Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, pohvaljujem predloge vaših zakona i mislim da ste ih na jedan kompetentan način obrazložili, kao i da ste na pravi način našli saradnju sa svim poslaničkim grupama, kako bi ovi sistemski zakoni bili ovde usvojeni.
Svi smo duboko zainteresovani za lokalnu samoupravu, za njen status, za život naših opština. Verujte mi da, u svakom kontaktu sa građanima, vidimo da je 90 posto državne vlasti u rukama lokalne samouprave, bar ono što se može okom videti, ono po čemu se hoda i ono gde se vode deca, u vrtić ili u škole, da je država apstraktnija nego opštinska vlast. Zato su ovo zakoni koji direktno tangiraju naše građane.
Ono što je posebno bitno, to je da se, formiranjem gradskih celina, odnosno gradova, omogućava decentralizacija. Posebno je bitno ono što ste vi naglasili, a to je stabilnost.
Znam da vi znate, ali da kažem zbog javnosti, od osam opština Braničevskog okruga, u šest opština je bilo dramatičnih kriznih momenata. Prethodni zakon je to omogućio. Nije mogao da se reši problem između gradonačelnika, iza koga je bilo 13 funkcija, i, recimo, skupštine, koja je bila na suprotnoj strani. Ne samo to, imali smo i zahteve za opoziv, referendumska izjašnjavanja, i sve to je koštalo, ne samo novaca, već, pre svega, energije koja treba da se ulaže u neki drugi smer, u razvoj.
Ono što je jako bitno za nas Požarevljane i za žitelje Braničevskog okruga, to je da po Predlogu zakona o teritorijalnoj organizaciji Požarevac dobija status grada. To nije bitno samo zbog toga što je Požarevac kapija istočne Srbije. To je bitno zbog toga, ono što smo malopre čuli od gospođe Vesne Pešić i od gospodina Srđana Šajna, a vezano za žitelje Kostolca i za njihov zahtev da budu opština, što će time, vrlo lako, statutom grada Požarevca, Kostolac imati opštinski status, kao gradska opština u okviru grada Požarevca. To je najbitnije rešenje, rešenje koje će eliminisati sve napetosti koje su se stvarale decenijama.
Podsećam na činjenicu da je sam grad Kostolac veći nego zbir opštinskih centara, kao što su Malo Crniće, Žabari, Žagubica i Golubac. Prosto, bilo je nelogično da jedan energetski centar, centar koji stvara i novac i struju, nema mogućnosti da pruži svojim građanima pun servis, a uloga lokalne samouprave jeste, upravo, servis građana.
Dobro je što iza ideje o dobijanju statusa grada za Požarevac i gradske opštine za Kostolac stoje sve odgovorne političke stranke. Mislim da bi bilo jako opasno da se u takvim pitanjima razilazimo. Hvala poslanicima koji će ovu ideju podržati.
Ono što još želim da dodam, a bitno je za žitelje okruga iz koga potičem, to je promena naslova Petrovca u Petrovac na Mlavi. Mi znamo za one čuvene zabune između Gornjeg i Donjeg Milanovca. Jednom sam prisustvovao tome da su ljudi putovali 500 kilometara. Opasno je da se pomeša Petrovac na moru i Petrovac na Mlavi, ali ne samo zbog toga, nego ga tako narod zove i tako treba da se po ovom zakonu zove.
Dakle, pozivam poslanike da ostanemo jedinstveni i da cenimo značaj ovog zakona. Imali smo loša iskustva. Dobra smo primenili. Mislim da ćemo imati punu podršku za ove predloge. Hvala.

Gospodine predsedavajući, kolege poslanici, nadam se da nećete imati ništa protiv ukoliko budem pričao o predloženom zakonu i posebno ukoliko budem pričao, za razliku od svoje prethodnice, o predloženom amandmanu.
Naime, o čemu se radi? Magistar, predlagač amandmana, bez obzira na svoju akademsku titulu, pisao je u amandmanu samo – briše se. Mislim da obrazloženje koje daje ne stoji, a posebno se u tom obrazloženju ne vidi želja predlagača amandmana da imamo jedno ozbiljno finansijsko tržište koje će imati u sebi ozbiljne osiguravajuće kuće. Šta se dešava ukoliko prihvatimo ovaj amandman? Naime, Predlogom zakona definisana je mogućnost da svaka osiguravajuća kuća ima mogućnost, zbog većeg stepena rizika, da osigura svoj posao vezan za osiguranje kod kompanije koja se bavi reosiguranjem, smanjujući rizik. To svakako doprinosi stabilnosti na finansijskom tržištu i uopšte na tržištu.
Šta se dalje dešava? Ovim predlogom zakona omogućavamo da nemamo samo mogućnosti da reosiguramo preko naših osiguravajućih kompanija, kod domaćih firmi koje se bave reosiguranjem, već i kod inostranih.
To praktično znači da mi naše tržište otvaramo ka svetu, a ja se nadam da smo svi ovde voljni da naša Srbija bude deo jedinstvenog svetskog tržišta i da na tom jedinstvenom svetskom tržištu svakako ima neki svoj kredibilitet i pre svega stabilnost, jer ta stabilnost je odlučujući faktor za ulagače, za investitore i za nova radna mesta, jer to je naš krajnji cilj.
Ovim amandmanom, ukoliko ga budemo prihvatili, mi onemogućavamo tu našu intenciju i posebno sprečavamo mogućnost da naša zemlja postane član Svetske trgovinske organizacije. Zbog toga ja dovodim u pitanje znanje gospodina predlagača. Čini mi se da on nije dobro sagledao kada je potpisivao ovaj amandman, pre svega mislim da se radi o jednom političkom motivu, ali taj politički motiv ne donosi dobro našim građanima, već unosi jednu nestabilnost, pre svega na tržištu osiguranja, na tržištu finansija.
Predlažem svim poslanicima da odbijemo ovaj amandman i da dopustimo da ove izmene i dopune Zakona o osiguranju omoguće da Srbija postane i u tom delu jedna stabilna zemlja, koja će biti magnet za strane investicije, za otvaranje novih radnih mesta. Zahvaljujem.

Poštovane kolege, pre nego što predložim da se amandman prethodnika odbije, želim da podsetim šta sadrži član zakona za koji su SRS i kolega poslanik Topalović predložili da se briše.
Naime, članom 1. ovog predloga zakona u članu 3. predviđa se mogućnost da ogranak stranog društva za osiguranje, uz dozvolu nadležnog organa, odnosno Narodne banke, obavlja delatnost osiguranja. Primena je vezana za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, sa rokom usklađivanja od pet godina.
To je suština i svih izmena i dopuna Zakona koje imamo pred sobom.
Naime, želja predlagača je, pre svega, da naša zemlja što je moguće pre uđe na svetsko tržište finansijskog kapitala, a posebno da obezbedi jednu stabilnost finansijskog kapitala ovde u Srbiji, kako bi svi poslovni subjekti imali mogućnost da se stabilno i dugoročno ponašaju na našem tržištu.
Znači, osnov napretka naše zemlje jeste stabilnost finansijskog tržišta i, pre svega, pravna sigurnost. Setite se samo, pre dve ili tri godine, kada smo preko Narodne banke Srbije izvršili kontrolu osiguravajućih društava, kakav je tu haos bio. Koliko se sećam, tada sam takođe bio član Odbora za finansije, Narodna banka Srbije je zatvorila oko 15 osiguravajućih kompanija. Svakako, to je doprinelo, bez obzira na problem koji se javio zbog viška zaposlenih u tim kompanijama, da smo dobili stabilnost na tržištu osiguravajućih kompanija. Do tog doba gotovo da nije bilo moguće imati poverenje u svoju osiguravajuću kuću. Niste mogli jedan migavac ili ne znam kakav kvar tj. štetu na kolima naplatiti, a da ne pričamo o nesigurnosti kada je bilo potrebno osigurati veće nepokretnosti. Dakle, ta sigurnost pre svega omogućava da mi budemo stabilno tržište i samo stabilno tržište može da bude magnet za dalje ulaganje u našu zemlju.
Kada je u pitanju ovaj konkretan predlog da se prvi član briše, ja ću reći svom prethodniku da ne stoji razlog da je navedeni član u suprotnosti sa Zakonom o privrednim društvima. Naime, u članu 3. navedenog zakona određeno je da privredno društvo, domaće i strano, može obrazovati jedan ili više ogranaka, da je ogranak deo privrednog društva koji nema svojstvo pravnog lica, ima mesto poslovanja i zastupnike, a poslove sa trećim licima obavlja u ime i za račun privrednog društva.
Takođe, treba podsetiti da je u Zakonu o registraciji privrednih subjekata navedeno da registar, pored ostalog, sadrži i podatke o ogranku privrednog subjekta, na osnovu kojih Agencija za privredne registre, shodno navedenom zakonu, registruje ogranke stranih pravnih lica koji ispunjavaju navedene zakonske uslove i dodeljuje im matične brojeve pod kojima su registrovani i pod kojima će poslovati na teritoriji Republike Srbije. Dakle, nema spora da ono što moj prethodnik navodi kao razloge da se ovaj član briše prosto ne stoji.
Kada pogledamo sve ostale amandmane sa kojima izlaze poslanici SRS treba uočiti jednu istovetnost kod tih predloženih amandmana, naime, gotovo svuda je zapisano - briše se, briše se, briše se. Šta to znači?
Molim vas, nemojte se ljutiti, ja želim samo argumentima ovde da nastupam. To znači da se Srpska radikalna stranka, koja se pre dve godine i te kako borila da se ne donese nov zakon o osiguranju, koji je omogućio kakvu-takvu kontrolu tih osiguravajućih društava, a sada imamo mogućnost da to sve poboljšamo, potpuno slaže sa starim zakonom.
Gospodo radikali, otvoreno vas pitam – da li ispada da vi imate jednu zakasnelu pamet, pa tvrdite da je onaj zakon koji je donet pre dve i po godine bio valjan i da li to znači da pre dve godine niste bili u pravu kada smo mi ovde zastupali tezu da treba doneti nov zakon?
To su osnovna pitanja, mada ja mogu odmah umesto vas da nađem odgovor; vaš je cilj da svojim zatrpavanjem amandmanima sa tekstom - briše se, sa predlogom da se određeni član briše, produžavate rad ove skupštine.
Mi iz DSS-a (naravno, mi ćemo glasati protiv predloženog amandmana) mislimo da ova naša Srbija treba da se dogovori o osnovnim zakonima, da treba da nađemo optimalne rokove za raspisivanje izbora, kako nam sleduje po Ustavu, i da svakako oko nekih zakona, kao što su ove izmene i dopune Zakona o osiguranju, ne treba imati velikih sporova. Možemo imati male sporove, možemo da imamo potrebu da nešto popravimo, ali amandmanima koji glase "briše se" svakako to nećemo učiniti.
Zahvaljujem se i nadam se da poslanici neće prihvatiti predlog mog prethodnika.

Kada sam pomenuo "preča posla" verujte da nisam uopšte imao na umu da će se na ovakav način proširiti diskusija. Nažalost, postoji ovde deo parlamenta koji na sve moguće načine širi diskusiju.
Zarad ispravke, da podsetim, po članu 104, mojih prethodnika, gospođe Tabaković, ja sam na početku svog izlaganja naveo član 3. Zakona o privrednim društvima, gde je zapisano da je određeno da privredno društvo, domaće ili strano, može obrazovati jedan ili više ogranaka, da je ogranak deo privrednog društva koji nema svojstvo pravnog lica, ima mesto poslovanja i zastupnike, a poslove sa trećim licima obavlja u ime i za račun privrednog društva.
Ukoliko vi pažljivo čitate zakone, za koje tvrdite da nisu usklađeni sa ovim predlogom zakona, videćete da niste u pravu. Ja vas molim da kada ovde iznosite obrazloženje pažljivo iščitate sve one zakone za koje navodite da nisu u skladu sa predloženim izmenama i dopunama.
Takođe bih dopunio i gospođu Vjericu Radeta i podsetio da sam ja na početku svog izlaganja citirao i navedeni član za koji ste rekli da treba da se briše, a takođe i razloge zbog čega niste u pravu, i to vrlo konkretne razloge. Naravno da sam u svojih 15 minuta imao mogućnosti da to proširim na način kako sam mislio i mislim da treba; kada imamo predlog da se briše, odnosno amandman sa tekstom "briše se", mislim da to treba na neki način žigosati ili prosto prikazati celokupnoj javnosti zbog toga što je to jedan vid opstrukcije. Razumem da se među 17 vaših amandmana nalazi poneki gde piše "briše se", ali ne razumem da gotovo svi vaši amandmani otprilike isto zvuče i isto su napisani. Zbog toga nisam odoleo da ne kažem ono što mislim. Ostale poslanike molim da se ipak vratimo osnovnoj temi. Mislim da Srbija stvarno ovog trenutka ima preča posla. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, želim da se vratim osnovnoj temi, a to su izmene i dopune Zakona o osiguranju i mislim da bi to bilo dobro za sve poslanike ubuduće, barem danas.
Želeo sam da iskoristim pravo na repliku i da upotpunim izlaganje svog prethodnika koji je pomenuo zatvorenu sednicu Odbora za finansije koja je održana negde pre dve godine, nakon donošenja novog Zakona o osiguranju i nakon prenosa nadležnosti Narodnoj banci Srbije, koja je odgovarala i davala dozvole za rad osiguravajućim kompanijama.
Naime, nakon izmena i dopuna onog starog Zakona o osiguranju, Narodna banka, sa novim nadležnostima, oduzela je licencu za rad i petnaestak kompanija je izgubilo pravo na rad u oblasti osiguranja. Onda smo mi zakazali sednicu Odbora za finansije i moram da potvrdim da je ta sednica bila zatvorena za javnost, ali treba navesti razloge zbog čega je bila zatvorena za javnost. Podsećam, svi članovi Odbora za finansije dobili su materijal koji je nosio oznaku "strogo poverljivo" i po Poslovniku je dopušteno da kada imate takav materijal imate i sednicu Odbora za finansije koja je zatvorena za javnost. Zbog čega? Ne samo što neke od kompanija nisu ispunjavale osnovne uslove kako bi radile u oblasti osiguranja, već su u pregledu njihovih poslovnih knjiga, delatnosti i poslova uočene brojne nepravilnosti, čak i kriminalne radnje.
To je bio razlog zbog čega je, u očuvanju istražnih radnji koje je sprovodio SUP, ta sednica, posvećena kompanijama i radu Narodne banke u kompanijama za osiguranje i tom izveštaju koji je nosio oznaku "strogo poverljivo", bila zatvorena za javnost, apsolutno zakonito i po Poslovniku.
Dakle, ne želim ovde da proglašavam nikoga advokatom propalih kompanija u oblasti osiguranja, ali verujte, gospodine Arsiću, nemate potrebe na takav način da ih štitite. Mislim da je svima nama interes, pre svega, da štitimo interese naših građana. Ukoliko imamo stabilno osiguranje i pre svega pravnu državu u toj vrlo osetljivoj oblasti, mislim da svima nama to ide na ruku, i vlasti i opoziciji.
Kada smo imali sednicu zatvorenu za javnost poslanici opozicionih stranaka imali su iste materijale kao i poslanici vladajućih stranaka. Zahvaljujem.

Javljam se po Poslovniku kako bih zaštitio dostojanstvo svih narodnih poslanika. Molim sve poslanike da se suzdrže od ovakvih komentara.
Pričati ovako bez dokaza, pričati nešto što svakako vređa ugled institucija, mislim da je nedopustivo, a još kada to čujete od profesora univerziteta, mislim da to samo pokazuje motive onih koji se non-stop zaklanjaju iza parole kako se Srbiji žuri, kako treba uraditi reformu što je moguće pre, a ovde zloupotrebljavaju govornicu, vređaju svaku instituciju, vređaju ministarstva, Republičku vladu, vređaju Parlament, pre svega, a na kraju i građane Srbije i pokušavaju ovde da zamenom teza odugovlače rad ovog parlamenta, a to je sve na uštrb naših građana.
Ostavimo policiju neka radi svoj posao. Naravno da postoji ovde parlamentarna kontrola, naravno da postoji Odbor za bezbednost koji treba da razmišlja o radu policije, ali ostavimo da stručni ljudi, ne samo politikantski glasovi da cene svakodnevno na jedan bezobrazan način rad policije.
Mislim da ovde ne treba baratati insinuacijama, ne treba politikantski prilaziti toj temi. Mi imamo ovde potpuno razrađen mehanizam koji štiti građane od bilo kakve zloupotrebe od strane policije. Mislim da i sama podela vlasti omogućava da rad policije bude kontrolisan.
Kada god pokrene policija svoje mehanizme u borbi protiv kriminala stalno se javljaju nekakvi glasovi iz ovog doma, a i iz javnosti, koji pokušavaju da ospore takve radnje. Setimo se samo kada se pokrenuo postupak protiv stečajne mafije. Prvi oni koji su bili na platnom spisku te stečajne mafije naravno da su pokrenuli svoje medije u borbi za zaštitu prava nekih ljudi koji su zloupotrebili svoj položaj i prisvojili ogromne novce.
Pitao bih ovde kolege iz LDP – dajte vaš finansijski izveštaj sa poslednje izborne kampanje, pokažite na koji način se finansira vaša stranka.
Da li postoji mogućnost da vi na jedan transparentan način, kako vi to volite da kažete, prikažete vaše finansiranje? Da vidimo na koji način ljudi koji ni godinu dana radnog staža nisu imali prisvajaju ogromnu materijalnu dobit. Kako se voze ti preskupi džipovi? Kako je moguće plaćati ogromno obezbeđenje? Objasnite jednom ovoj javnosti. Nemojte da kad god policija krene da radi svoj posao da ovde izlazite i urličite za nekim kriminalcima, koji treba da imaju na kraju svoj epilog i na sudu.
Zato molim sve poslanike da se vratimo osnovnoj temi. Sami kažete da se zalažete da što je moguće pre Srbija uđe u CEFTA. Hajde da omogućimo svojim glasanjem do 28. septembra da pristupimo zajedničkom komitetu i da vidimo šta znači ta reforma privrednog i ekonomskog sistema naše zemlje, a ne samo na ovakav način da trošimo, uzaludno trošimo vreme naših građana.

Gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, DSS - Nova Srbija prihvata ovaj sporazum. Naravno da ćemo podržati predlog Republičke vlade. To je nepotrebno ponavljati, ali nije zgoreg da prokomentarišem stavove ostalih poslaničkih grupa koje su ovde iznele bojazan da ovaj sporazum ne vodi ka boljitku. Kada je u pitanju stav radikala, nisam čuo nijedan argumentovani kritički osvrt. Naime, sve ono što smo čuli od ovlašćenog predstavnika Srpske radikalne stranke prosto nije zapisano u ovom sporazumu. O čemu se radi?
Radi se o konkretnim efektima koje ova država dobija proširenjem zajedničkog tržišta sa zemljama susedima. Ja ne spadam u grupu jugonostalgičara, ali moram da kažem da svakako našoj privredi nedostaje ta komponenta saradnje sa ostalim tržištima. Ono što možemo da čujemo od privrednika jeste da svakako velikom tržištu odgovara ovakav način sporazumevanja. Srbija jeste najveće tržište u okviru CEFTA sporazuma i Srbiji svakako ide na ruku to da imamo jednu sređenu situaciju, vezano za međusobnu razmenu robe, usluga i ostalih stvari.
Podsetiću vas da je razmena sa zemljama susedima tokom 2006. godine bila na nivou od tri milijarde dolara. Od toga, najveća razmena je bila sa Bosnom i Hercegovinom u iznosu od jedne milijarde i 92 miliona dolara, od čega je 749 miliona bio naš izvoz, a ostatak uvoz. Robna razmena sa Hrvatskom ima negativan bilans i iznosi 585 miliona dolara, od čega je naš uvoz 334 miliona, a izvoz 251 milion. Sa ostalim zemljama imamo pozitivan bilans. Jedino sa Moldavijom, sa kojom gotovo nemamo nikakvu robnu razmenu, svega 11-12 miliona dolara, od čega je deficit u iznosu od nekih dva ili tri miliona. Dakle, imamo povoljnu situaciju kada je u pitanju ovaj sporazum i svakako nam ide na ruku.
Šta nam još ide na ruku? Ide nam na ruku, pre svega, sređivanje ovih bilateralnih dogovora između zemalja članica. Dakle, imaćete jednu sređenu situaciju, pa čak i u vezi sa sporovima koji su mogući (imate ovaj bosanski primer koji je pomenula Jorgovanka Tabaković), i moguće je da se oni razreše na nivou zajedničkog komiteta. To je jedna povoljnost koja svakako omogućava da privrede svih ovih zemalja imaju saradnju i mogućnost da razmenjuju robu i usluge na mnogo lakši način.
Dalji benefit jeste i veliko zajedničko tržište, između 25 i 30 miliona potrošača. To tržište omogućava velikim investitorima da znaju gde dolaze, da dolaze u jednu sređenu situaciju koja omogućava i veću sigurnost u poslovanju. Dalje, relaksiranje u sferi ekonomskih odnosa omogućava i relaksiranje političkih odnosa. To je sve u funkciji, da kažemo, političke i državne stabilnosti.
Naravno, ovde su prigovori vezani za Kosovo i Metohiju, da se potpisuje ugovor sa UNMIK-om i da je to problematična stvar za državu Srbiju, pošto je to nesumnjivo deo naše zemlje. Ja podsećam da UNMIK Kosovo zastupa na osnovu Rezolucije 1244 i mi ovog trenutka nemamo veliki izbor.
Što se tiče prigovora LDP-a i gospodina Čedomira Jovanovića, mene čudi da smo se danas prosto osvedočili da je gospodin Krasić postao javno, je l' tako, gospodine Krasiću, fan Čedomira Jovanovića. U čemu se to ogleda? Ogleda se u zajedničkoj želji da se opstruira rad ovog parlamenta. Da smo imali malo bolji odnos, malo normalniji odnos pojedinih poslanika prema ovoj govornici i prema Poslovniku o radu, ne bismo imali toliko zloupotreba i ne bismo imali ovaj datum, koji je gotovo poslednji datum, da usvajamo Sporazum CEFTA 2006, zato što nas čeka sastanak zajedničkog komiteta u Ohridu 28. septembra.
Vi pitajte, gospodine Jovanoviću, šta je radio danas vaš poslanik Vladan Batić, kome ste poklonili mandat. O čemu je on danas pričao?
Da li uopšte Srbiju interesuje to što priča Vladan Batić, posebno na onakav način, demohrišćanin koji još nije postao hrišćanin. Tako je on pričao, otprilike.
Dakle, sve su to problemi koje možemo da rešimo ovim sporazumom, ali možemo i jednim konstruktivnijim odnosom prema važnim zakonima koje očekuju, pre svega, mlađe generacije u ovoj Srbiji. Zbog toga će DSS sve svoje diskusije priložiti predsedniku parlamenta i ministru i nadamo se da ćemo u jednoj kratkoj raspravi nešto što je nesumnjivo korisno za našu zemlju jednoglasno, ili makar uz veliku većinu, doneti, kada budemo glasali o sporazumu CEFTA. Zahvaljujem.

Ja se izvinjavam, po Poslovniku član 104. Ja bih zamolio kolegu Valjarevića da se ovde obraća, pre svega, istinitim tvrdnjama. On je maločas izrekao nekoliko neistina. Prva od neistina je to da postoji nekakva demokratska opozicija u Požarevcu.
Ne postoji demokratska opozicija u Požarevcu, već blok koji je legalnim načinom došao do skupštinske većine, nažalost, do te skupštinske većine i realizacije njene vlasti potrebno je da se uđe u posed vlasti, a to uzurpacijom odbornika Grubetića nije moguće, i vi to vrlo dobro znate. Istina je, takođe, da se desio jedan incident, to jest podmetanje bombe i ono što čitav grad Požarevac vrlo dobro zna, a to je da je bomba podmetnuta iznutra i to u vreme, kada je Srpska radikalna stranka angažovala privatno obezbeđenje sastavljeno od ljudi kriminalnog dosijea. To vrlo dobro znaju svi ljudi, ne samo iz policije, već svi građani opštine Požarevac.
Vi nastavljate jednu vrlo lošu praksu od jučerašnjeg dana, da se bavite nekim temama kojima nije ovde ni vreme, niti mesto. Srbija ima drugih obaveza i ovde postoje vrlo razumni poslanici, koji ne žele da troše niti novac, niti vreme poreskih obveznika, a dvojica radikalskih poslanika iz Požarevca, ne znam zbog čega kakvim se temama bave.
Zamolio bih vas i vašeg ovlašćenog predstavnika i vašeg šefa stranke, gospodina Tomislava Nikolića, i zamoliću ga prvom prilikom, kada ga budem video, da pre svega vas dvojicu umiri. Vi ste apsolutno izgubili legitimitet u Opštini Požarevac. Vi ste jednom prevarom uspeli da steknete tamo većinu i ta većina se naravno promenila i bože moj, danas je vlast, sutra nisi i to je sasvim normalno i treba da bude normalno, ali za vas nije normalno i vaša veza sa tajkunima, urbanističkom mafijom, dovela je do toga da se vrlo grčevito borite svim sredstvima, pa čak i lažima ovde za istu tu vlast. Ja vas ovako ljudski molim, da prekinete sa ovom polemikom, koju ste započeli juče i takođe vas molim, pošto imamo pametnija posla da se tim pametnijim poslovima bavimo. Zahvaljujem.

Po Poslovniku, član 104, ponovo moram da demantujem nešto što gospođa Radeta tvrdi, a radi se o nečemu što smo raščistili ona i ja nekoliko puta i ja sam je u potpunosti razuverio.
Međutim, ona izlazi ovde, iznosi neistine. Kada bih pokrenuo sudski proces, pretpostavljam da bi se pozivala na imunitet, tako da, prosto javnost Srbije treba da zna da svaki građanin ove zemlje ima pravo na rad, i moja supruga ima pravo na rad, i na zakup bilo kog poslovnog prostora, legalnog, da je dostupan svim građanima i mislim da tu nije bilo nikakve zloupotrebe.
Usput, da kažem da sam, kao predsednik SO Požarevac u periodu od 2001. do 2003. godine, imao brojne zahteve građana, vlasnika prostora koji do tada nisu bili legalizovani, uspeli smo zakonskim sredstvima da za 150 vlasnika njihove objekte privedemo nameni. To je dobra stvar koju smo učinili.
Mislim da oko toga ne treba stalno da se vrtimo u krug.
Na prozivke kolege Arsića, još jednom kažem, bomba je po svim pokazateljima podmetnuta iznutra, postavljena iznutra, tako su svi tvrdili.
Drugo, čak i da je bačena, ko je bacio i kakve je motive imao. Molim samo istražne organe da završe posao i da ukažu ko je počinilac, a ne da ovde licitiramo i zloupotrebljavamo ovu govornicu.
Nepobitna je činjenica da je tokom decembra meseca tzv. predsednik Skupštine, Ivan Grubetić, angažova kao privatno obezbeđenje ljude koji imaju kriminogenu prošlost. To je istina.
Zašto ti ljudi nisu dalje angažovani? Zato što ste i vi, uvidevši svoju grešku, povukli taj svoj posao sa njima i naravno da se sada kajete i koristite svaku priliku kako biste tu svoju grešku ispravili. To je istina i mislim da će istina izaći onog trenutka kada privedemo Opštinu Požarevac u legalno stanje, a tada ćemo razotkriti i ono što rade drugi ljudi iz opštinske vlasti i to ništa nije sporno.
Imali ste priliku, gospođo Radeta, da o mom radu sudite kao ljudi koji ste došli nakon mene na vlast.
Međutim, šta se desilo u Opštini Požarevac, podsetiću vas, 2002. godine svi odbornici SRS glasali su za predstavnika DSS za predsednika Skupštine, glasali su za čoveka iz DSS, neću da mu izgovorim ime, ali mogu da ga pogledam. To sam ja.
Dakle, Arsiću, glasao si za mene, Valjareviću, glasao si za mene. To je istina. Zašto ste glasali za takvog čoveka? Zašto ste imali poverenja u takvog čoveka? To su istine. Nemojte sada sami sebi upadati u reč.
Molim vas još jednom, ukoliko imate nešto protiv ljudi koji su nekada bili vlast u Požarevcu, a imate svu opštinsku vlast, podnesite krivične prijave, pokrenite sudske procese, ali takođe vas molim kada ovde izlazite da se, pre svega, služite istinom, a ne da na takav način optužujete ljude.
Takođe, molim sve poslanike da se okrenemo tački dnevnog reda i da pokušamo, ono što je potrebno Srbiji, da za nju to činimo i radimo.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, samo bih prokomentarisao predlog nevladinih organizacija iz Vojvodine kojim se predlaže da se ukine PDV za odeću za bebe i za decu do 10 godina.
Naime, podsetiću da nulta stopa PDV ne znači istovremeno i nižu cenu maloprodaje, jer dešava se i prvo treba uzeti u obzir činjenicu da je nemoguće oslobađati prethodnog poreza i prethodno plaćenog poreza artikle koji imaju nultu stopu. Onda se dešava onaj čuveni paradoks PDV da nulta stopa ne znači nižu cenu maloprodaje. Čini mi se da bi ovaj predlog bio mnogo kvalitetniji, sigurno bi inicirao nižu cenu maloprodaje ukoliko bi se primenjivala niža stopa.
Za nižu poresku stopu, takođe, opet možemo da kažemo da se pojavljuje nov problem, a to je jedna tendencija da artikli prosto beže iz više stope u nižu stopu. Setite se samo naše prakse gde su brojevi odeće 14 imali oznake – A, B, C, D, pa su stokilaši, ljudi od 120 kilograma mogli da nose bez plaćanja poreza na promet artikle, dakle, koji su se vodili kao dečija garderoba.
Mislim da ovaj predlog treba uzeti u obzir. Treba primenjivati sve mere koji će omogućiti da naš narod preživi. Kada se ovakve inicijative podnose, mislim da predlagači ne treba da se služe jednom socijalnom demagogijom koja će svakako imati podršku od dela javnosti. Dovoljno je bilo pitati ozbiljnog knjigovođu među tim ljudima koji su predlagači, utvrditi da je istinito ono što kažem, a to je da nulta stopa ne znači istovremeno nižu maloprodajnu cenu.
Naše društvo mora da se opredeli za šire mere borbe protiv bele kuge. Dolazim iz kraja koji po broju novorođenčadi svakako spada u krajeve gde hara bela kuga i uništava naš narod. To ne znači da ćemo samo jednostranim merama sprečiti belu kugu u našoj zemlji.
Dakle, DSS i NS ovaj predlog ne može ovog trenutka da podrži. Apelujemo na ministra da za narednu godinu sagleda sve mogućnosti, da vidimo koliki će biti budžetski rashodi i budžetski prihodi i da svakako iduće godine ovaj predlog podržimo tako što bi bebi opremu i dečiju garderobu oborili na nižu stopu, a što bi garantovalo nižu maloprodajnu cenu. Zahvaljujem.

Pretpostavljam da će kolega dobiti reč. Ako neko ima pravo da priča o svim ovim problemima to svakako nisu, gospodin Krasić je bio vlast u vreme kada je takođe vladala bela kuga Srbijom, socijalisti. Ja bih zamolio gospodu socijaliste – nemojte vi pričati o tome kako smo stigli do onog nivoa da jedna novčanica vredi koliko nominalno vredi ovogodišnji budžet. Nemojte o tome da pričate.
Ako, takođe, neko nema pravo da priča na ovakav način o beloj kugi i da zloupotrebljava ovu govornicu, to je Čedomir Jovanović. Ja vas molim, nemojte zloupotrebljavati ovu govornicu i vratite se temi.
Hajde da vidimo koji su amandmani dobri i hajde da se dogovorimo oko toga da iduće godine imamo budžet koji će podrazumevati i olakšice novorođenih beba i mladim roditeljima, ali nemojte zloupotrebljavati i pričati sve i svašta za ovom govornicom.
Danas, kada pričamo o amandmanima podnetih na budžetske zakone, ovo je govornica koja fakat trpi sve, ali je nemoguće sve teme otvarati svakoga dana. Mislim da ćemo za neki dan imati raspravu o Vladi i izvolite, izađite sa svojim argumentima i glasaćemo o toj Vladi,, izjasniti se, vi ćete glasati protiv. Neko će glasati protiv, a neko za, i videćemo šta će se desiti. Nemojte svakog dana da pričate jedno te isto.
Mislim da Srbija nema vremena za jednu anahronu priču i nemojte se predstavljati kao nekakvi pobornici nekakve nove Srbije, koja hrli ka Evropi.
Ovakvim načinom sigurno to ne činimo i mislim da ovakva opstrukcija, kada su u pitanju vrlo bitni zakoni, da se prikazuje jasno pred ljudima koji gledaju TV program. Ja se nadam da će vas kazniti, ne samo sudovi koji će otkriti šta ste sve i svašta radili dok ste bili izvršna vlast, nego pre svega građani koji nemaju razumevanja za ovakvu demagogiju i za ovakav bes, bezobrazluk i laž.

To je član 104, hvala.
Želim samo da podsetim mladog kolegu Valjarevića, da pre dve godine kada je krenulo restrukturiranje EPS-a da je postojala bojazan kako će to izgledati, posebno kako će izgledati sudbina zaposlenih. Takođe ću podsetiti i ovde prisutne poslanike da je pet preduzeća iz ''Kombinata Kostolac'' izdvojeno iz EPS i da su to postala nezavisna preduzeća koja po ugovoru sa EPS-om imaju obezbeđen posao naredne četiri godine, da su ta preduzeća stasala, da su dobila sve mogućnsoti za poslovanje i da imamo jednu vrlo dobru situacija u svih pet nezavisnih preduzeća koja su izdvojena iz EPS-a.
Podsetiću takođe da je tada stranka Bogoljuba Karića pokušala, prosto, širenjem lažnih vesti da podbunjuje i Sindikat i radnike. Nažalost, neki radnici su podlegli tom pritisku i organizovali su štrajkove. Međutim, sve što smo tih dana pričali danas sa zadovoljstvom možemo da kažemo da se ništa nije od toga obistinilo. Mi sada imamo pet ozbiljnih firmi koje mogu da izađu na tržište i na svaki način da konkurišu svojim kvalitetima, pružajući ponajbolje usluge.
Pretpostavljam da će na takav način biti obavljena i privatizacija tog, da tako kažem bivšeg dela EPS i svakako tu ne postoji bojazan. Garancija je upravo ono što smo radili poslednje tri godine i u Odboru za privatizaciju, a to je da kontrolišemo sam postupak i svakako omogućimo da se sve ugovorene obaveze na pravi način realizuju, a ukoliko ne, da raskidamo ugovore sa lošim kupcima. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, nisam baš srećan što pričam pred polupraznom salom kada donosimo najvažniji dokument, barem kada je u pitanju rad izvršne vlasti i kada je u pitanju rad parlamenta, najsloženiji dokument, mislim na budžet Republike Srbije za 2007. godinu. Ali, bože moj, tu je javnost Srbije koja prati ovo preko TV prenosa, pa se nadam da će me makar taj deo Srbije čuti.
Podsetiću da se ovogodišnji predlog budžeta Republike Srbije donosi sa zakašnjenjem, iz opravdanih razloga.
Naime, ne možemo zamerati ni ministru finansija, ni Republičkoj vladi zbog čega je to tako. Imali smo široku debatu povodom formiranja Republičke vlade i sada je potrebno da polovinom godine pristupimo izradi ovog dokumenta. On je predložen od strane Vlade, došao je pred nas.
Koliko mogu da čujem od predstavnika opozicionih poslaničkih grupa, nismo čuli prave zamerke kada je u pitanju ovaj predlog budžeta, nismo čuli ono što bi suštinu ovog budžeta ugrožavalo.
Naravno da svaki poslanik pojedinačno ne može biti zadovoljan svim rešenjima, ali kada čujemo pojedine opozicione poslanike, posebno iz Vojvodine, ne mogu a da im ne odgovorim makar pitanjem – šta mislite kako se osećaju građani ostatka Republike, koji svakako da nemaju ta razvojna sredstva i te mogućnosti poput građana Vojvodine?
Svakako da Republika Srbija jako dobro razmišlja kada je u pitanju Vojvodina. Mi želimo da takvo razmišljanje bude i kada je u pitanju čitava Srbija, a ne samo Vojvodina. Znači, kada kritikujete budžet u onom delu gde pominjete prava Vojvodine, onda uzmite u obzir da ovaj budžet ne tangira samo Vojvođane, već tangira sve građane Srbije.
Predlog zakona o budžetu za 2007. godinu predviđa prihode u iznosu od približno od 582 milijarde dinara i rashode od 595 milijardi dinara, što znači da imamo oko 13,7 milijardi deficita. Taj deficit je svega 0,6% bruto društvenog proizvoda, što znači da nije puno.
Mislim da to u ovom trenutku ne može da bude nikakav problem. Još ako očekujemo da će budžetski prilivi biti i veći od planiranih, a možda i da neće svi projekti biti realizovani tokom 2007. godine, možemo da kažemo da je ovo vešto balansiran dokument koji se nudi poslanicima.
Procenjuje se da će u ovoj godini poreski prihodi iznositi oko 517 milijardi dinara, dok će neporeski prihodi biti 65 milijardi. Ciljevi ovog budžeta su ciljevi koje tangiraju sve nas, dakle, makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast i povećanje zaposlenosti i standarda građana.
Dakle, ovo je, između ostalog, i razvojni budžet.
Ono što treba dodati, to je da su transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja u iznosu od 147 milijardi dinara, tj. 14% više nego 2006. godine, dovoljni da pokrivaju tranzicione muke naših sugrađana. To je preko potrebno. Mi smo toga svesni i zbog toga i podržavamo ovaj dokument koji je pred poslanicima.
Takođe je predloženo da oko 7,5% ukupnih budžetskih rashoda bude usmereno ka Nacionalnom investicionom planu, dakle, izgradnja infrastrukture, kao jedan od temelja razvitka naše republike, razvitka svih regiona, kao mogućnost da se prošire investiciona ulaganja kako domaćih tako i stranih ulagača, kako bi se otvarala nova radna mesta. To je onaj razvojni deo budžeta koji svakako mora da ima podršku svih nas.
Takođe je predviđena i otplata javnog duga tokom 2007. godine u iznosu od 42 milijarde dinara, pri čemu se polovina ove cifre odnosi na staru deviznu štednju, a ostatak na spoljni dug.
Budžet je planiran na osnovu procene da će privredni rast u ovoj godini biti 5,9%, inflacija 6,5%, da će izvoz biti veći za 26,8%, a uvoz za 23,7%. Jeste problem trgovinski debalans između uvoza i izvoza. Taj deficit svakako da opterećuje našu privredu, ali je i na privrednicima, ne samo na državi, da obezbede da naša roba bude kurentna i da se dobar deo naše robe usmeri ka domaćem tržištu, a ne da mnoge stvari, rekao bih gotovo nepotrebne, uvozimo. Uz malo ulaganja, uz mogućnost da se proizvode kod nas, nepotreban je uvoz mnogih stvari.
Ovom prilikom ću iskoristiti i prisustvo ministra i pokušati da ga zamolim da Ministarstvo finansija obrati pažnju na manipulacije i na korupciju na našim granicama. Čini mi se da se iz naših susednih republika, sa kojima imamo ugovore o bescarinskoj razmeni dobara, vrše manipulacije i da neki artikli iz susednih zemalja dolaze bez carine i da ugrožavaju domaću proizvodnju. Da se radi o njihovim proizvodima sto posto, naravno da bismo to podržavali, ne bismo imali ovakvih primedaba, ali se radi o proizvodima koji se ne proizvode ni u Bosni, ni u Makedoniji, a ovde dolaze bez carine i ugrožavaju domaću proizvodnju. O tome ćemo drugom prilikom.
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da pažljivije saslušamo govornika.)
Kada je reč o izmenama Zakona o porezu na imovinu, porez na prenos apsolutnih prava biće smanjen sa 5% na 2,5%. Ova mera se ne odnosi samo na kupovinu prvog stana, da podsetim, već na sve kupljene stanove. Izmenama je predviđeno i oslobađanje od poreza na promet ili PDV-a pri kupovini prvog stana, zavisno od toga da li se stan kupuje od vlasnika ili od građevinskog preduzeća. Dakle, omogućavamo građanima da dođu do krova nad glavom i mislim da je to povoljnost koju valja u ovom trenutku iskoristiti.
Takođe, predloženo je da se PDV smanji sa 18% na 8%, kada je u pitanju računarska oprema. To će omogućiti pre svega mladim ljudima da budu kompatibilni sa svojim vršnjacima iz inostranstva, koji nam, svakako, beže u informatici.
Ukinute su akcize na uvoz za bezalkoholna pića, voćne sokove. Smanjena je akciza na kafu, dok je akciza na duvanske proizvode promenjena u skladu sa našim međunarodnim obavezama.
Ovim izmenama uvodi se akciza na auto-gas. Skrenuću pažnju našim zabrinutim građanima koji imaju agregate u svojim automobilima na auto-gas da cena auto-gasa neće preći 39 ili 40 dinara, a to je i dalje duplo jeftinije od benzina.
Valja podsetiti na to da postoje obnovljivi energetski resursi koje će država, u skladu sa tim kako se bude razvijala industrija u toj oblasti, oslobađati nekih dažbina. Ipak je ovo energent koji je ograničenog resursa i prosto treba napraviti jednu pravu razliku između obnovljivih i neobnovljivih energetskih resursa. To jeste jedan od ciljeva, kao i popuna prihodne budžetske strane. Ovog trenutka ću iskoristiti prvih deset minuta.

Gospodine Jovanoviću, spreman sam da odvojim pola sata da vam pokažem da niste u pravu. Izvolite, pođite u hodnik, objasniću vam odmah.

 Poštovani poslanici, podneo sam amandman čiji je smisao usklađivanje Zakona o državnoj revizorskoj instituciji sa novim Ustavom Republike Srbije.
Naime, kao što znate, novi Ustav propisuje da sve izborne nadležnosti Republičke skupštine moraju se izglasati apsolutnom većinom narodnih poslanika. Dosadašnjim članovima, tj. dosadašnjim zakonom predviđeno je da samo većina poslanika izglasava savet revizorske institucije, što znači da to nije bilo ustavno i kažem da ovaj amandman usklađuje zakon sa Ustavom Republike Srbije.
Ono što je bitno za sam zakon, to je da uvodi red u trošenje budžetskih novaca. Mislim da sve ovo što smo čuli od narodnih poslanika o potrebi da kontrolišemo javne finansije i da ćemo dobiti upravo primenom ovog zakona, ono što čujemo takođe kao prigovor od strane opozicionih narodnih poslanika, vezano za rad parlamenta i za izgradnju osnovnih institucija, u potpunosti sam saglasan sa tim primedbama.
Prosto je ohrabrujuće ono što smo čuli od predsednika parlamenta, to je da ćemo tokom naredne nedelje već imati raspravu o novom republičkom budžetu, o Ustavnom sudu i naravno o Kosovu. Mada, kada je Kosovo i Metohija u pitanju, mislim da je potpuno jasno šta izjavljuju naši zvaničnici, čelni ljudi ove države i to je apsolutno u skladu sa onim što smo u drugoj polovini prošle, u oktobru, imali kao izjašnjavanje našeg građanstva povodom novog Ustava.
To je potpuno svima ovde jasno. Mislim da danas nije potrebno na ovakav način da trošimo vreme i novac poreskih obveznika za koje su ovde mnogi zabrinuti. Mislim da imamo preča posla, a ta preča posla su svako donošenje zakona. Zahvaljujem.