Šesnaesto vanredno zasedanje, 04.02.2022.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesnaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/14-22

3. dan rada

04.02.2022

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:35

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu br. CRS 1022 01 A između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca, za realizaciju Programa čvrstog otpada u Srbiji
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u iznosu do 400.000.000 evra uz osiguranje od strane Multilateralne agencije za garantovanje investicija u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bech
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu Program čvrstog otpada u Srbiji, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji - faza II), između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o socijalnom preduzetništvu
  • Zakon o izmeni zakona o oružju i municiji
  • Zakon o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika
  • Zakon o potvrđivanju Odluke Broj 1/2021 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije o izmeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge str
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o lokalnim izborima
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditnom angažmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sist
  • Zakon o dopuni Zakona o vanparničnom postupku
  • Zakon o izboru narodnih poslanika
  • Zakon o finansiranju političkih aktivnosti
  • Zakon o izboru predsednika Republike
  • Zakon o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa a.d. Beograd, Raiffeisen banka a.d. Beograd, Komercijalna banka a.d. Beograd, Sberbank Srbija a.d. Beograd, OTP banka Srbija akcionarsko društvo Novi Sad i Nova Ljubljanska banka d.
  • Zakon o izmeni Zakona o predmetima opšte upotrebe
  • Odluka o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju
  • Odluka o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu od 203.400.928 evra između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, aranžiran od strane BANK OF CHINA SRBIJA A.D.
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma ("Fruškogorski koridor") između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija kao Zajmoprimca i kineske
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2106 (2021) između Banke za razvoj Saveta Erope i Republike Srbije za projektni zajam - Centar za obuku za dualno obrazovanje
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.
    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
    Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 93 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
    Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Jelena Mihailović.
    Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 23. i 24. dnevnog reda.
    Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; prof. dr Marijana Dukić Mijatović, državni sekretar; prof. dr Bojan Tubić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
    Pozdravljam prisutne predstavnike Vlade.
    Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč.
    Saglasno članu 192. stav 3. shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Predlogu odluke o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta o visokom obrazovanju.
    Da li predstavnik predlagača želi reč na samom početku? (Da.)
    Reč ima prvi potpredsednik Vlade Branko Ružić.
    Izvolite.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Branko Ružić

    | Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
    Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine.
    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici iskoristiću priliku da danas predstavim nekoliko predloga koji će, sa jedne strane doprineti razvoju dualnog obrazovanja u oblasti vazduhoplovstva u Srbiji, a sa druge strane, ono što je još važnije, omogućiti nesmetane procese i osiguranje kvaliteta u oblasti visokog obrazovanja.
    S obzirom da ste juče razmatrali, ako se ne varam, Predlog zakona kojim se potvrđuje okvirni Sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, ja bih, ukoliko dozvolite, ipak se osvrnuo na ovu jučerašnju tačku, imajući u vidu da je veoma značajna sa aspekta dualnog obrazovanja.
    Radi se o Centru za obuku za dualno obrazovanje. Ono što želim da kažem u uvodu, to je da ukažem ukratko na rezultate i planove Ministarstva na razvoju dualnog obrazovanja, jer je važno da i vi, kao predstavnici građana i građanki Srbije, ali naravno i građani koji prate ovaj prenos, imate ili imaju kompletnu sliku o tome ka čemu težimo kada je razvoj ovog dela obrazovnog sistema u pitanju, kako biste razumeli zbog čega i vaše potvrđivanje ovog zakona u ovom cenjenom domu je izuzetno važno.
    Dakle, dualno obrazovanje u našem obrazovnom sistemu živi već šest godina. Tokom ovog perioda kroz srednjoškolsko dualno obrazovanje prošlo je 10.000, kroz 54 različita dualna programa, a 150 srednjih škola i lokalne samouprave su sarađivale sa skoro 900 različitih kompanija na ovom polju.
    Dualno obrazovanje je od ove godine dostupno i u visokom obrazovanju. Devet visokoškolskih ustanova je krenula sa realizacijom dualnog modela studija, 32 studentska programa su akreditovana, 150 studenata studira po dualnom modela studija, 75 kompanija učestvuje u realizaciji dualnog modela studija.
    Kada je dualno obrazovanje u pitanju učili smo, naravno od najboljih u ovoj oblasti, od Nemaca, Austrijanaca, Švajcaraca koji u svojim obrazovnim sistemima kroz ovaj model obrazovanja pripremaju mlade za svet rada. Zahvaljujući Zakonu o dualnom obrazovanju i Zakonu o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju usvojenim ovde u parlamentu doprineli smo izgradnji temelja na kojima gradimo ovaj sistem.
    U razvojnom smislu naš nacionalni model dualnog obrazovanja pokazuje izuzetne rezultate u svim područjima rada u kojima je uvedena … rezultate u oblasti vazduhoplovstva, industriji koja predstavlja sam vrh tehnologije, ne samo u Evropi, nego naravno i planetarno govoreći. Razvili smo 11 novih dualnih obrazovnih profila koji ispunjavaju standarde Agencija za vazduhoplovnu bezbednost Evropske unije EASE.
    U prilog tome da smo uspeli da razvijamo dobar model govori i činjenica da je svetski poznata kompanija, upravo iz ove oblasti, iz oblasti avio industrije, MTU, odlučila da ulaže novac u Srbiju, između ostalog, i zbog našeg obrazovnog sistema koji može da ponudi odgovarajuće kadrove i da bude komplementaran jednoj prestižnoj firmi na svetskom nivou.
    U smislu razvoja dualnog obrazovanja, logičan nastavak je bila odluka Vlade Republike Srbije iz maja meseca prošle godine o osnivanju Visoke strukovne škole vazduhoplovne akademije i formiranju vazduhoplovnog Trening centra u Vršcu.
    Prošlog oktobra prvi studenti krenuli su na Visoku strukovnu školu Vazduhoplovna akademija. Studijski programi u ponudi su vazduhoplovno mašinstvo, vazdušni saobraćaj i kontrola letenja.
    Odobrena su po 24 mesta, od kojih su četiri budžetska za pilote, 14 budžetskih mesta za inženjere, održavanje vazduhoplova i dva budžetska mesta za kontrolore letenja.
    Učenici i studenti koji se obrazuju za profile u oblasti vazduhoplovstva uče po dualnom modelu. Učenje kroz rad se pored radionica Vazduhoplovne akademije u Beogradu odvijaju u Trening centru Vazduhoplovne akademije u Vršcu koji je Vlada Srbije takođe preuzela prošle godine i time smo zaokružili jednu viziju o stvaranju jedinstvenog centra za obrazovanje i obuku pilota, kabinskog osoblja, aviomehaničara i naravno, inženjera i kontrolora leta.
    Okvirni Sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam - Centar za obuku za dualno obrazovanje potpisan je u Beogradu i u Parizu 27. januara 2022. godine, čime je odobren zajam u iznosu od 20 miliona evra, članom 3. Zakon o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu i Zakon o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, odobreno je zaduživanje kod Banke za razvoj Saveta Evrope.
    Glavni ciljevi projekta su rekonstrukcija i opremanje dva Centra za obuku, jednog u Beogradu, drugog, kao što ste čuli, u Vršcu, za potrebe vazduhoplovnog obrazovanja u Srbiji po modelu, naravno, dualnog obrazovanja.
    Ova investicija će omogućiti da stvorimo dodatne uslove za obrazovanje vazduhoplovnih kadrova u Srbiji i regionu, i pomoći u obezbeđivanju karijere za buduće pilote, kontrolore leta i druga srodna zanimanja.
    Još jedan važan aspekt jeste da se navedeni projekat može posmatrati kao pilot projekat za razvoj dualnog obrazovanja na akademskom nivou, što je prioritet za Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u skladu sa Zakonom o dualnom obrazovanju, čime se širi lepeza mogućnosti za akademsko obrazovanje mladih ljudi.
    Cilj ovog projekta je svakako da ojača poziciju naše države Srbije u vazduhoplovnom obrazovanju i obuci, ali i šire u sektorskoj industriji i uslugama i to ne samo na evropskom tržištu, već i širom sveta.
    Projekat ima za cilj da pomogne Srbiji i da preuzme istaknutu ulogu u sprovođenju Vazduhoplovne strategije, koju je EU usvojila 7. decembra 2015. godine, a čiji je cilj povećanje konkurentnosti i održivosti cele industrijske mreže vazdušnog saobraćaja EU, posebno stvaranje visoko kvalitetnih radnih mesta u vazduhoplovnom sektoru inovacijama, digitalnim tehnologijama i fokusom na energetsku nezavisnost i politiku klimatskih promena usmerenu na budućnost.
    Očekuje se, naravno, da će projekat takođe ojačati Beograd kao regionalno središte vazduhoplovnih usluga uopšte.
    Kada je Vršac u pitanju, plan je da se rekonstruiše i opremi studenski smeštaj, prostorija za učenje i rekreaciju i dve zgrade sa učionicama za formalnu obuku, zatim i objekti civilnog vazduhoplovstva, kao i da se nabavi nova oprema, tačnije jednomotorni helikopter i dva dvomotorna aviona sa simulatorom leta i sistemom video-nadzora, dok u Centru za obuku u Beogradu planiramo rekonstrukciju zgrade u kojoj će se nalaziti simulator leta i nabavku kompletnog simulatora letenja Erbas A320, koji je, naravno, komplementaran i našoj nacionalnoj avio-kompaniji.
    Oba centra ćemo modernizovati i to digitalizacijom procesa školovanja i obuke i nabavkom vozila neophodnih za putovanje između centara.
    Direktnu korist od realizacije ovog projekta imaće, naravno, do 1.500 studenata koji će moći da se obrazuju u visokoj školi nakon što počne da radi punim kapacitetom u periodu pet godina nakon pokretanja.
    Mladi izvan Beograda, ali i susednih zemalja, takođe će imati koristi od projekta, jer će smeštajni kapaciteti ugostiti studente iz svih delova Srbije i regiona, uključujući i one koji dolaze iz nerazvijenih područja.
    Procene su da će između 50% i 60% učenika doći van Beograda, dok će 250 do 300 tih učenika biti smešteno u renoviranom studenskom domu.
    Ukupni troškovi projekta procenjuju se na 39,1 milion evra, uključujući zajam banke od 20 miliona evra, koji čini do 55% ukupne vrednosti projekta, a ostatak sredstava obezbeđujemo iz budžeta Republike Srbije.
    Iz zajma banke finansiraju se građevinski radovi i oprema, nameštaj i određene usluge, dok Republika Srbija finansira nabavku zemljišta, imovine i građevinske radove.
    Na kraju bih želeo da naglasim da je Vazduhoplovni trening centra u Vršcu deo šire vizije od 12 regionalnih trening centara za dualno i neformalno obrazovanje. Trenutno, pored Vazduhoplovnog trening centra u Beogradu i Vršcu, intenzivno se radi na razvoju regionalnih trening centara u Valjevu, Subotici, Vlasotincu i Šapcu.
    Uvaženi narodni poslanici, kao što znate, naša obaveza jeste da omogućimo mladim ljudima da se školuju po najvišim standardima i da im znanje koje steknu omogući da sutra budu korisni članovi zajednice, naravno da ostvare svoje lične ambicije, karijerne ciljeve.
    Ono što je država uradila i što će uraditi u pogledu obrazovanja u oblasti vazduhoplovstva je revolucionarna promena koja je rezultat promišljanja i velikog rada koji su obrazovanje u ovoj oblasti uveli u sistem formalnog obrazovanja Srbije, a podsetiću da je pre ovih poteza obrazovanje u ovoj oblasti bilo samo na nivou obuka.
    Potvrđivanjem ovog predloga zakona omogućavate da Srbija dođe do sredstava za ulaganja koja će unaprediti uslove za obrazovanje naše dece, ali i postaviti Srbiju na svetsku mapu centara za obrazovanje u oblasti vazduhoplovstva, s obzirom da će to biti tek treći centar na teritoriji čitave Evrope.
    Što se tiče druge teme iz oblasti obrazovanja, koja je svakako krovna i, rekao bih, ima mnogo širi obuhvat i veliki značaj, tema koju danas razmatramo su dve odluke koje omogućavaju funkcionisanje sistema obrazovanja, odnosno obezbeđivanja kvaliteta u visokom obrazovanju. To je Predlog odluke o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju i Predlog odluke o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
    Kao što znate, prošle godine u ovom domu su usvojene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, koji je stupio na snagu 10. jula 2021. godine.
    Ovaj propis, između ostalog, donet je jer je bilo potrebno izmeniti i dopuniti jedan broj odredbi koje se odnose na sistem obezbeđenja kvaliteta u visokom obrazovanju u cilju uspostavljanja odgovarajućeg pravnog okvira da Nacionalno akreditaciono telo u potpunosti ispuni evropske standarde i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju, pre svega u pogledu nezavisnosti u postupanju i donošenju konačnih odluka o proveri kvaliteta u visokom obrazovanju.
    Ono što je takođe projektovani cilj mog tima i mene kada se nalazimo u Ministarstvu prosvete to je da ponovo stekne status punopravne članice u okviru Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, ENKA, a što je od značaja za pozicioniranje Republike Srbije u evropskom i međunarodnom prostoru visokog obrazovanja.
    Promene koje smo tada uneli u ovaj zakon omogućile su veću nezavisnost dva tela koja su ključna za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, dakle Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
    Veća nezavisnost ogleda se i u tome što članove Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, odnosno članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje birate upravo vi.
    Sada je predviđeno da Upravni odbor Nacionalnog akreditacionog tela ima devet članova koje imenuje Narodna skupština Republike Srbije, vodeći računa o zastupljenosti pripadnika oba pola i to po sledećem kriterijumu. Dakle, dva člana iz reda redovnih profesora univerziteta na predlog KONUS-a, odnosno Konferencije univerziteta, jednog člana iz reda profesora strukovnih studija, na predlog konferencija akademija i visokih škola, jednog člana na predlog studentskih konferencija, dva člana na predlog Privredne komore Srbije i tri člana na predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
    Nacionalni savet za visoko obrazovanje ima 17 članova koje bira Narodna skupština, vodeći računa, naravno, o zastupljenosti pripadnika oba pola i to po sledećim kriterijumima. Dakle, šest članova iz reda istaknutih redovnih profesora, vrhunskih stručnjaka u zvanju naučnog savetnika, odnosno umetnika sa međunarodno priznatim radovima ili osvedočenim doprinosom nacionalnoj kulturi, vodeći računa o zastupljenosti obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja, kao i zastupljenosti univerziteta na predlog konferencije univerziteta, dva člana iz reda profesora strukovnih studija, na predlog konferencije akademija strukovnih studija i visokih škola, sedam članova iz reda vrhunskih stručnjaka, odnosno umetnika sa međunarodno priznatim radovima i to je, naravno, na predlog ministarstva nadležnog za poslove visokog obrazovanja, dakle Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i dva člana na predlog Privredne komore Srbije.
    Danas vam, nakon sprovedene zakonom predviđene procedure, dostavljamo objedinjene predloge za imenovanje članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, odnosno predlog članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
    Kao što ste videli, predloge su, naravno, u skladu sa kriterijumima, dostavile sve relevantne institucije i organizacije za sistem visokog obrazovanja, što ovaj proces čini svakako inkluzivnim, transparentnim i nezavisnim. Radi se o eminentnim ljudima koji su u svojim sferama zaista ne samo referentni, nego rekao bih i veoma priznati.
    Ja vas zato pozivam da u danu za glasanje podržite ove predloge i time omogućite da se procesi u visokom obrazovanju i samo očuvanje i unapređenje kvaliteta u visokom obrazovanju unapredi i zato očekujem od vas punu podršku za ova tri predloga.
    Hvala najlepše.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Marija Jevđić

    Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem ministru Ružiću.
    Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
    Za reč se javio narodni poslanik Jahja Fehratović.
    Izvolite.
    ...
    Stranka pravde i pomirenja

    Jahja Fehratović

    Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
    Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

    Poštovani ministre sa saradnicom, poštovani narodni poslanici, današnji predlog je izuzetno važan, jer se njime određuje sudbina velikog broja visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji, a samim tim i sudbina više desetina hiljada studenata i više hiljada prosvetnih radnika u ovoj državi.

    Zašto ovo kažem? Zato što je NAT institucija koja ima pravo da odlučuje koji će univerzitet, koji će departman, koja će katedra dobiti akreditaciju, a koja neće.

    Mi smo imali veoma važnih odluka ovog tela u prošlosti sa kojima smo se slagali i onih sa kojima se nismo slagali, ali da napravim jednu kratku retrospektivu svih tih okolnosti koje su, evo, dovele da i danas ovde govorimo o ovom ili ovim predlozima.

    Dakle, NAT je naslednik nečega što se zvalo Komisija za akreditaciju, odnosno KAPK. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, čini mi se 2006. godine osnovan, nakon što smo prešli na ovaj bolonjski proces i njegova uloga u početku nije bila zahvalna iz više razloga, što je prosto bio sastavljen isključivo od profesora sa državnih univerziteta, koji nisu bili blagonakloni prema privatnim univerzitetima ili univerzitetima koji imaju zadužbinarski karakter.

    Naravno, tu je bilo jako puno problema, tu je bilo jako puno i neprofesionalnih odnosa prema određenim visokoškolskim ustanovama i iz tog razloga je, recimo, došlo do toga da ENKA zamrzne jedno vreme ulogu KAPK-a, odnosno da ga stavi pod posmatranje, a uzročno posledično tome taj je KAPK razrešen, a osnovan je NAT kao krovna institucija koja će se baviti procesom utvrđivanja kvaliteta i ostalih kriterijuma koji su neophodni da određena visokoškolska ustanova bude upisana u registar visokoškolskih ustanova i kao takva prepoznata i priznata u Republici Srbiji, regionu, ali i celoj Evropi.

    Godine 2017. ovde u ovom plenumu neki ljudi koji su nanosili nepravdu visokoškolskim ustanovama, hajde da kažem, i Univerzitetu u Novom Pazaru, pokušali su braniti tu poziciju KAPK-a, napadajući nas poslanike Stranke pravde i pomirenja tada da to radimo, da insistiramo na promenama ovog Zakona o visokoškolskom obrazovanju isključivo radi tog univerziteta.

    Međutim, ispalo je, u stvari, ono što jeste suština da smo mi tada, kao i većina koja je i danas ovom parlamentu, dobili ili radili na tome da sačuvamo dostojanstvo i Ministarstva prosvete, ali i visokog obrazovanja. Zašto? Zato što je to bilo nešto što je išlo u prilog ovome što je ENKA zamerala akreditacionoj komisiji, što je dovelo do toga da danas kroz NAT polako se rešavaju svi ti problemi koji su deceniju i više držali državu Srbiju, odnosno Republiku Srbiju u nezavidnom položaju kada su u pitanju statusi visokoškolskih ustanova, kada su u pitanju statusi svih drugih zaposlenih i korisnika ovih institucija.

    Naravno, time se stalo u kraj i onome što je bila samovolja određenih ljudi koji su bili u procesu akreditacija, posebno recenzenata koji su dolazili sa najvećih univerziteta i imali su određenu vrstu snishodljivosti, a ponekad i određeni odnos nepravedan prema drugim univerzitetima, odnosno visokoškolskim ustanovama.

    Zato je vrlo važno da u ovom telu budu ljudi, pre svega, profesionalci, da budu ljudi koji su iz struke, da budu ljudi koji su rasterećeni svih drugih odnosa, koje isključivo interesuje da li je neka visokoškolska ustanova ispunila uslove da to bude, da li ima sve što je neophodno kada su u pitanju reference onih ljudi koji su u obrazovnom procesu i da li ispunjava i sve ostale, kao što su prostorni uslovi, tehnički uslovi, itd, da dobije status visokoškolske ustanove.

    Svi drugi kriterijumi koji su izvan okvira onoga što predstavlja ovaj osnovni ili temeljni ili bazni okvir nisu dobronamerni i oni nisu donosili dobro visokoškolskim ustanovama, pa i hiljadama, hiljadama studenata koji su završavali te visokoškolske ustanove.

    Moram kazati da je u ovom procesu jako mnogo uradio i Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, odnosno Skupštine Republike Srbije u prethodnom periodu, na čijem čelu je i bio predsednik i lider SPP rahmetli akademik muftija Muamer Zukorlić i da su ove promene koje su pokrenule procese vraćanja digniteta visokog obrazovanja visokoškolskog obrazovanja u Republici Srbiji otpočeli zahvaljujući i radu i veoma predanom prisustvu ovog odbora u svim ovim odlukama koje su bile neophodne kako bi se ovaj proces pokrenuo i kako bi danas imali ovde pred sobom ovu dosta respektabilnu plejadu ljudi koji su predloženi za članove upravnog odbora NAT-a.

    Zato SPP i narodni poslanici SPP podržavaju ove predloge. Smatramo da su većina članova koji su predloženi sa respektnim biografijama, sa velikim iskustvom i da će doprineti očuvanju i unapređenju kvaliteta rada svih visokoškolskih ustanova kroz svoju nadzornu ulogu i kroz ono što jeste u opisu njihovog posla.

    Naravno, iskustvo koje smo imali u prethodno periodu uči nas tome da su ti odnosi kreirani na tome koliko su ljudi koji su od struke, koji su u ovim telima spremni da zaista urade puno na ovom polju, koliko su spremni da se založe svojim autoritetom, kredibilitetom, znanjem, veštinama, umećima da se unaprede ovi procesi i koliko su spremni da od sebe sklone sve subjektivne okolnosti koje mogu uticati na to da prema određenoj visokoškolskoj ustanovi budu naklonjeniji u odnosu na drugu visokoškolsku ustanovu.

    Zato ćemo ostati do kraja oprezni, do kraja ćemo nadgledati i kao narodni poslanici rad ovog tela, smatrajući da ovo telo ima izuzetno odgovornu ulogu, izuzetno važnu ulogu i da kao takvo treba raditi, pre svega, na osnovu kvaliteta i onoga što jesu suštinske reference svakog visokoškolskog organa u ovoj državi bio on državnog karaktera, kao javna ustanova, bio osnovan kao privatni univerzitet ili privatni fakultet ili privatna visoka škola.

    Sve su to veoma važni delovi obrazovnog sistema u Republici Srbiji. Svi ti delovi obrazovnog sistema doprinose da imamo veoma širok spektar visoko školovanih kadrova, mladih ljudi koji još uvek imaju veoma visoku poziciju i mišljenje u zemljama EU kao kadrovi koji dolaze iz ove države, kao kadrovi koji su stekli neophodna znanja, veštine i umeća i koji dobijaju vrlo lako šanse da ta svoja znanja, veštine i umeća pokažu na tržištu EU ili drugih zemalja i kao takvi postaju izuzetno važni i respektabilni kadrovi.

    Naravno, ovo sve govorim i kao neko ko je univerzitetski profesor, ko je u dosadašnjoj svojoj karijeri takođe imao posla sa Akreditacionom komisijom, pa onda i sa NAT-om, neko ko je predvodio i departman filoloških nauka na jednom univerzitetu i znam šta znači biti deo Akreditacione komisije, biti deo NAT-a u odnosu na ono kako se oni postavljaju prema visokoškolskim ustanovama, pogotovo prema privatnim visokoškolskim ustanovama, zadužbinarskim visokoškolskim ustanovama, a pogotovo u onom trenutku kada iz nekih svojih razloga smatraju da niste dobrodošli samo zato što preferirate neke vrednosti koje su bazirane isključivo na kvalitetu, isključivo na kriterijumima, isključivo na naučnim osnovama.

    Najznačajniji problem koji smo imali u prethodnom periodu na tom departmanu odnosio se na akreditaciju smera za bosanski jezik i bošnjačku književnost. To je jedan problem s kojim smo se suočavali kao društvo iz razloga što u Republici Srbiji postoji obrazovanje na bosanskom jeziku gde se deca u osnovnim i srednjim školama obrazuju na tom jeziku, ali nije postojala visokoškolska ustanova koja bi spremala kadar da radi sa tom decom.

    Naravno, iz nekih drugih razloga bili su pokušaji raznih opterećenja, da nam na bilo način otežaju taj proces, ali shodno odlukama, shodno kriterijumima i shodno svemu onome što je neophodno da bi jedan smer, da bi jedna naučna disciplina dobila naučni kredibilitet i da bi bila kao odsek, kao katedra priznata ispunjavali smo, ispunjavamo uvek te kriterijume i možemo s ponosom reći da smo jedina katedra u ovoj državi, u Republici Srbiji, koja obrazuje veliki broj profesora bosanskog jezika i bošnjačke književnosti. Taj proces je u završnoj fazi i da se i pred NAT-om i pred komisijama koje pregledaju kvalitet taj proces okonča i da konačno i u Republici Srbiji svi profesori filologije, kao i profesori bosanskog jezika i bošnjačke književnosti, kao i profesori srpskog jezika i srpske književnosti, kao i sve druge nacionalne discipline imaju ravnopravan odnos prilikom priznavanja njihovih diploma, prilikom priznavanja njihovih znanja i veština i prilikom šanse da dobiju zaposlenje u obrazovnom procesu.

    To je ono što je važno i za Republiku Srbiju. To je veliki doprinos i Univerzitetu u Novom Pazaru, kao jedne zadužbinarske institucije, celokupnom procesu obrazovanja u Republici Srbiji i kao takvo ono ima izuzetno važnu ulogu i trebalo bi biti podržano od svih instanci društva, jer rešava jedan veliki problem koji je mogao biti upotrebljavan i zloupotrebljavan od raznih činioca ovog društva. Zahvaljujući ustrajnosti, zahvaljujući upornosti i zahvaljujući konstantnom radu Univerziteta u Novom Pazaru i u našoj državi postoji takva katedra i nastava koja se izvodi u obrazovnom sistemu, u osnovnim i srednjim školama, jeste nastava koju izvode kadrovi koji su školovani prevashodno u našoj državi.

    S tim u vezi još jednom pohvaljujem i to što je ministarstvo u prethodnom periodu organizovalo i polaganje za licencu za profesore bosanskog jezika i bošnjačke književnosti po prvi put u Republici Srbiji, gde su pravno i formalno oni ljudi koji preko deceniju rade u obrazovnom procesu u osnovnim i srednjim školama, gde se izvodi nastava na bosanskom jeziku, dobili licencu za izvođenje te nastave.

    Nije to trajalo deset godina i više zato što oni nisu ispunjavali uslove, nego zato što do sada ministarstvo i drugi organi nisu imali kapaciteta ili iz nekih drugih razloga, ali prosto nije bilo organizovano nikada polaganje za licencu za profesore bosanskog jezika i bošnjačke književnosti. To je urađeno početkom ove 2022. godine. Taj proces je otpočeo. Zahvaljujući tom procesu otklonjena je još jedna velika nepravda prema prosvetnim radnicima koji izvode nastavu na jeziku jedne nacionalne zajednice i koji kao takvi imaju sva ona prava kao građani ove Republike, kao građani države Srbije, kao i svi ostali profesori i prosvetni radnici koji su zaposleni u obrazovanom sistemu.

    S tim u vezi čestitam i zahvaljujem se Ministarstvu na tome što je imalo sluha da počne rešavati ovaj problem, da je taj proces pokrenut, da je taj proces krenuo i da će verovatno u narednom periodu biti nastavljen kako bi veliki broj profesora koji izvode nastavu na jezicima nacionalnih manjina, a konkretno na bosanskom jeziku, imali mogućnost da posle deceniju i više čekanja dobiju licence koje su im neophodne da bi u potpunosti, u celosti ostvarili sva ona prava koja im kao prosvetnim radnicima, zaposlenima Ministarstva prosvete pripadaju.

    Nadamo se da će svi članovi Upravnog odbora NAT-a iskoristiti sva iskustva koja su prethodila, koja su nekada bila kvalitetna, koja su nekada bila manje kvalitetna, naročito u periodu pre reformiranja KAPK koji je postao NAT, da neće više nikada dovesti da sve visokoškolske ustanove u ovoj državi budu pod radarom neke institucije za proveru kvaliteta, kakva je ENKA u Evropskoj zajednici, u EU, i da ćemo suprotno tome mnogo više raditi sami na podizanju kvaliteta, na tome da preteknemo sve te kriterijume koje predviđa ENKA, a jedan od posebnih takvih pokazatelja jeste i jedna dobra tradicija koja je uvedena kroz NAT, a to je ovo samovrednovanje visokoškolskih ustanova koje daje priliku svakom rukovodiocu neke određene visokoškolske ustanove da objektivno, u celosti sagleda sve potencijale svoje visokoškolske ustanove, da objektivno sagleda šta mu je još neophodno kako bi bio najbolji, a svi su na tom polju sa tom idejom, sa tom težnjom, sa tom misijom da budu najbolji, da budu servis studentima i da kao takvi daju veliki doprinos uspostavljanju akademskog društva u Republici Srbiji, društva koje će ceniti one vrednosti koje se baziraju na nauci, na umetnosti, na produhovljenosti i na onome što je suština uzdizanja jedne cele države.

    To je nešto što je povezano sa tim da jedino takvo društvo može biti društvo koje će se kretati ka budućnosti, ka prosperitetu i kreirati neku vrstu puta kojim se trebamo kretati kako bismo ostavili generacijama iza nas nasleđe kojeg se trebaju držati i koje će im osigurati da budu predvodnici celokupnog prosperiteta, ne samo u Republici Srbiji i ne samo na Balkanu, već da budu takmaci za prestižne uloge na celokupnom prostoru kontinenta Evrope. Hvala vam.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Marija Jevđić

    Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.

    Reč ima ovlašćeni predstavnik SDPS, narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

    Izvolite.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Sanja Jefić Branković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
    Hvala, predsedavajuća.

    Uvaženi ministre sa saradnicom, mi danas razgovaramo o dvema odlukama koje, iako se odnose na kadrovska rešenja, u velikoj meri mogu uticati, odnosno utiču na unapređenje samog sistema obrazovanja. To su odluke o imenovanju devet članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju i Odluka o izboru 17 članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

    Još je zakonom iz 2005. godine, Zakonom o visokom obrazovanju, u naš sistem visokog obrazovanja uveden princip Bolonjska deklaracije i Lisabonske konvencije, čime je stvorena osnova za uključivanje Srbije u evropski prostor visokog obrazovanja. U tom smislu, mi 2018. godine Odlukom Vlade Republike Srbije ustanovljavamo nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, kao telo sa namerom funkcionisanja u potpunoj nezavisnosti u institucionalnom smislu, ali i finansijskom, administrativnom, stručnom i svakom drugom.

    Dakle, reč je o nezavisnom telu koje mora funkcionisati bez uticaja država, ali, sa druge strane, u isto vreme sa njom mora i sarađivati kako bi se postigao zajednički cilj, a to je unapređenje samog sistema visokog obrazovanja, odnosno njegovog podizanja na viši nivo u odnosu na postojeći.

    Nacionalno akreditaciono telo obavlja poslove akreditacije, dakle, provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu, vrednovanje studijskih programa i obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji. Reč je o jednom nezavisnom telu čije odluke praktično određuju smer u kome će se naš obrazovni sistem razvijati, kao i uspešnost tog razvoja kao krajnji rezultat.

    Još je uvođenjem ovog tela u sistem obrazovanja 2018. godine ukazao jadan stav i potpuno drugačiji pristup države u odnosu na sam sistem visokog obrazovanja, jer je po prvi put u visoko obrazovanje, odnosno u ova nezavisna tela, uključio ljude koji su stručni da o samim programima i o smeru razvoja visokog obrazovanja na kraju i odlučuju.

    Složićete se sa mnom da je znanje osnovni resurs i privrednog ali i svakog drugog razvoja i ono je nerazdvojivo povezano sa samim obrazovanjem, a savremeno društvo nesumnjivo jeste društvo znanja i upravo iz tog razloga znanja i kompetencije jesu osnovne pretpostavke njegovog razvoja. Oni nam kao pojedincima omogućavaju da se aktivno uključimo u društvo i da preuzmemo na sebe i radne ali i sve druge društvene uloge. To znači da moramo učiti tokom celog života, odnosno da moramo učiti da se ophodimo jedni prema drugima, da poštujemo jedni druge, jer je to socijalna komponenta svakog obrazovanog čoveka.

    Formalno obrazovanje, iako veoma važno, predstavlja samo preduslov za obavljanje bilo kog drugog posla. U savremenom svetu svako od nas mora se dodatno usavršavati, jer se tržište rada menja neverovatnom brzinom, a da bismo ga pratili, svaka nova generacija mora sticati neka druga znanja i druge veštine, kako bi ostali u procesu rada, odnosno moraju se osposobljavati do kraja života.

    Kao zemlja, mi još uvek ne možemo da se pohvalimo stanjem broja obrazovanih u Srbiji. Samo 11% stanovnika ima završen fakultet i još svega 5% završenu srednju školu, što je još uvek daleko ispod evropskog proseka, a ukoliko upitamo studente, sigurna sam da će vam reći da je najveći problem sa kojim se oni danas suočavaju nedostatak prakse koju bi oni mogli da primenjuju paralelno sa učenjem i to je ono na čemu bi možda ova dva tela trebalo da porade u narednom periodu, iz razloga što ne ohrabruju ni podaci Zavoda za statistiku, po kojima je samo oko 30% stanovnika sa završenom osnovnom školom.

    Istraživanja pokazuju da većinu populacije nepismenih u Srbiji čine žene. Ta brojka se kreće otprilike oko 130 hiljada potpuno nepismenih žena u Srbiji. One se i dalje bave pretežno ženskim zanimanjima, ali, sa druge strane, paradoksalno je i to što su među visoko obrazovanim takođe u većem procentu žene. Često ćete od obrazovanih i uspešnih žena čuti da je obrazovanje ključ svakog uspeha, privatnog, poslovnog i bilo kog drugog i mislim da je to dovoljna motivacija za sve mlade generacije koje odlučuju o tome da li će se, kako i kada školovati.

    Iako je obrazovanje osnovno ljudsko pravo iz koga proizilaze i naše sposobnosti da ostvarujemo i sva ostala ljudska prava, ni u svetu nije drugačija situacija u odnosu na navedene statističke podatke, pa čak 17% odraslih širom sveta ne zna da čita i piše, od čega dve trećine čine žene i ta statistika se u poslednjih 20-ak godina nije mnogo menjala.

    Znanje i obrazovanje omogućavaju pojedincu da se uključi u društveni život i zato ulaganje u nauku i obrazovanje, a samim tim i ljudske resurse, donosi veliku korist ne samo pojedincu već i društvu i državi u celini. Obrazovanje je nešto što se oduvek javljalo kao najefikasniji način za rešavanje mnogobrojnih društvenih problema, ali ono mora biti u skladu sa savremenim programima, obrazovnim programima u visokoškolskim ustanovama i mislim da je obezbeđivanje kvalitetnih visokoškolskih obrazovnih programa zapravo jedan od načina da se osigura razvoj društva u celini.

    Osim toga, ja bih navela da obrazovani radnici u odnosu na ostale imaju tri osnovne prednosti. Tu mislim na zarade, koje su svakako veće, mislim na njihove mogućnosti za zaposlenje, ali i na sigurnost zaposlenja uopšte.

    Ako posmatramo Evropu i prostor na kome mi živimo, grubo posmatrano, zemlje severozapadne Evrope bile su dosta uspešnije od zemalja južne i istočne Evrope kada je reč o uticaju obrazovanja na sam razvoj društva, što svakako jeste posledica brže industrijalizacije u tim zemljama. Recimo, Velika Britanija je zemlja koja se industrijalizovala pre svih ostalih i zauzima i dalje veoma visoko mesto po stopi obrazovanja i to, složićete se sa mnom, nije slučajno.

    Kvalitetnije obrazovanje u svim sredinama, a posebno u ovim koje sam navela, nastalo je kao posledica suštinske promene samog sistema obrazovanja. Mislim da sličan problem imamo i mi u našoj zemlji, pa umesto insistiranja na autoritetu, na klasičnom predavanju kao obliku nastave, obrazovni sistem bi morao da krene ka uvođenju metoda koje bi podstakle razmišljanje kod mlađih generacija, odnosno, kako bi se to žargonski reklo, kako bismo ih naučili da uče. Mislim da je veoma važno ići u korak sa sklonostima mladih generacija i pronaći način kako da se one produktivno iskoriste.

    Malo se pažnje posvećuje promeni sistema vrednosti i načina razmišljanja današnjih mladih generacija. Mi ne možemo govoriti o sistemu obrazovanja i njegovoj efikasnosti ukoliko ne poznajemo psihologiju samih učenika i studenata koji uče i studiraju u tom sistemu.

    Postoji više istraživanja o današnjoj generaciji mladih i svako od njih ukazuje na to da je neophodno uključiti ih aktivno u raspravu o sistemu obrazovanja. Na kraju, svako od nas pripada određenoj generaciji i vreme u kome smo rođeni diktira i način našeg obrazovanja, ali i mogućnosti da to isto obrazovanje primenimo, odnosno iskoristimo.

    Društvo koje nas oblikuje dok smo mladi ostaje sa nama manje-više tokom čitavog života i pripremajući se za današnju diskusiju ja sam pronašla jednu sjajnu analizu u kojoj je navedeno da vreme u kome smo rođeni ima možda i veći uticaj na našu ličnost nego porodica koja nas je podigla, odnosno, rečeno rečima jedne arapske poslovice - ljudi liče na vremena više nego što liče na svoje očeve. Zato su za analizu obrazovanja i te kako važne karakteristike mlade generacije, jer je to generacija koja raste u jednom potpuno drugačijem sistemu u odnosu na sisteme u kojima smo mi odrastali.

    Savremena tehnologija, način života, drugačije mogućnosti, sve su to razlozi koji zahtevaju od nas da sistem obrazovanja prilagodimo toj istoj generaciji koja dolazi. To su oni mladi ljudi koji na prvo mesto stavljaju sebe, koji žele slobodu u svemu što rade, koji vole da sve okolnosti koje ih okružuju personalizuju, odnosno da ih prilagode sebi i svojim potrebama i veoma su skloni istraživanju, što je proporcionalno razvoju savremenih tehnologija.

    Upravo iz svih navedenih razloga, mislim da je jako važno sistem visokog obrazovanja prilagoditi i mladima i njihovom načinu života i razmišljanju, kako bi on dao odgovarajuće efekte.

    Dakle, pogrešno je reći da su stavovi mlađih generacija pogrešni u odnosu na stavove njihovih roditelja. Ne, oni su samo različiti, drugačiji i zato ih moramo prihvatiti kako ne bi smo imali kao rezultat pad uticaja škole i univerziteta, sa sve većim odbijanjem mladih da obrazovanje shvate ozbiljno i da jednostavno shvate kakvu važnost i značaj u njihovim životima može imati obrazovanje. Mislim da je jako važno da čujemo njihov glas, što se učešćem u ovim telima o kojima danas razgovaramo, delimično i ostvaruje.

    Socijaldemokratska partija Srbije ima vrlo jasan stav po pitanju obrazovanja i on je formulisan kroz snažnu poruku, a to je obrazovanje je ulaznica za zdrav i normalan život i to zaista jeste tako. Obrazovni proces, uz porodične vrednosti, formira svakog pojedinca i ukoliko se taj proces odvija uspešno u svim svojim fazama, onda će i pojedinac, ali i zajednica od toga imati koristi. Obrazovanje je dobro za sve i ono je preduslov njegovog napretka.

    Dakle, mi se u Srbiji moramo baviti stvaranjem države obrazovanja, što podrazumeva uključenje svih relevantnih činilaca sistema obrazovanja kako bismo kao rezultat imali jedan dobar sistem koji će u praksi funkcionisati.

    Iako sam najveći deo svog vremena u današnjem izlaganju posvetila mladim generacija, istakla bih i to da se Srbija može pohvaliti time da je jedna od retkih zemalja u regionu koja ima modernu strategiju obrazovanja odraslih, ali nažalost nema baš toliko uspeha u pogledu njene implementacije, a jedan od glavnih problema koji se tiču obrazovne strukture stanovništva, odnosno nepismenost trenutno se rešava samo u 14 škola za osnovno obrazovanje odraslih koje jesu organizovane, ali izgleda ne i dovoljno efikasne.

    Za kraj, mislim da obrazovani ljudi odlikuju i oblikuju društvo i u najvećoj meri utiču na privredni rast i razvoj jedne zemlje. Zato je pred članovima ova dva tela, o čijem izboru danas razgovaramo, jedan veliki, ozbiljan i odgovoran zadatak. Oni moraju pronaći balans između želja mladih generacija i njihove potrebe da neke stvari organizuju na svoj način, ali u isto vreme i potrebe države da uredi sistem na odgovarajući način.

    Kao poslanička grupa mi ćemo u danu za glasanje pružiti podršku ovim telima da nastave da rade na unapređenju visokog obrazovanja, kao što je to bio slučaj i do sada. Zahvaljujem.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Marija Jevđić

    Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima ovlašćeni predstavnik Jedinstvene Srbije, mr Đorđe Kosanić.
    Izvolite.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Đorđe Kosanić

    Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
    Zahvaljujem.

    Poštovani ministre Ružiću sa saradnicom iz ministarstva, poštovana predsedavajuća, potpredsednice Skupštine, gospođo Jevđić, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dve važne odluke, prva o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i druga o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju.

    Naravno, na samom početku reći ću da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute dve odluke, jer će one svakako doprineti daljem razvoju i unapređenju kvaliteta što se tiče visokog obrazovanja.

    Ministre Ružiću, pre nego što pređem na pomenute teme, dakle prva tema o izboru članova Nacionalnog saveta, druga o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju, želim da kažem da je Srbija zemlja koja neskriveno ide napred u svim oblastima i Srbija je zemlja u kojoj imamo i sigurnost i stabilnost.

    Sve ovo govorim, premda je svet suočen sa velikom krizom izazvanom pandemijom Kovid-19, mnoge velike ekonomije su na kolenima, a sa druge strane Srbija pokazuje rezultate.

    Kada to kažem ilustrovaću samo nekoliko stvari koje su značajne. Recimo, imamo fiskalnu i monetarnu stabilnost, povećanje plata i penzija u vreme Kovida-19, kilometri autoputeva, preko 60% svih investicija koje dođu na prostor Zapadnog Balkana ide ka Srbiji. To govori o poverenju koje investitori imaju u Srbiju, ali sa druge strane, došli smo u 2021. godini do negde 3,5 milijarde evra direktnih stranih investicija. Nivo javnog duga je na nivou od 51,7%, a koliko je ovo rezultat, sa druge strane ne vraćajući na vreme kada je i kod nas javni dug bio preko 80%, govori činjenica da recimo jedna Francuska ima javni dug preko 100%, jedna Italija ima preko 100%, a govoreći o zemljama u okruženju recimo zemlje koje su članice EU, poput Hrvatske ili Slovenije, imaju veći javni dug od Srbije.

    Ministre, sa druge strane sve ovo govorim imajući u vidu da je znanje pokretač razvoja u svim oblastima, recimo počev od privrede, sa druge strane zdravstva, recimo odbrane, sporta, ali i svih drugih oblasti. Obrazovanje u svakom društvu je najvažniji, ali sa druge strane i najkompleksniji proces i sistem. Svakako da nema razvoja društva i države bez većeg znanja i bolje primene stečenih znanja.

    Ministre, malo pre sam rekao da država Srbija ide krupnim koracima napred u svim segmentima. Ovde posebno želim da kažem jednu od najvažnijih oblasti, a to je oblast obrazovanja. Neskriveno ću reći da smo napravili veliki iskorak unapred što se tiče oblasti obrazovanja. Čak, sa druge strane, u vreme pandemije Kovid-19 obrazovanje nije dozvoljeno da ni u jednom trenutku stane, a svi rezultati koji su postignuti u ovoj oblasti govore u prilog tome da se išlo krupnim koracima napred. Vreme koje dolazi svakako, moram da kažem, da je vreme boljih rezultata za obrazovanje, imajući u vidu i kvalitetne osnove koje postavlja nova strategija obrazovanja.

    Naravno, značajno je istaknuti sa druge strane da je EU ne samo prepoznala sve ove rezultate, nego sa druge strane dala pohvale za sve dobre rezultate u oblasti obrazovanja.

    Vratiću se na dve pomenute teme. Prva tema je izbor članova Upravnog odbora Nacionalnog saveta i druga tema imenovanje, tj. Odluka o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela.

    Najpre, govoreći o Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje moram da kažem da je to posle vašeg ministarstva, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja drugi najvažniji organ zadužen za visoko obrazovanje koji je odgovoran za strateško planiranje i donošenje odluka u glavnim pitanjima relevantnim za usklađenost sistema visokog obrazovanja.

    Nacionalni savet, kao što ste rekli, ima mandat od četiri godine. Ima 17 članova koje bira Narodna skupština Republike Srbije uz vođenje računa o zastupljenosti oba pola. Od 17 članova šest članova se biraju iz redova istaknutih redovnih profesora, dva člana iz redova profesora strukovnih studija, sedam članova iz reda vrhunskih stručnjaka, odnosno umetnika i još dva člana na predlog Privredne komore i kada su u pitanju studentska pitanja sa druge strane u Nacionalnom savetu učestvuju dva studente koje bira Studentska konferencija iz reda studenata koji ne mogu imati manji prosek od osam.

    Sredstva za rad Nacionalnog saveta i njegov rad obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije i Nacionalni savet podnosi Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije jednom godišnje izveštaj o svom radu.

    Kada je reč o Nacionalnom telu za akreditaciju ono obavlja poslove akreditacije, provere kvaliteta visoko školskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu, vrednovanje studentskih programa i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju.

    Organ upravljanja Nacionalnog akreditacionog tela je Upravni odbor, a organ vođenja je direktor. Upravni odbor, kao što ste rekli, ima devet članova koje imenuje Narodna skupština vodeći računa o zastupljenosti oba pola ne pominjući iz kojih delova dolaze. To ste već rekli. Samo još da kažem da nadležnosti Upravnog odbora da bira, razrešava direktora, bira i razrešava članove Komisije za akreditaciju, usvaja godišnji program rada i finansijski plan uz saglasnost Vlade naravno i donosi statut i opšte akte, nadzire rad direktora.

    Nacionalno akreditaciono telo podnosi Vladi izveštaj o svom radu jednom godišnje, ali to se može desiti na zahtev i Nacionalnog saveta i ministarstva.

    Na samom kraju samo još jednom da kažem da će Poslanika grupa JS u danu za glasanje podržati kako prvu Odluku o imenovanju članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, tako i drugu Odluku o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju. Zahvaljujem.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Marija Jevđić

    Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.

    Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?

    Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, narodna poslanica Dunja Simonović Bratić.

    Izvolite.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Dunja Simonović Bratić

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
    Poštovani ministre sa saradnicom, uvažena predsedavajuća, pitanje budućnosti naše države i stanje i razvoja našeg društva leži u obrazovanju u tzv. obrazovnoj politici ili politikama kojima težimo.

    Naravno, mnogo je lakše postaviti ovo pitanje nego dati odgovor. U našoj savremenoj istoriji prošli smo kroz nekoliko reformi obrazovanja o kroz nemali broj napisanih strategija. Ne tako davno, starije kolege ovde to svakako pamte, imali smo čuvenu reformu iz sedamdesetih godina, koju je kreirao Stipe Šuvar koja je za cilj imala ukidanje dotadašnjeg gimnazijskog obrazovanja i uvođenje usmerenog stručnog srednjoškolskog obrazovanja. Tadašnje društveno uređenje zasnivalo se samoupravljanju, ideji da su rad i radni čovek nosioci razvoja društva. Godine 1968. škola je definisana kao samoupravna radna organizacija od posebnog upravnog značaj.

    Zahvaljujući privrednoj reformi, uvodi se princip dohotka prema rezultatima rada, što omogućuje veću ulogu preduzeća i time započinje liberalizaciju društva, u prevodu tržišta. Idejna osnova ovog koncepta zasnivala se na socijalizmu, koji u svom temelju ima ideju jednakost svih ljudi, što je u prenesenom značenju obrazovanje za sve. Setimo se da je od 1945. godine pravo i obaveza osnovnog obrazovanja, koju i danas baštinimo, tada izvojevana. Masovno opismenjavanje dovelo je do razvoja društva.

    Danas u našem obrazovnom sistemu imamo dualno obrazovanje, koje je proizvod ekonomskih zahteva, traženja obučene radne snage koje diktira tržište rada. Tada je važio socijalizam kao idejno teorijska osnova. Danas imamo kapitalizam koji je čuvenom revolucijom iz 2000. godine, na veliku sreću i radost naših sugrađana, i ne zaboravimo i studenata, trijumfalno ušao u Srbiju. Mnogi teoretičari savremeni oblik surovog kapitalizma nazivaju nadzornim kapitalizmom, koji bez digitalizacije i digitalnih tehnologija ne bi mogao da funkcioniše.

    Današnja kritika se svodi na priču o depolitizaciji škole, što je suštinski besmislen zahtev, budući da se država uvek vodi određenom politikom, da ne kažemo da je prosvetiteljstvo nastalo preuzimanjem monopola nad znanjem od crkve, prenoseći ga na državu. Nešto poput monopola nad silom. Monopol nad silom i monopol nad znanjem su glavna obeležja modernih država.

    U korak sa svetom, uskoro ćemo imati i državnu maturu, uveden je i JOB, jedinstveni obrazovni broj, što svakom učeniku omogućava lakšu kompetativnost na međunarodnom nivou, gde u okviru tzv. globalnog sela multinacionalnim korporacijama omogućava ostvarivanje koncepta globalnog upravljanja svetom. Taj savremeni diktat nema milosti prema nacionalnom konceptu škole.

    Zato je Zakon o intoniranju himne na početku školske godine svima povratio neki osećaj posebnosti i ponosa vezano kako za našu školu, tako i za sam osećaj državnosti. Ali, isto tako, 17 izdavača udžbenika za škole, hiperprodukcija, što vukovaca, što doktora nauka, uvođenje platnih razreda, veliki jaz u kvalitetu nastave i krajnje obrazovanost između privatnih i državnih fakulteta, svakako ne doprinose simfoniji lepog zvuka, koju čak ni ova naša himna ne može da nadjača.

    Danas biramo članove Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju, obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, kao i članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Kao što smo čuli, prošle godine su ovde usvojene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, što je omogućilo da Nacionalno akreditaciono telo u potpunosti ispuni evropske standarde i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju.

    Da bi se povratio status punopravne članice u okviru Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju ENKVA, šta se traži sada ovim zakonom? Traži se veća nezavisnost u izboru ovih članova. Kako se dolazi do toga? Veća nezavisnost ogleda se u tome što članove Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju u odnosu na članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje biraju sada narodni poslanici.

    Sada, da vam pravo kažem, možemo da se pitamo da li postoje možda dve evropske unije, ili, još poetičnije, jedna Evropska unija za dan, a druga za noć? Jer, sada ispada da smo garant nezavisnosti za ova tela, a juče smo imali referendum za nezavisnost sudija i tužilaca gde smo kao ključnu stvar imali da skinemo oznaku stigme da mi u stvari blokiramo nezavisnost pravosuđa. Oni su sada dobili nezavisnost i na referendumu je potvrdili. Paradoks je što je na tome insistirala Venecijanska komisija, tj. EU, a sudije i tužioci nas ubedili koliko u stvari zbog onog osnovnog u presudama, u ime naroda, oni nisu bili nezavisni.

    Pošto je ovaj paradoks, verujte mi, nerešiv, mogu samo da poručim da oni koji sada žale što neće moći da češljaju javno i često, ne tako nežno, biografije ovih novih nedodirljivih nosilaca pravosudnih funkcija, sada će tu svoju oštricu moći da demonstriraju nad biografijama članova ovih tela. Samo mogu da dodam - zašto uvek po prosvetarima? Zato, pošto im je sada prvi put da ih ovako biramo, a mi na kraju mandata, ja im unapred, umesto blagoslova, želim srećan rad. Mi ćemo svakako danas glasati za ove članove.

    Osvrnula bih se još na ovaj kredit između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam za Centar za obuku za dualno obrazovanje. Čuli smo od ministra kakav je ovo kapitalni projekat. Ovde se radi o ulaganju u projektne aktivnosti koje obuhvataju rekonstrukciju objekata za obuku u Vršcu i Beogradu u vazduhoplovnom obrazovanju u civilstvu. Naravno, po svim tim parametrima koje ste naveli, što dovodi do jedne vazduhoplovne bajke. Prosto, pošto smo ustanovili da EU ima i noćnu i dnevnu varijantu, mene zanima sledeće.

    Ako je Pilotska akademija u Vršcu sada u sistemu dualnog obrazovanja, ako Kontrola letenja Srbije i Crne Gore više nije vlasnik akademije, već je ovaj Centar za obuku pilota prešao u vlasništvo Srednje stručne škole, Vazduhoplovne škole i Vazduhoplovne akademije, kako će se tu vršiti što akreditacija, što način upravljanja, budući da to nije jeftino i da se planira da dolaze strani studenti? Do sada, koliko sam shvatila, ta škola koštala je više od 40.000 evra godišnje.

    Pošto ste istakli da iako postoji duga tradicija školovanja pilota, kontrolola leta i inženjera u našoj zemlji, nikada do sada nisu bili u sistemu državnog obrazovanja. Kredit od 20 miliona evra i toliko još ulaže država Srbija, znači, za sada 40 miliona evra, računajući i deset i po miliona evra za zemljište koje je kupljeno gde to sve treba da se organizuje.

    Vaša pomoćnica koja vodi Sektor o dualnom obrazovanju, dr Gabrijela Grujić, gostujući povodom ovog projekta, izjavila je da posedujemo standarde EASE, da do 2024. godine studente iz celog sveta možemo ovde da obrazujemo. Goran Cvijović je rekao da će ovaj centar biti u punom kapacitetu 1. januara 2024. godine. S tim da je onaj simulator letenja sertifikovan od strane EASE i da se nada da će 1. marta 2022. godine imati sertifikovan centar za obuku pilota u Srbiji i da bi to dovelo do toga da se za godinu i po dana obrazuju piloti sa tim dozvolama.

    Znači, mi tek treba da se izborimo sa sertifikacijom tog centra. Šta je EASA? To je Agencija EU za bezbednost avio saobraćaja. Kada odete na sajt EASA, vidite da ova agencija ima 35 zemalja članica, odnosno više od zemalja u sastavu EU. Mi, na našu žalost, nismo tu. Mi imamo status PANEP-a, Pan-European Partners. U prevodu – mi smo u zajednici država koje sarađuju na implementaciji standarda Agencije EU za bezbednost avio saobraćaja. Ovaj status ima i takozvano Kosovo. Znači, deo je zajednice država.

    Moja nedoumica je ko ovde dobija sertifikat, budući da je sve ugovore sa EASA potpisala Mirjana Čizmarov, direktorka Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. Ako oni potpisuju, kako je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja tu u ugovoru i kako promenljiv i krajnje nesiguran stav EU o činjenici kada ćemo postati punopravna članica znači i za ovu priču? Da ne bi bilo da smo džabe sve okrečili i instalirali, a onda nam EU isporuči neki zahtev koji je za nas neprihvatljiv i tako sertifikat ostane zaista u vazduhu.

    Dakle, koje je naše obezbeđenje za dobijanje sertifikata za Centar za obuku pilota? Zahvaljujem.