Svejedno, kako god bilo, treba biti uvek dostojanstven, hvala Bogu. Potrudiću se da, u prisustvu ministra, kažem nešto što je bitno za ove  zakone. Još jedanput ću ponoviti ono što je rekao zamenik predsednika poslaničke grupe DSS-a, da ćemo podržati ova dva poreska zakona, jer smatramo da oni na neki način čine da sami zakoni koji su doneti tokom prošle godine, efikasnije deluju na naš život.
Posebno je bitan amandman koji reguliše, tj. oslobađa štampane medije poreza na promet. Međutim, ne mogu politički da ga ne prokomentarišem: u trenutku kada Republička vlada očigledno ima brojnih problema sa pisanim medijima koji izlaze sa onim čime izlaze već, ovo je jedan vid dodvoravanja kako bi pisanim medijima omogućili da budu u tom, da kažem, punom kontaktu sa Republičkom vladom, ali ovo je pokušaj, naravno, da taj kontakt bude pozitivno konotiran, bar kada se zapiše u medijima. Nadam se da to bitno neće uticati na kritički stav medija prema svim vlastima, pa i prema Republičkoj vladi, koja je predlagač ovog amandmana.
Nadam se, svakako, da te "slobode štampe" u Srbiji predstoje, a naravno, o elektronskim medijima, već su se ovde brojne priče pričale, pa će biti nepotrebno da o uticaju republičkih vlasti, a posebno u trenutku kada nemamo dodeljene frekvencije elektronskim medijima, o tom uticaju, prosto, nema razloga pričati ovog trenutka.
No, da se vratimo na temu. Što se tiče ušteda, tj. budžeta, ministar Đelić kaže da, negde, oko 600 miliona dinara, faktički, Republički budžet na ovakav način se oprašta. Nije neka suma, ali čini mi se, ne samo meni, puno će značiti štampanim medijima.
Što se tiče unapređenja u onom delu koji se odnosi na finansijski lizing, mi u životu još nismo osetili blagodeti finansijskog lizinga i zakona koji smo doneli pre nekoliko meseci, pre mesec i po - dva u ovom domu, ali hajde da kažemo da će u okviru poreskog zakona i taj deo unaprediti naš život.
Ono što je bitno i što nam se iznenada pojavljuje u vidu amandmana šefa poslaničke grupe DOS-a, Bojana Pajtića, nešto je što je i sam Odbor za finansije prihvatio, a mislim na rok uvođenja fiskalnih kasa. Pitao sam, kao član Odbora, ministra Đelića - dokle ćemo odlagati? Odložilli smo već za godinu dana, a potom, evo, još pet meseci odlažemo, a pošto je Đelić prihvatio taj amandman poslaničke grupe DOS-a. Ministar mi je odgovorio, možda je to ovde i među nama, da su neke države fiskalne kase uvodile, nekih, osam godina.
To jeste problem, znamo svi koji se bavimo nekim privatnim poslom, jeste problem odvojiti ozbiljan novac za fiskalnu kasu, jeste problem kao država organizovati fiskalne kase, ali mislim da odlaganje ničemu ne vodi i imam utisak, živi bili pa videli. Podržaćemo mi i to odlaganje za pet meseci. Videćete, negde u maju mesecu 2004. godine, ovakva kakva jeste, Republička vlada, naći će opet neki razlog da se to možda odloži za početak 2005. - pa onda sve dok ova Srbija ne dobije jednu vlast koja ono što obeća sprovodi u delo, teško da ćemo imati oročen, jasno zakonski oročen datum uvođenja i fiskalnih kasa, a da ne pominjem nešto drugo.
Što se tiče porskog postupka i poreske administracije, moram prvo da kažem, bez obzira što mi se čini da unekoliko poznajem i privredni život i rad finansijskih organa kontrole, od nove godine ne vidimo šta radi poreska policija. Da li može ovde neko da mi kaže, na koji način se organizovala, da li je to u skladu sa onim što smo čuli na kraju prošle godine, šta se dešava sa organima poreske policije, gde je smeštena, na koji način funnkcioniše. To je prvi i osnovni problem. Sve iz toga proističe. Prvo, nedisciplina. Kažete i sami da se tek 200, najverovatnije, ekstraprofitera, za koje sada sekiramo ministre, kako će
spavati, plašimo se kako će spavati oni koji nisu godinama prijavljivali porez, niti svoju imovinu.
Dobro, neka to bude zarad napretka ovog društva i ove države, ali znajte, pitam se opet povodom amandmana Bojana Pajtića, koji takođe odlaže početak primene ovog zakona, tj. odlaže rok u kome je potrebno prijaviti neprijavljenu imovinu, pitam se da li će to bidi miran san i pitam se uopšte, zašto ti ljudi do sada nisu prijavili tu imovinu i da li mislite da će odlaganjem roka, oni uopšte prijaviti tu imovinu!!
Mislim da neće. Mislim da je ta imovina već davno prijavljena preko drugih lica, a naravno da je u posedu onih koji su je nelegalno ili pod znakom pitanja, već kako, stekli! Mislim da uopšte ta naša priča o ekstraprofitu i tim ekstrabogatašima, mislim da zalazi u onu, isključivo političku priču, a vezano za način finansiranja političkih stranaka.
Bez tog zakona, ministre, nema reformi u Srbiji. Bez tog zakona, nema početka moralnog preporoda naše Srbije. Čini mi se da prvi zakon ovde, u ovom domu, treba da bude taj zakon, pa potom svi ostali zakoni. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, tri loše godine, tri loša budžeta, a mislim na budžet iz 2001, 2002. i 2003. godine, nenamensko trošenje sredstava vodoprivrede, dezorganizacija vodoprivredne službe i loš rad organa uprave, u kombinaciji sa vremenskim neprilikama ili prilikama, kako god hoćete, predstavljaju stvarno elementarnu nepogodu za poljoprivrednike u Srbiji. Pre nego što su krenule visoke temperature, pa se ponovo pokrene priča o izgradnji sistema za navodnjavanje, na novih 200.000 hektara površine, trebalo bi odgovoriti na nekoliko pitanja.
Prvo, zbog čega veći deo od postojećih 160.000 hektara nije u funkciji, a i oni sistemi za navodnjavanje koji se koriste rade sa pola kapaciteta? Zbog čega poljoprivrednici ne koriste tzv. povoljne kredite za izgradnju sistema za navodnjavanje i zbog čega nema ekonomskog interesa za jačanje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji? Zbog čega su domaći proizvođači opreme nestali sa tržišta? To su pitanja, i premijeru i vladi kontinuiteta ću da se obratim ovom prilikom, pošto po Poslovniku stvarno kandidat za ministra nema mogućnosti da nam da odgovor, ali pretpostavljam da premijer ima mogućnosti.
Nažalost, gospođo Čomić, i vama i vašoj prethodnici moram da zamerim na jako lošem vođenju današnje sednice. Prvo, ovaj parlament nije obezbedio svojim autoritetom da dobijamo redovno izveštaje resornih ministarstava, a potom imamo jednu vanrednu okolnost, a to je ostavka ministra, da ne pričam zbog čega je podneta. Nažalost, nije podneta iz onog razloga koji bi možda i sprečio tragični događaj ovde nadomak ovog parlamenta, a najbolje je da danas o tome uopšte i ne pričamo. Tragična je tema.
Dakle, kada nemamo mogućnosti da prokomentarišemo, kada ćemo onda imati mogućnost. Najverovatnije, kada biramo novog ministra. Nemojte da shvatite, gospodine predsedniče Vlade, da je to licemerstvo od strane DSS-a. To je naš posao. Mi se toga ne stidimo. Odlično znam šta je zamenik ministra radio, a mislim na gospodina Mladena Rankovića i znam koliko je imao kritičkih opaski na rad tog ministarstva i pokušavao je na sve moguće načine da ga unapredi. Pretpostavljam da i gospodin Jevtić, koga sam inače upoznao u izbornoj kampanji kada smo svi zajedno obećavali seljacima Srbije kako će izgledati naša budućnost, a posebno u poljoprivredi, zna o čemu pričam. Nažalost, gospodin Veselinov je morao da doživi onakav pritisak kako bi, nadam se, makar sa gospodinom Jevtićem unapredili taj resor. On je žila kucavica našeg sistema. Vi to odlično znate.
Iskoristiću sada vaše prisustvo. Želim prosto da vas podsetim na obavezu ove države da pravilno rasporedi ta ograničena finansijska sredstva i da jedanput Vojvodina nema posebnu privilegiju, bar kad je u pitanju sistem u vodoprivredi. Zbog čega to pominjem? Prvo, podsetiću da odvajanjem preduzeća "Vojvodinavode" od "Srbijavode" imamo posebnu asimetriju, a ja kao predstavnik jedne lokalne samouprave to odlično znam, potičem iz Požarevca, iz kraja gde imate svake godine plavna područja, mislim na donji tok Mlave. Imate situaciju da ogromna sredstva odlaze u "Vojvodinavode", s jedne strane. S druge strane, da sav rukovodeći kadar, a imate gospodina Tabačkog i već da ne pominjem ta imena, imate iz same Vojvodine.
Imate jedno veliko nezadovoljstvo, a posebno u krajevima koji godinama izdvajaju vodoprivredni dinar, a on se ne vraća nikako. Slušajte me dobro, budući ministre, imate čak i sledeću situaciju: Đerdap usporava donji tok, recimo, moje Mlave, pa se onda desi da se zbog zapuštenosti probiju oni branici i nasipi gore u Petrovcu na Mlavi, Petrovac nastrada, uz pomoć vojske nekako sačuvamo Malo Crniće, a naravno sva sela dole do Dunava, sve to propadne. Nikada nam ne dolazi taj novac nazad, a verujte, Požarevac i Braničevski okrug uvek najviše izdvajaju za to.
Sada kada pričam o poljoprivrednim temama, o tom maćehinskom odnosu prema, pretpostavljam za poljoprivredu najperspektivnijem delu Srbije, a nije što je moj deo Srbije, nego što mislim da svi pokazatelji na to ukazuju, spomenuću današnju blokadu radnika fabrike Mesne industrije Požarevac, MIP-a. Vidite šta je suština, sada ću da vam kažem. Suština je što država neće da se odrekne svojih potraživanja prema toj fabrici, pa zbog toga niko ozbiljan u ovoj državi niti spolja neće tu fabriku da kupi. Radnici već dve godine čekaju da ih neko kupi, kako bi pokrenuli proizvodnju. Međutim, svaki ozbiljan kupac kada vidi saldo, račune i dugovanja te fabrike dođe do zaključka da mu je mnogo jeftinije da zida iz osnove novu fabriku, nego da obnavlja proizvodnju u toj fabrici.
Mislim da bi trebalo poći jednom drugačijom politikom i omogućiti da u takvim slučajevima prosto nađemo načina. Zašto? Zato što MIP pokreće stočarsku proizvodnju, zato što MIP pokreće Fabriku stočne hrane koja stoji tu pored tog MIP-a i takođe je trenutno u stečaju. Zato imamo niz tih kočničara, koji faktički ništa ne čine da se unapredi ta proizvodnja.
I, kada je uopšte u pitanju vodosnabdevanje, moram takođe da kažem da smo brojnim uredbama prvo zabranili da makar imamo pristojnu cenu vode. Nemoguće je očekivati da litar i po neke mineralne vode košta koliko i tona ili dve tone vode za koju očekujemo da samo otvorimo slavinu i da ona bude jednakog kvaliteta kao i ona u plastičnoj flaši. To je nemoguća situacija.
Mislim da zbog jedne socijalne, demagoške priče, koju smo imali godinama, kada je u pitanju EPS, imamo sada situaciju da nam gradski vodovodi propadaju. Mislim da tu ne smemo biti bolećivi, ali vi pokazujete, nažalost, jednaku bolećivost poput svojih prethodnika.
I, još nešto, već sam pričao o usporenju donjeg toka Mlave, pazite, Đerdap ne može da bude mimo čitavog sistema, mi moramo prosto da vratimo jedan deo prihoda elektroprivrede ako bi sanirali područja koja su direktno ugrožena od tih mogućih kiša, padavina, poput one prošlogodišnje poplave; verujte, čak i u sušnim godinama uvek imamo makar jednu koja poplavi najmanje 200-300 hektara zemljišta.
Naravno, ja ću podneti ostavku kada budem smatrao da je to potrebno kako bih omogućio da čak i ostavkom unapredim život svojih sugrađana, ali to takođe očekujem i od svih onih koji neodgovorno rade. Prema tome, gospodine predsedniče, ukoliko ne uradite nešto u tom smislu mislim da bi bilo najbolje, a i dalje mislim ne samo ako nameravate da podnosite ostavku ili ne, zbog ovakve situacije u državi, zbog ovakvog odnosa prema parlamentarizmu, da su ovde preko potrebni izbori, i pre svega ovaj parlament kao stub srpskog društva i srpske države. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, samo jedno pitanje što se tiče zakona o finansijskom lizingu, a to je problem duplog oporezivanja. Molim na to odgovor, inače DSS neće podržati ovaj zakonski projekat.
Što se tiče zakona o koncesijama, pričali smo o tome i mislim da je šteta što ste propustili priliku da u ovaj predlog unesete nešto što je već ponuđeno kroz naš predlog zakona o koncesijama. Pretpostavljam da ste imali prilike da pročitate naš predlog, posebno deo vezan za decentralizaciju u pravom smislu. Pretpostavljam da je svakako bitno da taj zakon imamo što je moguće pre, ali da li je stavljanje na dnevni red ove skupštine tog istog predloga, bez ikakvih promena, plod političkog kompromisa sa Vojvođanima? Ako jeste, mislim da grešite.
Što se tiče ovog prvog pitanja, ako možete, dajte nam odgovor. Kažem, za ovaj zakon ćemo glasati, za koncesije ne, zbog toga što smo smatrali da je naš predlog ipak u nečemu malo bolji nego vaš.

Poštovana gospodo, bila bi demagoška priča da budžetska sredstva plasiramo u razvoj privrede, mislim da je nepotrebno da koristite takvu priču za ovom govornicom, ali takođe kritikovati namete kako bi se popunjavale budžetske rupe svakako da je zadatak svih onih koji ne podržavaju ovakav rad Republičke vlade.
Od ovih nekoliko zakona koji povećavaju namete, karakterističan je namet koji se povećava kroz Zakon o republičkim administrativnim taksama. Odmah na početku rasprave o ovim zakonima želim da kažem da je ovaj predlog zakona o administrativnim taksama za mene neprihvatljiv, jer predviđa višestruko povećanje iznosa administrativnih taksi.
Dakle, smatram da su iznosi neprimereni u odnosu na ukupan privredni ambijent u Srbiji i u odnosu na prosečne zarade. U obrazloženju Predloga zakona navodi se da će donošenjem ovog zakona biti ostvaren dodatni priliv u budžet od oko dve milijarde dinara.
Ovde se postavljaju najmanje dva pitanja - prvo pitanje: da li je logično da se iznos taksi utvrđuje po projektovanju i donošenju budžeta Srbije za 2003. godinu, a dodaćemo i rebalansa budžeta za ovu godinu; a drugo pitanje: zašto je budžet Srbije u deficitu i već se na početku godine ide na pokriće nametanjem visokih taksi građanima, ako se zna da građani već plaćaju naknadu za rad državnih organa kroz druge vidove plaćanja, kao što su porezi i druge dažbine?
U obrazloženju Predloga zakona ne daje se uporedni pregled dosadašnjih i predloženih republičkih administrativnih taksi. Na ovaj način pokušava da se sakrije drastičnost povećanja dosadašnjih taksi. Predlagač je kao podatak za poređenje predočio samo indeks rasta troškova života u odnosu na 1998. godinu, kada su vršene poslednje izmene i dopune, a visok porast republičkih administrativnih taksi nedopustivo će visoko opteretiti poreske obveznike.
Osim visokih iznosa, prilikom utvrđivanja tarifa nije se dovoljno vodilo računa da se usluge od kojih veću korist ima zajednica razdvoje od usluga koje donose korist poreskom obvezniku. Taksa ne sme da se pretvori u porez, što u slučaju ovog predloga zakona jeste i mora biti ispod svake cene koštanja usluga.
Ovako visokim iznosom taksi u delu obaveza građana na indirektan način se ograničava pravo građana i vrši podela na one koji mogu svoje pravo da koriste, jer imaju novac, i na one koji pravo ne mogu da koriste zato što nemaju dovoljno novca, a po zakonu im to pravo pripada.
Navešćemo dva primera - ako je državni organ prilikom vršenja javnog ovlašćenja povredio neko pravo građanina, a građanin tu povredu prava želi da dokaže, osim drugih troškova koje mora platiti, mora platiti taksu od 2.000 dinara da bi dobio mišljenje o primeni republičkog propisa, kao i 1.000 takse ukoliko želi da uloži vanredni pravni lek u upravnom postupku.
Neko može da kaže da se ne radi o visokim iznosima, ali dodao bih da to može biti tačno kada je u pitanju građansko-pravni spor, kada građanin ulazi svojom voljom u spor i kada želi na neki način taj spor, u koji je ušao svojom voljom, da razreši. Međutim, ovde se prosto radi o sporu građanina i države.
Inače, više primera visokih iznosa možemo da navedemo, a evo samo nekoliko. Recimo, davanje saglasnosti na nastavni plan 9.000 dinara, nostrifikacija školske isprave 12.000 dinara, rešenje po zahtevu za odobrenje da se u firmu, preduzeće, unese naziv - Srbija, hajde, možemo to da opravdamo ne neki način, 100.000 dinara, mada je pitanje da li će se isplatiti državi da naplaćuje svoj naziv, ukoliko daje ovoliku tarifu; možda bi neka niža tarifa bila primerenija i isplativija za državu.
Potom, rešenje o ispunjenju uslova centra za obuku vozača 35.000 dinara (pazite, na to treba dodati, a šteta što nema ministra Šabića ovde, i one lokalne takse koje lokalne skupštine propisuju svojim sugrađanima). Verujte, raspitao sam se kod kolega iz Niša i rekli su mi da to iznosi čak 35.000 dinara. Gospodine Panajotoviću, nemam kome drugom da se obratim, a vi ste ovako upečatljiv lik, znači republička taksa plus 35.000 dinara za vozačku dozvolu. Pa, pošaljite dete tamo (u tim sam godinama kada mi deca pristižu za obuku), 70.000 dinara treba da plati, ali na svu sreću ne živi u Nišu. U Požarevcu je to dosta jeftinije.
Dalje, za odobrenje probnih tablica 10.500 dinara, za rešenje po zahtevu za davanje ovlašćenja za vršenje poslova na unapređenju i zaštiti od požara 42.000 dinara. Ne smem da vam pričam kakvih problema kao predsednik skupštine opštine imam kad je u pitanju protivpožarna zaštita i kada protivpožarci iz SUP-a dođu i kontrolišu privrednike. Verujte da su opterećenja ogromna i tu su svakodnevni problemi.
Šta hoću da kažem - imali smo rebalans budžeta. U rebalansu je predviđeno nekih milijardu i 600 miliona za povećanje u razdelu koji se odnosi na MUP Srbije, 400 miliona za povećanje u razdelu za proširenje zatvora u Srbiji, 200 miliona za filmski grad, koji je, usput da kažem, izdat Italijanima. Zašto 200 miliona - pa znate kako opozicija to tumači: jednostavno ministar Lečić nije samo ministar kulture, već je i ministar medija, pa valja potkrepiti to njegovo ministarstvo (mislim na onaj deo medija) i njegovu potrebnu podobnost da toleriše ovo što nam se dešava u vanrednom stanju, a o policijskoj državi i zatvorima da i ne pričamo. Mislim da se svi ovde zalažemo za borbu protiv kriminala, posebno onog organizovanog, i da ti razdeli treba da se povećaju, pa ako treba i platićemo putem ovih dažbina. Ne smemo dozvoliti da se ova država bori samo protiv jednog dela kriminala. Dodao bih preku potrebu da ove takse, ukoliko se namenjuju za ova povećanja kad je u pitanju MUP Srbije, pre svega treba nameniti za borbu protiv privrednog kriminala.

Poštovana gospođo Čomić, poštovani poslanici, želim poput svojih kolega iz lokalnih samouprava da se osvrnem na ono što je najdelikatnija tema za mnoge lokalne samouprave, a to je svakako legalizacija objekata. Smatram da u toj oblasti uvodimo napredak, da to ne bude samo za privilegovane moguće, a to je da su neki bitni objekti, koji štrče, izazivaju pažnju, možda su i paradigma neke oholosti ili ekstraprofita, ostali nekažnjeni, tj. ostali na svojim mestima, pa čak je zbog njih mnogo štošta i menjano.       
Usput da podsetim sve ovde prisutne, mislim da je jako nekorektan nastup bio kolege Bogdanovića iz Gradske vlade Beograda pre podne, kada je napao i podmetnuo kukavičije jaje poslanicima DSS, i DSS uopšte, rekavši da legalizaciju zgrade TV Pink učiniše ljudi iz moje stranke. Da se podsetimo nekih činjenica, pošto nisam bio lenj, pa sam se raspitao kod svojih kolega iz Gradskog odbora DSS, ovde iz Beograda.
Naime, dužan sam da istaknem u ime svih poslanika DSS, odnosno da podsetim na osnovu činjenica koje bolje od svih ostalih svakako znaju poslanici DSS, a to je da je pre godinu i po dana predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda Nenad Bogdanović pokrenuo proces legalizacije bespravno sagrađene zgrade TV Pink tako što je urbanistički plan prilagođavao već sazidanom objektu.
Naime, Željko Mitrović, vlasnik TV Pinka, u vreme vladavine SPS i JUL-a, kupio je plac na kome je bez ikakve dozvole i mimo urbanističkog plana sagradio objekat za potrebe svoje televizije. Kroz tzv. verifikaciju urbanističkog plana, odnosno propisivanjem tehničkih uslova za gradnju, Nenad Bogdanović pokušava da postigne izmenu urbanističkih uslova na placu na kome se nalazi zgrada TV Pink. Dakle, urbanistički uslovi se prilagođavaju Mitrovićevom objektu, umesto obrnuto, da se regulacionim planom prostorne celine Dedinje prvo odredi šta i potom gde sme da se gradi, pa tek potom da se gradi.
Ako Bogdanovićev plan uspe, naknadnom pameću dobili bismo novi regulacioni plan prostorne celine Dedinje baš na tom mestu. Dosadašnji plan predviđa, da se podsetimo, stambeni objekat. Međutim, novi regulacioni plan, da bi legalizovao postojeći objekat, predviđa poslovni objekat, naravno. Inače, treba se takođe podsetiti da ta zgrada nije onog gabarita kako je predivđeno već je ...

Poštovana gospođo Čomić, znate o čemu se radi - radi se o tome da vaša prethodnica nije nijednog trenutka prekidala gospodina Nenada Bogdanovića kada je ovde iznosio neistinu. Molim vas, završiću jednom rečenicom, reći ću ono što zastupaju, o čemu razmišljaju svi poslanici DSS.

Evo, vraćam se na temu. Ukoliko dopuštamo da se menjaju regulacioni planovi, kako bi se gabariti ili namena nekih objekata promenili, time stižemo do legalizacije, mislim da idemo u krivom smeru. Oni koji će sprovoditi čak i ovaj novi zakon, mislim da nas vode u krivom smeru.
Čini mi se da je jako opasno da prilagođavamo svo naše ponašanje i da radimo u okviru postojećeg, jer mislim da postoje takvi objekti koje valja srušiti, za to se zalaže DSS i zato nijedan čelnik iz lokalnih samouprava, kao do sada, niti ubuduće neće učestvovati u takvim rabotama; a pre svega mislim, a to je i poruka ovom parlamentu, da je preko potrebno da se donese zakon o finansiranju političkih stranaka, koji je, naravno, početak borbe protiv svih vidova korupcije, pa čak i kad je u pitanju urbanistička mafija i korupcija.

Koleginice i kolege, izdvojio sam mišljenje na Odboru za finansije, pa o razlozima za to i glasanju protiv Predloga zakona moram da dopunim izlagače iz DSS-a.
Bez valjanog zakona o denacionalizaciji nema prave privatizacije. Svako ko se uključio u ovaj proces na bilo koji način, lično to vidim preko učešća lokalnih samouprava, dobro zna da nema ozbiljnog kupca ukoliko nema pravne stabilnosti. Ona počiva i na odgovarajućem zakonu o denacionalizaciju, zato što svaki ozbiljan kupac hoće da zna čije kupuje.
Niko ozbiljan neće da kupuje tuđu dedovinu, koja je 1945, 1946, 1947, 1948, 1952, 1953. oduzeta od ranijih vlasnika, što znači da nema valjane privatizacije bez denacionalizacije. To je nešto na čemu mi uporno insistiramo u ovom domu, kako bi što pre doneli zakon o denacionalizaciji.
Takođe, kada je u pitanju Zakon o privatizaciji, pravo je vreme, nakon funkcionisanja onog zakona koji je i dalje na snazi, da postavimo osnovna pitanja, a to je kako se sprovodi privatizacija, tempo (niko u ovoj Srbiji nije zadovoljan brzinom), potom cena po kojoj se prodaju preduzeća, poreklo novca kupaca, koncentracija kupaca tj. pitanje da li postoji uopšte tržište kupaca, na koji pravi način možemo da izvagamo cenu tih preduzeća bez potražnje. Svakako da ne dobijamo pravu, već imamo sniženu cenu, maltene je ravna nuli, pa ne omogućava da se pojedine stvari iz republičkog budžeta, tj. socijalni programi poboljšaju kako bi imali odgovarajući efekat same privatizcije.
Takođe, uloga lokalne samouprave. Rekao sam ministru pre nekih mesec i po dana da, dokle god smo čekali da Agencija za privatizaciju provodi čitav postupak privatizacije, nije bilo niti kupaca, niti prave prodaje, niti pravih informacija. Kada smo to spustili na nivo lokalne samouprave povećao se broj kupaca, s tim što svakako nismo zadovoljni tim brojem.
Takođe moramo da postavimo pitanje zašto Agencija za privatizaciju nije prisutna u svakom okrugu, zašto ne daje odgovarajuće informacije? Ministre, zašto nema agencije za mala i srednja preduzeća? Niti čujem, niti vidim tu agenciju u Braničevskom okrugu, niti postoji, a da ne pričamo o zastarelosti koncepta privrednih komora, skoro da u Srbiji ne postoje. Možda postoje na nivou Republike, međutim, u pravom životu ih nema, a svakako da su one jedan od faktora u okviru tog informisanja, barem kada je u pitanju privatizacija.
Što se tiče konkretnih promena zakona, prvi član u vašem predlogu daje još šire ingerencije državi, tj. Agenciji za privatizaciju. Ona ne samo što prati proces privatizacije, već je u mogućnosti, po ovom predlogu promene zakona, da prodaje kapital, odnosno imovinu.
Takođe, u članu 2. vašeg predloga je jasno da treba da dođe do promene vlasništva društvenog i državnog kapitala. U odredbi stava 3. ovog člana stoji da kupac kapitala ili imovine ne može biti domaće pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom. Ali se postavlja pitanje svrsishodnosti, odnosno šta ako se na takav način mogu stvoriti uslovi da privredni subjekt koji posluje društvenim kapitalom takvom kupovinom može dalje uspešnije obezbediti strateškog partnera.
Dalje, član 3. vašeg predloga promene zakona kaže da je predlagač tj. vi ministre znatno produžio rok za produžetak privatizacije, a da pri tom nije ponudio obrazloženje. Jasno je zbog čega se ovaj proces produžava. Postavlja se pitanje šta će se desiti sa preduzećima koja čekaju privatizaciju, da li će ona upasti u ovih godinu i po dana u stečaj i da li će se obezvrediti? Čini mi se da su mnoga preduzeća za poslednje dve godine i te kako izgubila svoju cenu na tržištu. Mislim da će ovo produženje, na kome vi insistirate, samo uraditi ono za šta niko u ovoj sali nije.
Toliko za razloge mog izdvojenog i negativnog mišljenja o promenama ovog zakona.

Gospođe i gospodo, kada pričamo o predloženom zakonu želim da pomenemo neka iskustva koja svakako Evropa ima.
Međutim, kada uđete na Internet vrlo je teško komunicirati sa tim iskustvima. Prvo zbog toga što imate nesređene linkove mnogih vlada u Evropi. Ono što može da se vidi to je da su svi zakoni iz oblasti koncesija poprilično stari, tako da pretpostavljam da se i Republička vlada tj. ministar Pitić, takođe i moja stranka, a možda i stari Zakon iz 1997. godine, oslanjaju na preporuke OECD-a dostavljene bivšim članicama SFRJ kao preporuka koja može da te zemlje izvuče iz krize.
Pričamo o tim stranim iskustvima, recimo Velika Britanija fragmentarno pokazuje ovu oblast, naime koncesije se pojavljuju u zakonima iz oblasti zdravstva, putne privrede ili telekomunikacija. Takođe, Portugalija rešava pitanje koncesija opet nekim posebnim zakonima iz užih oblasti, recimo PTT saobraćaja, a i neke druge zemlje na sličan način rešavaju to pitanje.
Što se tiče dužine koncesija, što je zemlja siromašnija to je duži rok koji se daje koncesionaru. Siromašnije zemlje, kao što su zemlje iz Sovjetskog Saveza, Rusija konkretno, zatim Rumunija, daju rok do 50 godina, a s druge strane Italija ima zakonski rok do 25 godina, sem što je za jedan putni pravac dato do 30 godina. Mislim da smo se ovde saglasili da taj rok može da bude do 30 godina i on je potpuno u skladu sa nekim evropskim iskustvima.
Možemo da podržimo u ovom zakonu postojanje principa B.O.T. izgradi - koristi - predaj. Taj princip je opštepoznat, omogućava da se stvaraju nove investicije koje će posle biti predate državi ili narodu i to svakako treba pozdraviti.
Juče ministar kaže da je zakon značajan za razvoj privrede i infrastrukture, a smatra da će to imati efekat na životni standard građana. Potom kaže da je zakon usklađen sa međunarodnim zakonodavstvom, naglašava zajednički interes privatnog i javnog interesa; takođe, ministar sam hvali svoj zakon, pa kaže da onemogućava diskreciono pravo, da postoji visoka pravna sigurnost.
Sve je to lepo što ministar kaže, međutim, u državi ne postoji pravna sigurnost, pa se pitam kako ćemo mi po principu B.O.T. dati nekome putni pravac između Beograda i Niša ili makedonske granice, a u ovom trenutku svi smo svedoci da čak i asfaltne baze vredne nekoliko miliona dolara lete u vazduh. Znači, te pravne sigurnosti u ovoj zemlji nema. Mislim da u ovoj zemlji, koja je inače zemlja bez domaćina, bez predsednika, sigurno nije pravi mamac za te investicije, a svi smo ... (žagor)
Dobro, zašto mi dobacujete?
Molim vas, gospođo Čomić, da opomenete ove vaše koji dobacuju.

Pa opomenite ih.

Mi iz DSS-a svakako ćemo iskoristiti ovu priliku da predstavimo naš zakon. Kada ste ministre povukli ovaj zakon, nadali smo se da ćete možda neka naša iskustva iskoristiti i pokušati da na pravi način decentralizujete ovo pitanje koncesija. Ona iskustva koja imamo iz Zakona o privatizaciji, a mogu da vam kažem nešto o tome i kao predstavnik jedne lokalne samouprave, onog trenutka ...

Da li znate šta pričam? Da li ima smisla da me na ovakav način prekidate?
Iskustva iz Zakona o privatizaciji - kada se privatizacija spustila na nivo lokalnih samouprava, gde lokalna samouprava ima obavezu kako bi proširila listu potencijalnih učesnika u privatizaciji - mislim da treba pozitivno vrednovati kroz ovaj zakon. Upravo smo mi naš predlog zakona bazirali na toj decentralizaciji.
Prava decentralizacija, dakle, uviđa interes lokalne samouprave i podrazumeva učešće AP. Interes lokalnih zajednica svakako pre će doneti mnogo veći broj ugovorenih koncesija nego ići na neke velike koncesije koje ovog trenutka, zbog te pravne nestabilnosti naše zemlje, apsolutno nije moguće privući.
Na kraju, pitam Republičku vladu - šta je za dve godine došlo kao koncesioni posao? Prethodna vlada je samo jedan ugovor napravila; radi se o putu Beograd-Novi Sad. Nažalost, naša Vlada danas nema snage da bude magnet za investitore, a upravo ovaj zakon jeste prilika da se ostvari taj naš interes da pokrenemo privredu na ovaj način, tj. nama je radi toga potreban taj autsajderski novac.
Pošto mi gospođa Čomić zamera predstavljanje ovog zakona DSS, koji ima u svojim rukama, neću pričati o našem zakonu. Nadam se da će ovaj zakon vrlo brzo biti unapređen upravo novim zakonom, pa makar i onim izmenama na kojima mi insistiramo. To će biti, naravno gospodo moja, odmah posle vanrednih parlamentarnih izbora. Nadam se, gospođo Čomić, da će ovde na vašem mestu sedeti pravi demokrata, a ne neko ko će ometati komentarima poput ovih vaših prigovora koji su najbolji dokaz da vi sa demokratijom nemate blage veze.

Poštovane dame i gospodo, jako je nepopularno pričati o ovom zakonu i ja se potpuno slažem sa svojim prethodnicima, a posebno kada ste u situaciji da usput i zastupate neku lokalnu samoupravu. Naravno, da ćete se ogrešiti o sopstvenu, ukoliko je ne pomenete, zato što ni jedan zakon ne može da bude dovoljno pravedan, a s druge strane, ako pomenete, ogrešićete se prema svim ostalima. Ovaj zakon pokazuje nekoliko nedoslednosti. Prva nedoslednost je svakako obećanje Republičke vlade da ćemo hitno decentralizovati finansijski sistem, decentralizovati čitavu državu. Mislim da ovaj zakon i te kako može da učini, kako bi imali jedan finansijski sistem koji bi bio decentralizovan i posebno gde bi lokalne samouprave imale jedan izuzetan motiv da se bore protiv sive ekonomije.
To obećanje stoji već godinu, godinu i po dana. Prošli put su poslanici DSS-a prihvatili model koji je ovde ponuđen i u okviru ovog zakona. Ove godine mi podnosimo jedan amandman, gde želimo da ispravimo jednu nepravdu prema tridesetak opština koje imaju i učešće u porezu na promet manje od 1.000 dinara. Biću u obavezi, bez obzira na ono što sam maločas rekao da nešto kažem i o parametrima koji su rokovodili zakonopisca ili predlagača, kada je u pitanju moja opština. Naime, smatram da je Požarevac žestoko oštećen. Mi imamo svega 788 dinara po glavi stanovnika. Ne razumem parametre koji su uzeti. Ovde se pominje broj stanovnika 75.000. Svi mi žitelji u Požarevcu znamo da Požarevac ima ukupno opština 85.000 stanovnika. Onda će mi neko reći, kako smo dobili, u stvari takav smo usmeni odgovor dobili od predstavnika Ministarstva finansija da imamo 10.000 gastarbajtera, ljudi koji rade u inostranstvu. Onda kada pogledam broj stanovnika u nekim drugim opštinama, koje takođe imaju po 10 ili više hiljada stanovnika koji nisu kod kuće nego rade u zapadnoj Evropi, onda vidite da taj parametar nije kod svih uzet. Pitam se, kako je moguće za jedne ovako, a za druge onako.
Ministre, kako je to moguće? Potom, kako je moguće da opštine kao što je moja ne mogu od republičkih javnih preduzeća da naplate. Verujte da ne postoji adresa u srpskim ministarstvima na koje se kao predstavnik lokalne samouprave može javiti i zatražiti da se samo zakon poštuje. Verujte, ovog trenutka EPS najmanje Požarevcu, Kostolcu i ostalim mestima u požarevačkoj opštini duguje preko 130 miliona dinara. Kako mi sutra da se borimo protiv sive ekonomije, da tamo jurimo neku s.t.r. ili već neku tezgu na pijaci ili neku malu sitnu, malu sivu ekonomiju koja se prosto bori za opstanak. S druge strane, gromada zvana EPS nikome ništa ne plaća. Kako je to moguće gospodine ministre? Na kraju, vi ćete mi reći ovde sam ja promašio temu. Da, jesam, promašio temu, ali kao predsednik SO nemam adresu na koju mogu da se požalim. Vi ste ta adresa i ja želim javno ovde pred kamarama da vas prozovem i da kažete ovde Kostolčanima pre svega, Požarevljanima zašto je to tako i kako je to moguće.
Kako je moguće da izdvajamo iz budžeta za neke stvari, da konkurišemo kod resornih ministarstva za republički budžetski novac i da godinama, tj. poslednje dve godine nikako ni zašta ne dobijamo sredstva. Tako da 160 miliona je potrebno za vodosnabdevanje, desetak miliona za zaštitu od poplava, 100 miliona nam potražuje izvođač radova za nesrećno požarevačko porodilište.
Ministar zdravlja kaže da nema veze sa tim, da ga nije ni zidao. Ni ja ga nisam zidao, gospodine ministre. Ali, porađanje žena nije nadležnost lokalne samouprave, već Republike. Kako može ministar zdravlja da kaže da nema pojma šta će se raditi sa takvim objektima. Neka nam kaže da mi preuzmemo tu nadležnost, pa ćemo naći neki modus. Na žalost, ne kaže nam ništa, niti da krenemo, niti da plaćamo, niti bilo šta.
Na osnovu toga, dolazim do zaključka da očigledno ovde, u ovoj Srbiji, postoje dva aršina. Recimo, postoji jak lobi iz Pančeva, koji ima ovde možda čak i devet poslanika.
Dobro, smejte se gospodine ministre. Postoji jak lobi, što da ne. Treba trgovati sa poslanicima na različite načine, pa ćemo onda ići i na lokalpatriotizam. Na žalost, iz Požarevca nema puno poslanika, pa je teško sa nama trgovati.
Da, gospodine Jovanoviću, samo su predsednici. Ali, nama su prethodnici ostavili 600 miliona dugovanja kroz budžetske firme. Tako da se sa predsednicima nismo ni ovajdili. Plaši me da se danas neko ne vajdi.

Neću učestvovati u takvim predizbornim poklicima. Mislim da ovo nije pravo mesto da bi se ovde licitirali ko koliko voli svoj grad. Zato sam sa grupom poslanika DSS-a predao ovaj amandman koji želi makar neku nepravilnost da ispravi. Nepravilnost se odnosi na jedan razrez, različit, prema opštinama. Imamo tridesetak opština koje imaju manje od 1.000 dinara po stanovniku u onom obimu učešća u porezu na promet. Znači, ovo je pokušaj da nešto što smo uočili, uopštimo taj problem i da ga, na neki način, za tridesetak opština popravimo.
Amandman glasi: U Predlogu zakona o obimu sredstava i učešća opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet u 2003. godini, u članu 2. posle stava b, treba dodati: "godišnji obim sredstava koja se vraćaju opštinama pod stavom b, ne može biti manji od 1.000 dinara po stanovniku". Dakle, ovo je pokušaj da učinimo ovaj zakon pravednijim. Ja sam u diskusiji u načelu pomenuo već nekoliko primera kojima sam želeo da pokažem na koji način su ove opštine, po nama, oštećene. Smatramo da mnoge opštine ostvaruju veliku naplatu poreza na promet, veliki promet u legalnim tokovima, tako da bi bilo nepravedno upravo te opštine kažnjavati niskim procentom učešća. Pomenuo sam i primer Požarevca, doduše, isključivo iz razloga što taj primer najbolje poznajem, primer gde imamo broj stanovnika kao parametar, a videli smo i sami da na taj broj stanovnika može da se i plus i minus 10.000 dodaje ili oduzima. Po meni, to je jedna neverovatna okolnost. Takođe, pomenuli smo brojne nedaće u komunalnim infrastrukturama. Smatram da jedan pravilni razrez može da učini ovaj zakon pravednijim.
Gospođo potpredsednice, takođe moram da kažem da Odbor za finansije nema stav povodom ovih amandmana. Iskazaću žaljenje zbog čega nemamo tih stavova. Odbor za finansije nije imao kvoruma u nekoliko navrata. Lično sam se trudio da prisustvujem svim zakazanim sednicama, ali mnogi poslanici koji se ovde zaklinju u parlament i obavezu narodnih poslanika da redovno rade u organima ovog parlamenta, moram da kažem da upravo poslanici iz te poslaničke grupe nisu prisustvovali Odboru za finansije. Mislim da je to nedopustivo. Mislim da je nedopustivo da ovaj parlament o ovako bitnom zakonu nema stav resornog odbora.

Kolege poslanici, prvo, sa žaljenjem konstatujem da od obećanja ministra Đelića, da će ovde biti malte ne svi ministri, koji će na naša pitanja davati odgovore, očigledno nema ništa, čak nema ni ministra Đelića. Žalosno je što raspravljamo o završnom računu, i to u vreme kada nije za raspravu, za račun za 2001. godinu, na zalasku smo 2002. godine. Sa zakašnjenjem najmanje od 6 meseci, možda i više, raspravljamo o najvažnijem budžetskom dokumentu i jednoj godini.
Zašto je to najvažnije - pa zato što mi poslanici želimo da kontrolišemo trošenje državnog novca. Gde su ministri da ovde objasne nama stavku po stavku, ova skupština služi, čini mi se, samo da narodu ogadimo politiku, kako ne bi izlazio na izbore, pa čak i važne budžetske zakone donosimo na raspravu, i ovde vodimo raspravu po najvažnijim budžetskim zakonima, u vreme jedne vruće izborne atmosvere u Srbiji, kako bi najverovatnije "vozovi prošli" kroz račune.
To je smisao i onoga što je odlučio Administrativni odbor, da usred izborne kampanje poslanicima diže plate za 10%, da bi se narodu politika u Srbiji ogadila. Zna se i zbog čega, nekome je odgovaralo da izbori za predsednika ne prođu, i to je potpuno jasno.
Jasno je zašto nas ignorišu ovde ministri. Kome ćemo postaviti pitanja, za ono što smo dobili kao izveštaj. Šta piše u izveštajima, da se podsetimo - u izveštajima piše - za plate toliko i toliko miliona, za materijalne troškove toliko, i za neke možda posebne namene toliko. Ništa jasno. Kada je bio rebalans za agrarni budžet - ne znamo, po kom osnovu se menjala stavka za nekoliko milijardi dinara - ne znamo. Ne znamo mnogo što šta, gde je ministar poljoprivrede da daje ovde odgovore?
I onda nas proziva šef Poslaničke grupe DOS- reforme Srbije, i kaže - mi nismo korektni u ovim nastupima, a kada ćemo biti korektni, nego sada? Sada pričamo o novcu, to je najbitnije.
Predlažem u ime DSS-a da pod hitno ova skupština, ovaj dom, donese odluku o formiranju, o konstituisanju odbora za praćenje javnih računa. Jedan odbor koji će kontinuirano, tokom čitave godine, voditi računa o javnim finansijama, čini mi se da je jedino moguće rešenje kako bi smo pratili, kako ne bi zapadali stalno u cajtnot kada su u pitanju javne finansije.
Takođe, kada pogledamo izveštaj budžetske inspekcije za period od 1996. do 1999. godine, videćemo da su dosta toga uradili, izveštaj treba da sadrži i ono što su uradili, i ono što će na kraju biti na sudovima. Naravno, konačnu reč ima sud. Ali, da se podsetimo, u decembru mesecu 2000. godine javno smo dali obećanje da ćemo sankcionisati lopovluk, ne samo pre 5. oktobra, nego i nakon 5. oktobra, i svakako da njega ima.
Kada vidimo ove izveštaje, posebno za prethodni period, videćemo da su novac i politika u stalnoj sprezi. Da se ne bi to ponavljalo, smatram da treba takođe izvuđi nauk, a nauk treba da bude - pod hitno da donesemo zakon o finansiranju političkih stranaka. Izvorište korupcije u Srbiji, izvorište korupcije posebno kada je u pitanju budžetski novac, jeste odnos između politike i političkih stranaka, odnos politike i novca je neraskidiv odnos.
Zakon o finansiranju političkih stranaka dobar deo izveštaja budžetskih inspekcija bi u svakom slučaju smanjio. Pretpostavljam da bi smo kud i kamo manje imali takvih prekršaja i krivičnih dela, nego što ih imamo, da postoji ovaj zakon.
To treba da bude naš nauk. Takođe, kad su u pitanju investicije, verujte da mi, posebno predstavnici lokalnih samouprava, ne znamo po kom modelu se taj novac distribuira? Da li postoje privilegovane sredine, a čini mi se da postoje, i kad su u pitanju putevi, i kad su u pitanju saobraćajne veze, i telekomunikacije, i sve ostalo što je u prosveti, u kulturi, u sportu, u svakom domenu, što je preko potrebno žiteljima određenih lokalnih samouprava.
Žalosno je što je tako, posebno kada bude došlo na dnevni red i učešće gradova i opština u porezu na promet. Mislim da ćemo imati dosta toga da kažemo o tome.
Žalosno je što nema ministara i ja se pitam - čemu ova rasprava? Ako ovde nema ministara, o čemu mi tu pričamo? Ja ću postaviti još jedno pitanje. (glasovi iz sale: ovde je jedan ministar) Dobro, imamo jednog ministra.
Još jedno pitanje, koje nisu moji prethodnici pomenuli, a to je - šta je sa kamatama na sredstva koja leže na budžetskim računima? Po nekim našim procenama iz DSS-a, kada uzmemo u obzir depozite tj. račune iz 2001. godine, moguće je da između jedne i dve milijarde imamo kamatu po viđenju, na osnovu tih depozita, na osnovu tog ležećeg novca.
Neko će reći, naravno, da su ti računi kao protočni bojleri, da samo dođe i ode kod budžetskog korisnika. No, nije tako, danas došao i otišao novac, ali došao je i onaj novac za sutra, koji će se distribuirati. Pitam šta je sa time, jer mislim da zbog toga i vodimo raspravu, da postavimo pitanje i da dobijemo odgovor. Ako se radi o tim sredstvima, evo, pretpostavljam da se radi između 12 i 24 milijarde dinara, hajde da vidimo na koji način je to išlo i da znamo u buduće - Narodna banka drži depozite do određenog limita. Svakako može i kod nje da se kreditira budžetski korisnik, naravno, uz mogućnost prebijanja kamata. Zahvaljujem.