Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Sada dolazimo na sledećih nekoliko članova 5, 6, koji zahtevaju jednu generalnu rekonstrukciju. Dve su stvari važne što se tiče amandmana na član 7.
Nažalost, moram da kažem da sam oduvek smatrao da lekari uče manje fizike i hemije, nego što je to neophodno, pa ću se zato truditi da govorim vrlo polako.
Naime, kad računate koncentraciju otrovnih materija u nekom prostoru… Pretpostavljam da će ljupke dame da me slušaju umesto što pričaju. Nisu se prepoznale, izvinjavam se. Pretpostavljam da ćete me saslušati.
Dakle, kada računate koncentraciju otrovnih materija u nekom prostoru, onda je računate u odnosu na zapreminu tog prostora, a ne na površinu. Površina blage veze nema sa koncentracijom bilo koje otrovne materije, pa i duvanskog dima.
Prema tome, ograničavanje vezano za kvadraturu jeste popuno besmisleno. U stvari, ima još jedan razlog. Dakle iz dva razloga. Ne govorim sad o tome da li to treba da bude 80 kvadrata, 50, 150 ili 550, to uopšte nije važno. Važno je koliko kubature ima taj prostor.
Naveo sam primer prostora koji je 20 kvadrata, visok 10 metara i ima 200 kubika vazduha. Prostor od 80 kvadrata, visok dva metra ima 160 kubika vazduha. Verujte mi, pre izvesnog vremena bio sam na jednoj svadbi u prostoru koji ima 150 kvadrata, iako sam pušač, hteo sam da se udavim od dima jer je bio visok jedva nešto više od dva metra.
Prema tome, vaša odredba u zakonu je besmislena. Vežite se za kubaturu prostora. Ona je besmislena još iz jednog razloga. Naime, ako imate dva prostora iste visine od 20 kvadrata i 80 kvadrata, u onaj od 80 kvadrata staje četiri puta više ljudi i po logici stvari, pošto je raspodela ravnomerna, ima četiri puta više pušača. Koncentracija duvanskog dima će u oba prostora jednake visine biti ista. To je još jedan razlog zašto je uopšte podela po kvadraturi besmislena.
Možete nešto drugo da uradite, a to je da izvršite podelu po kubaturi, pa da kažete – potrebno je toliko kubika vazduha da bi dejstvo duvanskog dima bilo podnošljivo, da kažem tako.
Uopšte ne razumem zašto ste odbili ovaj predlog. Ovaj predlog ima još jednu stavku, a to je, moram da pročitam šta smo predložili, a mi smo predložili amandman koji glasi da se ceo ovaj vaš čuveni stav 2, koji je budi bog s nama, menja i da glasi – odgovorno lice u ugostiteljskom objektu, čija je ukupna zapremina veća od 180 kubnih metara, uopšte ne insistiram na 180, može da bude i 200, koliko hoćete, može da dozvoli pušenje u celom objektu ili delu objekta. Dakle, može da bira hoće li da bude samo za nepušače, hoće li da bude samo za pušače ili da ga deli pola-pola, kako hoće.
Neko je od mojih kolega, izvinjavam se, zaboravio sam tačno ko, dao jedan krajnje suvisli predlog u raspravi u načelu, a to je da država može, ne ovim zakonom, nego jednim drugim zakonom da finansijske stimulanse da onima koji imaju ugostiteljske objekte npr. samo za nepušače, tako što će da im smanji porez. Naravno, to nije predmet ovog zakona, ali postoje drugi mehanizmi, a ne samo mehanizmi zabrane i restrikcije, nego postoje i drugi mehanizmi kako se to može regulisati.
Dakle, amandman DSS je dvostruk. S jedne strane, tražimo vezivanje za kubaturu, što je jedino logično. S druge strane, tražimo da oni koji su preko nekog nivoa kubature mogu da odaberu da restoran bude samo za nepušače, samo za pušače ili pola-pola. Pa, neka biraju, a država neka ih nekim drugim propisima, eventualno, stimuliše da drže restoran za nepušače, ako to žele. To je u redu.
Ne znam zašto ste odbili, neću da čitam vaša obrazloženja, mnogo bih vremena izgubio na čitanje takvih stvari, nepotrebno je, ali ne razumem čemu tolika tvrdoglavost da ostajete pri rešenju koje je, ponavljam, potpuno besmisleno. Hvala.