Gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, nemam inspiracije da pričam u sali u kojoj nema kvoruma. Mislim da bi bilo jako korektno da se izborimo ovde, obzirom da u ovoj sali očigledno nema kvoruma i mislim da je besmisleno da pričamo kada nikoga iz Ministarstva finansija nema. No, hajde, kada je već tako, neka ostane makar zabeleženo u stenografskim beleškama, kakav je stav Demokratske stranke Srbije kada je u pitanju Predlog ovog zakona o Narodnoj banci Srbije.
Prvo, ne možemo a da ne umešamo dnevnu politiku i činjenicu da je u toku jedan od najžešćih političkih sukoba na političkoj sceni Srbije, sukob između guvernera Narodne banke i ministra finansija. Nakon onih, maltene ljubavnih pogleda na spotovima izborne kampanje Miroljuba Labusa, eto dokaza da je u Srbiji tanka linija između ljubavi i mržnje, šta je u Srbiji, maltene, kumovska svađa.
Evo vidite u kakvoj atmosferi donosimo jedan od vrlo značajnih zakona, posebno kada uzmemo u obzir današnji rad naše Skupštine, kada uzmemo u obzir i današnji sistemski zakon, zakon o finansiranju političkih stranaka, i da je u sklopu tih zakona, u vreme donošenja i rasprve oko tih zakona, kada imamo prosto činjenicu da gospodin Đelić ne sedi ovde, kako bi se pripremio za sukob sa guvernerom Dinkićem. Mislim da je to nepravedno prema građanstvu Srbije. Prema nama poslanicima manje-više, mi ćemo se već izjasniti svojim glasanjem.
Kada je u pitanju sam tekst zakona, pronalazimo u njemu niz manjkavosti i kontradiktornosti. Pitamo se - koji su to autoriteti, iz oblasti prava i finansija, pisali ovaj tekst. U Saveznoj vladi, prethodnoj, postojao je sektor za monetarnu politiku. U našoj Republičkoj vladi nema sektora za monetarnu politiku i pitamo se, kao poslanici, ko je pisao taj zakon. Znamo da ga nije pisala Narodna banka Srbije, znamo da se oni nisu uključili nijednog trenutka u pisanje ovog predloga. Znači, neko je iz Ministarstva finansija pisao ovaj zakon. Međutim, na moje pitanje na Odboru za finansije, to pitanje sam uputio ministru Đeliću - ko je pisao ovaj zakon, nikakav odgovor nije dao.
Potom, kada pogledamo tekst Predloga zakona videćemo da se u osnovi, pre svega, ovde traži jedan odgovarajući odnos Narodne banke Srbije prema Republičkoj vladi i obrnuto. Ono što ne možemo da odagnamo kao osnovni utisak, to je da o nezavisnosti na kojoj insistira ministar Đelić nema ni govora. Ta nezavisnost nije obezbeđena, iako nekoliko deklarativnih članova na njoj insistira. Pogledajte član 2, poslednji stav, zapisano je - Narodna banka Srbije u obavljanju svojih funkcija neće primati niti tražiti uputstvo od državnih organa i drugih lica. Sjajno zapisano, puno znači, znači idemo ka toj nezavisnosti.
Već u sledećem članu 3, nakon deklaracija tipa - osnovni cilj je postizanje i održavanje stabilnosti cena i finansijske stabilnosti, već imamo kontradiktornost. Kaže - Narodna banka, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, podržaće sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije, poslujući u skladu sa načelima tržišne privrede. Opet u članu 4. kaže - utvrđuje režim kursa dinara uz saglasnost Vlade i samostalno vodi politiku kursa dinara. Član 10. - Narodna banka Srbije u izvršavanju svojih funkcija sarađuje sa Vladom i drugim državnim organima i u okviru svoje nadležnosti preduzima mere za unapređenje te saradnje. Prvo se pitamo, da li je uopšte potreban ovakav član i opet postavljamo pitanje - ko je pisao ovaj predlog zakona?
U odeljku - Organi narodne banke, član 12, nakon toga imamo odeljak vezan za organe narodne banke i naravno, dolazimo do najbitnijeg organa banke, mislim na guvernera, i dolazimo do ovog aktuelnog sukoba između guvernera i ministra i do jednog načelnog pitanja - ko predlaže guvernera Narodne banke? Ideja Demokratske stranke Srbije, ne samo zbog toga što smatramo da je to najbolje i najumesnije u ovom trenutku za našu zemlju, za naše društvo, već zato što je to i najbolje iskustvo iz razvijenih demokratskih zemalja sveta, jeste da guvernera predlaže predsednik Republike.
Ta ideja ne počiva na našoj dnevnoj politici i na činjenici da jedan odbor, kao što je Odbor za finansije, ne preslikava stanje iz parlamenta, već da sam parlament ne preslikava ono za šta su se birači 2000. godine u decembru mesecu izjasnili, već preslikava ili prikazuje jednu, možemo da iskoristimo onu reč koju ministar finansija često pominje, a to je "tajkunizaciju Srbije". To je nešto što mi ne možemo da primetimo, a davati takve ingerencije jednom odboru koji je pre svega političko telo, a ne stručno, mislimo da je krajnje neumesno. To znači da je naš predlog bio da guvernera predlaže predsednik Republike.
Takođe, jedan od razloga zbog čega neće glasati za ovaj zakon je kompetencija saveta Narodne banke Srbije. Smatramo da je treba smanjiti u onom obimu u kome su određene kompetencije nadzornog odbora Narodne banke Jugoslavije, po onom saveznom zakonu od pre godinu dana. Smatramo da je to umesniji način i za taj odnos između njih i Republičke vlade, jer će savet biti organ pre svega republičkih organa vlasti, poput ovih nesrećnih radiodifuznih i ovih drugih saveta koje smo imali prilike da u ovoj skupštini izglasavamo.
Znači, taj savet više pokazuje podređeni odnos Narodne banke Srbije prema Republičkoj vladi nego nezavisnost ove institucije i to je jedan od razloga zbog čega nećemo glasati za ovaj zakon. Naravno, u članu 39, ne smanjiti, kako je predviđeno amandmanom koji prihvata Republička vlada, na 5%, koliko je moguće iz rezervi Narodne banke pozajmiti deficitarnom republičkom budžetu, već ukinuti, izbrisati taj član, zbog toga što je načelno DSS za politiku gde država pre svega kreira privredni ambijent, a nikako ne učestvuje u njemu kao bitan činilac, sem u kreiranju.
Član 43. je opet primer jednog vrlo lošeg teksta. "Narodna banka Srbije, uz saglasnost Vlade, utvrđuje režim kursa dinara", a zatim sledeći stav u istom članu: "Narodna banka Srbije samostalno vodi politiku kursa dinara". Da li je potrebno uopšte ovako nešto zapisivati? Sve u svemu, jedan loš zakonski predlog, opterećen silnom borbom između premijera i ministra. Večeras ćemo gledati duel. Žalosna je naša Srbija, izbori su neminovnost i molim vas da ovakve predloge više ne dobijamo, a kada ih dobijemo i kada želimo da ih ispravljamo, mislim da je minimalno da imamo ovde ministra kome se možemo obratiti i pokušati da ovakve projekte popravimo.