Otvoreni Parlament | Zakon o izboru narodnih poslanika

Otvoreni Parlament | Zakon o izboru narodnih poslanika

Zakon o izboru narodnih poslanika

Tip akta: Zakon

Status: Usvojen

Predlagač: Vlada

Pet

04.02.2022

Glasanje

Rezultati glasanja

Pet

04.02.2022

Rasprava u pojedinostima

Pet

04.02.2022

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

33. sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

Pet

04.02.2022

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo

88. sednica Odbora ustavna pitanja i zakonodavstvo

Sre

02.02.2022

Rasprava u načelu

Sre

02.02.2022

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

32. sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

Uto

01.02.2022

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo

87. sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo

Pon

17.01.2022

Predlog akta

[pdf]

Pon

17.01.2022

Ulazak u proceduru

Sažetak

Predlog zakona o izboru narodnih poslanika našao se pred poslanicima na Šesnaestom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije, 02.02.2022, kao deo seta izbornih zakona koji su predloženi za usvajanje. Zakon donosi brojne novine.

Da li podržavate ovaj predlog zakona?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 108

Protiv: 85

Ključne novine

PRECIZIRA SE DA IZBORNO PRAVO IMAJU I LICA DELIMIČNO LIŠENA POSLOVNE SPOSOBNOSTI ZA KOJA SUD NIJE UTVRDIO DA SU NESPOSOBNA DA VRŠE IZBORNO PRAVO

Dosadašnje zakonsko rešenje predviđalo je da izborno pravo imaju punoletni, poslovno sposobni državljani Republike Srbije, što je u praksi dovodilo do toga da lica koja su delimično lišena poslovne sposobnosti u brojnim slučajevima budu onemogućena da vrše svoje izborno pravo, iako u sudskim rešenjima kojima su delimično lišeni poslovne sposobnosti nije bilo utvrđeno da nisu sposobna da vrše izborno pravo. Predlogom zakona otklanja se ova pravna praznina i precizira se da pravo da bira narodne poslanike i da bude biran za narodnog poslanika ima punoletni državljanin Republike Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnost, s tim da lica delimično lišena poslovne sposobnosti mogu da biraju narodne poslanike i da budu birana za narodne poslanike izuzev ako je sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti utvrdio da su nesposobna da vrše izborno pravo.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 85

Protiv: 83

UVODI SE SREDNJI NIVO IZBORNE ADMINISTRACIJE

Predlogom zakona određeno će, osim Republičke izborne komisije (RIK) i biračkih odbora, organ za sprovođenje izbora prilikom sprovođenja izbora narodnih poslanika biti i izborne komisije jedinica lokalne samouprave. Izborne komisije lokalnih samouprava imaće značajne nadležnosti, kao što su obrazovanje biračkih odbora, određivanje biračkih mesta, odlučivanje o određenim pravnim sredstvima i sl.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 106

Protiv: 103

OVLAŠĆUJE SE RIK DA U SLUČAJEVIMA UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA BIRAČA SVOJIM AKTOM PROPIŠE POJEDINA PRAVILA O SPROVOĐENJU IZBORA

Predlogom zakona daje se mogućnost RIK-u da, mimo zakonskih odredaba, propiše pravila po kojima se obrazuju birački odbori, vrši primopredaja izbornog materijala ili sprovodi glasanje na onim biračkim mestima na kojima su bezbednost ili zdravlje birača ugroženi usled epidemije, elementarne nepogode ali i u drugim situacijama, koje Predlogom zakona nisu dodatno precizirane. Pri tome, RIK ne sme da obrazuje birački odbor koji ima manje od tri člana a najmanje trećina članova biračkih odbora imenuje na predlog opozicionih izbornih lista (bez obzira na to da li birački odbor ima tri ili više članova).

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 90

Protiv: 98

OVLAŠĆUJE SE RIK DA U SLUČAJEVIMA UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA BIRAČKOG ODBORA ODNOSNO BEZBEDNOSTI IZBORNOG MATERIJALA SVOJIM AKTOM OMOGUĆI UTVRĐIVANJE REZULTATA GLASANJA VAN BIRAČKOG MESTA

Važeće zakonsko rešenje ne predviđa odstupanja od pravila da birački odbor rezultate glasanja utvrđuje na samom biračkom mestu. Suprotno tome, Predlogom zakona data je mogućnost RIK-u da propiše da se izborni materijal premesti na drugo mesto i tamo utvrdi rezultat glasanja, u slučaju kada se rezultat glasanja ne može utvrditi na samom biračkom mestu a da se time ne dovede u opasnost bezbednost i zdravlje članova biračkog odbora i bezbednost izbornog materijala.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 100

Protiv: 85

ZABRANJENO JE DA SE POTPISI PODRŠKE PRIKUPLJAJU OD BIRAČA NA NJIHOVOM RADNOM MESTU

Predlogom Zakona eksplicitno je zabranjena praksa prikupljanja potpisa podrške birača na njihovom radnom mestu ili izlaganje birača drugoj vrsti pritiska kako bi potpisom podržao izbornu listu. Kaznenim odredbama Predloga zakona nije predviđena kazna za povredu ove odredbe.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 93

Protiv: 88

PRODUŽEN ROK ZA PROGLAŠENJE IZBORNE LISTE

Važeći Zakon daje RIK-u rok od 24 sata da odluči o izbornoj listi, dok Predlog predviđa 48 sati.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 115

Protiv: 82

EKSPLICITNA ZABRANA VOĐENJA PARALELNE EVIDENCIJE

Predlogom Zakona kao jedan od razloga za narušavanje reda na biračkom mestu navodi se pravljenje spiskova birača koji su izašli ili nisu izašli na izbore, van službene evidencije u izvodu iz biračkog spiska. Zabrana vođenja paralelnih evidencija do sada nije bila zakonska kategorija već ju je RIK propisivao svojim podzakonskim aktima.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 101

Protiv: 104

NARODNOM POSLANIKU PRESTAJE MANDAT AKO JE PRAVNOSNAŽNOM SUDSKOM ODLUKOM O DELIMIČNOM LIŠENJU POSLOVNE SPOSOBNOSTI UTVRĐENO DA JE NESPOSOBAN DA VRŠI IZBORNO PRAVO, PRESTANAK PREBIVALIŠTA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE VIŠE NIJE RAZLOG PRESTANKA MANDATA

U dosadašnjem zakonskom rešenju, ovakvo preciziranje nije postojalo, odnosno navodilo se samo da mandat prestaje “ako je pravnosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti”. Predlog Zakona takođe više ne predviđa da poslaniku prestaje mandat kada mu prestane prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 98

Protiv: 102

UVODI SE ZAHTEV ZA PONIŠTAVANJE IZBORA NA BIRAČKOM MESTU

Predlogom Zakona uvodi se novi način zaštite izbornog prava - zahtev za poništavanje izbora na biračkom mestu. Umesto prigovora koji je do sada svaki birač mogao da podnese RIK-u bez obzira na to da li se radi o povredi procedure sprovođenja izbora na biračkom mestu na kom je upisan u birački spisak, ili na bilo kom drugom biračkom mestu u zemlji, Predlogom zakona predviđeno je da će birač imati pravo da podnese zahtev za poništavanje izbora i to lokalnoj izbornoj komisiji u roku od 72 sata od zatvaranja biračkog mesta ako ga je birački odbor neosnovano sprečio da glasa ili ako mu je na biračkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje. Birač ovaj zahtev može podneti samo za mesto na kom je upisan u izvod iz biračkog spiska i samo iz navedenih razloga. Iz razloga nepravilnosti tokom sprovođenja glasanja, ovaj zahtev može podneti samo podnosilac proglašene izborne liste. Sadržina ovog zahteva propisana je Predlogom Zakona o izboru narodnih poslanika.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 92

Protiv: 93

PRODUŽENI ROKOVI ZA ZAŠTITU IZBORNOG PRAVA

Birač može podneti prigovor na rešenje o zahtevu za poništavanje izbora na biračkom mestu RIK-u u roku od 72 sata od objavljivanja tog prigovora. Žalbu protiv rešenja RIK-a kojim je odbačen ili odbijen prigovor birač, kao i svaki drugi podnosilac nekog prigovora predviđenim ovim zakonom, može podneti Upravnom sudu u roku od 72 sata od objavljivanja rešenja na veb sajtu. Prethodnim zakonskim rešenjem svi rokovi za zaštitu izbornog prava bili su kraći, odnosno iznosili su 24 sata, eventualno 48.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 92

Protiv: 103

U SLUČAJEVIMA KADA UTVRDI DA POSTOJI NAMERA DA SE IZIGRA ZAKON, RIK ĆE MOĆI DA ODBIJE DA LISTI UTVRDI MANJINSKI POLOŽAJ

Važećim zakonom RIK je ovlašćen da utvrđuje da li stranka nacionalne manjine koja predlaže manjinsku listu ima položaj stranke nacionalne manjine. Budući da položaj stranke nacionalne manjine utvrđuje Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave prilikom registracije stranke, Upravni sud je poništio brojna rešenja kojima je RIK osporavao listama manjinski položaj zbog toga što je ocenio da registrovane stranke nacionalnih manjina, koje su predlagale liste, nisu imale položaj stranke nacionalne manjine. Predlogom zakona određeno je da RIK više neće utvrđivati manjinski položaj stranke već položaj liste, te da će se po potrebi konsultovati i sa odgovarajućim nacionalnim savetima nacionalnih manjina kao i da će manjinski status moći da uskrati onim listama čiji su nosioci ili kandidati lica za koje je opštepoznato da su članovi druge političke stranke (koja nije politička stranka nacionalne manjine) kao i u slučajevima kada se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 93

Protiv: 96

SMANJUJE SE BROJ POTPISA POTREBNIH ZA KANDIDOVANJE IZBORNE LISTE NACIONALNE MANJINE SA 10.000 NA 5.000

Za razliku od važećeg zakona koji ne pravi razliku između neophodnog broja potpisa podrške za kandidovanje manjinskih i većinskih lista, Predlogom zakona predviđeno je da će za proglašenje liste nacionalnih manjina biti potrebno 5.000 potpisa dok će za liste koje nemaju manjinski položaj i dalje biti potrebno 10.000 potpisa. Kao i u važećem zakonu i Predlogom zakona predviđeno je da izborna lista nacionalne manjine učestvuje u raspodeli mandata i onda kada dobije manje od 3% glasova od broja birača koji su glasali, s tim da se precizira da se, kada se raspodeljuju mandati primenom sistema najvećeg količnika, količnici izbornih lista nacionalnih manjina uvećavaju se za 35% isključivo u slučaju kada su osvojile manje od 3% glasova.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 86

Protiv: 106

UVODI SE MOGUĆNOST DA OPOZICIONE LISTE KOJE SU OSVOJILE NAJMANJE 2% GLASOVA I OPOZICIONE MANJINSKE LISTE ZAHTEVAJU KONTROLU ZAPISNIKA O RADU BIRAČKIH ODBORA PO UZORKU

Predlogom zakona uvodi se mogućnost da opozicione izborne liste koje su prema preliminarnim rezultatima osvojile najmanje 2% glasova kao i opozicione manjinske liste koje su prema preliminarnim rezultatima osvojile više od 1% glasova, u roku od 48 časova od zatvaranja biračkih mesta podnesu zahtev da lokalna izborna komisija uvidom u izborni materijal izvrši kontrolu zapisnika o radu biračkih odbora sa najviše 5% biračkih mesta na teritoriji lokalne izborne komisije. Ako se nakon prve provere i dodatne provere na uvećanom uzorku ispostavi da u pogledu broja glasova koji je dobila određena izborna lista, postoji ukupno odstupanje između sadržine izbornog materijala i zapisnika o radu biračkog odbora veće od 10% na svim kontrolisanim biračkim mestima sa teritorije lokalne komisije, RIK će naložiti da se da se izvrši kontrola zapisnika sa svih biračkih mesta na teritoriji lokalne izborne komisije. U zavisnosti od vrste nepravilnosti koja postoji u zapisniku, kontrola može rezultovati ispravljanjem zapisnika o radu biračkog odbora ali i poništavanjem glasanja na biračkom mestu (u slučaju da je kontrolom utvrđeno da postoji nepravilnost koja je razlog da se glasanje na biračkom mestu poništi po službenoj dužnosti).

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 95

Protiv: 90

UVODI SE MOGUĆNOST ODLUČIVANJA IZBORNIH KOMISIJA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI

Uvedena je zakonska mogućnost da izborne komisije po službenoj dužnosti donose odluke o poništavanju izbora na biračkom mestu i određivanje ponovnog glasanja u slučajevima kada su uočene ozbiljne nepravilnosti kao što su nepostojanje zapisnika o radu BO, nemogućnost da se utvrde rezultati izbora, najmanje tri člana BO nisu potpisala zapisnk i sl.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 97

Protiv: 101

PRIVREMENO UVEĆANJE BROJA ČLANOVA U STALNOM SASTAVU RIK, LOKALNIH IZBORNIH KOMISIJA I BIRAČKIH ODBORA NA PRVIM IZBORIMA KOJI BUDU RASPISANI NAKON STUPANJA ZAKONA NA SNAGU

Predlogom zakona predviđeno je da će se za sprovođenje prvih izbora za narodne poslanike koji budu raspisani nakon stupanja na snagu ovog zakona u stalni sastav RIK imenovati još šest članova i njihovih zamenika, na predlog predsednika Narodne skupštine. Ovi članovi imenovaće se u roku od sedam dana od stupanja na snagu zakona, a mandate će im trajati do konačnosti ukupnog izveštaja o rezultatima izbora. U stalni sastav lokalnih izbornih komisija ući će još po jedan član i zamenik člana koje će imenovati RIK na predlog predsednika Narodne skupštine, sa trajanjem mandata do konačnosti zbirnog izveštaja o rezultatu glasanja na biračkim mestima. Osim toga, u stalni sastav biračkih odbora ući će još po jedan član i zamenik člana koje će takođe imenovati RIK na predlog predsednika Narodne skupštine.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 89

Protiv: 103

POSMATRAČI IZBORA POSTAJU ZAKONSKA KATEGORIJA

Iako su posmatrači i do sada bili prisutni na biračkim mestima u Srbiji, njihov položaj nije bio regulisan zakonom, već podzakonskim aktom koji pre sprovođenja svakih izbora donosi Republička izborna komisija.
Predlogom zakona se prvi put zakonski regulišu prava domaćih i stranih posmatrača i propisuje da se status domaćih posmatrača može odobriti predstavnicima udruženja registrovanih u Republici Srbiji čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti izbora, dok se status stranih posmatrača može odobriti predstavnicima stranih država, međunarodnih i stranih organizacija i udruženja, u skladu sa mišljenjem ministarstva nadležnog za spoljne poslove. Akreditovani posmatrači moraju biti punoletni državljani Srbije, i ne mogu biti članovi organa za sprovođenje izbora, niti kandidati za narodne poslanike. Posmatrači mogu pratiti rad biračkih odbora, lokalnih izbornih komisija, RIK-a, ovlašćeni su da prisustvuju štampanju, brojanju i pakovanju glasačkih listića i njihovom dostavljanju Republičkoj izbornoj komisiji, lokalnim izbornim komisijama i biračkim odborima pre i posle glasanja.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 97

Protiv: 103

Poslednji put ažurirano: 21.11.2024, 22:02