Decembra 2015. godine u Parizu je, pod okriljem okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, održana “Konferencija Ujedinjenih nacija o promeni klime u Parizu”na kojoj je sačinjen Sporazum. Cilj konferencije u Parizu je bio postizanje dogovora i usvajanje novog pravno obavezujućeg dokumenta, koji će definisati obaveze država članica “Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime” za period posle 2020. godine i na taj način sprečiti porast temperature na globalnom nivou preko 2˙stepena celzijusa, kako ne bi došlo do bespovrtnog procesa globalnog otopljavanja. Ovo je bilo neophodno i zbog prestanka važenja prethodnog sporazuma - Kjoto sporazuma iz 2012. godine.
Sporazum je usvojilo 195 država članica Konvencije, a za njegovo stupanje na snagu je potrebno potvrđivanje od strane 55 država, koje istovremeno i emituju najmanje 55% ukupnih globalnih emisija. Zaključno sa 22.09.2016. godine Sporazum je ratifikovala 61 država, sa ukupno 47,79% ukupnih globalnih emisija.
Sporazumom su definisane obaveze za sve države članice Konvencije i to za period posle 2020. godine i zasnovane su na nameravanim Nacionalno određenim doprinosima smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Države su pozvane i na povećanje smanjenja štetnih emisija, koje će se realizovati kroz revizije dostavljenih ciljeva na svakih 5 godina.
Osnovni razlozi za donošenje zakona o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza su: ispunjavanje međunarodne obaveze prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime, čija je Republika Srbija članica od 2001. godine;
doprinos procesu usklađivanja nacionalnog sa zakonodavstvom EU i,
dobijanje mogućnosti korišćenja međunarodnog finansiranja definisanog sporazumom.
Sporazum definiše obavezu sprovođenja aktivnosti na smanjenju štetnih emisija, koje će dovesti do ograničenja rasta globalne srednje temperature značajno ispod 2 stepena, sa tendencijom ka 1,5 stepeni.
Države članice se pozivaju da preduzmu aktivnosti u pogledu očuvanja prostora, kroz podsticaje za sprečavanje krčenja i degradacije šuma i održivo upravljanje šumama.
Definiše se obaveza finansijske pomoći zemljama u razvoju od strane razvijenih zemalja za ispunjenje ciljeva i obaveza iz Pariskog sporazuma. Izveštavanje o obezbeđenim finansijskim sredstvima se vrši na 2 godine. Takođe, sporazumom se predviđa jačanje razmene tehnologija između država članica.
Prva procena ukupnog napretka u pogledu postizanja ciljeva sporazuma biće izvršena 2023. godine, a nakon toga će se vršiti svakih pet godina.
Da li podržavate ovaj predlog zakona? Glasajte ovde i pogledajte rezultate
Za: 289
Protiv: 233
289%
233%
0%
Ključne novine
SMANJENJE GLOBALNOG ZAGREVANJA
-Ograničenje rasta prosečne globalne temperature značajno ispod 2 stepena C u odnosu na predindustrijski nivo i stremljenje ka 1,5 stepena C.
Da li podržavate ovu ključnu novinu? Glasajte ovde i pogledajte rezultate
Za: 195
Protiv: 210
195%
210%
0%
FINANSIJSKA POMOĆ U SPROVOĐENJU SPORAZUMA
-Usklađivanje finansijskih tokova sa potrebama razvoja praćenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte;
-Države će dostavljati nacionalno utvrđene doprinose na svakih 5 godina;
-Sporazumom su definisane obaveze za sve države članice Konvencije i to za period posle 2020. godine i zasnovane su na Nameravanim nacionalno određenim doprinosima smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i,
-Definiše se obaveza finansijske pomoći zemljama u razvoju, među koje spade i Republika Srbija, od strane razvijenih zemalja za ispunjenje ciljeva i obaveza iz Pariskog sporazuma. Izveštavanje o obezbeđenim finansijskim sredstvima se vrši na 2 godine.
Da li podržavate ovu ključnu novinu? Glasajte ovde i pogledajte rezultate
Da li podržavate ovaj predlog zakona?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate