1. Predmet ozakonjenja može da bude isključivo objekat koji je vidljiv na satelitskom snimku Srbije za 2015. godinu.

Za nelegalne objekte moći će da bude podnešen zahtev za legalizaciju ukoliko su vidljivi na satelitskom snimku iz 2015. godine. Za sve kasnije nelegalno izgrađene objekte doneće se rešenje o rušenju.

2. Dokaz o podnetoj poreskoj prijavi za porez na imovinu kao dodatni uslov za izdavanje rešenja o ozakonjenju

Kada nadležni organ utvrdi da su ispunjeni uslovi za legalizaciju, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta najpre će morati da podnese poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu u kojoj moraju biti podaci koji odgovaraju sadržini dokumenata koji su dostavljeni u postupku legalizacije (tehnički dokument; elaborat geodetskih radova). Dokaz o podnetoj poreskoj prijavi dostavlja se nadležnom organu koji zatim obaveštava vlasnika o visini takse koju je potrebno da plati za legalizaciju. Po dostavljanju dokaza o uplati takse izdaje se rešenje o ozakonjenju.

3. Ozakonjenje objekta u zaštitnoj zoni objekta javne namene

Ukoliko je predmet legalizacije objekat sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, Predlogom zakona predviđen je dodatni uslov za donošenje rešenja o ozakonjenju. Naime, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta biće u obavezi da dostavi overenu izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje legalizovanog objekta. Tek nakon toga, moći će da se donese rešenje o ozakonjenju koje sadrži konstataciju da je vlasnik dostavio ovu izjavu. Dodatno, izjava o odricanju upisuje se u katastru nepokretnosti kao zabeležba koja važi sve dok postoji legalizovani objekat i koja ostaje upisana i kada objekat promeni vlasnika.

4. Rušenje po konačnosti rešenja, ne čeka se ishod upravnog spora
Izmenama Zakona omogućiće se rušenje nelegalno izgrađenih objekata kojima u postupku legalizacije nije odobreno ozakonjenje nakon što rešenje o odbijanju/odbacivanju bude konačno, tj. Istekom roka za žalbu ili kada drugostepeni upravni organ reši po žalbi. dok se do sada rušenje nije sprovodilo sve dok rešenje ne postane pravosnažno, odnosno, sve dok Upravni sud ne reši po tužbi u upravnom sporu.

5. Evidencije koje vodi nadležni organ

Nadležni organ će, u skladu sa predloženim dopunama zakona, biti u obavezi da, osim evidencije o izdatim rešenjima o ozakonjenju, vodi i evidenciju o pokrenutim postupcima ozakonjenja. Precizirano je da će javnosti ova evidencija biti dostupna na digitalnoj platformi nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka.

6. Zabrana privremenog uključivanja na mreže i infrastrukturu za objekte koji su u postupku legalizacije

Objekti koji su u postupku ozakonjenja, koji nisu ranije priključeni na elektroenergetsku, gasnu mrežu, mrežu elektronskih komunikacija ili daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju, neće moći da budu da budu privremeno priključeni na ove mreže. Preduzeće koje priključi objekat koji je u postupku ozakonjenja na ove mreže kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 1.500.000 do 3.000.000 dinara.

Ukoliko objekat koji je u postupku ozakonjenja, a koji već jesu priključen na nabrojane mreže, ne bude ozakonjen građevinski inspektor dužan je da konačno rešenje kojim se odbija/odbacuje ozakonjenje, bez odlaganja dostavi preduzeću na čiju je mrežu objekat priključen.

7. Zabrana otuđenja za objekte u postupku legalizacije

Organ nadležan za sprovođenje postupka legalizacije obavezan je da za svaki objekat koji je u postupku ozakonjenja u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona dostavi Katastru potvrdu o tome da je objekat u postupku ozakonjenja, o čemu Katastar sačinjava zabeležbu zabrane otuđenja za te objekte.

Ukoliko se postupak legalizacije ne okonča u roku od 5 godina od dana stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona, smatraće se da je zahtev za legalizaciju odbijen .
Svi postupci ozakonjenja koji su pokrenuti a nisu okončani do stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona, nastavljaju se prema novim odredbama.