Otvoreni Parlament | Zakon o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka

Zakon o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka

Sažetak

Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka (u daljem tekstu Konvencija) je Savet Evrope usvojio 1981. godine, a Republika Srbija ju je potvrdila 1992. godine. Razlozi za usvajanje Protokola o izmenama i dopunama leže u potrebi modernizacije teksta Konvencije u cilju unapređenja zaštite prava na privatnost u kontekstu automatske obrade ličnih podataka.

PREAMBULA I OPŠTE ODREDBE

Protokol je proširio dejstvo Konvencije, pored država članica Saveta Evrope i na druge potpisnice. U fokus je stavljena neophodnost obezbeđenja ljudskog dostojanstva, ljudskih prava i osnovnih sloboda svakog fizičkog lica, imajući u vidu intenziviranje i globalizaciju obrade podataka i njihovog protoka. Stoga je i svrha koja se želela postići usvajanjem ovog Protokola zaštita svakog lica, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost ili mesto stanovanja u odnosu na obradu ličnih podataka.

Protokol uvodi nove definicije poput „obrade podataka“ koja obuhvata ne samo automatsku obradu podatka, već i svaku drugu operaciju koja se obavlja na ličnim podacima, kao i definiciju „rukovaoca“, „primaoca“ i „obrađivača“ podataka. Sužen je prostor za diskrecionu primenu teksta Konvencije od strane potpisnica, a autor izmenjenog i dopunjenog teksta Konvencije je jasnije, preciznije i direktnije obavezao potpisnice na primenu Konvencije, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru.

OSNOVNA NAČELA ZAŠTITE LIČNIH PODATAKA

Protokol je nametnuo obavezu stranama ugovornicama da unutar svog zakonodavstva preduzmu mere kako bi sprovele odredbe Konvencije. Delotvornost preduzetih mera procenjuje Komitet Konvencije koji do sada nije postojao u ovom obliku, niti je imao ovaj obim ovlašćenja.

Protokol o izmenama i dopunama Konvencije uvodi obavezu za strane ugovornice da obradu podataka vrše srazmerno svrsi kojoj se teži i uspostavljanje pravične ravnoteže suprotstavljenih interesa. Izričito je uveden pristanak subjekta čiji se podaci obrađuju ukoliko nema nekog drugog osnova koji je propisan zakonom. Lični podaci se mogu prikupljati samo za izričite, specifične i zakonite potrebe, bez prava na drugačiju obradu; moraju biti obrađeni na transparentan način, tačni, ažurni i ne suvišni u odnosu na potrebe za koje se obrađuju.
Posebne kategorije podataka poput genetskih, ličnih podataka koje se odnose na krivična dela i postupke, biometrijske podatke i sl. mogu se obrađivati samo ako postoje zakonom propisane odgovarajuće mere zaštite koje Konvencija dopunjuje.

Svako lice – subjekt obrade podataka, ima pravo da bude obavešteno o osnovu i svrsi planirane obrade podataka, primaocima obrade podataka, da na zahtev dobije potvrdu o obradi njegovih podataka, razlozima za obradu, da uloži prigovor na obradu ličnih podataka i koristi pravno sredstvo u slučaju povrede prava iz Konvencije. Strane ugovornice imaju i obavezu da preduzmu mere kako bi nadležnom nadzornom organu Komiteta dokazali da se obrada podataka vrši u skladu sa Konvencijom.

Izuzeci od ovog poglavlja dopušteni su samo u slučaju zaštite nacionalne bezbednosti, odbrane, interesa države, nezavisnosti pravosuđa i prevencije i gonjenja krivičnih dela. Strane ugovornice sada su dužne da uvedu sudske i vansudske sankcije i pravna sredstva zbog kršenja ove Konvencije.

PREKOGRANIČNI PROTOK LIČNIH PODATAKA

Protokol uvodi jasan pravni okvir za prekogranični protok ličnih podataka uz precizno definisanje mera i nivoa njihove zaštite. Odgovarajući nivoi zaštite se mogu postići bilo zakonodavstvom države ili međunarodne organizacije, bilo ad hoc zaštitom predviđenom pravno obavezujućim instrumentima. Strane ugovornice su u obavezi da omoguće i obezbede nadzornom organu sve relevantne informacije i pokažu efikasnost zaštitnih mera.

NADZORNI ORGANI

Strane ugovornice su dužne da obezbede odgovornost bar jednog organa za osiguravanje usklađenosti sa odredbama Konvencije. Taj organ može da vrši istrage i intervencije, vrši funkciju odobrenja standardizovanih zaštitnih mera, donosi odluke u vezi sa kršenjem Konvencije i izriče upravne sankcije. Takođe je ovlašćen da učestvuje u sudskim postupcima i da podstiče javnu svest u pogledu prava subjekata podataka. Nadzorni organ postupa potpuno nezavisno i nepristrasno i podnosi periodične izveštaje u pogledu svojih aktivnosti.

Nadzorni organ koji, na osnovu svog zahteva, dobije informacije od drugog nadzornog organa ih ne sme koristiti u druge svrhe osim onih koje su navedene u zahtevu. Nadzorni organ kojem je zahtev upućen nema pravo da ga odbije osim ukoliko je nespojiv sa njegovim nadležnostima ili ukoliko je nespojiv sa suverenošću, nacionalnom bezbednošću ili javnom poretkom zemlje ugovornice.

KOMITET KONVENCIJE

Protokolom je umesto dosadašnjeg Savetodavnog komiteta formiran Komitet Konvencije. Komitet je dodatno ovlašćen da daje preporuke (umesto dosadašnjih predloga) kako bi olakšao primenu Konvencije, može da daje mišljenje o bilo kom pitanju u vezi sa tumačenjem i primenom Konvencije, može da izrađuje modele standardizovanih zaštitnih mera, kao i da preispita sprovođenje Konvencije od strane strana ugovornica.

ZAVRŠNE ODREDBE

U završnim odredbama Protokola proširena je mogućnost potpisivanja Konvencije na Evropsku uniju, drugu međunarodnu organizaciju ili državu koja nije članica Saveta Evrope. Od posebnog značaja je činjenica da nije dopušteno stavljanje rezerve na odredbe ovog Protokola.

Zakon o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti ličnih podataka u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori“.

Da li podržavate ovaj predlog zakona?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 17
Protiv: 11
17%
11%
0%

Ključne novine

PROŠIRENA MOGUĆNOST POTPISIVANJA KONVENCIJE

Protokolom je proširena mogućnost potpisivanja Konvencije na Evropsku uniju, drugu međunarodnu organizaciju ili državu koja nije članica Saveta Evrope. Do sada se Konvencija odnosila samo na članice Saveta Evrope.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 7
Protiv: 7
7%
7%
0%

PROŠIREN POJAM "OBRADE PODATAKA"

Proširen je pojam „obrade podataka“ tako da sada obuhvata ne samo automatsku obradu podatka, već i svaku drugu operaciju koja se obavlja na ličnim podacima (prikupljanje, skladištenje, čuvanje, menjanje, pronalaženje, otkrivanje, stavljanje na raspolaganje, brisanje odnosno uništavanje ili obavljanje logičnih i/ili aritmetičkih operacija na takvim podacima)

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 6
Protiv: 9
6%
9%
0%

DISKRECIONA OVLAŠĆENJA DRŽAVA UGOVORNICA SUŽENA

Diskreciona ovlašćenja država ugovornica su, na polju obrade ličnih podataka, sužena i restriktivnije postavljena. Države su u obavezi da nacionalnim zakonodavstvom predvide mere za efikasnu primenu Konvencije.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 8
Protiv: 7
8%
7%
0%

PRAVO NA OBRADU LIČNIH PODATAKA SUŽENO

Pravo na obradu ličnih podataka je suženo, ograničeno je zakonitom svrhom i taksativno je uređen način njihove obrade. Pravilo je da se za svaku obradu ličnih podataka zahteva pristanak lica čiji se podaci obrađuju. Izuzeci od ovog pravila su restriktivni.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 8
Protiv: 8
8%
8%
0%

NAMETNUT TERET STRANAMA UGOVORNICAMA

Nametnut je teret stranama ugovornicama da dokažu nadzornom organu da se obrada podataka vrši u skladu sa Konvencijom.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 9
Protiv: 8
9%
8%
0%

OBAVEZA ZA STRANE UGOVORNICE

Uvedena je obaveza za strane ugovornice da imenuju „nadzorne organe“ kao potpuno nezavisna i nepristrasna tela. Oni su ovlašćeni da vrše istrage i intervencije, vrše funkciju odobrenja standardizovanih zaštitnih mera, donose odluke u vezi sa kršenjem Konvencije, izriču upravne sankcije i učestvuju u sudskim postupcima.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 9
Protiv: 8
9%
8%
0%

FORMIRAN KOMITET KONVENCIJE

Protokolom je formiran Komitet Konvencije koji je dodatno ovlašćen da daje preporuke (umesto dosadašnjih predloga) kako bi olakšao primenu Konvencije, da daje mišljenje o bilo kom pitanju u vezi sa tumačenjem i primenom Konvencije, da izrađuje modele standardizovanih zaštitnih mera i da preispita sprovođenje Konvencije od strane strana ugovornica.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 10
Protiv: 10
10%
10%
0%

NIJE DOPUŠTENO STAVLJANJE REZERVE

Nije dopušteno stavljanje rezerve na odredbe ovog Protokola što znači da ga strane ugovornice moraju u celini poštovati.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 8
Protiv: 7
8%
7%
0%

Poslednji put ažurirano: 06.04.2020, 07:49