Kolege narodni izabranici, pokušaću ukratko, pošto ću zastupati nekoliko amandmana Demokratske stranke Srbije koje smo pripremili za ovaj predlog zakona, da kažem nekoliko reči. Ne mogu da zaobiđem jednu priču, anegdotu sa jednog skupa predsednika opština koji potiču iz Demokratske stranke Srbije, gde je naš kolega Baja Milošević iz Demokratske stranke Srbije, poslanik i predsednik opštine iz Aranđelovca, rekao - kada građanina zaboli zub on ne zna kud će, pa dođe kod predsednika opštine da se žali. Jeste. Sadašnji zakon je upravo takav. Građani misle da su široka ovlašćenja predsednika opština a zapostavlja se činjenica da to po dosadašnjem Zakonu o lokalnoj samoupravi ne stoji. Ovlašćenja nisu velika, skoro nikakva su. Građanstvo misli da predsednik opštine može nekim svojim radnjama da pomogne, a on, naravno, može da bude samo prvi među jednakima - odbornicima.
Ovaj zakon pokušava taj problem da reši - prvo, neposrednim izborima samog gradonačelnika ili predsednika opštine, širokim ovlašćenjima koja su ustupljena predsedniku opštine ili gradonačelniku. To pokušava na jedan, neki pravnici kažu neustavan, ali u svakom slučaju na jedan preširok način, gde se najšira ovlašćenja upravo daju predsednicima opština koji onda zapadaju u mogućnost da i te kako zloupotrebljavaju svoju funkciju.
Upravo iz tog razloga najveći deo amandmana koje smo podneli kao poslanici Demokratske stranka Srbije se bazira na želji da čitavu priču oko nadležnosti predsednika opština i same skupštine opštine svedemo u ustavne okvire. To je naša namera. O toj nameri pričali smo i sa predstavnicima nekih drugih poslaničkih grupa, sa našim glavnim partnerima ovde u samom parlamentu, sa predstavnicima Republičke vlade i pošto sam učestvovao u tim razgovorima činilo mi se da ćemo doći do jednog razložnog stava, gde ćemo izbalansirano pristupiti samom problemu.
Nažalost, naše dnevne političke prilike, ovakve kakve su, nisu dovele do dogovora, iako smo imali svi poprilično jedinstven stav da u tom delu Predlog zakona valja popraviti. Najbolji primer za ovo što govorim jesu amandmani koje su podneli predstavnici DOS-a, tj. poslanici koji najvećim delom potiču iz Demokratske stranke, koji su takođe uvideli ovaj problem.
Ali, njihov predlog, koji je nažalost usvojila Republička vlada tj. resorno ministarstvo, jeste jedan hibridan način organizovanja, tj. predlog koji se bazira na tome da skupština opštine na predlog predsednika opštine bira članove opštinskog kabineta, kojima sam predsednik opštine, dakle čovek sa najširim ovlašćenjima, definiše njihov delokrug radnji koje treba obavljati unutar te opštinske - ne vlade nego kabineta.
To je nešto što se svakako kosi sa našim intencijama da se u okviru zakona nađe pravi balans između predsednika opštine i narodnih izabranika koji su odbornici u skupštini opštine, koji će biti u mogućnosti da utiču na sprovođenje politike preko opštinskog saveta, kako to definišemo mi iz Demokratske stranke Srbije, dakle preko jednog vida opštinske vlade, ako pronađemo pravi delokrug i jednog i drugog izvršnog organa.
To bi bio jedan od pravih puteva a zbog javnosti ću vas obavestiti koje bi bile nadležnosti jednog i drugog izvršnog organa. Naš je predlog, i to ćete čuti kroz amandmane, da se sam gradonačelnik bira neposredno, da predstavlja i zastupa opštinu, da vrši izvršne funkcije koje nisu zakonom i statutom stavljene u nadležnost opštinskog saveta, da predlaže druga opštinska akta ako se ne utvrde statutom kao nadležnost saveta, da predloži izbor i razrešenje opštinskog saveta, odnosno pojedinih članova, da vrši druge poslove u skladu sa zakonom, statutom i drugim aktima.
Uvodimo pojam opštinski savet, koji bi brojao od četiri do 11 članova u zavisnosti od veličine opštine, gde bi svi bili profesionalci i nosili bi odgovornost za sledeće poslove - neposredno opštinski savet izvršava odluke skupštine opštine, predlaže budžet, predlaže druge opšte akte kada se utvrde statutom, stara se o izvršavanju poverenih poslova, postavlja i razrešava načelnike uprava, usmerava i usklađuje rad opštinske uprave, rešava u drugom stepenu u upravnom postupku, nadzire rad opštinske uprave, naredbodavac je budžeta, donosi pojedinačne akte kada je ovlašćen zakonom, statutom ili odlukom i vrši druge poslove u skladu sa zakonom, statutom i drugim aktima opštine.
To je glavnina naših amandmana i mi ćemo pokušati da vas ubedimo, kako bi doveli u pravi odnos skupštinu opštine i neposredno izabranog gradonačelnika ili predsednika opštine. To je naša želja i nadam se da ćemo imati potvrdu u vašim glasovima.
Šta je predlog koji je usvojila Vlada? Predlog Demokratske stranke, gde se kaže - predsednik opštine ima sve izvršne funkcije, predsednik opštine predlaže članove svog kabineta ukoliko dva puta skupština opštine ne izabere članove kabineta koje je predložio predsednik opštine, zatim sama skupština bira članove kabineta. Ali postavlja se pitanje kada kažemo - predsednik opštine, šta to znači. Da li je to takođe mogućnost da odbornici participiraju u lokalnoj samoupravi, u izvršnoj vlasti.
Nažalost ne, zato što po samom predlogu, koji je takođe prihvaćen, predsednik opštine definiše nadležnosti članova opštinskog kabineta. Tu bi jedan loš predlog prošao više iz političkih, a manje iz nekih naših zajedničkih interesa da nam zakon bude dobar.
Inače, sam zakon poboljšava neke stvari koje su do sada bile kočnica u razvijanju lokalne samouprave. Proširenje nadležnosti, kada su u pitanju povereni i izvorni poslovi skupštine opštine, i njihovo usklađivanje sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, omogućava da se sama opština ponaša na osnovu svojih uzora iz Evrope u koju svi mi svakako želimo što pre da uđemo.
Kad je u pitanju finansiranje, ne možemo biti zadovoljni ponuđenim rešenjima. Zato smo se opredelili da sa nekoliko amandmana poboljšamo finansiranje samih lokalnih zajednica, odnosno lokalne samouprave, i u tom smislu mislim da će svima nama biti od koristi da upravo takve amandmane podržimo.
Moram da kažem samo, kad su u pitanju naša dosadašnja iskustva, da lokalna samouprava participira negde oko 4% u korišćenju nacionalnog bruto dohotka. Po novom zakonu, lokalna samouprava participiraće negde oko 5,7% od nacionalnog dohotka; evropska iskustva, evropski prosek je negde između 9 i 10%, a imate i ekstremni primer Velike Britanije, gde lokalna samouprava participira 12% od nacionalnog bruto dohotka.
Dakle, mi iz lokalnih samouprava želimo da što više participiramo upravo u tom delu dohotka, koji se ostvaruje na teritoriji opštine, i nadam se da će u tom smislu zakon takođe biti poboljšan. U protivnom, teško ćemo se opredeliti da dignemo ruku za ovaj zakon. Hvala.