Dame i gospodo narodni poslanici, na zakonu o popisu poljoprivrede u 2011. godini podneo sam amandman, i to na član 1. On glasi: „U članu 1. stav 2. menja se i glasi – popis se sprovodi u periodu od 1. do 15. aprila 2011. godine“, s obzirom da u Predlogu zakona stoji da se popis poljoprivrede sprovodi od 1. do 15. novembra 2011. godine.
Zašto ovo govorim, uvaženi građani Srbije? Govorim iz prostog razloga što mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da je popis stanovništva i domaćinstava mogao da se obavi zajedno sa popisom poljoprivrede. U istoj godini dva popisa, s tim što jedan ide, kao što tražimo u amandmanu, od 1. do 15. aprila 2011. godine; drugi ide od 1. do 15. novembra 2011. godine. To su ogromne pare i vi to dobro znate, da samo za popis poljoprivrede ide oko milijardu, milijardu i po dinara.
Obrazloženje vam je, što se tiče mog amandmana, odlično formulisano. Samo formulisano. Ono nije dobro zato što odbijate ovaj amandman. Ovo moram zbog građana Srbije da pročitam, jer je dosta sveobuhvatno i baš se tu nalazi onaj deo koji osporavam i zašto sam podneo amandman. Kaže, obrazloženje Vlade: „Amandman se ne prihvata zbog toga što su iskustva nekih zemlja pokazala da istovremeno sprovođenje popisa stanovništva i popisa poljoprivrede utiče u velikoj meri na smanjenje kvaliteta podataka dobijenih u popisu, a da nema uštede u sredstvima za sprovođenje popisa.“
Nemoguće je da nema uštede. Ako su zajedno, ima uštede, samo što bi vremenski trajalo malo duže, što se tiče popisivača i razgovora sa vlasnikom tog domaćinstva. A, kako i u obrazloženju kažete, ima ih oko 800.000, mada ih ima manje, ima ih puno manje.
„Preporuke Svetskog programa“, pazite, svetskog programa, „za popis poljoprivrede preporučuju da se obezbedi povezanost ovih popisa, ali da se ne sprovode istovremeno.“ Znate, to je preporuka. Niste morali da prihvatite.
„Popis stanovništva obuhvata preko dva i po miliona domaćinstava, a popis poljoprivrede oko 800.000...“. Nema 800.000, manje ima. Nema 800.000, gospodo, nema. Izneo sam da u Srbiji ima između 4.800 i 5.000 sela, od toga nam godišnje nestaje, maltene, po sto sela. Govorim konkretno više o onom delu Srbije gde se nalazi po jedno, dva staračka domaćinstva, a ostala su ruinirana. Kuće i domaćinstva su zakorovljena.
„U popisu stanovništva 2011. godine učestvovaće oko 50.000 popisivača obučenih za tu akciju, dok će u popisu poljoprivrede biti angažovano oko 15.000 popisivača.“
Sada smo došli do onoga što treba da mi odgovorite. Naime, interesuje me kako će se provesti tih jadnih 15.000 popisivača kada budu došli u poljoprivredna gazdinstva? Vi dobro znate kako ste devet godina uništavali ovu poljoprivredu. Devet godina. Ne znam da li će preživeti desetu. Sad ste videli da je počeo, ipak, srpski paor malo da razmišlja (kada kažem paor, mislim i na stočare, voćare itd. i sve ono što čini poljoprivredu), pa umesto 570.000 hektara pod pšenicom, sada ćete imati 250.000 hektara.
Ne znam da li ćete imati dosta, tih 1.800.000 tona pšenice, koliko je požnjeveno u 2009. godini, da to prebacite i u 2010, pa možda vam nešto ostane za 2011, a neće ostati, s obzirom na to da će biti isti onakav rod kakav je bio i ove godine, možda i lošiji. Individualni poljoprivredni proizvođač ne može više ni ono najosnovnije da uloži po hektaru obradive površine. Nema za đubrivo. Zašto nema? Zato što ga niste platili. Niste ga platili. Pšenica još nije isplaćena. Rečeno je da će biti isplaćena u roku od 60 dana, ovo je novembar mesec, i to kraj novembra meseca.
Znam da se vi, ministre, ljutite, ali vam kažem – kako će 15.000 popisivača naići na tačnost podataka kada budu popisivali poljoprivredna gazdinstva? Da li mislite da će taj ojađeni poljoprivrednik izneti podatke koji se budu tražili, da će mu reći napamet, i da zna, ono staračko domaćinstvo koje mu je klase, gde je po katastarskom jutru ili po hektaru? Koje mu je godište traktor, reći će – 30 godina; koje je kombajn – 30 godina; priključna mašina – 25 godina. Na to ćete vi naići. Naići će, kada bude pitao – koju imate zgradu, on će reći – pa, imam dve farme napuštene, one više nisu moje. Nisu njegove, jer propadaju. Propadaju.
Mislim da vi pravite grešku za greškom, ovo što hoćete da uradite, a posebno kada ne ujedinjujete popis stanovništva i stanova sa popisom poljoprivrede.
Dao sam samo jedan očiti promer zbog čega će vaši nedužni popisivači naići na loš prijem kod registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Prosto i jasno, zna se zbog čega – zbog katastrofalnog stanja u poljoprivredi, u srpskom agraru.
Koje su vam cene bile prošle godine – za stočni ječam 14,5 dinara, a ove godine 8 dinara; suncokret 24, sada je isplaćeno po 14,70. Još nisu počeli razliku... Doduše, neki su počeli razliku da isplaćuju još dva dinara i deset para, to je 16,80 dinara. Koliko je od 16 dinara i 80 para do 24 dinara? Sedam dinara i dvadeset para manje po jednom kilogramu.
Šta reći o pšenici? Jedne godine imamo 24 dinara, posle imamo 9,5 dinara, a na berzi se nalazi po 8,5 dinara. Već 60 dana je uveliko prošlo, nije se nigde isplatilo. Ne isplaćuju tajkuni i finansijski moćnici. Vi iritirate poljoprivredne proizvođače, a moraćete da u 2011. godini izvršite taj popis od 1. do 15. novembra. Treba da znate da od 1. do 15. novembra mnoge nećete naći u njihovom domaćinstvu jer su na njivi. Da li znate da je poorano svega 30% površina? Ne može on da sedi kući. Ne može da sedi kući, jer oseća odgovornost prema državi, a vi ne osećate odgovornost prema njima. Nikakvu odgovornost ne osećate.
Vi osećate odgovornost prema troje-četvoro ljudi koji drže uljare, određuju cene; kažete, Vlada nije moćna da im stane na put, a mi donosimo ovde Zakon o konkurenciji. Zbog koga smo ga doneli? Zbog Todorića (Uljara Zrenjanin), zbog Peconija (Vrbas), zbog „Viktorija grupe“, zbog Stanka Popovića i supruge Zorana Đinđića? Da li zbog njih? Da li zbog njih donosite?
Da li ste doneli odluku o regresiranom, tj. subvencioniranom đubrivu, 10.000 dinara po toni? Sto hiljada tona puta 10.000 dinara, to je milijardu dinara; dato je „Viktorija grupi“, koja proizvodi to đubrivo, fabrika „Fertil“. Ko je vlasnik? Ko je vlasnik? Ponoviću, vlasnik je Stanko Popović, član Demokratske stranke, i, normalno, supruga pokojnog Zorana Đinđića. Radnici „Zorke“, čiji je vlasnik isto Stanko Popović iz „Viktorija grupe“, počeli su pre par dana da štrajkuju. Koga ste vi subvencionirali?
Da zlo bude veće, to đubrivo je skuplje 7.000 dinara po toni od uvoznog ruskog, koje je 3 puta 16, a ne kao naše - 3 puta 15. Znači, 16 puta 16 puta 16, NPK, azot-fosfor-kalijum. Jače i jeftinije. Ovo „Fertilovo“, Stanka Popovića, „Viktorija grupe“ i gospođe Đinđić, počelo je sa 3.250, regresirano, pa 3.300, pa 3.500, a uvezeno iz Rusije je od 2.700 dinara za 100 kilograma do 3.000. Ili, ako ćete po toni, „Viktorija grupe“ od 35.000...

Molim vas...

Gospođo predsedavajuća, uz sve uvažavanje, pričam o popisu poljoprivrede za 2011. godinu i govorim kako je moguće da naiđe 15.000 popisivača pojedinačno u registrovana poljoprivredna gazdinstava, kako će se ponašati oni koji su ojađeni, dovedeni do propasti, a reč je o srpskom seljaku...

Uvaženi građani Srbije, i pored onog na šta sam svojim amandmanom želeo da ukažem Ministarstvu, koje je donelo ovu odluku da se vrši razdvojen popis što se tiče stanovništva i stanova i poljoprivrede, izgleda da nemam pravo da pričam o stanju i onome što tišti tog istog kod koga će otići popisivači. Njih nije malo, njih je 15.000. Svojim ukazivanjem na stanje u poljoprivredi želeo sam da kažem da će najverovatnije naići na loš prijem kod tih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.
Naveo sam činjenice i želim da me neko u ovom opovrgne. Da li je tačno sve što sam naveo, možete proveriti, kao što sam ja proverio. Ne omalovažavam ni ovaj zakon, nikoga ne omalovažavam, želim samo da iznesem neke činjenice koje se tiču individualnog poljoprivrednog gazdinstva ili porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, gde će popisivači otići. To je suština mog amandmana.
Da bih obrazložio jedan amandman koristim poslaničko vreme da ukažem na šire značenje mog amandmana, i ništa više. Ako nekoga vređa činjenica gde su otišle pare, a gde će još otići, dok sam u ovoj klupi, verujte mi da ću to iznositi, upozoravali me vi ili ne.

Ispred Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 14. i pokušaću da ga objasnim. Nadam se da ćete mi dozvoliti da iskoristim i svoje vreme i vreme poslaničke grupe i da me niko neće prekidati.
Naime, u ovom članu 14. zadržava se ono što sam govorio o svom prethodnom, prvom amandmanu, a to je da bi trebalo spojiti popis stanovništva i stanova sa popisom poljoprivrede, jer činjenica je, tj. u zakonu piše da će se za 2010. godinu izdvojiti iz budžeta Republike Srbije 22.533.222 dinara, za 2011. godinu izdvojiće se 1.260.937.358 dinara, za 2012. godinu 180.160.434 dinara i za 2013. godinu 35.049.532 dinara.
Mi smatramo, prvo, da je to trebalo da se spoji sa popisom stanovništva, a drugo, ne vidim razlog da se u eri kompjuterizacije dokumentacija sređuje, pored 2011. godine, i 2012. godine i, normalno, izdvajaju se sredstva i za 2013. godinu. Prosto je neverovatno da to ne može da se završi posle 15. novembra 2011. godine do, recimo, kraja 2012. godine, s obzirom na to da je kompjuter čudo, da će ti koji su…

Isto kao što sam obrazlagao i član 1, sada koristim isto to; znači, Srpska radikalna stranka je apsolutno za to da se objedine popis stanovništva i stanova i popis poljoprivrede. Jedan jedini prosti razlog jeste baš to da izbegnemo ovih 1.498.680.546 dinara.
Ako negde postoje teškoće, postoje u poljoprivredi, a ako negde treba da se uštedi, onda treba uštedeti bar u ovom delu kada se vrši popis. Ponavljam, tu se apsolutno vidi koliko ste izdvojili sredstava u 2010, 2011, 2012. godini, pa onda prolongirate čak i da za 2013. godinu uzimate još dodatnih 35.000.000 dinara iz budžeta da bi se završila dokumentacija.
Smatram da je to apsolutno nepotrebno, posebno u 2013. godini. Nemoguće je da u eri kada imamo kompjutere ne može bukvalno za nekih 13-14 meseci da se kompletno sredi dokumentacija vezana za popis stanovništva i popis poljoprivrede.
Prema tome, gospođo ministre, vi uporno pokušavate... Čak ni ne gledate ovamo prema nama iz opozicionih stranaka ili prema Srpskoj radikalnoj stranci. Ne gledate naše amandmane i ne saslušate, ali vas zato molim da onaj budžet, ukupan, Vlade Republike Srbije od 2,2% u 2009. godini ovog puta bude 6%, da ne bude 18.000.000.000 dinara za poljoprivredu, nego da bude 30.000.000.000 dinara.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 26. U naslovu se kaže: Objavljivanje prvih i konačnih rezultata popisa. Član 26: „Republički zavod za statistiku objavljuje: 1) prve rezultate popisa u roku od 30 dana od dana završetka popisa; 2) konačne rezultate popisa u periodu od 1. januara 2012. godine do 31. decembra 2013. godine“. Dvadeset četiri meseca. Da biste završili ove popise koje budete radili od 1. do 15. aprila (to je popis stanovništva i stanova) i od 1. do 15. novembra  2011. godine (popis poljoprivrede) vam su potrebna cela 24 meseca u 2012. godini i 2013. godini.
Ponavljam, u eri kada rade kompjuteri, kada možete sve ubacivati, kada svakoj opštini i gradu bude dostupno, mi ćemo izgleda morati čekati i 31. decembar 2013. godine.
Još jednom želim da vam poručim, gospođo Dragutinović, ministre finansija – kada budete predlagali budžet za 2010. godinu vodite računa o poljoprivredi. Nemojte da ne bude 6% iz ukupnog budžeta odvojeno za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ili, grubo preračunato, trideset milijardi. Mislim da će vam biti vruća 2010. godina, što se tiče poljoprivrednih proizvođača i njihovih štrajkova. Hvala.

Gospođo ministre, samo ću da upotpunim nešto sa dokazima sličnim onim koje je izneo kolega Munjić. Dobro znate da sam bio kod vas pre nekih dva, dva i po meseca, primili ste me, a reč je o izborima za savet Mesne zajednice u naseljenom mestu Novo Miloševo, opština Novi Bečej. Tamo je SRS od 17 kandidata osvojila devet i imala većinu. Međutim, Izborna komisija, koja je samovoljno prepravljala zapisnike sa biračkog mesta 24-19, smanjila nam je dva člana saveta, iz više razloga, koji su članovi DS.
Rekao sam vam tada da je Okružni sud kod zamene dva odbornika, od 22 koliko ima SRS u gradu Zrenjaninu, postupio zakonski, ali taj isti Okružni sud po našoj krivičnoj prijavi protiv dva člana Izborne komisije Mesne zajednice nije postupio po zakonu i rekao je da to nije u njihovoj nadležnosti, na šta ste mi vi odgovorili da niste zadovoljni radom Okružnog suda u Zrenjaninu.
Vi imate sisteme, metode da proverite građanske parnice, građanske prijave. Mi smo uzeli advokata koji je podneo krivične prijave protiv njih.
Nisu ovo jedini primeri, primer koji je izneo gospodin Munjić i primer koji ja iznosim, dešavanja u Srednjebanatskom okrugu, opština Novi Bečej, naseljeno mesto Novo Miloševo. Tu su veće priče, tu je u pitanju deponija koja treba da bude u Novom Miloševu, gde će se investirati oko 640.000.000 dinara, a zna se, ako dođe SRS, da neće biti mućkanja niti lopovluka, zato je nekima bilo potrebno da se ukradu dva člana saveta.
Pokazao sam vam zapisnike sa biračkog mesta 24-19. U rubrici – ima li primedbi, niko od članova biračkog odbora se nije potpisao da ima primedbe. Čak su na kraju u ponedeljak ujutru objavili listu članova saveta bez potpisa predsednika Izborne komisije u Mesnoj zajednici Novo Miloševo i bez pečata, a prebrojavanje je bilo tek u četvrtak. Od nedelje, kada su izbori bili završeni u 20 časova, brojano je do 3.15 ujutru u ponedeljak, a nastavljeno je tek u četvrtak, bez člana SRS.
Ovakvih primera po Srbiji, gospođo ministre, imate puno, a vi ništa ne radite; ništa ne radite da dovedete do toga da u sudstvu rade ono za šta su plaćeni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama se nalaze četiri zakona koja su, opet, objedinjena u jedan zakon, a to su Predlog zakona o klasifikaciji delatnosti, Predlog zakona o zvaničnoj statistici, Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini i Predlog zakona o popisu poljoprivrede u 2011. godini.
S obzirom na to da Poslaničkoj grupi SRS-a nije ostalo još mnogo vremena, baziraću se samo na jedan od ova četiri zakona, a to je Predlog zakona o popisu poljoprivrede.
Naime, poslednji put je ovako nešto urađeno 1960. godine i ovaj zakon je, kako vi kažete, došao na vreme, jer, zajedno sa zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini, dolazi do koordinacije aktivnosti između popisa stanovništva i popisa poljoprivrede, što treba da doprinese uštedi u finansijskim sredstvima, kako vi u članu 2. stav 3. kažete.
Ja ću da građanima Srbije da kažem da će njima opet iz džepa biti uzeto 1.498.680.546 dinara, iz prostog razloga što je neko osmislio da se ova dva zakona, odnosno popisa, urade u novembru, tj. jedan u aprilu, jedan u novembru, pa je, recimo, od 1. do 15. novembra popis poljoprivrede, kada će doći do jedne kontradiktornosti. Narod će izdvojiti ogroman novac zato što nešto nije moglo da se objedini i da se sve to uradi, recimo, u novembru 2011. godine.
Da prepustimo vama da vi to odradite, ali me interesuje kako ćete to uraditi, kako ćete objasniti narodu, kada ste nama izneli troškovnik od tih 1.498 miliona.
Kažete – troškovi pripreme za sprovođenje popisa su 35 miliona, pripremni spiskovi jedinica posmatranja u popisu – 4.188.000, štampa i distribucija popisnog materijala i nabavka pribora je 33 miliona, instruktaža popisivača i drugih neposrednih učesnika popisa je 272 miliona, troškovi marketinga, izrada reklamnog materijala je 8 miliona, popisivanje – 878 miliona, kontrola kvaliteta popisa na uzorku je 10 miliona, obrada popisne građe i automatska obrada podataka je 171 milion, sumiranje rezultata popisa je 24 miliona i ostali troškovi su 58 miliona, interesantno, što ukupno čini 1.496.680.546 dinara.
Mene nešto drugo interesuje, na kakav ćete naići na prijem kod pojedinih domaćinstava, ili, kako se kaže, kod porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kada su se registrovali u 2009. godini, početkom januara, februara, marta, i nisu dobili obećane subvencije? Kako reče ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – nije profesionalni seljak. Kako će vas dočekati 90 hiljada poljoprivrednih gazdinstava koji nisu dobili subvencije od 12 hiljada po hektaru?
Kako mislite da od njih dobijete određene podatke, bar što se tiče podataka o poljoprivrednim gazdinstvima, jer član 5. ovako kaže: ''U popisu se prikupljaju podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava: lokacija, zemljišni fond i kategorija korišćenja poljoprivrednog zemljišta, površine pod usevima, površine voćnjaka i broj stabala, površine vinograda i broj čokota vinove loze?''
Da li mislite da onolika stara gazdinstva, ljudi koji sačinjavaju ta gazdinstva, mislim na stare ljude koji su ostali, da li po jedno od preko 65 godina, ili po dvoje u domaćinstvu, znaju koliko imaju čokota vinove loze? Vinogradi se suše.
''Navodnjavanje, upotreba organskih i mineralnih đubriva, kao i sredstava za zaštitu bilja, broj stoke po vrstama i kategorijama'', mislite li da to znaju? Mislite li da znaju sve vrste i sve kategorije?
Dalje, ''broj živine, broj ostalih životinja, košnica pčela, podaci o poljoprivrednoj mehanizaciji i objektima, radnoj snazi, prodaji poljoprivrednih proizvoda, organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, dopunskim delatnostima, kao i podaci o ribnjacima i površinama pod šumama''.
Kada ste spomenuli podatke o poljoprivrednoj mehanizaciji, samo bih da vam kažem sledeće. Poljoprivredno zemljište u Srbiji se obrađuje sa 475.000 dvosaoničkih i 261.000 jednosaoničkih traktora, 25.000 kombajna i više od tri miliona priključnih mašina. Nedovoljno je razvijena saobraćajna struktura, a poljoprivredne mašine i oprema su amortizovani. Prosečna starost traktora je 18 godina, a kombajna, minimum 15 godina. Da li to dovoljno pokazuje kako Vlada Srbije, evo već devet godina, vodi ovu poljoprivredu, ili srpski agrar u sunovrat?
Kako ćete popisati jedno poljoprivredno porodično gazdinstvo, kada čovek bude rekao da mu stoje dve staje prazne? Da li će taj popis biti adekvatan kada vam bude pokazao farmu svinja koja je prazna? Ko je doveo do ove propasti srpskog agrara?
Kada kažem „srpski agrar“, mislim i na onog ko se bavi ratarstvom i na onog ko se bavi povrtarstvom, na onog ko se bavi stočarstvom, voćarstvom, vinogradarstvom, da ne nabrajam druge grane poljoprivrede. Poljoprivreda je jača grana privrede. Jedina je u 2009. godini, unazad, imala suficit – jedina. Lošom politikom nećete uraditi ništa a da je u interesu srpskog paora.
Izneću vam još neke činjenice. U 2009. godini, agrarni budžet je bio 2,2% od ukupnog budžeta Vlade Republike Srbije i to je činilo oko 15 milijardi dinara. Međutim, SRS vam kaže – ako taj budžet ne budete povećali na 6% ukupnog budžeta Vlade Republike Srbije, što će činiti oko 30 milijardi dinara, za jedinu granu u ovoj državi koja još nije uništena, vi ćete je uništiti. Vi ćete je uništiti, jer srpski paor više ne može da se saginje. Srpski paor je istrpeo i one sankcije, pa je uspeo nekako da preživi, ali ove godine ne, s ovim cenama koje su odredili tajkuni i finansijski moćnici, s kojima vi niste mogli da izađete na kraj, i ne možete da izađete na kraj, jer oni sastavljaju ovu vladu, oni diktiraju kako ona treba da radi.
Evo, ja ću vam reći da je srpsko stočarstvo u poslednjih devet godina upropašćeno, ruinirano i opustošeno. Kada ovo govorim, govorim argumentovano. Šta je to što još treba reći? Trebalo je da ovaj popis bude zajedno s popisom stanovništva, da se umanji ovih milijardu i po dinara, koliko ste ovde izdvojili.
Reći ću vam i nešto što se tiče ovih subvencija. Rekao sam da ste, nekim pravilima, profesionalnog seljaka i neprofesionalnog seljaka doveli do toga da 90.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava nije dobilo subvencije. MMF sada traži od vas da smanjite subvencije u 2010. godini, da ne budu ni tih 12.000 dinara, dok se u okruženju Srbije kreću od 300 do 400 evra po jednom hektaru.
Šta reći o cenama poljoprivrednih proizvoda u ovoj godini? Evo, krenuću redom. Koja je samo razlika bila u ceni stočnog ječma – prošle godine, 2008, cena je bila 14,5 dinara, a ove godine je stočni ječam osam dinara. Razlika je 6,5 dinara. Pšenica je bila pre godinu i po dana i 24 dinara. Prošle godine je bila 15 do 16 dinara. Rečeno je individualnom proizvođaču registrovanog gazdinstva da će dobiti 9,5 dinara. Danas je na berzi pšenica 8,60 i niko je neće. Pogledajte kolika je to razlika samo po jednom kilogramu od prošle ili pretprošle godine. Izvinjavam se, pšenica još nije isplaćena. Isplata suncokreta – isplaćeno je po 14,70 dinara, a prošle godine je njegova cena bila 24 dinara.
Četiri čoveka ovde odlučuju o ceni. Četiri čoveka. Vi njih zadovoljavate i ne možete da im stanete na put – Mišković, Todorić (vlasnik Uljare u Zrenjaninu), Peconi, ''Viktorija grup'', Popović, a vi znate ko je još do Popovića vlasnik ''Viktorija grup'', bolje da ne govorim za govornicom, nema smisla.
Ali, ima nešto što je ministar svojevremeno rekao, ne mogu da ne spomenem, a u vezi je đubriva. Sad dolazimo do te ''Viktorija grupe''. Kaže ministar – problem s upotrebom veštačkog đubriva u Srbiji jeste u kontroli kvaliteta đubriva.
Trenutno, prava kontrola ne postoji, a inspekcija je mahom korumpirana. Ovo dovodi do toga da čak i kada naš seljak koristi đubrivo, njegovi efekti su sasvim mali.
Sada ću vam ja reći. Za 100.000 tona je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdvojeno 10.000 dinara po jednoj toni, da bi bilo prihvatljivo srpskom paoru, a nesubvencionirano đubrivo, rusko đubrivo 3 h 16 je iste cene kao i ovo subvencionirano, ''Fertilovo'', koje drži ''Viktorija grupa''.
Vidite sada, gospodo, građani Srbije, koliko je ''Viktorija grupa'' dobila – 100.000 puta 10.000 dinara, i prodaje se po istoj ceni po kojoj je uvezeno iz Rusije ili iz Austrije, po istoj ceni. U toj ''Viktorija grupi'' je gospodin Popović i uveliko se priča po Srbiji da je vlasnik gospođa Đinđić.
Prema tome, gospodo, znači, ''Fertil'' đubrivo, pomešano, 11 h 50 h 0, ili 18,46 nula je ista cena za tri šesnaestice uvezene iz Rusije. To znači da je sada 3.500, a u maloprodaji 3h16 možemo kupiti za 2.730 dinara kod pojedinih zadruga.
Pogledajte, gospodo, šta se radi u ovoj državi, a kažemo – evo, subvencionišemo poljoprivredu! Ma, vi subvencionišete pojedince. Vas nije briga za hiljade registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Vas je briga kako da se dodvorite tim sedam, osam, 10 ljudi koji su finansijski moćnici, koji rukovode ovom državom, koji sastavljaju Vladu i koji rade s vama šta hoće.
To sa SRS-om, da vodi ovu Srbiju, ne bi mogli da rade – ni Mišković, ni Todorić, ni Peconi, ni Micović, ni Popović ''Viktorija grup''. To je 100.000 tona po 10.000 dinara i to đubrivo se prodavalo do pre mesec i po dana po 3.250 dinara, pa je otišlo na 3.300, a danas je 3.500. Rusko, 3 h 16, kod nas se proizvodilo 3 h 15, 3 h 16 je, znači, jače đubrivo, možete kupiti u pojedinim zadrugama, ne bih da reklamiram za ovom govornicom, za 2.730 dinara.
Dok budete radili kao što radite, sumrak srpskog agrara je uveliko pao i srpski paor neće više moći da se izvuče, jer mu vi ne dozvoljavate da se uspravi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani u članu 4. stav 1. tačka 38) podneo sam amandman da se posle reči "za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske" stavi tačka-zarez, a ostatak teksta da se briše.
Naime, u članu 4. stav 2. menjaju se čak tačke 12), 22), 23), 30), 33), 34), 38), na koju sam podneo amandman, i 39), što znači da je ovaj zakon morao da pretrpi ove promene koje su samo u vašem interesu i onih koji vas podržavaju.
Nije mi jasno da li je moguće da u mišljenju Vlade dobijemo ovakvo obrazloženje. Prosto neverovatno. Naime, rekao sam da se u tački 38), posle reči "za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije" stavlja tačka-zarez, a ostatak teksta da se briše, koji ovako glasi – i objekta za privremeni smeštaj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i zaposlenih u Ministarstvu odbrane. Jasno je da se to podrazumeva. Ne znam zašto to nastavljate u daljem tekstu.
Pogledajte mišljenje Vlade, šta su oni obrazložili meni kao narodnom poslaniku ispred SRS na ovaj amandman. Kaže: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženim rešenje usklađeno sa posebnim pravnim režimom pribavljanja i raspolaganja sredstvima posebne namene koje se u Ministarstvu odbrane i Vojske Srbije koriste za vojne potrebe. Sredstva posebne namene uređena su u čl. 104. do 107. Zakona o odbrani.'' Pa, jasno je, ali zato vi ovo u početku ...Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je i zakon o komunalnoj policiji. Mislio sam da će biti neki od ozbiljnijih zakona, ali vi ste shvatili da ovaj zakon ipak treba da se nađe pred ovim visokim domom, tako da je Poslanička grupa SRS shvatila ovo veoma ozbiljno i zato je podnela najviše amandmana.
Naime, pročitaću stav 2. u članu 39. stav 2: „Oznake na uniformi sastoje se od naziva komunalne policije i grada“, a onda stoji zarez i ja sam ubacio „odnosno opštine“. Ne vidim zašto pravite razliku između potrebe za komunalnom policijom u gradu i opštini. Zatim, u tekstu se nastavlja: „...prezimena“, misli se na osobu, „identifikacionog broja i oznake položaja komunalnog policajca i od grba grada“, i opet ide zarez, a ja stavljam „odnosno opštine, postavljenog na odgovarajućoj podlozi.“
Gospodo, komunalna i druga pitanja, čije je rešavanje po ovom predlogu zakona u nadležnosti komunalne policije, u podjednakoj meri postoje u svim lokalnim samoupravama, bez obzira na to da li one imaju status grada ili opštine. Veličina tih pitanja i problema ne zavisi isključivo od veličine lokalne samouprave i broja njenih stanovnika ili od veličine samog gradskog područja, već i od niza drugih okolnosti i faktora. U Srbiji postoje specifične male lokalne samouprave i gradske sredine koje imaju veću potrebu za komunalnom policijom nego pojedini gradovi.
U skladu sa tim, postavljanje komunalne policije samo u gradovima, odnosno uskraćivanje prava opštinama da i one imaju svoju komunalnu policiju predstavlja njihovu diskriminaciju i posebnu diskriminaciju građana koji u njima žive, što je suprotno Ustavu Republike Srbije... (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, gospodine ministre koji ste na putu... Ali, on izgleda dolazi preko mosta koji ide preko Ade Ciganlije. Tako su neki građani obećali i on je mislio da mora, samo da dođe do Narodne skupštine od Vlade, kako ste vi rekli.
Ispred Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 63, gde tražim da se u članu 63. stav 3. briše, jer SRS smatra da strana udruženja ne treba da budu predmet ovog zakona.
Zašto ovo govorim? Ta strana udruženja su nama dobro poznata još od pre 19 - 20 godina; ta strana udruženja su krenula od Slovenije, Hrvatske, BiH, Kosova i Metohije i mislim da tu još nije kraj; sada se nalaze u AP Vojvodini.
Prema tome, SRS ima jasan stav. Nemamo poverenja u ta strana udruženja, jer to su udruženja CIA, „mia“ i tako dalje. Mi za ovaj zakon sigurno nećemo glasati, jer smatramo da strana udruženja ne treba da se unesu u ovaj zakon, nego u novi zakon, kojim će biti definisan registar stranih udruženja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju da se u članu 47. stav 2. reči „članica Evropske unije“ brišu. Naravno, SRS smata da ovaj zakon mora imati potpuno isti odnos prema svim drugim državama i njihovim građanima, bilo da su članica EU ili ne. Ali, ako ispred sebe imam mišljenje Vlade povodom člana 47, gde se kaže da će se ovaj zakon primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji (kada su u pitanju neke baba Vange koje sede u Vladi, oni kažu da ćemo negde 2017. godine ući u EU, baš bih voleo da vidim), ne vidim razlog zašto je ovaj zakon morao po hitnom postupku da se nađe na dnevnom redu.
Vama, gospođo ministarka, želim samo da prenesem pozdrave paora i seljaka i da vam poručim da je na 70% površina zasejanih stočnim ječmom završena žetva, da je cena stočnog ječma osam dinara po kilogramu. Jedna jedina firma, koju neću sad da imenujem, otkupljuje, i to samo određene količine na severu Bačke ili na severu Srbije. Pitam se, koliku će cenu dobiti onaj proizvođač kada bude transportovao iz Srema, iz okoline Pančeva, iz okoline Vršca?
Je l' vi znate, pošto sedite u Vladi, gospođo ministarka, da će cena pšenice, jer su počeli otkosi, biti najviše do deset dinara? Sa tih deset dinara poljoprivredni proizvođač, paor i seljak je u ogromnom minusu.
Kao Poslanička grupa SRS dobili smo dopis od Zadružnog saveza Vojvodine, koji nam veruje i traži od nas da iznesemo ovo u javnost. Kalkulativna cena, po Zadružnom savezu Vojvodine, po jednom hektaru zasejane površine, da bi proizvođač bio na pozitivnoj nuli, jeste 17,65 dinara.
Sa cenom od deset dinara po kilogramu pšenice zemljoradnik, paor, seljak je u minusu 12.000 dinara, na osnovu kalkulacije koju je napravio Zadružni savez Vojvodine. Nije je napravio Milorad Krstin. Jer, po onoj ceni koju sam ja iznosio još u načelnoj raspravi, kada smo imali onih objedinjenih 15 tačaka dnevnog reda o poljoprivredi, niko nije verovao da će doći do ovako niske cene poljoprivrednih proizvoda. Sada se pokazalo kao istinito razmišljanje Poslaničke grupe SRS da će paor, seljak pasti toliko nisko zahvaljujući vama iz Vlade. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju podneo sam amandman da se u članu 80. stav 4. briše. Obrazloženje je: SRS smatra da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize osnivanje još jednog državnog organa kao što je garantni fond necelishodan, trošadžijski potez Vlade Srbije.
Gospođo ministre, predložio bih vam da vi ovakav jedan fond osnujete, ali fond za posrnuli srpski agrar. Vidim da vam nije prijatno, ali vi sedite u Vladi.
Radi javnosti, radi paora i seljaka, potvrđeno iz dva izvora – ječam neće biti skuplji od osam dinara, zajedno sa PDV. Prošle godine, 2008, bio je 14,5 dinara.
Osamdeset posto je sada jeftiniji vaš proizvod, gospodo paori. Pšenica je prošle godine bila od 15,75 do 16, sada je 10 dinara i neće biti skuplja. Rekao sam vam da bi, po kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, koji je Poslaničkoj grupi SRS jutros poslao dopis, cena za pšenicu trebalo da bude 17,65 dinara. Po tome, seljak, paor na pšenici gubi po hektaru oko 12.000 dinara.
Prema tome, nemojte uvećavati administraciju i opet po džepu građana Srbije, nemojte stvarati neke nove garantne fondove sa direktorima koji će imati platu od 200.000 dinara, nego gledajte da otkupite bar 200.000 tona robnih rezervi pšenice, da bi se stabilizovalo tržište i seljaku povećala cena koliko-toliko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju i u članu 97. stav 2, kaznene odredbe, u stvari, to su novčane kazne, vaš predlog „od 20.000 do 200.000 dinara“ zamenio sam rečima od „10.000 do 100.000 dinara“, jer smatram da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize ovaj amandmanski iznos primereniji.
Evo, pročitao bih i vaše obrazloženje ovog zakona, posebno u odnosu na odredbe od člana 97. do 101, gde kaže: „Predlogom zakona uvodi se postupak odgovornosti za nepridržavanje propisanih obaveza, kako za privredna društva i građane korisnike usluga obaveznog osiguranja u saobraćaju, tako i za društva za osiguranje.
U tom smislu propisuje se za pravna lica i odgovorna lica u njima odgovornost za privredne prestupe, u granicama Zakona o privrednim prestupima. Za preduzetnike i fizička lica propisani su odgovarajući prekršaji.“
Gospođo ministre, zamolio bih vas, ovde piše da će se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniti i odgovorno lice u privrednom društvu ili u drugom pravnom licu novčanom kaznom koju ste vi propisali, a ja tražim da ona bude manja.
Međutim, u članu 97. u tački 2) kaže – ako, kao vlasnik prevoznog sredstva, vozaču prevoznog sredstva ne omogući da za vreme upotrebe prevoznog sredstva ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju, a kao vlasnik motornog vozila i evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.
Dobronamerno vas pitam – kakav je to dokument, konkretno, evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi? Bilo bi mi drago da objasnite meni, jer sam siguran da i većini poslanika (kojih je malo u ovoj sali) ovde nešto nije jasno.
Hvala.