Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, bio bih srećniji da mogu da pozdravim i gospodina ministra, ali nažalost ne mogu, vrlo sam pažljivo slušao izlaganje gospodina ministra koji je predstavio ovaj zakon, kao što je moj kolega primetio izlaganje je trajalo celih tri minuta i sedam, osam sekundi, što je samo dokaz više sa koliko entuzijazma ministar brani zakon.
Nešto što je gospodin ministar kazao, a sa tim se potpuno slažem, između ostalog je kazao da ovaj zakon predstavlja korak napred u izbornom zakonodavstvu. To je potpuno tačno, a objasniću i zašto.
Naravno da je izborno zakonodavstvo jedan od najvažnijih temelja demokratskog funkcionisanja države. Lično mislim da je stanje demokratije u našoj državi na ivici provalije i sa ovim stvarno činimo korak napred.
Nikad nisam imao problem sa zakonima koje ne podržavam zato što su izraz nečijeg drugačijeg političkog uverenja. Po prirodi stvari sam protiv takvih zakona, ali uvažavam da mogu da postoje i različita politička viđenja nekog problema koji proizilaze iz političkog opredeljenja političke stranke koja ga zastupa. Međutim, uvek sam imao problem i uvek ću imati problem sa zakonima koji vređaju inteligenciju.
Izvinjavam se predsedavajućem, nemojte mi zameriti, ali ovo je jedan glup zakon i pokušaću da obrazložim zašto je glup. Tri su ključne izmene u tom zakonu, a o ostalim nekim tehničkim promenama neću da govorim. Prvo, uvodi se taj zakovani redosled na listi i time se kao ne znam šta štiti. Šta se štiti? Pravo građana da biraju? Ne, građani su dobili listu pojedinih političkih stranaka, takva je kakva jeste, niko ih nije pitao da li vole takvu listu ili ne vole, da li bi voleli da onaj ko je 48. bude treći ili onaj ko je drugi da bude 52. itd. Dakle, ako je reč o izbornoj volji građana, to se može postići i drugim načinom. Ne bih otvarao tu diskusiju sada, postoje svakakve druge forme i drugi načini kako se može obezbediti veći uticaj građana na to koji predstavnici političkih stranaka će postati poslanici ili, u ovom slučaju, odbornici.
Drugo, uvodi se jedna norma koja sa malo truda posle nekoliko krugova može biti preskočena. Prvih "n" odbornika će postati odbornici, a onda će sutradan njih "n" manje jedan da podnesu ostavke, pa će onda sledećih "n" manje jedan da postanu odbornici i tako će posle četiri-pet krugova stranke u krajnjoj liniji opet moći da biraju onog koga hoće.
Drugo što je mnogo važnije i što ne mogu da razumem nijednu ozbiljnu stranku, a u ovom slučaju ne mogu da razumem velike stranke u vladajućoj koaliciji, koje bi po logici stvari morale da imaju interese da na listama imaju kandidate koji će se iz sve snage truditi da promovišu u izbornoj kampanji stranački program i na taj način pomognu da lista na kojoj se nalaze, osvoji što više glasova. To je jedna potpuno prirodna stvar.
Međutim, sada imate zakovanu listu. Ako neka stranka, npr, zna da u nekoj opštini vredi 10 odbornika, onda ćete imati situaciju, da prvih sedam odbornika ili osam odbornika, uopšte su nezainteresovani za kampanju jer će svakako biti odbornici, a onaj koji je ispod 12 mesta isto nije zainteresovan za kampanju jer znaju da neće biti odbornici. Uopšte ne znam kako političke stranke misle da sprovedu kampanju na lokalnim izborima? Ko će to da odradi? Uveravam vas, niko.
Mene ovo podseća na onu čuvenu priču o seoskom pastiru koji je u inat selu uradio to što je uradio.
Dalje, jedno, kažu svi, osetljivo pitanje, a to je pitanje žena na listi. Ovde je vladajuća većina podlegla šali jednog malog koalicionog partnera, da svaka treća treba da bude predstavnica manje zastupljenog pola. Da se razumemo, što se žena tiče, lično mislim da su one talentovanije za politiku od muškaraca. To pokazuju brojni primeri iz evropske političke prakse. Da ne navodim sada imena – počevši od gvozdene ledi, pa nadalje.
Doduše, ne mislim da se ravnopravnost žena u politici postiže uvođenjem nekih formalnih normi, gde će neka žena postati poslanik, odnosno odbornik, samo zato što je žena, nego valjda to treba da postane zato što ima određene kvalitete ljudske i ostale kvalitete za taj posao. Ali, to na stranu.
Postoji jedna razlika u odnosu na parlamentarne izbore, znate, a to je priroda lokalnih izbora. Na lokalu gotovo svaka opština ima veliki broj naselja, odnosno sela. Ima nekih opština sa preko 200 sela, na primer, Leskovačka. Prirodno je da svaka stranka želi da ima predstavnike iz tih određenih, bar najvećih naselja u opštini. Uveravam vas da, po logici stvari, znajući prirodu i patrijarhalnost naših sredina koju ja, doduše, ne podržavam, ali ona realno postoji. Imaćete situaciju da ćete na listama imati, uglavnom, muškarce iz seoskih područja, a onda će, po logici stvari, žena biti isključivo iz gradskih opština. Naravno, to opet nije dobro. Sumnjam da će bilo koja partija iz neke seoske sredine kandidovati ženu. Sumnjam. Ne, zato što loše mislim o ženama, nego što je to tako.
Prema tome, i te odredbe formalno prenete iz, takođe, izvinite, glupog Zakona o izboru narodnih poslanika koji smo nedavno doneli. Umnogome će otežati kvalitet i pravljenje buduće opštinske skupštinske, odnosno kvalitet lista političkih stranaka.
Treće, žao mi je što nije ministar, on je rekao da su samo formalno preneli odredbe važećeg Zakona o izboru narodnih poslanika, a sada ću vas uveriti da nisu. To su pitanja potpisa. Neću sada da ulazim ponovo u priču koju smo imali kada smo usvajali Zakon o registraciji političkih stranaka, odnosno političkim strankama, kada je propisan jedan veliki broj potpisa – 10 hiljada potpisa da se stranka može registrovati. Lično ne bih imao protiv da taj broj bude i veći. Kada se DSS i neke druge stranke zalagale da je dovoljno registrovati političku partiju i da onda prirodno ta politička partija učestvuje na svim vrstama izbora koje postoje u državi. Zašto inače postoje političke partije, nego da učestvuju na izborima.
Zamislite sada, imate registrovane fudbalske klubove, a pošto ste ih registrovali, one moraju posebno da stiču neke kvalifikacije da bi učestvovale na
nekom takmičenju. Valjda samim tim što su se registrovale normalno je da igraju fudbal. Prema tome, i političke partije ako su se registrovale, nisu se registrovale da gledaju u zvezde, nego da učestvuju u izborima svih vrsta.
Uvođenje propisa da političke partije moraju da skupljaju neke potpise za izlazak na izbore je samo po sebi smešno. Da su grupe građana, to je u redu. One nisu registrovane političke partije i u redu je da skupljaju potpise. Ali, političke partije, lično mislim da ne bi trebale uopšte da skupljaju potpise ni za koje izbore, od predsedničkih, pa do lokalnih. Sada to na stranu.
Evo vam razlika. Na republičkom nivou, da biste učestvovali na izborima, na kojima ima, podsećam šest i po miliona birača, potrebno je skupiti 10 hiljada potpisa. To je, grubo računato jedna šestina od 1%. U opštini koja ima, na primer, 30 hiljada stanovnika i, na primer, bira 40 odbornika, vi morate da skupite 1.200 glasova. Tih 1.200 glasova, računajte koliko je to u odnosu na 30 hiljada ukupnih birača. To je 4%. Znači, ne jedna šestina od 1%, nego 4%. Da ne kažem da u opštini koja ima 21 hiljadu birača po ovom vašem predlogu i, naprimer, ima 40 odbornika, treba svakoj političkoj listi 1.200, pa da svi u opštini se izjasne, vi ne možete da popunite više od 7-8 lista.
To je besmisleno. Da li vi umete da računate. Kazaću vam, ne umete da računate. Ne znate elementarnu računicu. Navikli ste samo da propisujete, ali samo da prepisujete, ne znate ni šta prepisujete. To je jedna potpuno besmislena odredba. Odredba koja se, kada manemo matematiku kao nebitnu suštinski protivi osnovnom demokratskom principu, a to je da građani treba da imaju pravo da budu birani i da imaju pravo da biraju. Ne da im se to pravo ograničava brojnim klauzulama koje to pravo, praktično, obesmišljavaju.
Sada vam je valjda jasno zašto sam kazao da pravimo odlučujući korak napred, direktno u ambis. Pravimo ga jer je neko pomislio da neko u Evropi misli da bi to trebalo ovako da se uradi. Uveravam vas da to, prvo, niko ne misli, a drugo, uopšte ih ne interesuje. Mi moramo da vodimo računa da smo jedna mlada demokratija. Višestranački sistem, kako god ga zvali, postoji negde 20 godina. Sada je i to pitanje da li u punoj meri postoji toliko. Nakon 55 godina nepostojanja demokratije u ovoj državi, i naravno, kao svaku mladu biljku je valja negovati. Ne, mi je bezdušno gazimo iz dana u dan. Ovo je jedan od tih primera kojim to i radimo.
Dakle, ponavljam, naravno ne moram da vas uveravam da DSS neće glasati za ovaj zakon, ona doduše nije ni podnosila amandmane jer ne vidimo šta treba popravljati, jedino da podnesemo jedno sedam, osam amandmana koji bi glasili taj i taj član se briše, a to je besmisleno. Tako da, ostaje vama na savesti ovo što ćete da donesete. Ovo što ćete da donesete između ostalog, meni je to slaba uteha, baš će da boli i to mnogo i boleće svaku ozbiljnu političku stranku koja ima neki ozbiljan problem i ozbiljne ideje o koje čemu, a drugi put bar ako neki put molim vas bar ako nekih trivijalnosti, kao što je koliko treba potpisa itd, stavite prst na čelo, valjda ćete do akati nečim. Hvala vam.