Vlada Srbije, kao predlagač zakona, ističe da se svi projekti koji predstavljaju linijske infrastrukturne objekte – putevi, pruge i sl. grade na velikim dužinama, često i na nekoliko hiljada katastarskih parcela. U cilju ubrzavanja procesa izgradnje ovih objekata predložene su izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji kako bi se omogućilo brže pribavljanje građevinske dozvole, odnosno, kako bi se građevinska dozvola izdala investitoru za celokupan projekat. Tako bi se izvođaču omogućilo da započne radove na delovima na kojima je završen postupak eksproprijacije, odnosno rešeni imovinsko-pravni odnosi, dok bi se na delovima na kojima nije završena ekspropijacija i procedure u katastru, iste rešavale paralelno sa izvođenjem radova, kako izvođač ne bi morao da čeka da sve procedure budu završene pre nego što pristupi izgradnji.

Definisanje privredno – industrijskog kompleksa i mogućnost odstupanja od planskog dokumenta prilikom formiranja pgađevinske parcele za njegovu izgradnju

Zakonom se definiše privredno – industrijski kompleks ( celina koja se sastoji od više međusobno povezanih samostalnih funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati različitu namenu u funkciji proizvodnih, neproizvodnih ili drugih privrednih delatnosti, odnosno proizvodnje energije) i predviđa da se prilikom njegovog građenja odnosno postavljanja , može formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup tom objektu radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije na njima.

Izjava investitora da će pre izdavanja upotrebne dozvole rešiti imovinsko-pravne odnose na nepokretnosti biće relevantan dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu

Kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto dokaza propisanih ovim zakonom, dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta odnosno izjave investitora da će pre izdavanja upotrebne dozvole rešiti imovinsko-pravne odnose na nepokretnosti.

Smanjene nadležnosti Republičke direkcije za imovinu

Ako je predmet sticanja samo zemljište ispod objekta izgrađenog u otvorenom stambenom bloku i stambenom kompleksu i to zemljišta koje je u javnoj svojini Republike Srbije, nadležni organ u postupku ozakonjenja na utvrđenu površinu zemljišta pribavlja saglasnost Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, što je novina koju donosi Zakon jer je prema važećem rešenju u ovom slučaju odlučivala Republička direkcija za imovinu, dok sad samo daje saglasnost.
Reviziona komisija sačinjavaće izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi projekta za građevinsku dozvolu, a ne projekta za izvođenje kako je bilo predviđeno dosadašnjim rešenjem.

Izdavanje građevinske dozvole kod pojedinih vrsta objekata

Dopunama zakona predviđeno je da za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata građevinska dozvola može se izdati za više katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih parcela uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole, a na osnovu projekta preparcelacije, izvrši spajanje tih katastarskih parcela
Pored toga, za izgradnju trafostanice unutar objekta, kao dokaz o odgovarajućem pravu smatra se i saglasnost investitora, odnosno vlasnika objekta. Po izgradnji objekta, deo zgrade u kome je izgrađena trafostanica, postaje samostalni deo zgrade u skladu sa propisima kojima je uređena materija održavanja zgrada.
Dodatno, građevinska dozvola, na rizik investitora, moći če da bude izdati i u slučaju da je u katastru upisana zabeležba koja je stupila na snagu i nakon stupanja na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS”, broj 41/18).

Mogućnost izdavanja građevinske dozvole za više katastarskih parcela /delova katastarskih parcela za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata

Dosadašnje pravilo da se građevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu, dopunjuje se mogućnošću izdavanja građevinske dozvole za više katastarskih parcela ili delova katastarskih parcela za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata.

Produženje važenja građevinske dozvole u slučaju da je izdata na osnovu izjave investitora da će pre izdavanja upotrebne dozvole rešiti imovinskopravne odnose na nepokretnost

Izmenama zakona omogućeno je da građevinska dozvola, izdata na osnovu izjave investitora da će pre izdavanja upotrebne dozvole rešiti imovinskopravne odnose na nepokretnost, može važiti do prijave radova svih delova objekta. Ovo je izuzetak od dosadašnjeg pravila da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne izvrši prijava radova u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.
U slučaju da je građevinska dozvola izdata na osnovu pomenute izjave investitora, prijava radova se može podneti samo za deo objekta za koji je investitor dostavio dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima .

Poveravanje pojedinih poslova u vezi sa polaganjem stručnog ispita

Stručni ispit, koji je kao uslov za obavljanje određenih poslova propisan ovim zakonom, polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove urbanizma i građevinarstva. Novina je da će administrativno-stručne i tehničke poslove u vezi sa polaganjem stručnog ispita ministarstvo moći ugovorom da poveri strukovnoj organizaciji ili udruženju.

Promene u organima odlučivanja Inženjerska komora Srbije

Umesto dosadašnjeg učešća srazmernog broju članova Komore, izmenama Zakona propisano je da svaka matična sekcija čiji predstavnici čine Skupštinu komore, delegira jednak broj svojih predstavnika.
Upravni odbor imaće 12 članova: šest če imenovati Ministarstvo a šest predstavnici matičnih sekcija, s tim da će predsednik i potpredsednik obavezno biti birani iz reda članova koje imenuje Ministarstvo. Ovo je značajna izmena imajući u vidu činjenicu da je do sada Upravni odbor Komore imao 11 članova od kojih je troje imenovalo Ministarstvo.

Vlada propisuje kriterijume za izradu dokumenata urbanističkog planiranja

Dopunama zakona u nadležnosti Vlade biće da bliže propisuje kriterijume za izradu dokumenata i urbanističkog a ne samo prostornog planiranja.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, a podzakonski akti za sprovođenje zakona biće doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na zakona na snagu. Pored toga, predviđeno je da će važeći planski dokumenti koji su doneti pre 1. januara 1993. godine, prestati da važe po isteku 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, a organi nadležni za njihovo donošenje obavezani su da u tom roku donesu novi planski dokument.