Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, javljam se na osnovu člana, ponavljam, prvo 226, onda 225. Naime, 14. januara 2009. godine, kao član Odbora za poljoprivredu, postavio sam u pismenoj formi pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a ono bi ovako glasilo – koliko je bespovratnih sredstava dato iz Fonda za razvoj poljoprivrede u 2007. i 2008. godini, navesti subjekte, ime, prezime itd.?
Sada vidite obaveštenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U prvom pasusu kaže – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije davalo bespovratna sredstva preko Fonda za razvoj poljoprivrede, odnosno Fonda za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u Republici. Drugi pasus – želimo da napomenemo da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede daje bespovratna sredstva.
Znači, u prvom pasusu nema tih bespovratnih sredstava u 2007. i 2008. godini. Ako ih stvarno nema, trebalo je navesti da nema nijednog ugovora, da niko nije dobio, a ne da se odmah, u drugom pasusu, ponavljam zbog građana i zbog registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kaže – želim da napomenem da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede daje bespovratna sredstva, i objašnjava – isključivo po programu mera za svaku godinu, pojedinačnih uredbi itd.
A brošura koju je napisao lično ministar dr Saša Dragin, zove se – Analiza poljoprivrede u 2008. godini, kaže da je dato 334 bespovratnih sredstava, od toga, 182 su nenamenski potrošena.
Javiću se još po ovom članu, zato što sam dao u pisanoj formi i tražio od Ministarstva poljoprivrede odgovor. Prosto, sumnjam da je ovo ministar lično odgovorio, nego je njegova služba, u stvari, zamenici, savetnici, pomoćnici itd., dala ovako neprimerene odgovore, gde nema šanse da dobijemo podatke, počev od 2004, 2005, 2006, 2007. i 2008. godine, koji su to subjekti, lica, dobili i koja je to suma, koji su to brojevi ugovora itd.
Prema tome, stvarno bih zamolio ministarstva da, kada poslanici ovog uvaženog doma postavljaju poslanička pitanja, vode računa da su to pitanja koja su postavili poslanici ...

Zahtevam da ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odgovori detaljno, da li je u 2004, 2005, 2006, 2007. i 2008. godini dobijeno bespovratnih sredstava, s obzirom na to da je u svojoj analizi, brošuri, rekao da je dato 334 nepovratno ...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... nije išlo namenski. Da se decidno stavi ime, prezime, okrug i koja je to suma. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, javljam se, prvo, po članu 226, pa 225. Opet je reč o poslaničkom pitanju koje sam podneo 14. januara ... (isključen mikrofon)

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, evo kako glasi odgovor kada se postavi pitanje na Petoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, koja je održana 29. decembra 2008. godine. Pokušaću da sve ovo uradim za ova tri minuta, koliko mi je ostalo.
Sa jedne strane, Vlada smanjuje subvencije poljoprivredi zbog loše ekonomske situacije, a sa druge strane, ne odustaje od jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma od 1. januara, koji će proizvesti manjak u državnoj kasi od 267 miliona evra, po kursu od 19. decembra, i dodatno urušiti poljoprivredu. Možete da zamislite koliko je to sad već miliona po ovoj novoj vrednosti evra.
Ministar poljoprivrede Saša Dragin je pre nekoliko meseci rekao da se Ministarstvo poljoprivrede protivilo jednostranom primenjivanju SSP-a u ovoj godini, jer to faktički znači da svake godine za jedan deo poljoprivrednih proizvoda ukidamo carine na uvoz i da bi bilo suludo da se otvaramo više nego što moramo u godini kada ne postajemo zemlja kandidat za ulazak u EU.
Ministar je rekao da jednostrana primena SSP-a od strane Srbije nije u interesu poljoprivrede naše zemlje u ovom trenutku, jer ćemo ukinuti carine za 40% domaćih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, oko 1000 proizvoda, u trenutku kada ni izdaleka nismo spremni za nadolazeću konkurenciju oličenu u proizvodima EU, često višestruko subvencioniranih u odnosu na naše, kao i da Srbija nema dovoljno sredstava da unapredi konkurentnost domaće poljoprivrede, a pristupna pomoć EU namenjena u ovu svrhu još nije dostupna.
Ministar Dragin menja stav i 28. decembra izjavljuje da je prva godina medeni mesec u skidanju carinskih dažbina i da iz tog razloga nećemo imati veće potrese, niti će bilo koji važan segment poljoprivredne proizvodnje biti ugrožen.
Isti ministar je 27. septembra tvrdio da će prvog dana primene SSP-a biti ukinute carine za 40% proizvoda, a juče nam je poručio da će prva godina primene sporazuma biti godina medenog meseca.
Da ne bih dalje čitao izlaganje narodnog poslanika tog i tog, zna se ko izlazi za govornicu i ko zastupa stavove seljaka, ovako glasi odgovor Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bilo je protiv primene SSP-a do kraja 2008. godine, jer bi se na taj način, u roku od samo nekoliko meseci, ušlo u dvostruku liberalizaciju carina na poljoprivredne proizvode.
Svi poljoprivredni proizvodi koji se uvoze iz EU u Republiku Srbiju prema značaju su podeljeni u četiri grupe, u zavisnosti od stepena zaštite. Prva grupa su poljoprivredni proizvodi, koji bi ušli u EU iz Srbije, za koje se ukidaju carinske dažbine danom početka primene prelaznog sporazuma. U ovu grupu, između ostalog, spadaju proizvodi kao što su živi konji, magarci, ovce ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da navedete član Poslovnika na koji se pozivate.)
Članovi 225. i 226, izvinjavam se, zbog brzine, evo završavam.
... svinje za priplod, koke nosilje, konjsko meso, pojedine vrste sireva, tropsko voće. Hvala za tropsko voće, to mi proizvodimo.
To znači da se u prvoj godini liberalizuje trgovina za najmanje osetljive proizvode, dok se do kraja roka od šest godina liberalizuju ostali proizvodi.
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Još jedna rečenica. Napominjemo da će za najosetljivije proizvode Republike Srbije ostati carina i posle prelaznog perioda od šest godina.
Gospodo, vidite kada ćemo moći da izvozimo svoje poljoprivredne proizvode i koje. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, ja se izvinjavam, javljam se po Poslovniku, članovi 225. i 226, povodom odgovora koji sam dobio od Ministarstva poljoprivrede i šumarstva. Jedini način kako da seljaci dođu do ovog što mi pitamo u vezi sa poljoprivredom, šta ih očekuje, jeste ovo – da ja izađem za ovu govornicu i da jednostavno samo pročitam šta je ministar odgovorio. Znači, nisam u prošlom javljanju uopšte zloupotrebio govornicu.
Ponavljam, reč je o onoj izjavi da ministar poljoprivrede nije za ovo donošenje odluke o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU u onom delu koji se tiče uvoza poljoprivrednih proizvoda. Lepo stoji ovde njegov odgovor: "Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bilo je protiv primene SSP-a do kraja 2008. godine, jer bi se na taj način u roku od samo nekoliko meseci ušlo u dvostruku liberalizaciju carina poljoprivrednih proizvoda."
Kaže: "Svi poljoprivredni proizvodi koji se uvoze iz EU u Republiku Srbiju prema značaju proizvoda za Srbiju podeljeni su u četiri grupe, u zavisnosti od stepena zaštite." Stavili su u prvu grupu – poljoprivredni proizvodi za koje se ukidaju carinske dažbine, normalno za izvoz, danom početka primene prelaznog sporazuma. U ovu grupu, između ostalog, spadaju i proizvodi kao što su živi konji, magarci, ovce i svinje za priplod, koke nosilje, konjsko meso, pojedine vrste sireva i tropsko voće. To hoću da iznesem, da ste vi u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva u prvu grupu stavili ovo što sam naveo.
Druga grupa – poljoprivredni proizvodi za koje se progresivno ukidaju carinske dažbine do kraja prelaznog perioda. Ovo se odnosi na progresivno ukidanje ad valorem carina, dok se sezonske carine, ako postoje, ukidaju danom stupanja na snagu sporazuma.
Takođe, kvota za izvoz srpske junetine na tržište EU je 8.700 tona, dok je kvota šećera 180.000 tona. Mi imamo samo prazne farme, kakav izvoz 8.700 tona junetine?
Bitno je da se u prvoj godini liberalizuje trgovina za najmanje osetljive proizvode, dok se do kraja roka od šest godina liberalizuju ostali proizvodi. Znači, šest godina imamo. Kaže sledeće: "Napominjemo da će za najosetljivije proizvode iz Republike Srbije ostati carina i posle prelaznog perioda od šest godina".
Koji su to za nas najosetljiviji proizvodi? Zna se: pšenica, kukuruz, ratarski proizvodi, suncokret. To vam je taj SSP i evropska zajednica.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, javio sam se po čl. 225. i 226. Postoje dva načina da narodni poslanik dođe do nekih informacija od ministarstva, a to je da pismenim putem postavi poslaničko pitanje i preda ga u pisarnicu ili ovde, za ovom govornicom. Od 24. oktobra, od kada poslanička grupa SRS iznosi ove probleme oko zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, nepravilnosti, nezakonite korupcije i kriminala, najzad sam dobio odgovor, ali se on odnosi na one dugoročne i nepovratne kredite. U stvari, nisam dobio adekvatan odgovor.
Ponavljam, od 2004. godine se nepovratni krediti dele, i dalje ih dobijaju samo članovi G17 plus i DS. Tražio sam odgovor od ministra na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja 24.10.2008. godine, a dobio sam ga 25.12.2008. godine. Međutim, u ovom odgovoru i dalje nema podatka ko je dobio nepovratne kredite za razvoj poljoprivrede Srbije.
Ovde je naširoko napričano kako se dobijaju kratkoročni krediti, kao da ja ne znam kako se ti krediti dobijaju (nisam član odbora, hvala bogu, nego imam više mandata), pa onda dugoročni krediti, s tim da se objašnjava da je iz Fonda za razvoj Srbije u 2004. godini kredit dobilo svega 104 subjekta ili lica, u 2005. čak nijedno, u 2006. nijedno, u 2007. nijedno. U 2004. godini je preko banaka isplaćeno 684, u 2005. godini 1.653, u 2006. godini 1.190, a u 2007. godini svega 159. To govori kakav je bio ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević.
Nigde nema podatka o tim nepovratnim kreditima. Uputio sam pitanje prošle nedelje na pisarnicu, u pisanoj formi da dobijem koja su to imena i prezimena ili pravna lica koja su dobila te nepovratne kredite u 2007. i 2008. godini i dugoročne kredite u 2007. i 2008. godini.
Ne tražim ja samo cifre, mene interesuje da nam dostave imena i prezimena po okruzima i koja su pravna lica to dobila. Onda ćemo izaći za govornicu i reći – evo, vidite, nije tačno da samo G17 i DS dobijaju te nepovratne kredite. A, uvaženi građani Srbije, ti krediti se kreću od 20.000 do 150.000 evra. (Predsedavajući: Vreme.)
Evo, još petnaest sekundi. Isto sam dobio odgovor od dr Saše Dragina. U njegovoj analizi i brošuri koju je napisao kaže - od 334 gazdinstva, koja su dobila bespovratna sredstva u 2006. godini, kod čak 182 su nenamenski potrošena.
Građani Srbije, vidite kako se troše pare iz Vlade Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, s obzirom da je neko iz Vlade došao, mislim na ministra, pozdravljam ministra ekologije i drago mi je gospodine ministre Duliću što ste vi ovde, nadam se da ćete aktivno učestvovati u radu, ono što budemo mi, kao narodni poslanici, predlagali, popravke na osnovu ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Ono što se moglo očekivati posle donošenja onog budžeta jeste i ovaj set predloga zakona gde imamo sedam tačaka: Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, opet uzimanje od građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, opet uzimanje od građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, opet uzimanje od građana, a posebno od poljoprivrednika, kada budem obrazlagao famozni član 3, pa onda imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, opet je reč o uzimanju od građana, pa Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja poreza na dohodak građana određenih vrsta prihoda, pa Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje, pa Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.
U ovom članu 3. reč je naftnim derivatima, u tački 2) traži se da sa 16,66 se poveća na 26 akciza na dizel. Nažalost, opet moja konstatacija, nadrljaše seljaci.
Da se vratimo samo malo na 2008. godinu, 12. jula, da vidimo koja je tada bila cena goriva. Dizel je tada bio, 12. jula 2008. godine, 98,40 dinara, nekako se uspelo ovom ekonomskom krizom, koju su izazvali vaši prijatelji SAD, a evrodizel je tada bio 108 dinara. Sada jeste dizel otišao dosta dole, ali zemljoradnik je dobio povećanje cene veštačkog đubriva, repromaterijala, cene semena, cene zaštite bilja ili hemije, kako to seljaci znaju da kažu, da bi uništili korov na onim površinama koje su oni sa mukom zasejali.
Zašto sam uzeo baš akcenat na zemljoradnike? Prvo bih dao neku svoju diskusiju na ovaj Zakon o akcizama. Poenta priče oko akciza nije ko je obračunava, već ko je u krajnjoj instanci plaća. Problem oko obračuna je stvar državnih organa, pre svega poreske uprave, koja je najčešće neefikasna, ali je to druga priča.
Ovde su zloupotrebe i utaje poreskih obaveza bukvalno neograničene, pogotovo kad nadležna ministarstva krenu u razmatranje priče - šta su dizel goriva. Oko ove priče postoji bezbroj mahinacija poznatih i nepoznatih javnosti.
Akciza je instrument za prikupljanje para za budžet i veoma je osetljiva kategorija. Ponavljam, akciza je instrument za prikupljanje para za budžet i veoma osetljiva kategorija. Ovo se odnosi posebno, dva puta ponavljanje, na građane Srbije, da bi znali.
Povećavanje akciza u ovom slučaju na sve vrste dizel goriva, u svakom slučaju je udar na krajnje potrošače. Postavlja se pitanje - ko su krajnji potrošači u ovoj zemlji koji će puniti budžet i kojima svako povećanje cene svih vrsta dizel goriva najviše košta? To su, pre svega, najsiromašniji slojevi stanovništva u ovoj zemlji. Odnosi se, normalno, na seljake.
Svako poskupljenje elemenata, cene koštanja bilo kog proizvoda, u ovom slučaju sve vrste dizel goriva, što znači sa 16,66 na 26 dinara po litri, jeste prevaljivanje neracionalnosti državnog aparata na najsiromašniji sloj stanovništva.
Ovakvo ponašanje povećanje stope akcize direktno podstiče inflaciju. Takođe inflacija direktno umanjuje privredni rast i otvara se ponovo Pandorina kutija hiperinflacije. Pitanje je - da li u ovako teškim vremenima država želi da pomogne privredi i građanima ili želi da napuni svoj budžet i servisira neracionalni državni aparat. Očigledno je da je ne interesuju građani, i to oni najsiromašniji, a privreda ni toliko.
Odgovor je jasan, ima da platite, pa šta košta neka košta. Jeftinije i bolje bi bilo za državu i lokalnu samoupravu da razmotre rentu na korišćenje prirodnih bogatstava, pošto se iovako sve već rasprodaje. Sledeće je verovatno povećanje PDV-a, ne daj bože sa 18 na 118%. Onda će se uvesti porez na gledanje državnih funkcionera po stopama, npr. ako gledate predsednika Vlade preko televizora, plaća svaki poreski obveznik po minutu 500 dinara itd. Budžet mora biti pun da bi Vlada i neskromno ministarstvo na miru mogli da arče harač.
Sad ću da vam, gospodine ministre, hvala što razgovarate mobilnim telefonom, pojasnim kako ste vi samo iz jedne opštine mogli da napunite budžet. Reč je o onoj mojoj priči oko zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta i gospodina Petra Jojića, Srboljuba Živanovića iz redova poslaničke grupe SRS.
Dobio sam od Ministarstva poljoprivrede imena i prezimena i naziv subjekata koji su platili zakup za 2008. godinu. Na osnovu prikupljene dokumentacije od opštine Zrenjanin, na 2.015 strana, zakup za 2008. godinu u opštini Zrenjanin je ukupno licitiran na 9.836 hektara i 25 ari.
Na osnovu te licitacije opština je trebalo da dobije 635.678.856 dinara. Od onog što sam dobio, opet iz opštine, na osnovu te papirologije stoji da je opština Zrenjanin ubrala 62 miliona dinara, a trebalo je 635. Ne govorim o 2007. nego o 2008. godini. Od tih 62 miliona u budžet, na poseban žiro-račun, ide 25 miliona. To su posebna namenska sredstva.
Od Ministarstva poljoprivrede sam dobio da su 82 na 2.015 strana, od velikog broja ljudi koji su licitirali zakup poljoprivrednog zemljišta u 2008. godini, njih 82 je ovde navedeno u spisku. Najveći broj onih koji nisu platili, ima ih desetak, jesu baš oni koji su došli ili dolaze agrarnom mafijom, poput Todorića, koji je kupio Dijamant, Fabriku ulja u Zrenjaninu, čiji je zadatak da otkupi 250.000 ha.
Kada sam sabrao sve ovo što je Ministarstvo poljoprivrede meni dostavilo, zaokružio sam cifru, svega je 75 miliona ubrano u 2008. godini, a trebalo je 635 miliona. Nažalost, ovde nije ministar finansija, nažalost ovde nije Ubpok, nema nikoga, nažalost nije ovde ministar policije, gospodin Dačić, pa da malo pročešljaju i vide gde se izgubilo negde oko 550 miliona dinara samo u opštini Zrenjanin od zakupa poljoprivrednog državnog zemljišta.
Normalno, kada ovako nešto imate pred sobom, kada nešto iznesete pred ovim visokim domom, kada građani Srbije ovo čuju, nadam se da će neko od vas i preneti, a evo govorim već dva meseca, ovo sam govorio u novembru 2008, u decembru 2008. godine oko ovih mahinacija. Gospodin Petar Jojić je govorio koliko ja, Srboljub Živanović isto koliko i ja, svi oni koji se bave zemljoradnjom i prate ovu delatnost, ali vidim da niko ne reaguje.
Zbog toga donosi odluku ministar poljoprivrede da će subvencije u 2009. godini dobiti samo profesionalni seljak. Voleo bih da je ovde ministar Dragin, dr Saša Dragin, i da mi objasni šta je po njemu formulacija - profesionalni seljak? Onaj koji se samo čisto bavi poljoprivrednom.
Šta ćemo sa onim ljudima koji su ostali bez radnog mesta, žive na selu, otac i majka, baba, deda pokojni, ostavili im zemlju i to im je jedini izvor prihoda? Po njemu oni više ne mogu da dobiju subvencije. To je takva greška i konstatacija jednog ministra, da ću biti uporan za ovom govornicom dok ne bude došao ili se našao prvi od zakona iz Ministarstva poljoprivrede, pa da mi to objasni.
Proizvođači duvana ostaju bez subvencije. Šta da pričamo o onome ko ima farmu krava? Normalno, tu je proizvod, kada gajite krave imate mleko, oni gledaju da na selu imaju zaokruženu poljoprivrednu proizvodnju. Imaju traktor. Taj traktor troši dizel. Sa ovim povećanjem vi ćete još više napraviti troška tom poljoprivrednom proizvođaču, a cena mleka ide dole. Opet zaslugom fabrika koje se bave finalnim proizvodom tj. pravljenjem pavlaka, sireva, kiselog mleka, pasterizovanog mleka.
Ne mogu a da ne spomenem ovde one koji imaju, a imamo dosta praznih sada objekata stočarskih u Srbiji, ono malo što je ostalo, i taj se bavi zaokruženom poljoprivrednom proizvodnjom, proizvodi kukuruz, proizvodi pšenicu, proizvodi ječam. On koriste gorivo, koristi dizel. Opet ovim povećanjem akciza na dizel od 16,66 na 26 dinara dovedete seljaka u još težu poziciju.
Ne znam da li je uspeo dr Dragin da se prošeta malo atarima i centralne Srbije, i severnog dela Srbije, Vojvodine, da vidi da i dalje ima oko 40% nepooranog zemljišta. Seljak je na ivici egzistencije. Nema više para odakle da izdvoji. Strašno je da vam dođe neko iz staračkog domaćinstva i pita da li možete da mu pozajmite 20 litara nafte, pa bar ono što mu je hitno da na proleće uradi, što mora da krajem marta poseje, pa da to uradi. To je katastrofa. Ovakvo razmišljanje jedne Vlade, razmišljanje ministra finansija, razmišljanje ministra poljoprivrede više ne može. Ne može seljak ovo više da izdrži i ne može da trpi, zahvaljujući tome što vi niste u stanju da stanete na put toj agrarnoj mafiji ili poljoprivrednoj mafiji.
Izvinjavam se ovim jadnim seljacima koji uspeju da u tom zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta uzmu po neki hektar, nego oni što uzimaju na stotine hektara, da ne kažem na hiljade, a ne plate ni dinara. Gde je ta garancija koju je moralo Ministarstvo poljoprivrede da uzme od svakoga ko je licitirao zemlju i sada je pusti? Samo od opštine Zrenjanin imali biste dodatnih 550 miliona, jer je svega ubrano 75 miliona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe kolega Momčilo Duvnjak, koji je objektivno sprečen, podneo je amandman na član 5. razdeo 14, a kada kažem razdeo 14. onda se to odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, koja glasi - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.
Naime, gospodin Momčilo Duvnjak je hteo u koloni 6. iznos od 17.285.000.000 da zameni iznosom od 17.315.000.000, naime, da poveća za 30 miliona dinara subvencije za poljoprivredu. Zatim, isto to u koloni 8, iznos od 17.885.000.000. da se zameni iznosom od 17.915.000.000, što isto govori da želi da se poveća Ministarstvo poljoprivrede za još 30 miliona dinara, s obzirom da je poljoprivreda u katastrofalnoj situaciji.
U više navrata pokušavao sam da dam do znanja kako može da se pomogne poljoprivredi, gde je krivica kod bivših ministara koji su zdušno, tobože donoseći neke zakone, mislili da će dobar deo novca otići u budžet opštine, pa pokrajine i budžet Republike Srbije. Međutim, vi niste imali razumevanja.
Evo, i te 2006. godine, kada je ministar poljoprivrede bila Ivana Dulić-Marković, donet je taj famozni zakon o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, gde smo mislili da će donošenjem tog zakona dobar deo novca, a to je od 100% datog u zakup poljoprivrednog zemljišta 40% ići opštini, 30% pokrajini, 30% Vladi Republike Srbije.
Međutim, taj zakon je donet. Ministarstvo je prosledilo opštinskim vlastima da moraju da oforme komisije, a te komisije će oformiti one komisije koje će dati i odlaziti na licitacije ispred tih opština za one koji budu licitirali.
Međutim, izgleda da je tu ulogu tada ministar Ivana Dulić-Marković shvatila tako da treba da napravi nešto što se zove paorska mafija. Samo ću iskoristiti jedan kratak deo da vam pročitam, a to su objavile jedne novine koje su dosta čitane u Srbiji.
Kaže - bivša ministarka poljoprivrede i potpredsednik Vlade Srbije, Ivana Dulić-Marković, po prestanku važnih državnih funkcija, nastavila je karijeru kao uticajni hrvatski lobista. Sa grupom istomišljenika već mesecima pokušava da otme više od 250 hiljada hektara srpske državne zemlje i omogući vodećim hrvatskim proizvođačima hrane i tajkunima da sasvim preuzmu srpsku poljoprivredu.
Dulićeva, pomoću svoje organizacije 100 P plus ili sto paora plus pokušava da razori velike poljoprivredne kombinate, u čemu joj nesebično pomažu B92 i lokalni vojvođanski mediji, na čelu sa gospodinom Pajtićem i DS.
Gospođa Ivana Dulić-Marković je samo jedna u nizu od onih koji zloupotrebljavaju svoju funkciju kod izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta i tu funkciju i tu ulogu nastavlja u 2007. godini ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević. Dokumentovano ću vam pokazati kako je to smišljeno rađeno - čovek koji je odobravao da u 2007. godini oni koji su zakupili državno zemljište ne plaćaju nikome ni dinara.
Gospođo ministar Dragutinović, vi biste morali po tom pitanju da se malo posavetujete i sa predsednikom Vlade, a imate i tu moć da putem inspekcijskih službi dođete do ovih saznanja koja ću vam dokumentovano, uz 2.015 strana, nemam ovde mesta da držim tu tašnu, evo, pošto dolazim iz opštine Zrenjanin, pokazaću vam ono što je za vas bitno.
Opet vas molim da na osnovu vaših ministarskih ovlašćenja krenete da ove stvari razotkrijete - šta je sve uradila Ivana Dulić-Marković i gospodin Slobodan Milosavljević.
Interesantno je da kod davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u opštini Zrenjanin nigde u zapisniku od javne licitacije nemate predsednika komisije, nego je svugde Halas Nikola, zamenik predsednika komisije. To je onaj gospodin koji je još uvek u pritvoru zbog one građevinske mafije, poznate mafije grada Zrenjanina.
Znači, on kao šef za građevinu i izdavanje zemljišta građevinskog u Zrenjaninu, čak je i zamenik predsednika komisije za izdavanje zemljišta u zakup. Sada tu ne pravimo neke probleme, ali da krenem malo dalje.
Vi imate veoma interesantnu situaciju. Ovde ima odluka o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta, gde stoji da je Lukić Petru, sa matičnim brojem itd, zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ukupne površine od 78 hektara, pola ara i 76 metara, koje se nalazi u opštini Zrenjanin, da je u listi nepokretnosti, predlaže se i da on ulazi u taj zakup - kao, on je kupio.
Međutim, kada uzmete licitacioni list, svi ljudi koji su licitirali, dole vam stoji - komisija konstatuje da je ponuđač broj 14, AD "Dijamant agrar", ponudio najveću cenu od 107.500 dinara i on ulazi kao posednik u tih 78 hektara. Ko je sada ovde dobio, ako piše da se Lukić Petru daje u zakup poljoprivredno zemljište, ista površina, isti naziva parcele, a dobija i taj "Dijamant agrar", koga je kupio gospodin Todorić, hrvatski državljanin, kupio i fabriku ulja "Dijamant" gde pripada i "Dijamant agrar".
Sad se postavlja pitanje: zbog čega ovo zemljište, koje košta i faktički je kupljeno za 8.391.192 dinara ili preračunato u evrima 103.000 evra i 422,70 centi, nije uplaćeno - nijedan evro u 2007. godine. Evo gde ste vi već izgubili, gospodo, 103 hiljade evra samo za 78 hektara.
Dobija "Dijamant agrar", ali "Dijamant agrar" koji je u stečaju. Ovde piše "Dijamant agrar" AD Zrenjanin, u stečaju. Kupio je i drugo zemljište, gde se kaže - da oni imaju prava bez obzira što su u stečaju.
Vi dobro znate kao ministar finansija - kada je jedna firma u stečaju, ko plaća taj zakup. Znači, sud je nadležan, od onih koji nisu izmirili obaveze kako pristiže, tako sud to reguliše i taj "Dijamant agrar" više neće ni dinara dati, jer je on u stečaju - a pokupovao je puno, puno zemljišta u opštini Zrenjanin.
Ono do čega sam došao, kada je reč o oko zakupa - u opštini Zrenjanin je ukupno dato u zakup 9.836 hektara za 2007. godinu, što je ukupno 635.678.856 dinara. Od toga, u 2007. godini nije uplaćeno ni dinara. Od ovoga u 2007. godini nije uplaćeno ni dinara, a znate da 40% ide opštini, 30% pokrajini i 30% ide Republici Srbiji.
U 2008. godini je uplaćeno, znači dokument koji je original, dobijen je od opštine Zrenjanin, uplatila su samo 32 subjekta, 32 lica, i to ukupno, ministre, iznosi 62 miliona. Licitirano je za 635 miliona, a svega je 62.664.068 uplaćeno, a iznos od 40% pripada toj opštini - 25.065.602, 91.
Evo vidite kako lepo može da se zakupi poljoprivredno zemljište, da tadašnji ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević u 2007. godini odobrava - na osnovu zakupa da ne treba da plate u 2007, jer su tobože oni već posejali kulturu.
A ovde lepo stoji, zapisnik sa javne licitacije za izbor najpovoljnijeg ponuđača za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, po oglasu objavljenom u dnevnom listu "Dnevnik" od 17. marta, a postupak javne licitacije je vođen 20. aprila 2007, sada oni su jednostavno ušli u posed.
Nije tačno, oni njima, odnosno u decembru 2006. je javljeno od strane opštinske komisije da će doći do zakupa, u stvari do javne licitacije - da ne bi trebalo da ulaze u posed i da seju, bez obzira da li će oni biti ti koji će uzeti u zakup ili neće. Oni daju sebi za pravo, u dogovoru sa tom istom opštinskom komisijom - da mogu da zakupe, a da neće platiti ni dinara, jer je taj dogovor, pola sebi u džep, a pola onom ko licitira.
Ovo se ne odnosi na one individualne poljoprivredne proizvođače, seljake, kojima se izvinjavam zato što moram da spomenem ove tajkune, koji su uspeli nekako da zakupe tih 10, 20, 30 hektara, a oni koji su zakupili puno, puno više - ti su jednostavno sebi dali doprinos takav da rade na stotine hektara, neki rade na hiljade, nikome ništa ne plaćaju, a vi, samo jednim ovakvim ispitivanjem, iz jedne opštine vidite koliko ste mogli da dopunite ovaj vaš budžet.
Ovaj budžet, koji kasni 40 dana, vi ste ti koji sada svaljujete na SRS da smo mi krivci što ovaj budžet treba da se usvoji danas do ponoći, a mi samo želimo da građanima Srbije pokažemo, da svojim amandmanima ukažemo koliko je ovaj budžet loš.
Budžet koji, posebno kada je reč o razdelu 14, neće dobro doneti ionako lošem stanju agrara u Srbiji, i mislim da ovaj budžet, bez obzira kako ga pozicija smatrala kao tobože restriktivni, samo zbog ove teške ekonomske situacije u svetu, Evropi i našem okruženju, ali to ne znači da morate da svaljujete krivicu na SRS da ne želi da usvojite budžet.
Mi želimo da ga usvojite, ali je to trebalo da razmišljate pre 40 dana, kada je trebalo da ga staviti u proceduru u ovom visokom domu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno ne mogu da verujem da ova poslanička grupa, a posebno Stefan Zankov napiše jedan amandman, i to protiv: u članu 5, razdeo 3, glava 3.8, funkcija 110, da se brišu. Ona jednostavno govori i reč je o Kancelariji za evropske integracije.
Gospodo, vi sada kao nova poslanička grupa hoćete da uđete u Evropu. Ne vidim razlog zašto bi sada vi ovo brisali ovu kancelariju. To je osnova da otvorite prvo ta vrata da bi ušli na neka veća vrata, šira vrata koja su normalno put ka Evropi. Vi ste ti koji ovde za govornicom govorite kako hoćete u Evropu.
Menjate neku novu retoriku koju ste pričali 18 godina, a sada jednostavno kažete - ne, mi smo protiv toga da Kancelarija za evropske integracije dobija tih 120 miliona i 600 hiljada dinara. Izgleda da vama kako ko naređuje, vi tako onda i pišete amandmane, izlazite za govornicu, pričate.
Vratiću se samo na ovaj amandman Vučete Toškovića, koji je isto tražio da u članu 5, razdeo 3, glava 3.7, funkcija 110, da se briše. Naime, reč je o Kancelariji za saradnju sa medijima, a mi koliko znamo, gospodin Nikolić je ovde pre neki dan imao jedan verbalni duel sa gospodinom Batićem i sa ljudima iz SDP-a, gde su oni kratko rekli, posebno kolege iz LDP-a da su toliko na televiziji da jednostavno LDP nije imao toliku minutažu uopšte za celu kampanju koja je bila u maju. Oni jednostavno podnose ovaj amandman da se ova saradnja sa medijima tj. mediji jednostavno obrišu iz finansiranja u ovom budžetu koji je za 2009. godinu.
Međutim, iskoristiću priliku da ukažem na ono što je bitno, a što većina iz drugih poslaničkih grupa preskače, a to je problem poljoprivrede. Ovde jasno i glasno nam stoji da sredstava iz budžeta za 2008. godinu za poljoprivredu su bila 27 milijardi 690 miliona 760 hiljada 631 dinar, a u 2009. godini su 20 milijardi 493 miliona 699 hiljada 700 dinara. Za nekih sedam milijardi je manji ovaj budžet koji bi bio dodeljen Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i neće biti nikako podsticajan za ovako posrnulu poljoprivredu koja u poslednjih sedam-osam godina veoma loše stoji.
To je sve zahvaljujući ministrima koji su tako zdušno donosili zakone, kao što je Zakon o izdavanju državnog zemljišta u zakup. Onda se pojave, evo ovako samo malo uveličani tekstovi, pa kažu 23.1.2008. godine, Specijalno tužilaštvo proverava zloupotrebu nacionalizacije u Vojvodini, a za bivšu ministarku Ivanu Dulić-Marković se sumnja da je organizator kriminalne grupe.
Ministarstvo poljoprivrede već dva meseca sprovodi opsežno kontrolu vojvođanskih seljaka koji su dobili novac od subvencija, takozvana podsticajna sredstva od države, ali ih nisu iskoristili za proizvodnju hrane, niti mogu da dokažu gde su potrošili novac. Više od 700 domaćinstava, po odluci bivše ministarke Ivane Dulić-Marković, dobilo je između tri miliona i šest miliona evra za podsticaj proizvodnje. Na listi odabrani su članovi i simpatizeri G 17 plus, a većina subvencionisanih je, po svemu sudeći, zloupotrebila taj novac.
Podsećanja radi, Ivana Dulić-Marković je, posle završenog mandata na mestu ministra poljoprivrede i potpredsednice Vlade, nastavila da radi kao uticajni hrvatski lobista. Sa grupom istomišljenika već mesecima pokušava da otme više od 250 hiljada hektara državne zemlje i omogući vodećim hrvatskim proizvođačima hrane i tajkunima da sasvim preuzmu srpsku poljoprivredu.
Dulićeva, sa svojom organizacijom 100 P plus, Sto paora plus, treba se snaći i lepo izmisliti jedan naziv, pokušava da razori velike poljoprivredne kombinate, u čemu joj nesebično pomažu B92 i lokalni vojvođanski mediji, normalno, uz pomoć G 17 i Pajtića.
Kako svedoče njeni bivši saradnici, kada je saznala da više neće imati uticaj na državnu politiku u oblasti poljoprivrede, žestoko je reagovala, urlala je, lomila sve po kancelariji, histerisala, vriskala, plakala. Očigledno je obećala sve i svašta hrvatskim tajkunima i lobijima tzv. paora.
Specijalno tužilaštvo već duže vreme proverava zloupotrebe i malverzacije u Vojvodini, a za Dulićevu se sumnja da je organizator kriminalne grupe, kaže se u nastavku, tvrdi za "Kurir" izvor iz Vlade Srbije.
Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, posebnu novčanu pomoć države dobili su politički povlašćeni paori, znači, oni koji su članovi G17 i poznatog žutog preduzeća DS, koji su predstavljeni kao komercijalno porodično seljačko gazdinstvo ili kao pravna lica.
Kad treba da povuku državne subvencije i povlašćene kredite, onda su samostalna gazdinstva. Kada treba da od države dobiju pomoć za povećanje proizvodnje, da se otkupe staračka domaćinstva, onda su preduzeća. U tome je kriminal.
Dvojno su registrovani i na taj način magarče državu i kradu milione evra poreskim obveznicima. Ne prijavljuju sezonsku radnu snagu, ne plaćaju poreze i doprinose, sve rade na crno i pri tom dobijaju i pomoć od države.
Ovo je drugi članak koji je izašao u novinama. Piše - Paorska mafija, Ivana Dulić-Marković. Ne verujem da ću imati vremena i ovo da vam pročitam. Nadam se da ste ovo uspeli ranije da čitate i da dođete do ovih novina.
Ali moram da iznesem jednu činjenicu, kod zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, zahvaljujući neodgovornosti ministra Slobodana Milosavljevića u 2007. godini, država je izgubila mnogo novca koji bi sada ovom budžetu pomogao. To je čovek koji je, kao odgovorna ličnost, kao ministar, odobravao da mnogi tajkuni koji su kupovali, izvinjavam se pojedinim seljacima paorima koji su uspeli da kupe 10-20 hektara da zakupe, a drugi, zahvaljujući ministru Slobodanu Milosavljeviću, nisu u 2007. godini platili ni dinara.
Zrenjanin, to je zrenjaninska opština, u 2007. godini izgubio je 635 miliona dinara od zakupa od onih koji su to zakupili. Ni dinara nije uplaćeno, ni dinara, a svega 32 subjekta su u 2008. godini uplatili 62 miliona. Od toga je pripalo 40% opštini, 25 miliona.
Vidite vi šta bi bilo da su uplatili u 2007. godini onih 635 miliona i da je 240 miliona je ostalo opštini, a onih 380 miliona, pošto ide 30% pokrajini, 30% Republici, da je otišlo samo iz jedne opštine. Koliko sam čuo od kolege Petra Jojića, samo u Pančevu milijardu nisu uplatili u 2007. godini, opet zahvaljujući ministru Slobodanu Milosavljeviću koji je to odobrio.
Licitaciju vrši opština, ali odobrenje daje ministar. Ugovor je taj koji je validan i koji snosi zakonske sankcije kod toga kada neko ne izmiri obaveze prema državi.
Još jednom ponavljam, izvinjavam se, onim individualnim poljoprivrednim proizvođačima, seljacima, paorima, jadnicima koji su uspeli da dođu nekako do tih 10, 20, 30 hektara da kupe, ali neko im je rekao iz opštine izvolite, ne morate, pošto nam je ministarstvo javilo, ne morate da platite.
Ugovori su pravljeni početkom marta. Koja se kultura seje početkom marta? Nijedna, jer je još uvek sneg, nažalost, nadam se da će ove godine tako biti u martu. Prva kultura koja se seje to je kukuruz i seje se početkom aprila. Međutim, vi izgleda da stvarno ovo što iznosim za ovom govornicom ispred poslaničke grupe SRS, što iznosi gospodin Petar Jojić i još par kolega... (Predsednik: Vreme, gospodine.) što se tiče Ministarstva poljoprivrede...
(Predsednik: Gospodine Krstin, završite.) Odmah ću.
Do sada sam 12 puta postavio poslaničko pitanje. Gde su nepovratna sredstva, ko ih je dobio? Koji su to subjekti, imena i prezimena? Do sada nisam dobio nijedan odgovor od 2004, 2005, 2006. i 2007. godine. Nijednom.
Samo još, izvinjavam se, odmah završavam, evo jedno. Koliko je Republika Srbija ostvarila sredstava od zakupa državne zemlje u 2007. i 2008. godini i gde su utrošena sredstva? Zašto Ministarstvo poljoprivrede ne pušta garancije za naplatu zakupa državne zemlje od fizičkih lica koja nisu platila za 2007. i 2008. godinu i ko ih štiti?
Gospodo, znači, kada se licitira i kada se kupuje, u stvari uzima u zakup državno poljoprivredno zemljište, neko mora da podnese menicu i založno pravo, pa ako ne plati, onda se ono aktivira u roku. Međutim, gospodin Slobodan Milosavljević, tada ministar, u 2007. godini odobrava ljudima da prave ugovore o zakupu, ali nemaju garancije niti menice. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. Bio sam svedok u kancelariji gde su sedeli gospodin Arsić i njegova drugarica Irena, gde onako ljut meni u prolazu, kada sam ga pitao šta si se sada odjednom naljutio i razljutio, kaže, ne znam više šta da radim, skupio sam 270.000, 200.000 ide Voji, a 70.000 ide Tomi u džep.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, članove 104, 225. i 226. Gospodine Mašiću, nažalost, vama još na reveru stoji, beli vam se, kako vam je bio bedž - dr Vojislava Šešelj, a ovaj manji sada koji imate, to vam je dala DS, ne može da pokrije koliko je malo sa strane.
Ali, nemojte kriviti SRS da SRS tobože doprinosi glasanju za budžet, jer nismo bili na odboru, pa je odnos bio 6:5. U stvari, vas petoro je glasalo protiv. Meni je iz poniženja da dođem na Odbor gde vi predsedavate.
Prvo, gospodine Mašiću, 57 poslanika SRS, i 21 koje vam je dala DS ne može da ima predsednika odbora, jer to pripada SRS, znači, predsednik Odbora za poljoprivredu. Vi to dobro znate. Evo, pošto ste čačkali mečku, vi sledeći put kada budete držali Odbor za poljoprivredu nećete više moći da ga održite. To vam obećavam. To pripada SRS.
Ne možete i to oteti. Oteli ste 21 poslanika, ali nećete moći da uzmete i odbor, kao što pripada Administrativni odbor, Odbor za industriju, Odbor za poljoprivredu itd.
Prema tome, nemate pravo da kažete da SRS nije htela da bude protiv budžeta koji je namenjen, posebno razdeo 14, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Da vi predsedavate i da tražite da se šetamo i držimo odbore sa Sonjom Liht, izvinjavam se, to neću.
Kakve veze ima poljoprivreda sa Sonjom Liht, recite mi. Da li ste nam slali materijal, više se ne sećam, jer kada sam pročitao - Sonja Liht, meni je bilo sve jasno. Da li to radi Odbor za poljoprivredu? Meni da vodi Odbor za poljoprivredu Zoran Mašić i Sonja Liht, izvinite, to mi je iz poniženja.
Ali, vama treba da bude jasno da predsednik Odbora za poljoprivredu će od nove godine biti iz SRS, jer to nama pripada, ne pripada vama, pripada najjačoj opozicionoj stranci. Uostalom, što kaže šef poslaničke grupe, to je i Boris Tadić shvatio.
Prema tome, gospodine Mašiću, videćemo ko će biti u sali kada se bude glasalo, ako dođe do njega, a ko će biti van sale. SRS je protiv ovakvog budžeta, koji je posebno loš u razdelu 14 za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i one napaćene seljake. Hvala.

Po Poslovniku, član 104, 225. i 226, što bi rekao moj kolega Srba Živanović, svi.
Gospodine Mašiću, za našu stručnost iz poslaničke grupe SRS vi ponajmanje možete da pričate. Reći ću vam da ste me u prošlom sazivu molili sat i po vremena ovde da vas pustim da pričate pre mene, jer ne znate šta ćete pričati ako počnem da pričam o poljoprivredi. Ima kolega poslanika koji mogu da potvrde to. Stvarno nema smisla.
Ne pretim vam za govornicom da vi nećete biti, da ćemo mi vas izneti sa stolicom napolje. Naprotiv, zna se, najjačoj opozicionoj stranci pripada Odbor za poljoprivredu. Koliko znam, nas je 57, vas je 21. Znam da ste vi imali dobre sabirke kad ste bili predsednik Upravnog odbora Novosadskog sajma, ali sam kupio auto na lizing, da dalje ne govorim.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o budžetu za 2009. godinu. Pred nama je u 2009. godini ekonomska kriza, ali ja koliko vidim agrar zahvata ova kriza već punih sedam tj. osam godina, zahvaljujući tome što vi iz ''žutog'' preduzeća i vaši koalicioni partneri, počev od petooktobarske revolucije, postavljate takve ministre koji ispred sebe nemaju viziju kako, jednostavno, stvoriti Srbiju kao najjačeg regionalnog izvoznika hrane i najstabilnije agrarne politike prema ovim seljacima, koji ovako nisu poniženi čak ni za vreme sankcija, kada smo ih svojevremeno imali.
Evo, to se već vidi po ovom budžetu za 2008. godinu, gde su sredstva iz budžeta za razdeo 14 za ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 27 milijardi i 700 miliona dinara, da ne govorim sada, zbog malo vremena u osnovi, cifre sitne, a u 2009. godini oko 20 milijardi i 500 miliona, što se očito vidi da ste stavili sedam milijardi manje za ovaj razdeo 14. To znači da ste subvencije za poljoprivredu smanjili za 5 milijardi dinara i vi ovu posrnulu granu koja ipak još uvek odoleva svim ekonomskim krizama, stavljate u još lošiju situaciju.
Da nemate dugoročnu politiku prema agraru pokazuje činjenica da, recimo, u 2007. godini zemljoradnik po skidanju useva, mislim na pšenicu, preuzima, tj. prodaje pšenicu po 11,5 i 12 dinara da bi početkom 2008. godine taj skladištar, taj tajkun, prodavao tu istu pšenicu po 24 dinara, izgleda da su tajkuni izgleda ti koji vode agrarnu politiku. Ako spomenu i kukuruz koji je prošle godine bio 18 dinara ili 1.800 dinara za 100 kilograma, ove godine momentalno na berzi, danas sam nazvao, kreće se oko 7,5 dinara ili 750 dinara 100 kilograma, to je još jedan pokazatelj da iz godine u godinu ne zna seljak da se opredeli koju kulturu sejati.
Ako pričamo o tovljenicima, o stočarstvu, slobodno se možete postideti prošle godine, seljak, u stvari onaj koji se bavi time, ima farmu i bavi se jednom većom proizvodnjom tovljenika, prodavao jedno vreme od 55 dinara do 80 dinara, a ove godine je dostigao cenu i 170 kilograma žive stoke. Ako pričamo o mleku i mlečnim proizvodima, mislim da ne treba ni tu biti puno mudar, ali vi stvarno nemate tu viziju kako unaprediti i njih. Čujemo da će proizvođači, oni koji ne proizvode nego samo prave finalne proizvode, mleku cenu nešto spustiti niže, mlečni proizvodi isto, ali zato će onom koji proizvodi mleko i njemu cena otići dole i ne znam koliko će već imati mogućnosti više da izdrže te nedaće koje je suzbijao.
Što se tiče ove jesenje setve, svedoci smo da je đubrivo otišlo 100% gore, ne zna seljak više koju kulturu da seje: ili onu koja će momentalno biti zasejana u ovom jesenjem delu posle skidanja letnjih kultura ili preći na onu prolećnu, na suncokret i kukuruz. Imate i lošu procenu i lošu politiku koju ste napravili zahvaljujući tada ministru poljoprivrede u 2004, 2005, i 2006. godini, Ivani Dulić-Marković, kod Zakona o zakupu poljoprivrednog zemljišta, što je u 2007. godini nastavio Slobodan Milosavljević, kao ministar poljoprivrede, a to se zove ''paorska mafija ili agrarna mafija''.
Naime, svedoci smo, a ja sam, nažalost zbog ove minutaže, pripremio, onih u ''žutoj'' tašni, sa 15 kilograma papira, da vam pokažem kako još uvek uništavate ono što je još ostalo i po vama što se može uništiti, a to je zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Konkretan primer, dolazim iz opštine Zrenjanin, tamo je u 2007. godini trebalo biti naplaćeno 635 miliona dinara od zakupa poljoprivrednog zemljišta, međutim, nijedan dinar nije uplaćen, a što se tiče 2008. godine, umesto opet 635 miliona dinara uplaćeno je svega 62 miliona, što znači da oko 240 miliona opština u 2007. godini nije ubralo ni stavila u svoj budžet, a 380 miliona ili 30%, tj. 50%, 190 miliona, pa opet na 190 miliona dinara – Republika, a reč je o samo jednoj opštini.
Meni je žao što ne mogu više da se uključim u diskusiju oko budžeta za 2009. godinu, ali reći ću kada budemo diskutovali po amandmanima, svaki amandman nosi 15 minuta, a tada ću pokazati i dokumentaciju oko malverzacije u vezi zakupa poljoprivrednog zemljišta, zahvaljujući vašim ministrima, ministrima koje ste vi stavljali u vašu vladu. Hvala.(Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104.
Bivši ministre poljoprivrede, gospodine Slobodane Milosavljeviću, godine 2006. smo doneli Zakon o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta. Lokalne samouprave su decembra meseca oformile komisije koje su napravile plan davanja u zakup tog poljoprivrednog zemljišta.
Znači, tada se pravi ugovor između zakupca i komisije za prodaju zemlje, što se tiče lokalne samouprave. Ali, nijedan taj ugovor nije bio validan dok ga vi niste odobrili.
Samo mi objasnite kako je moguće, kako ste mogli odobriti da u opštini Zrenjanin u 2007. godini (spremio sam 2.015 listova kada ovde budem došao da pričam u načelu) oni zakupe zemljište, a da ga ne plate? Počeli su sa plaćanjem u 2008. i plaćeno je svega 62 miliona. Godina 2007. je izuzeta - vašim odobrenjem.
Vi ste omogućili onima koji su zakupili državno poljoprivredno zemljište, a samo u opštini Zrenjanin je vrednost preko 600 miliona, samo da plate u 2008. godini, 62 miliona, a od toga 25 miliona ide opštini (jer 40% ide opštini, 30% pokrajini, 30% ide Republici). Vi ste odobrili da preuzmu i da rade na hiljade hektara i da niko ne plati niti opštini, niti pokrajini, niti Republici. Zar to nije krivično delo?
Znači, ne može da bude validan taj ugovor, koji je uradila Komisija za zakup zemljišta, znači između licitanta i komisije, a da vi niste odobrili. A vi ste samo u opštini Zrenjanin odobrili da u 2007. godini ne plate ni dinara za hiljade hektara, koji su vredeli preko 600 miliona dinara.
Doneću vam dokument, spremio sam to za raspravu u načelu (već je to počelo, u stvari, ali trebalo bi sutra da se javim). Voleo bih da tu sedite, da budete prisutni da vam pokažem dokumentaciju koja je ogromna (rekao sam već, 2.015 listova). Isto to sam nagovestio još pre nekih mesec i po dana.
Vi ste tada, u 2007. godini, kao ministar poljoprivrede, odobrili da toliko zemljište neko zakupi, a da ne plati. To je na vašu čast, kao ministra poljoprivrede, a na veliku žalost ove države.

Dame i gospodo narodni poslanici, najzad je još jedan od evropskih zakona stigao pred ovaj visoki dom. Drago mi je što učestvujem po amandmanu ispred poslaničke grupe SRS.
Naime, podneo sam amandman na naziv odeljka 6, da se briše naslov iznad člana 99. i sam član 99. Poznat je stav SRS, koja je protiv osnivanja novih uprava, agencija, zavoda i raznih drugih organizacija kojima se povećava državna administracija i birokratski aparat, što može dovesti do raznih zloupotreba i mahinacija. Uzeo sam onda regulisanu materiju po važećem Zakonu o javnim nabavkama, član 18, pa sam uzeo Predlog zakona o javnim nabavkama, čl. 99. i 100, a ovde 18. i 19.
Po važećem Zakonu o javnim nabavkama, član 18 kaže: "Obrazuje se Uprava za javne nabavke, kao posebna organizacija za obavljanje stručnih poslova u oblasti javnih nabavki, radi obezbeđivanja uslova za ekonomičnu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih sredstava za javne nabavke i podsticanje konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupku javnih nabavki (u daljem tekstu: Uprava). Na rad i organizaciju uprave primenjuju se propisi u državnoj upravi".
Isto to, znači reč je o šestom odeljku Predloga zakona o javnim nabavkama i obliku organizovanja. Član 99, trebalo bi da pratite, videćete da je to identično - Uprava za javne nabavke je posebna organizacija koja je obavljala stručne poslove iz oblasti javnih nabavki, obezbeđuje uslove za ekonomičnu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih i finansijskih sredstava za javne nabavke i podsticanje konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupcima javnih nabavki. Na rad i realizaciju Uprave za javne nabavke primenjuju se propisi o državnoj upravi.
Zatim, u važećem Zakonu o javnim nabavkama, član 19, gde iznad isto piše poslovi, član 100. gde pišu poslovi, vidi se da su identični, ali o tome će koleginica, da ne bih sad pričao o članu 100. i uzimao njenu temu, pa ću preći na onu diskusiju koja je veoma bitna, a to znači, kao i do sada, Uprava za javne nabavke je posebna organizacija koja obavlja stručne poslove u oblasti javnih nabavki, a to kod vas izgleda da su zaduženi da stručno zabašure javne nabavke.
Da li da nabrojim ono svojevremeno ili sadašnjih vozova i železnica, trošenje novca za puteve u Srbiji i još milion nabavki javnih iz budžeta, kada govorim mislim i na gradove, mislim na opštine, javna preduzeća i ustanove gde se novac građana sliva u džep zaslužnih članova vladajuće koalicije ili žutog preduzeća i G17.
Kažete da će Uprava za javne nabavke organizovati efikasnu i transparentnu upotrebu javnih finansijskih sredstava za javne nabavke. To će biti isto kao i dosad, sve sem efikasno i transparentno. Efikasno jedino kad treba da se zaposli neko iz vladajuće koalicije i da se otmu državne pare tako što će se zataškati sve nebuloze prilikom javnih nabavki.
Na kraju, kao i dosad, navodi se da će Uprava za javne nabavke, podsticanjem konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupcima javnih nabavki, ovo je posebno do sada funkcionisalo, pa će tako i po ovom zakonu: konkurentnost se meri količinom korupcije. Ako neko da više, njegovo je.
Nije ni čudo što nas smatraju za najkorumpiraniju zemlju u Evropi, jer samo smišljate kako da uokvirite zakonski manipulisanje državnom imovinom i parama.
Pogotovo je dobro što se u odeljku sedam ovog zakona organizuje zaštita ponuđača i javnog interesa i proširujete broj činovnika koji ćete imenovati po zasluzi i čije će plate padati na teret građana, odnosno budžeta, a čiji će efekti rada, kao i sve dosad, biti ravni nuli, mutne vode oko javnih nabavki će biti još mutnije, a informacije o trošenju para još nedostupnije.
Zato smatram da treba prihvatiti ovaj amandman, odnosno treba povući ceo zakon iz procedure i ozbiljno razmisliti kuda sve ovo vodi. SRS ima rešenje.
Još malo sad da proširimo ono i da dokumentujemo nešto. Samo se vi smejte, nećete dugo.
Uprava za javne nabavke je od 12 hiljada naručilaca u Srbiji uspela da pribavi svega 2.100 izveštaja o sprovedenim javnim nabavkama tokom 2007. godine i da u periodu od 2003. do 2007. godine potroši više od 108 miliona dinara iz budžeta, umesto da delokrug rada ovog beskorisnog budžetskog parazita bude poveren nekom od sektora, odnosno odeljenja Ministarstva finansija.
Upravo iz ovih razloga, Zakon o javnim nabavkama je danas izgubio smisao, a korisno je podsetiti da je on donet sa ciljevima uštede i racionalne upotrebe budžetskih sredstava, jačanja antikorupcijskih mehanizama, jačanja konkurencije i jačanja privatnog sektora. Nažalost, ovaj propis je danas postao instrument enormno brzog i lakog bogaćenja režima.
Da bismo to malo potkrepili, izneću činjenice, a danas su mnogi građani Srbije mogli da se uvere, opet u novinama DS, opet hapšenje, a čuli ste to juče i od Vjerice Radete i kolege Todorovića, vidimo da je opet ovde ta korupcija prešla iz Zrenjanina ka Novom Sadu, pa se ovde našao i direktor Vojvodinavoda, Branislav Radanović, pa direktor zrenjaninske hale sportova u izgradnji Zorana Stojačića, muža Snežane Lakićević-Stojačić, visokog funkcionera DS.
A sve zbog toga što je gospodin Branislav Radovanović, direktor Vojvodinavode, omogućio Goranu Kneževiću i mužu Snežane Lakićević-Stojačić da naprave onu marinu, svaki dan prolazim putem pored, pa smo se dugo pitali kako će marina biti ogromna, kako će jahtice, brodići, roštilji i roštiljdžije tu se nalaziti... samo gledajte gospođo Kolundžija, sve je ovo istina, ako treba, odvešću vas da vidite kako ta marina izgleda, jer da bi se napravila ta marina, tu je izvađeno 40.520 kubika mulja.
Nažalost, Branislav Radovanović je zaboravio da treba te usluge da naplati, mada, po nekim zakonima ne smeju trećem licu da se izdaju ti bageri i to je njegova velika greška. Ta greška ga košta tako što su ti radovi u vrednosti od 11 miliona dinara.
To je još jedna kap u moru korupcije i kriminala oko tih javnih nabavki, pa da potkrepim iz ovog članka gde se spominje i taj David Dimkić, načelnik za finansije SO Zrenjanin, Bratislav Tomić, poznati Baćko, koji je pokrajinski poslanik.
Piše - predsednik privremenog organa. Nije on tamo bio privremeni organ, on je tamo bio glavni organ.
Nikola Halas je bio najglavniji organ tamo, ima manji organ, pa veći organ, pa levi organ, pa desni organ, imate kod njih šta hoćete.
Zato kaže - prijavljeni su prekoračenjem svojih službenih ovlašćenja naneli štetu veću od 132 miliona dinara, tako što su sproveli javne nabavke za kupovinu različite opreme za koju nije bila predviđena pozicija u budžetu, a organizovana grupa je na taj način pribavila imovinsku korist u iznosu iznad 56 miliona dinara, oko 700 hiljada evra. To je samo deo žutog preduzeća. Hoćete malo da pričamo i o belim mantilima u Beogradu? I tu se selite sad malo.
Nemam još puno vremena, ali ću uspeti da vam dočaram nešto što je veoma interesantno. Dolazim iz opštine Zrenjanin, imam još četiri opštine u Srednjebanatskom okrugu, gde sam predsednik srednjebanatskog okružnog odbora SRS i potrudiću se da ih sve ovde iznesem, ne danas, neću uspeti.
Ali, kaže - sredstva za marketing i promociju postojećih resursa i mogućnosti investiranja u opštinu Zrenjanin u cilju privlačenja stranih investitora; pa se kaže - od 1.01. do 10.11.2008. godine je izdvojeno 16.682.042. Ali, ovde neka ''Multikompani", njih znam, 2.583.888, nego "CP Cosmopolitan" 13.569.410 dinara.
Ove sitne neću ni da nabrajam, ali ovo je bitno, građani Srbije - program raspodele sredstava za marketing, promociju postojećih resursa i investiranje u opštinu Zrenjanin u cilju privlačenja stranih investitora, ovo je urađeno 25.01.2008. godine.
Pa se kaže - na osnovu odluke o budžetu opštine Zrenjanin, u cilju privlačenja stranih investitora, sredstva u iznosu od 10 miliona dinara raspoređuju se na sledeći način - za ozvučenje grada Zrenjanina 2,5 miliona, a privlačenje stranih investitora, ovaj drugi deo je 7,5 miliona.
Ali, sledeći program o izmeni programa, koji je urađen 17. aprila, tri meseca kasnije, kaže - umesto 10 miliona dinara, stavljamo iznos od 16 miliona dinara. Umesto onih 7,5 sada stavljamo 13,5 miliona dinara.
Opet sledeći program o izmeni programa od 22. jula, sve tako lepo po tri meseca, kaže - sada menjamo onih 16 miliona dinara i umesto toga stavljamo iznos od 21 milion dinara. Umesto onih 13,5 miliona dinara stavljamo iznos od 18,5 miliona dinara.
Vidite, građani Srbije, kako je vlast u gradu Zrenjaninu trošila enormno pare tako što su samo izglasavali, a nisu vodili računa o tome da treba da još neko živi pored njih. Ovo je za 2007. godinu za opštinu Zrenjanin, usluge po ugovoru su 26 miliona. Onda imamo tu reprezentaciju 5.599.700 dinara. Imamo naknade članovima skupštinskih komisija nepuna četiri miliona, članovima saveta za strateški razvoj 2,5 miliona. Pa objava tendera informativnog oglasa tri miliona. To je u 2007.
Evo u 2008, od 1.1. do 31.10.2008, isto to, sa 26 miliona 884 hiljade 934 dinara.
Ostale stručne usluge 5.888.430 dinara. Reprezentacija smanjena na 4.258, doduše, ovde za svega deset meseci, pa 4.100.000 objavljivanje tendera i oglasa, te 3.600.000 naknade članovima skupštinskih komisija. Pokloni 3.045.000.
Voleo bih da mi neko objasni koji su tu, ali ću na osnovu slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja doći do toga koji su pokloni tako kupljeni sa tri miliona dinara.
Verujte mi, kada sam došao do ovih podataka, izvinjavam se građanima grada i opštine Zrenjanin, ali oni su hteli da imaju žutu vlast, žuto preduzeće. Evo, imate ih.
Ali, ako narod bude prosuđivao u sledećim izborima, ne bi smeli više na političkoj sceni Srbije niko od vas ni da se pojavi, a ne da dođete još da vršite marketing i da otvarate po dva-tri puta neke puteve, bolnice, porodilišta, jedan s jedne strane ulaz, a drugi sa druge strane ulaz.
Tako ste vi radili, januara se ulazi prvo odavde, a onda majski izbori ulazite sa drugog ulaza i otvarate to.