj privedenih odnosno uhapšenih i osuđenih pravosnažno članova organizovanih grupa i u inostranstvu i kod nas, videćete da Srbija te napore ispunjava, odnosno čini, ispunjava te uslove izuzetno dobro.
Hoću da vam kažem da mislim da postoji prostor da se popravi sve ono o čemu smo govorili i pred FATF-om i sve ono što su nam dali kao preporuke da se ispune i mi na tome radimo. Ja sam uveren da ćemo mi do juna ispuniti najveći deo primedbi ili gotovo sve primedbe koje je FATF dao i to nisu primedbe koje onemogućavaju naš sistem da se bori sa korupcijom i pranjem novca, ali svakako da će posle ispunjavanja tih primedbi naš sistem biti efikasniji.
Set zakona koji je pred nama omogućiće efikasniju kontrolu, drugačiji način rada. Kada dođemo do kazina, tu se suočiti sa pitanjima koja se tiču i kontrole rada kazina, recimo, u elektronskom smislu, poslovanje na internetu, poslovanje u drugim zemljama. To nisu laka pitanja na koja su i mnoge druge zemlje dale odgovore, to je složena problematika, kako kontrolisati igre na sreću koje se odvijaju u trećoj zemlji, a obavljaju se preko provajdera u vašoj zemlji. Teško je izvršiti detaljnu kontrolu u tom smislu.
Hoću da vam kažem, ovaj sistem i napori koje Srbija čini danas učiniće da naša borba protiv organizovanog kriminala, pranja novca i potencijalnog finansiranja terorizma budu efikasniji, ali to ni na koji način ne znači da se Srbija danas ne bori i ja sam, kao neko ko je prisustvovao toj sednici, video koliko je puno i politika upletena, i tu je premijerka u pravu, politika je često veoma upletena, i pored toga što imate određene, kako oni kažu „immediate outcomes“, koji nisu ispunjeni u određenim preporukama. Pored toga, imali smo veliki broj zemalja koje su izrazile zabrinutost, ogroman broj zemalja, o objektivnosti izveštaja koji je bio vezan za Srbiju. Dakle, nije tamo bio apsolutni konsenzus oko toga. Tada kad nema konsenzusa mehanizam ICRG je takav da predsedavajući donosi odluku. To nije odluka većine država članica ili onih najvećih kontributora ili bilo šta slično, već kopredsedavajućih koji su u ovom slučaju doneli takvu odluku.
Ne kažem da Srbija nema ništa da ispuni, Srbija ima i te kako da ispuni određenih normi, ali videćete da ćemo svakako biti, kada i ICRG i FATF budu dali preporuke, nadam se da ćete tada pohvaliti napore Republike Srbije. Evo, bićemo tu pa ćemo da vidimo. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.
Reč ima Vladimir Orlić, pravo na repliku. Izvolite.

Nemam ništa protiv, dame i gospodo narodni poslanici, kada neko sam za sebe kaže da smatra da mu nije mesto u ovoj sali i da bi se bolje snašao verovatno da iz te sale izađe. Lična odluka, ništa sporno, ali ako mu smeta činjenica da narodni poslanici primaju plate, pre nego što napusti salu neka vrati svoju platu, ako mu to smeta.

Dalje, ako mu smeta učešće države u dobrim stvarima u ovoj zemlji, kada bude vraćao platu neka vrati i traktor koji je dobio kao subvenciju upravo ove države. Što se tiče dobrih stvari i onog što je plus u džepu građana Srbije, o tome ne treba da se konsultuje sa Vukom Jeremićem koji o tome ne zna apsolutno ništa, koji se živo brine za standard građana Srbije, sve tvitujući sa čuvenih svetskih mondenskih letovališta, sve tvitujući iz Arizone, ovih dana iz Vašingtona, iz švajcarskih odmarališta itd. Ali, može da se konsultuje sa Borisom Tadićem. Boris Tadić je priznao, nevoljno ili nesvesno, ne znam, ali priznao da su danas prosečna primanja u Srbiji veća nego u njegovo i u Jeremićevo vreme.

Ministar je već objasnio sve što treba znati na temu FATF-a, ali nije loše da se podsetimo. Mi smo nekima odgovarali na to. Ne postoji crna lista na kojoj se Srbija nalazi. Da je neko hteo da pogleda malo te mape kako su objavljene, video bi da postoji neki dezen tamnog samo za dve zemlje, nijedna od tih zemalja Srbija nije. Nego, ako se brinete za to šta smo mi do sada uradili, to je pitanje postavljeno. Ne može neko da se zove narodnim poslanikom, a da nema pojma šta je Narodna skupština usvojila u decembru prošle godine. Kada je to bilo? Je li bilo pre sto godina ili pre tri meseca samo? Pogledajte sajt Uprave za sprečavanje pranja novca, tamo piše koje smo zakone mi usvojili, koje zakone usvajamo sada, piše u obrazloženju tih zakona, zašto, i to sve lepo piše.

Ako se pitate kada je to država mogla da ima veze sa nekim kriminalom, nekim terorizmom ili bilo čim paravojnim, pa i to je lepo rekao svojim rečima, opet nevoljno ili nesvesno, Boris Tadić u intervjuu Svetislavu Basari 2011. godine. Rekao je da je njegova tadašnja stranka, koju su tada vodili on lično i njegov najbolji Vuk Jeremić, imala veze i sa paravojnim formacijama i sa kriminalom. Možda to neke stvari osvetli ovde. Hvala lepo.