Poštovani narodni poslanici, prelazimo na raspravu u pojedinostima o izbornim zakonima.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Marija Obradović, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Siniša Mali, ministar finansija, Maja Popović, ministar pravde, Maja Mačužić Puzić, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Vladimir Vinš, vršilac dužnosti pomoćnika ministra pravde, Milan Čuljković, iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Vesna Jevtić iz Ministarstva finansija.
Pozdravljamo ministarku Obradović sa saradnicima.
Prva tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZBORU PREDSEDNIKA REPUBLIKE
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Vladan Glišić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Glišić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, znači, i ovi prihvaćeni amandmani, ja pozdravljam odluku Vlade da prihvati mislim pet amandmana gospodina Glišića, i to upravo govori u prilog onome sam inače govorio, što ću kratko ponoviti, o širokogrudosti i pravičnosti SNS, koja je toliko širokogruda da prihvati i ove amandmane. Znači, recimo, jedan od njih se tiče redosleda predsedničkih kandidata na listi ili se tiče toga koliko birača može da podrži određenu listu.

Dakle, samo da kažem da sveukupno gledajući i ove amandmane koji su usvojeni i 36 zakonskih promena bez podzakonskih promena i zahteva usvojenih opozicije, dakle, to svedoči upravo ovoj širokogrudosti SNS.

Inače, samo da vas podsetim, u doba višestranačja, koje ja pamtim od 1990. godine, jer se od tada bavim politikom, nijedna vlast od 1990. do 2012. godine nije opoziciji ponudila ovako privlačne izborne uslove, što bi narod rekao – kao od ptice mleko. To svedoči o širokogrudosti predsednika Aleksandra Vučića.

Samo bih sa vama podelio par određenih novih saznanja, koji su od izuzetnog uticaja na set ovih zakona i uopšte na izbornu temu. Biću kratak.

Podelio bih sa vama jednu činjenicu da je jedan kandidat za gradonačelnika, Đilasov kandidat, koji ga sada podržava, govori sve najbolje o njemu, ja sam bio svedok kada je taj kandidat, radi se o gospodinu čika Vlajku, Vladeti Jankoviću, kada je pljuvao Dragana Đilasa i glasao za njegovu smenu na predsedništvu DSS.

Naime, kao član predsedništva DSS od 2012. do 2014. godine, dobro se sećam da je gospodin Janković kritikovao gospodina Đilasa tokom 2012, 2013. i 2014. godine, kada se vratio sa ambasadorskog mesta u Vatikanu, i više puta na sednicama predsedništva gospodin Janković je Đilasovu vlast nazivao štetočinskom i pljačkaškom, a time i Dragana Đilasa.

Konkretno idemo. Vladeta Janković je učestvovao u pripremi smene gospodina Đilasa sa mesta gradonačelnika na sednici predsedništva DSS u septembru 2013. godine. Obojica smo bili prisutni na toj sednici. Tada je gospodin Janković govorio o pljačkaškoj vlasti u Beogradu i obojica smo glasali da DSS učestvuje u smeni gospodina Đilasa i gospodin Đilas je 24. septembra 2013. godine, glasovima SNS, DSS, SPS i PUPS i smenjen.

Vladeta Janković, samo da vas podsetim, se inače i u medijima hvalio ovom činjenicom. U emisiji „Kažiprst“ 4. februara 2014. godine hvalio se kako je glasao za smenu Đilasa na predsedništvu DSS i rekao je, citiram ga – presudili smo da Đilasova garnitura padne u Beogradu. Znači, on je Đilasa tada nazivao garniturom. A danas je Vladeta Janković deo te garniture. Radi se o besramnoj nedoslednosti i licemerju. To je fatalni salto mortale Vladete Jankovića broj jedan.

Broj dva. Danas je jedan poslanik, mislim da je neobavešten u tom pogledu, rekao da gospodin Janković nema veze sa privredom. Ima. Gospodin Janković je osoba koje je dovela „Rio Tinto“. Ja to pouzdano znam. Koje su činjenice koje idu u prilog tome? Dakle, ako bi tražili pojedinca koji je doveo „Rio Tinto“, upravo vam kažem, to je Vladeta Janković.

On je bio ambasador u Velikoj Britaniji od 2001. do 2004. godine. Sedište „Rio Tinta“ je u Londonu. „Rio Tinto“, pošto je želeo i ostvario da radi u Srbiji, morao je da ide preko ambasade. To je bilo u opisu posla ambasadora da primi „Rio Tinto“ i da prosledi to Srbiji. Tako se i desilo. „Rio Tinto“ je onda osnovao svoju ćerku firmu 2000. „Rio Sava eksplorejšn“ 2001. godine, a u čemu mu je posle ambasadora Jankovića pomogla i Đinđićeva tadašnja Vlada.

Međutim, nije to kraj. Gospodin Janković je bio i savetnik za spoljnu politiku premijera Koštunice od 2004. do 2008. godine, pa je i tada, pošto je kao ambasador doveo „Rio Tinto“, nastavio da gura „Rio Tinto“ do 2008. godine i u tom periodu od 2001. do 2008. godine zaključen je sa „Rio Tintom“ niz, sumnja se, koruptivnih ugovora.

Danas Vladeta Janković govori neistinu o svojim vezama sa „Rio Tintom“ i on kaže, na primer, 7. januara 2022. godine na TV N1, prenela je Agencija „Beta“, list „Danas“, Đilasovske televizije, citiram Vladetu Jankovića, on kaže - bio sam savetnik u kabinetu 2004. i 2005. godine, nije samo to, nego do 2008, ali hajde, i ne znam za bilo kakav sporazum sa „Rio Tintom“, nikada to nisam video. Kaže Vladeta Janković da je to lažna vest. Naravno, ispostavilo se da vest o tome ko je doveo „Rio Tinto“ nije lažna, već neistinu govori gospodin Janković. I danas je program gospodina Jankovića, Đilasa i SSP-a koji su izneli na konferenciji za štampu pre neki dan proterivanje „Rio Tinta“ koga je doveo upravo kandidat za gradonačelnika u Srbiju, Vladeta Janković. Znači, besramna nedoslednost, besramno licemerje i fatalni salto mortale Vladete Jankovića.

Poslednja činjenica, gospodin Janković je dugi niz decenija bio zastupnik protiv laži o genocidu. Danas gospodin Janković prihvata laž o genocidu. Dvadeset šestog februara 2007. godine, kao savetnik za spoljnu politiku premijera Koštunice, Vladeta Janković je povodom presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, koji je utvrdio da Srbija nije počinila genocid u Bosni i Hercegovini, hvalio tu odluku, to je ispravno, i ispravno je tvrdio da Srbija nije počinila genocid. To je rekao 2007. godine. Tada su to preneli mediji poput „Radija Slobodna Evropa“, gde imate još širi citat toga što je rekao gospodin Janković. I da sada ne citiram, uglavnom sam rekao suštinu reči gospodina Jankovića.

Danas gospodin Janković, dakle niz decenija, znači dve decenije je on zastupao ovaj stav koji sam ja izneo, od pre neki dan kada je prihvatio kandidaturu Đilasa, zastupa stav Marinike i Đilasa i gazi sve ono što je govorio i radio u proteklim decenijama, a prihvata stav Marinikin. Dakle, oboje krive Srbiju i srpski narod da su počinili genocid. Mislim tužno je što je gospodin Vladeta Janković spao na to da bude Đilasova marioneta i da okrivljuje svoj narod za genocid koji nije počinjen. To je treći primer besramne nedoslednosti i vrhunskog licemerja i treći primer fatalnog salto mortalea Vladete Jankovića.

Poslednje i završavam uskoro. Da li će Đilasova koalicija i SSP stranka da se pohvale ovim stavovima Vladete Jankovića u ranijem periodu? Da li će se Vladeta Janković pohvaliti šta je nekada govorio i radio i šta je sada prihvatio kao svoje stavove i program, što je potpuno suprotno onome što je radio dve decenije?

Dakle, on je pominjao Đilasovu garnituru. Pazite, Đilasova garnitura je pala 2013. godine uz pomoć Vladete Jankovića. Đilasova garnitura je pala i 2018. godine. Đilasova garnitura će sa sve Jankovićem pasti i treći put, 3. aprila 2022. godine.

I samo kratko, pošto su i to nove informacije iz katastra. Kandidat NATO-a i Hrvatske za predsednika Srbije Zdravko, sram ga bilo, Ponoš mora da objasni poreklo svoje imovine na čuvenim vračarskim pašnjacima koji su omiljeni među tzv. žutima. Znate na koga mislim. Utvrđeno je ovih dana, baš u katastru da je Zdravko Ponoš vlasnik dva stana i četiri garaže u Metohijskoj ulici i ulici Černiševskog i da je bio suvlasnik tj. suinvestitor jedne od tih zgrada i sve to vredi najmanje, pazite, dva stana i četiri garaže, najmanje pola miliona evra.

Dakle, odakle, sram ga bilo, Ponošu pola miliona evra? Da li mu je možda Đilas dao te pare? Mislim, pazite, kako je, sram ga bilo, Ponoš postao suinvestitor jedne zgrade?

Inače, kad sam pomenuo Černiševskog, a verujem da za njega zna i gospodin, sram ga bilo, Ponoš, najpoznatije i najznačajnije delo Nikolaja Černiševskog je onaj čuveni roman „Šta da se radi“. Dakle, Ponoš je, postavivši sebi to pitanje – šta da se radi, odlučio da radi stanove i zgradu na vračarskim pašnjacima.

Srpska napredna stranka i predsednik Vučić će pobediti na izborima zbog fantastičnih rezultata u prethodnih 10 godina. Najbolji program je ono što su predsednik Vučić i SNS uradili u ovih 10 godina, uzdižući Srbiju, gradeći Srbiju, vakcinišući Srbiju, lečeći Srbiju, lečeći prošlost u sadašnjosti, a radi budućnosti. Predaja nije opcija! Pobeda je opcija! Živela Srbija! Hvala vam!

Pošto je trenutno pun sistem, samo da proverim da li predlagač amandmana želi reč? (Da.)
Brišem listu.
Molim vas da mu dozvolimo da se prijavi.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.

Amandmane koje sam podneo i koji su prihvaćeni od Vlade, zahvaljujem se, da ne bi ispalo da se kitim tuđim perjem i da bi javnost znala, su amandmani koji su dogovoreni na međustranačkom dijalogu između vlasti i opozicije. To je proizvod zajedničkog rada na međustranačkom dijalogu predstavnika vladajuće koalicije, ljudi koji su pokazali državotvornost i svest o tome da kada se desi da odemo u ćorsokak izbornog procesa, koji nam se desio, da se desi, hiljadu puta sam rekao, pa ste se vi ljutili, da više liči na glavni odbor SNS. Sada ovde kažem da ste shvatili da to nije dobro i izašli ste maksimalno u susret nečemu što je dobar proces i kolege iz opozicije su, takođe, shvatile da ideja bojkota nije dobra. Ovo je početak jednog dobrog odnosa u našem političkom sistemu gde i vlast i opozicija preuzimaju odgovornost da državotvorno rade stvari.

Ja sam ovde bio kao jedini opozicioni poslanik iz redova srpskog naroda koji je podneo ove amandmane i drago mi je i počastvovan sam što sam mogao da učestvujem u ovom procesu.

Što se tiče same priče i koliko je bitan ovaj proces, želim da podcrtam da u trenutku da u zapadnoj Evropi, u Americi pola naroda misli da su izbori pokradeni, kada se mediji zabranjuju, kada dolazimo u situaciju da više ni u čemu ne možemo na taj zapadni deo sveta da se ugledamo po pitanju demokratije i ljudskih prava, ovde je ova Skupština i naša opozicija imala hrabrosti i snage da napravi jedan institucionalni okvir koji je dosta dobar i koji će ostati kao trag pravog glasa u trenutku kada ceo svet klizi u totalitarizam i sapliće demokratiju.

Naravno, ne bih bio opozicioni poslanik da ne kažem još nešto. Dok ne reformišemo politički sistem u delu partijskog modela, kakve god mi zakone donesemo po pitanju izbora, dokle god možemo da imamo masovne i liderske stranke, one će po jednoj drugoj liniji neformalnog uticaja ometati naš izborni sistem. Ništa se ne dešava preko noći, ništa ne može na juriš da se osvaja. Ovo što je sada uređeno je jedna dobra stvar i tu se zahvaljujem kolegama iz pozicije i iz opozicije što su pokazali jedan veliki deo državotvorne odgovornosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, na predloge zakona o kojima danas raspravljamo i o kojima ćemo večeras glasati podneto je 16 amandmana. Najviše amandmana, deset, podneto je na zakone koji najviše interesuju građane Srbije, a to je Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o izboru odbornika u skupštinama opština i gradova. Od 16 amandmana Vlada Srbije je prihvatila osam. Od osam prihvaćenih amandmana sedam je podnela opozicija. Kud ćete bolju potvrdu da je demokratski kapacitet ove vlasti mnogo veći nego što to tvrdi opozicija i kud ćete veću potvrdu i bolju potvrdu da su tvrdnje koje se mogu čuti u opoziciji, kako u Srbiji vlada diktatura, najobičnija glupost.

Nas 3. aprila očekuju predsednički, parlamentarni i lokalni izbori i beogradski izbori. Izbori će biti održani u nekoliko opština, među njima je opština Smederevska Palanka, pa ću ja iskoristiti ovu priliku da javnost u Srbiji upoznam sa svim stvarima, sa svim promenama koje su se dogodile u Smederevskoj Palanci u poslednjih šest godina od kako je odgovornost za vođenje te opštine preuzela SNS.

Pre šest-sedam godina Smederevska Palanka je i figurativno i bukvalno bila crna rupa na karti Srbije. Zašto kažem i bukvalno? Zato što u tome gradu nije bilo uličnog osvetljenja. Zamislite grad od 25.000 stanovnika, naselje od 25.000 ljudi u 21. veku koji živi u mraku.

Sledeća stvar koja je vrlo bitna, koja govori o tome šta smo nasledili od DS, jeste podatak da je račun opštine Smederevska Palanka sedam godina bio u blokadi. Naravno, u blokadi su bili računi svih javnih preduzeća i ustanova na području opštine i nije bilo čudo što su bili u blokadi, morali su da budu u blokadi kada je prethodna vlast napravila ukupan dug veći od tri milijarde dinara. To je više od 24 miliona evra po tadašnjem kursu.

Ja sam pisao jedan tekst pre pet-šest godina i postavio sam jedno pitanje i to me i danas stvarno zanima, zanima me odgovor, kako je moguće da neko u jednoj opštini koja ima godišnji budžet od osam miliona evra napravi dug od 24 miliona evra?

Osim što nije imalo ulično svetlo, Smederevska Palanka, nije imala ni pijaću vodu. Tamo su godinama trajale restrikcije vode. U pojedinim delovima grada restrikcije su trajale i po 14 sati. Samo za struju lokalna samouprava je dugovala milijardu i 200 miliona, znači više od 10 miliona evra, a Vodovod je bio dužan 700 miliona dinara.

Od kako je odgovornost za vođenje Smederevske Palanke preuzela SNS, grad ima normalnu uličnu rasvetu i grad ima normalno snabdevanje pijaćom vodom. To je moguće iz razloga što pre sedam godina Vodovod je isporučivao građanima 45 kubnih metara vode u sekundi, sada isporučuje više od 200 litara iz razloga što je Vlada Srbije isfinansirala izgradnju novih izvorišta, novih bunara i uložila je pare u renoviranje postojećih bunara.

Opština, između ostalog, je dugovala 240 miliona dinara u ustanovama kulture. Ulice i putevi su bili u očajnom stanju. Put od Smederevske Palanke do Velike Plane, a to je izlaz Smederevske Palanke na auto-put Beograd – Niš, bio je bukvalno u rupama. Neko je jednom izračunao i objavio u jednom tekstu, ja ne znam da li je to tačno, ali je približno, da je na 12.000 metara toga puta izbrojao četiri hiljade rupa. Vlada je u rekonstrukciju tog puta, juče sam govorio o tome, uložila pet miliona evra. Sada je to jedna moderna, kako se ovde često čuje, evropska saobraćajnica.

Potpuno je iz temelja rekonstruisana glavna gradska saobraćajnica, glavna gradska ulica od ulaza iz pravca Velike Plane do izlaza u pravcu Mladenovca do skretanja Zazanju, sve je iz temelja rekonstruisano, kompletan put. Znači, urađena je nova kanalizacija, nova vodovodna mreža, novi drvored posađen, urađeni novi trotoari.

Pa, između ostalog, što se tiče putne mreže, rekonstruisano je sedam kilometara puta prema Topoli, 18 kilometara puta u Kusadku, put između Kusadka i Azanje u dužini od sedam kilometara, skoro pet kilometara puta za Cerovac i Vodice, pri kraju su radovi na rekonstrukciji puteva između Smederevske Palanke i Glibovca, i od Azanje do Selevca u dužini od 20 kilometara. Za svu ovu putnu mrežu, za rekonstrukciju ovih puteva, Vlada Srbije je izdvojila 12 miliona evra.

Pazite, ovi su zadužili opštinu, ostavili opštinu u dugu od 24 miliona evra, a mi smo, naša vlast, vlast SNS, samo za putnu infrastrukturu u tu opštinu poslali 12 miliona evra.

Pre samo dve godine, lokacija Guberaš, tačno na granici između Velike Plane i Smederevske Palanke je bila livada zarasla u korov. Sada u tom mestu radi jedna moderna koreanska fabrika za proizvodnju kablova, električnih kablova za automobile.

U toj fabrici trenutno radi 450 radnika. Ja mislim da je upravo sada u toku javni poziv za prijem novih radnika. Ukupna vrednost projekta je veća od 20 miliona evra, a plan je da do kraja ove godine bude zaposleno 700 radnika.

Još samo nekoliko podataka da bih ilustrovao šta je građanima Velike Plane i Smederevske Palanke uradila vlast DS. Pre četiri dana izdata je građevinska dozvola za izgradnju zdravstvenog centra u Smederevskoj Palanci. Saslušajte ovo. Vrednost projekta je skoro sedam milijardi dinara. Šta taj projekat podrazumeva? Potpunu rekonstrukciju bolnice „Stefan Visoki“, nabavku najsavremenije opreme, izgradnju novog krila bolnice, potpunu izgradnju novog doma zdravlja, pa i između ostalog izgradnja heliodroma pošto je bolnica nadležna za jedan deo auto-puta od Beograda do Niša, da bi se ne daj Bože u slučaju nesreće ranjenici, povređeni mogli transportovati do bolnice helikopterom.

Dana 28. decembra prošle godine, 15 izbegličkih porodica je u Smederevskoj Palanci dobilo stanove. U toku su radovi na rekonstrukciji OŠ „Nikola Tesla“ u Glibovcu, a završeni su svi radovi, znači urađen projekat, dobijene sve saglasnosti za potpunu rekonstrukciju gimnazije u Smederevskoj Palanci, jedne od najboljih gimnazija u Srbiji u kojoj nivo obrazovanja nije popustio, bez obzira na sve ove Bolonje i na sve ove promene. Takođe su izvršeni svi pripremni radovi, administrativni radovi da se rekonstruiše Mašinsko-tehnička škola „Goša“.

Privodi se kraju rekonstrukcija zgrade Narodnog muzeja. Za tu rekonstrukciju Vlada Republike Srbije izdvojila je deset miliona dinara. Ukupno u obnovu objekata kulture na teritoriji opštine Smederevska Palanka, samo u poslednje tri godine, Vlada Srbije je uložila 40 miliona dinara.

Ima još mnogo toga, ali ne bih da oduzimam vreme. Ove činjenice koje sam naveo su odgovor na pitanje zašto će građani, stanovnici Smederevske Palanke, zašto će stanovnici Velike Plane, zašto će građani Srbije 3. aprila glasati da se nastavi ova politika, zašto će glasati da Aleksandar Vučić ostane na mestu predsednika Srbije i zašto će glasati da SNS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, ponovo formira Vladu Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, građanke i građani, stranka Pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka i naš poslanički klub zajedno sa Ujedinjenom seljačkom strankom glasaće za ove amandmane.

U međustranačkom dijalogu koji se vodio na dva koloseka, stranka Pravde i pomirenja je učestvovala. Smatramo da je dobro što smo razgovarali i da je napravljen jedan dobar kompromis jer i deo vladajuće većine i deo opozicije nije u potpunosti zadovoljan i kada se pravi dobar kompromis, onda svi po malo treba da budu nezadovoljni.

Ono što hoću da istaknem jeste da je po nama i bojkot apsolutno legitiman vid političke borbe i svi oni koji su tvrdili da ova Skupština nema legitimitet, apsolutno nisu bili u pravu, jer jednostavno neki su učestvovali pa su ušli u parlament, neki su učestvovali pa nisu dobili dovoljnu podršku građanki i građana, a neki su naprosto odlučili da ne učestvuju.

Takođe, kada vidimo, za pojedince izgleda i nisu važni sami izbori, već je isključivo važno samo da oni budu deo vladajuće većine i tako da nikakvi izborni uslovi, poboljšanje izbornih uslova ih nije zanimalo.

Ono što hoću da istaknem jeste da je jako važno što se maksimalno izašlo u susret svim zahtevima tzv. “bojkot opozicije“, što su naši partneri iz EU, iz Evropskog parlamenta videli da mi ovde nemamo neku autističnu vlast.

Naprosto, da imamo vladajuću većinu koja hoće da razgovara, hoće da čuje argumente, hoće da izađe u susret zahtevima, jer nam odgovara jedna utakmica, izborni proces jer posle tog procesa niko neće moći da uperi prstom u RIK i da kaže – eto, ja nisam zadovoljan.

Neki dan sam govorio da ne postoji utakmica gde onaj koji izgubi će da kaže da je on kriv i da nije dovoljno kvalitetan, ali je jako važno zbog građanki i građana, zbog istorije, zbog međunarodne javnosti, da maksimalno se izašlo u susret i da po prvi put i u RIK imamo vanparlamentarne stranke naprosto da niko ne bi mogao da izrazi bilo kakvu sumnju.

Što se tiče medijskih sloboda to je naprosto pitanje od milion dolara i svaki politički akter ili društveni činilac on će da kaže da nije dovoljno predstavljen i više puta sam govorio da Stranka pravde i pomirenja kao najjača bošnjačka stranka, ali i druge stranke manjinskih zajednica nisu dovoljno predstavljene u Medijskom javnom servisu i treba povesti malo računa o svemu tome, ali nije to nikakav ekskluzivitet ni naše zemlje.

Bili smo u situaciji da predsednik najjače zemlje na svetu SAD dođe u situaciju da ni jedna televizija neće da pusti njegovu izjavu i da ga ukidaju sa socijalnih mreža i onda dođete u jednu paradoksalnu situaciju da ste predsednik najmoćnije zemlje, a da izjavu možete da izdiktirate samo sopstvenoj sekretarici. Tako da to je jako jedna kompleksna tema i ne govori se samo u našoj zemlji, već je to jednostavno prisutno i u zapadnim društvima, čak i u društvima koji se smatraju kolevkom savremene demokratije.

Što se tiče amandmana koje je kolega Glišić podneo, a Vlada prihvatila, naša poslanička grupa će glasati. Drago mi je što se izašlo u susret i oko ovog redosleda kada su u pitanju izbori za predsednika. Naprosto, htela se stvoriti jedna atmosfera da je važnije koji ste broj na listi, a ne kakva vam je politika, kakav vam je lični kredibilitet, ne znam, koji su stavovi koji zastupate, itd. Jednostavno, svi oni izgovori koji su mogli da posluže bilo kome sada su eliminisani.

Takođe, kada je u pitanju finansiranje kampanje, gde se tu izašlo u susret kada je u pitanju veći iznos, kada se preda lista, mislim da je to jako dobro, ali opet se vraćamo na onu poznatu činjenicu - ako ste dobar kandidat, ako imate dobru listu, jaku stranku, jake ideje, ako ste vi kao pojedinac kredibilni naći ćete vi novac za svoje ideje, ako nećete bogami bilo kakva izmena bilo kakvog zakona naprosto neće vam pomoći, jer nećete moći da nađete ljude koji su spremni, vaše članove, vaše simpatizere koji će uplatiti donaciju za vašu ideju, jer ne veruju da te ideje ili vi lično kao nosilac te ideje možete da pobedite.

Mislim da je ovo na kraju velika stvar, da nikada ovoliko ni jedna vlast nije izašla u susret ni u jednoj zemlji, po meni ni u regionu, ni u Evropi, opoziciji. Mislim da ćemo imati fer demokratske izbore i da će pobediti onaj koji je bolji, onaj kome građani veruju i onaj kandidat i one liste iza kojih stoje rezultati. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvažena potpredsednice.

Naravno da je već rečeno, ovi amandmani koje je podneo kolega Glišić su zapravo rezultat međustranačkog dijaloga, odnosno razgovora koji je vođen na drugom koloseku sa političkim strankama koje nisu želele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, tako da kolega nemojte misliti da se obraćam vama lično kada govorim o amandmanima.

Dakle, ovo je još jedna potvrda koliko je važno što su ovoga puta vođeni razgovori na dva koloseka. Dakle, sa strankama koje žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima i sa strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima.

Socijalistička partija Srbije se opredelila da će učestvovati u oba procesa, jer pre svega, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, smatramo da iz ovog procesa kada govorimo o izbornim uslovima ne možete isključiti nikoga, a želeli smo da saslušamo svaku sugestiju, svaki predlog koji može doprineti konkretno boljim izbornim uslovima u Srbiji ukoliko je takvih predloga uopšte i bilo.

Kada je reč konkretno o ovom amandmanu – redosled kandidata na listi za izbor predsednika Republike, opozicija vanparlamentarna je insistirala da se žrebom utvrđuje koji će broj dobiti predsednički kandidat. Mi ćemo glasati za ovaj amandman, to apsolutno nije sporno, jer to je stvar dogovora. Mi znamo šta znači dogovor i znamo šta znači kada se postigne kompromisno rešenje da treba držati reč. Tako se ponašaju odgovorne i ozbiljne partije. Nismo kao onaj deo opozicije koji je započeo razgovore, došao na prvu rundu dijalog i rekao – 42 zahteva ili bojkot, jer to svakako nije način da dođete do kompromisa i konsenzusa.

Želim da kažem šta mislimo kao poslanička grupa. Mislimo da se usvajanjem ovog amandmana na neki način, jasan je cilj koji se želi postići, da isti predsednički kandidat nema isti broj na parlamentarnoj listi, nema isti broj na gradskoj listi. Jasan je cilj koji želi da postigne opozicija, jer misli da će na taj način možda njihov predsednički kandidat uz neki broj dobiti neki veći broj glasova. Čekajte, zar se na ovaj način ne potcenjuju građani Srbije? Zar neko zaista misli da su građani Srbije toliko nepismeni i da neće pogledati ime i prezime predsedničkog kandidata pre nego što se opredele za koga će glasati?

Ne bih ja rekao da je izborni proces bio u nekakvom ćorsokaku. O tome sam govorio i tokom rasprave i u načelu - kako taj ćorsokak videsmo tek 2019. godine i sada bojkot, ma kakav bojkot, bojkot je propao, nije uspeo scenario posle bojkota.

Vidim da mi danas razgovaramo ovde i usvajamo dodatnih pet amandmana od strane opozicije, a opet imate drugi deo opozicije koji već kaže da su izbori pokradeni i unapred pripremaju protest. Čekajte, šta smo mi radili svo ovo vreme? Prihvatili sve stavove evropskih parlamentaraca, prihvatili sve ono što je vanparlamentarna opozicija od nas tražila kada je reč o drugom koloseku, a vi ovakvim stavom želite zapravo sebe da amnestirate od odgovornosti. Amnestirali ste sebe od odgovornosti time što sebe nazivate nekakvim liderom opozicije, pa tražite druge kandidate iza kojih ćete se sakriti. Izvinite, građani Srbije od lidera očekuju da pokaže odgovornost, da pokaže hrabrost, da stane imenom i prezimenom kao prvi na listi konkretno ili kandidat za predsednika ili kandidat za gradonačelnika i da se odmeri sa drugim političkim opcijama.

Oni su svoju hrabrost pokazali time što su se sakrili iza predsedničkog kandidata, što su sakrili iza kandidata za gradonačelnika i pored svega toga kažu – izbori su pokradeni i unapred se već organizuju protesti.

Ne znam šta je to što mi možemo danas, evo još danas vodimo raspravu u pojedinostima, šta je to što mi možemo da učinimo ovde konkretno svi kao predstavnici građana, kao legitimno izabrani predstavnici građana? Nije ovo glavni odbor nijedne stranke, jer ovaj parlament, zapravo Narodna skupština Republike Srbije je glas naroda. Neka građani odlučuju ko će sedeti u ovim poslaničkim klupama i ne bih ja potcenjivao i ponižavao na taj način građane Srbije, degradirao i devalvirao njihov glas, ali šta je to što mi još dodatno možemo da učinimo na ovih pet amandmana, prihvatićemo i tih pet amandmana, šta je to što još dodatno treba da učinimo da bi neko shvatio da se demokratija u Srbiji ostvaruje na izborima, a ne na ulici, ne kroz proteste?

Ulica, protesti, ne mogu da promene politički kurs Srbije. To se desilo jednom 2000. godine, ali tada je postojala, moram priznati i ozbiljna podrška građana, bez obzira oni što su organizovali te proteste i oni koji su finansirali, izneverili su tu podršku. Da su izneverili potvrda je danas, evo 2022. godina, recite mi gde je jedna od tih 18 političkih stranaka koje su tada činile DOS? Nema ih. Ni jedna nije parlamentarna stranka. Gde su oni koji su oterali te 2000. godine sa vlasti.

Pitam sebe i mi se iz poslaničke grupe pitamo, razgovarali smo, šta je to što još dodatno možemo da učinimo da se konačno shvati da demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i samo na izborima. Da bi vas neko glasao na izborima, ako ste opozicija vi morate predstavljati nekakvu alternativu vladajućoj koaliciji, morate imati program, morate da imate ljude koji su garant za realizaciju tog programa, ne kriti se iza drugih ljudi, već izađi sa konkretnim programom.

Ne kao, Dragan Đilas kaže dan posle. Znate šta je dan posle? Eno napisao je pre neki dan – nije bilo 6. oktobra, ali će biti 4. aprila. Ne kao Vuk Jeremić, dok se mi bavimo ozbiljnim temama ovde u parlamentu i dok razgovaramo o izbornim uslovima, on piše nekakvu rezoluciju o revanšizmu, gde pominje lustraciju i ne znam šta već. Ne znam šta već on ne shvata da je on lustriran. On je lustriran, njega su lustrirali građani. Najbolja lustracija se sprovodi na izborima. Tada građani opredeljuju da li neke političke stranke treba da budu relevantne i treba da sede u ovom domu ili ne.

Dakle, glasaćemo svakako za ovaj amandman, ali sam morao da iznesem niz konstatacija koje nam zaista nisu jasne kao poslaničkom klubu. Zahvaljujem.