Dame i gospodo, poštovani ministre, molio bih malo tišu atmosferu za ovaj najznačajniji dokument koji će svakako obeležiti rad Republičke vlade tokom 2005. godine, a obeležiti bogami i naše živote u najvećem delu, posebno živote naših građana.
Naravno da je potrebno da se štedi, ali pošto sam slušao replike i ovu polemiku između poslanika, nije mi teško da izreknem jednu istinu, a to je - najskuplji su političari kada ih vozaju po svetu biznismeni i bizmismeni. Setite se kako su se političari, čak i nakon 5. oktobra, hvalili kako ovu državu nimalo ne koštaju zbog toga što ih vozaju po svetu nekakvi poslovni ljudi. I, kako su uspeli pri tom da uštede silan budžetski novac, a ne odajući tajnu koliko upravo takvi poslovni ljudi koštaju državu, jer su iz te bliskosti svakako koristili određene privilegije, koje su još kako nas sve koštale.
Dakle, nije nama cilj da ovim budžetom dovedemo naše čelne ljude i ovu državu, ministre, premijera i predsednika Republike, da se vozaju tuđim kolima ili tuđim avionima, ne treba predsednik države, niti premijer, da do Kine putuju u taljigama, već treba da imaju jedan status primeren i ovoj državi i ovom narodu. Možemo svi da izdvojimo za to.
Ali, naravno, treba štedeti. Treba štedeti i naravno ne sme se rasipnički ponašati. U tom smislu ovaj budžet je dobar, predlog je vrlo dobar i čini mi se da je jedan od razloga apstiniranja od strane poslanika DS-a upravo manjak argumenata da se ovakav predlog budžeta napada.
Čak i ovu kritiku koju čujemo od strane opozicione SRS, čini mi se da nismo čuli pravu argumentaciju kada je u pitanju suština ekonomske politike za narednu godinu i kada je u pitanju suština budžeta.
Jer, predloženi budžet, po svom konceptu i filozofiji, u velikoj meri se razlikuje od budžeta koji je predložen prošle godine u martu, a donekle je sličan rebalansu budžeta za 2004. godinu.
Uvaženi su svi zahtevi MMF-a izneti tokom četvrte revizije trogodišnjeg aranžmana, što će, pored ostalog, omogućiti odobravanje četvrte tranše kredita, koja će omogućiti da prebrodimo nedostatak novca u ovom budžetu. Takođe, učešće rashoda budžeta, koji se meri sa čitavih 416 milijardi, i fiskalnog deficita, koji je negde oko 12,5 milijardi, kada ga poredimo sa bruto društvenim proizvodom, u značajnoj meri je smanjen.
To omogućava, uzimajući u obzir i ostale činioce, uzimajući u obzir i naše dugovanje prema inostranstvu, da ove godine, a nadam se da ćemo imati još bolji status tokom narednih godina, da naša zemlja dobije kreditnu sposobnost merenu međunarodnim finansijskim ocenama, npr. b1, što omogućava, kako državi tako i stanovništvu, da se zadužuje po mnogo povoljnijim kamatnim stopama nego što smo imali prilike u prethodnom periodu.
Realna budžetska potrošnja u narednoj godini, po ovom budžetu, biće veća oko 4,5% u odnosu na budžetsku potrošnju predviđenu rebalansiranim budžetom iz ove godine. Fiskalni deficit niži od rebalansiranog deficita za oko čitavih 40%. U strukturi prihoda budžeta planira se promena strukture prihoda, tako što se očekuje porast prihoda od poreza na dodatu vrednost za 14%, u poređenju sa prihodima od poreza na promet to je svakako veći iznos za nekih 14%.
Molio bih nadležnog ministra da se potrudi da svima onima koji su pod režimom PDV omogući na pravi način da se koriste ne samo onim obavezama tj. da budu pod udarom obaveza, onako kako nalaže zakon i država, već i da koriste blagodeti tog višefaznog poreza, koji nam je od 1. januara važeći.
Planirani su takođe i veći prihodi od socijalnih doprinosa, imajući u vidu sve one zakonske promene koje smo izvršili tokom septembra ove godine. Prihodi od privatizacije mere se redom veličine 25 milijardi. Naravno da je tu potrebna aktivnost ne samo Republičke vlade, već i Agencije za privatizaciju, a dodao bih i regionalnih agenata za privatizaciju, načelnika okruga.
Znam, u mom okrugu, gospodo ministri, loše se po tom pitanju radi. Nemamo kadrova, nisu dobri, valja ih menjati.
Za servisiranje javnog duga, što unutrašnjeg što spoljnjeg, planirana su sredstva od 46 milijardi, što je za oko 13 milijardi više nego ove godine. Nema dužničke krize. Treba i to reći.
To treba da kaže i Republička vlada. Nemojte biti pasivni, gospodo ministri, ne dopuštajte da ovakvi napisi u novinama na krivi način predstavljaju vaš rad. Kažite šta nam se sprema.
Evo, naslovne stranice današnjih novina pokazuju veliku zloupotrebu Republičke vlade i posebno ministra Dinkića, koji dopušta da se Londonski klub isplaćuje po mnogo višim cenama nego što je navodno obećano, jer to jednostavno nije tačno. Gospodine ministre, izađite, demantujte, kažite šta je istina.
Ova država se zaduživala 70-ih godina, 80-ih godina, ova država je zapala u docnju. Nismo plaćali deset godina. Došlo je vreme, ako želimo da budemo deo sveta, da moramo plaćati. I, gospodo iz Republičke vlade, kažite to jasno svom narodu.
Ne dopuštajte da se lažima kleveta vaš rad. Mi stojimo iza vas kad god dobro radite. Imate poslaničku većinu za dobar rad, molim vas to opovrgnite, kako svojim delom, tako i svojim rečima. Neki put su potrebne i reči, ne samo delo.
Dalje, za rešavanje problema nezaposlenosti, do koje će doći kao posledica restrukturiranja u privredi, planirana su ukupna sredstva od sedam milijardi dinara, i to kao sredstva za naknade za nezaposlene, za aktivne mere zapošljavanja, za mini kreditne linije preko Fonda za razvoj, za otpremnine preko Ministarstva za rad.
Naravno, tranzicija je teška, potrebno je da se iz budžeta interveniše i ovo je dobra stavka u budžetu. Čini mi se da će ona pomoći da ljudi lakše prebrode tranzicionu krizu. Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta su planirane u visini od 42 milijarde dinara. U odnosu na ovu godinu, to je porast za preko devet milijardi dinara.
Posebno treba naglasiti tranzicioni fond, koji će pomoći ljudima koji imaju muka u tranziciji. On je 2,5 puta veći u odnosu na ovu godinu. Subvencije nefinansijskim korporacijama su smanjene u odnosu na budžet iz 2004. godine sa 35 na 32 milijarde, pri čemu su subvencije za poljoprivredu i železnicu ostale iste.
Moram da kažem da je u tom sektoru potrebna promena menadžmenta, ne samo u kadrovskom smislu, već u načinu razmišljanja. Dobar deo tog sektora deo novca može na jedan poseban, tj. na odgovarajući način, koji podrazumeva inicijativu, kvalitetne menadžere, da nadomesti. Mislim da u tome bitnu ulogu ima i Republička vlada i država, i mislim da na tome moramo raditi.
Za podsticaj izvoza planirana je jedna milijarda, s tim što tu treba dodati i činjenicu koja je vezana za PDV, sam sistem oporezivanja po PDV-u omogućava izvoznicima kudikamo veće olakšice nego što su do sada bile.
Za Garancijski fond i Nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita planirana su sredstva od oko milijardu dinara. Da se podsetimo zakona, koji je formirao Nacionalnu korporaciju za stanovanje, to će omogućiti tokom naredne godine da se čak 60.000 porodica udome u nove stanove.
Pozivam građane Srbije da se kod svojih poslovnih banaka raspitaju na koji način mogu da ostvare ovo svoje pravo. Naravno da to nosi veliki rizik, ali po prvi put ova država domaćinski razmišlja, posebno o svojim mladim ljudima.
Mislim da po prvi put imaju pravu šansu, ne učlanjenjem u JUL ili neku drugu profitersku stranku da omoguće sebi nekakvu blagodet ili sigurnost, nego da svojim radom u narednih 20 ili 30 godina stignu da otplate ono što će baštiniti ne samo oni tokom svog života nego i njihovi naslednici. Dakle, stanovi moraju da budu prioritet ove vlade. Dobro je što smo doneli takav zakon. Dobro je što ovaj budžet predviđa način da udomimo pre svega mlade ljude.
Transferi za državnu zajednicu planirani su sa 49,6 milijardi dinara, što je u odnosu na 2004. godinu porast za 4,86%. Svi mi imamo naše zalaganje da opstane nešto što mora da opstane. To je jedan od uslova da uđemo u Evropu. Mislim da je dobro što Srbija i dalje pokušava da održi nešto što smatra prirodnim savezom. Ako to ne bude uspelo, naravno, greh će biti na onoj suprotnoj strani, ali mislim da će tom prilikom mnogo više ispaštati ta druga strana, mislim na crnogorsku stranu, nego mi ovde u Srbiji. Ali, pošto je to jedan od uslova da uđemo u Evropu, mislim da moramo odgovorno prema tome da se ophodimo.
Za poljoprivredu i vodoprivredu predviđena su sredstva od oko 20 milijardi dinara, od čega su 11 milijardi dinara subvencije, 3,5 milijarde krediti za poljoprivredu, dok je Direkciji za vode predviđeno oko tri milijarde dinara.
Za puteve ove godine smo imali sumu koja nije bila dovoljna da sanira sve putne pravce. Iduće godine mislim da je dobro opredeljenje u ovom budžetu, omogućićemo mnogo više radova na putnoj mreži. Samo za puteve se planiraju sredstva iz budžeta i prihoda od putarina, ukupno 27,5 milijardi dinara. Mislim da je ovo najveća investicija i mislim da će ona pokretati ne samo one koji prave puteve, već i okolne industrije, i to je dobar čin ove vlade.
Dobar deo prihoda očekujemo od poreza na dodatu vrednost. Mislimo da Vlada sa svoje strane mora da učini sve kako bi uputila privredne subjekte. Već su izašle brošure. Mislim da ministarstvo treba još na tome da poradi, kako bi svi bili od 1. januara upućeni u PDV.
Sa druge strane, postoji jedan problem, a to su transferi koji su namenjeni lokalnim samoupravama. Očekujem od ministarstva da prema svim lokalnim samoupravama budu ravnomerni, u skladu sa potrebama i zahtevima. Nadam se da nas vrlo brzo očekuju uputstva kako će se transferi upućivati lokalnim samoupravama.
Želim da naglasim da se radi o jednom značajnom dokumentu. Još jedanput da izrazim žaljenje zbog toga što ovaj parlament radi u nekompletnom sastavu.
Nema poslanike Demokratske stranke, nema njihove argumentacije. Mislim da su se uplašili zbog toga što nisu ni imali pravu kritiku, niti pravu argumentaciju, ali neka narod Srbije zna, Demokratska stranka ignoriše najbitniji zakon koji se donosi u ovoj skupštini. Zahvaljujem.