Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS-a, podneo sam amandman na Predlog zakona o zaštiti granice. Reč je o zabrani uzgajanja određenih poljoprivrednih kultura, a odnosi se na član 56.
Radi vidljivosti granične linije, ministar nadležan za unutrašnje poslove može zabraniti setvu određenih vrsta poljoprivrednih kultura, odnosno sađenje određenih vrsta voćaka i drveća i drugog rastinja, u dubini od 100 metara od granične linije, a ako to zahtevaju razlozi bezbednosti – i na većoj udaljenosti. U slučaju iz stava 1. ovog člana, vlasnik, odnosno korisnik zemljišta nema pravo na naknadu štete.
Tražio sam da se u članu 56. stav 1. reči: "ministar nadležan", zamene rečima: " ministarstvo nadležno ". Bez obzira na to, ministre, što ste vi taj koji potpisuje i odobrava, stav SRS-a je da to treba da radi ministarstvo kao državni organ, a ne ministar kao pojedinac.
Zašto korisnik zemljišta nema pravo na naknadu štete? Stavio sam, umesto reči "nema", reč: "ima" pravo na naknadu štete, jer smatram da vlasniku, odnosno korisniku zemljišta pripada pravo na naknadu štete, u smislu pozitivnih zakonskih propisa. To je stav SRS-a – dr Vojislav Šešelj.
Gospodine ministre, gospodin Krasić je rekao da je to neko sa Zapada pisao, pretpostavljam da je tako, ali nemojmo opet po tom jadnom vlasniku zemljišta, kome vi u ovom članu kažete da mu možete zabraniti setvu određenih vrsta poljoprivrednih kultura, odnosno sađenje određenih vrsta voćaka i drveća, a iz razloga bezbednosti državne granice.
Ako postoji Zakon o zemljištu, donet 2006. godine, postoji državno, privatno, zašto, gospodine ministre, niste to s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dogovorili i izvršili zamenu, pa to privatno pretvorili u državno, izmestili privatnika sa državne granice, i ne biste imali problema?!
Ako interveniše MUP, štete na tom poljoprivrednom zemljištu će biti ogromne. Međutim, ako se između redova pročita, potrebno je da taj individualni poljoprivredni proizvođač, ili vlasnik zemljišta bude prisutan u tom pograničnom delu, jer su nekada oni bili ti koji su javljali kada neko, kršeći zakon, prelazi državnu granicu. Konkretno, iz Rumunije u Srbiju. Oni su bili ti koji su javljali da se na toj i toj parceli, na tom i tom kilometru, pojavljuju tragovi da se učestalo prevode ljudi iz jedne države u drugu. Zato vi pokušavate da zadržavate ove vlasnike zemljišta da dalje ostanu tamo, ali izbegavate da se korisniku zemljišta kome se napravi šteta, ta šteta nadoknadi. To je veoma loše po tog korisnika.
Vi određujete koja će kultura biti posejana. Logično je da uz granični pojas ide nisko rastinje, detelina, pšenica, ječam, ovas, da bi taj granični pojas bio vidljiv. Nije dobro da tu bude posejan kukuruz, jer se između redova može prolaziti, a da ne pričam o voćnjaku i vinovoj lozi.
Drugo, po lucerki se vide tragovi, po pšenici se vide tragovi, po ječmu se vide tragovi, po ovsu se vide tragovi, jer nikada tu ne prolazi jedan, već određena grupa, a posebno kada je u pitanju trgovina belim robljem.
Vi ste to mogli ovim članom da ispravite, tu veliku grešku, i da Ministarstvo poljoprivrede, u dogovoru sa MUP-om, privatno zemljište zameni državnom zemljom. Tim pitanjem ste rešili i štetu koju MUP pričini. Verujte, kada prođu transporteri, tenkovi itd., to je ogromna šteta na tom poljoprivrednom zemljištu.
Međutim, ministre, da iskoristim sada vas, kao prvog potpredsednika Vlade i zamenika predsednika Vlade. Kada je reč o zemljištu, u Odboru za poljoprivredu smo pokušali, kolega Petar Jojić je čak doneo i dokumentaciju, dobro znate da je zakup državnog zemljišta već odavno krenuo, pokazali smo je na tom odboru i ministar nas je, čak, i molio da mu tu dokumentaciju dostavimo, da ukažemo da ima onih koji su zakupili državno zemljište od jedne do pet godina, a da to ne plaćaju do sada, uopšte.
U SO Zrenjanin sam tražio tu papirologiju o zakupu zemljišta, dobio sam 2.015 strana i našao sam da postoji potpis, s leve strane, onoga ko je licitirao, a da od pet članova komisije nijedan nije potpisao na deset strana. Šta to govori? Govori da su ti ljudi ušli u posed, a nikome ne plaćaju. Posebno je kolega Živkov izneo slučaj u Starom Bečeju, reč je o 11.000 hektara koji se rade već tri godine, a dotični ...
Gospodine ministre, ponovo sam tražio da mi dostave koji su to subjekti koji su to kupili, kada su platili taj zakup zemljišta, koji se kretao od jedne do pet godina, zavisi od opštine, od komisije koliko je procenila, da li treba prodavati na godinu, dve, tri, četiri ili pet.
Odgovorno vam tvrdim da, bar, 80 onih koji su licitirali do sada nisu platili ni dinar, ne u 2008, nego ni u 2007. i 2006. godini. Godine 2006. je izašao Zakon o zakupu zemljišta, ali uzmite samo u obzir 2007. i 2008. godinu i vidite koliko država gubi novaca samo zbog toga što komisije koje su pri opštinama rade neodgovorno, u dogovoru s onima koji licitiraju stavljaju novac u džep, a ovi dolaze do ogromnih poljoprivrednih površina i rade ih bez ikakve nadoknade.
Gospodo, mi to nećemo dozvoliti. Za ovom govornicom ćemo iznositi sve subjekte koji su to radili. Ovo će biti dvanaesti put da tražim to kao poslaničko pitanje, da nam se dostavi, nama članovima Odbora, a i javnosti, odgovor na pitanje ko su ti subjekti koji dobijaju dugoročne i nepovratne kredite od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede? Još nikada nisam dobio odgovor. Ja ću vam reći, G17 i DS. Demantujte me ovde za govornicom i recite da nisam u pravu i donesite taj papir, donesite da vidim ko su ti subjekti koji su dobili, posebno nepovratne kredite, a da nisu članovi G17 ili DS-a.
Zašto meni, kao poslaniku i članu Odbora, u više navrata do sada nije odgovoreno na to poslaničko pitanje? Kada sam sekretara, neću ga imenovati, pitao – zašto ne dobijam odgovor na poslaničko pitanje, on je rekao – ministar rekao, ne dam. Ne damo zato što je ministar taj koji radi sa tim subjektima koji dobijaju te pare, a to znači lopov.
Taman smo mislili da raščišćavamo malo s lopovima, onda se pojavljuju neki novi, ali ne u vidu ministara, nego u vidu bivših članova SRS-a, koji su, tobože, osnovali poslaničku grupu, a kojom rukovodi Tomislav Nikolić, čovek koji je uzeo moju blanko ostavku, prisvojio je, stavio u džep i misli da taj džep njemu služi kao ikona. Naprotiv, ne može da mu služi ni za šta, nego samo za one pare koje dobijaju u ambasadama SAD-a, Engleske, Nemačke itd.
Gospodine ministre, shvatite ovo najozbiljnije. Biću uporan za ovom govornicom dok ne dođemo do činjenica – koji su ti što su licitirali u celoj Srbiji zakup zemljišta, a nisu u 2007. i 2008. platili ni dinara, a radi se o hiljadama hektara. Vidite za koliko milijardi dinara je oštećena država zbog ovakvog odnosa opštinskih vlasti. Vi ste ovde tri meseca i ne mogu u vas da uprem prstom. Da su drugi počeli kao i vi, možda bi bilo bolje. Nemojte ovo smatrati kao hvalu.
Morate dokazati da postoji neka građevinska mafija, neka carinska mafija, putna, ali postoji i ''zemljišna mafija'', ona je sad najrasprostranjenija. Tu je iskazan i ''Agrokor'', tu je došao Todorić koji je kupio 300 hiljada hektara zemlje u Vojvodini, tu vam je gospodin Aca, Mila Đukanovića brat, koji je nakupovao isto, progledali ste kroz prste, tu je Anton Stanaj, ona firma "Rokšped" kod Podgorice, koji je bio uhapšen na aerodromu pre dve godine. Da ne pričamo o drugima, nadam se da će druge kolege izneti i o drugima.
Mora se jednom stati na put ovoj zemljišnoj mafiji, da vidimo da neko kontroliše šta se dešava u najplodnijem delu Srbije, u Vojvodini, gde ljudi žive isključivo od zemljoradnje.
Nadam se da ćete ovo što sam rekao, gospodine ministre, zajedno sa svojim savetnicima, razmotriti, a ja ću vam doneti dokumente. Kažem vam, dobio sam 2015 stranica o licitaciji i zakupu zemljišta, gde nema člana komisije da se potpisao, a onaj što je licitirao se potpisao. On sad radi tu zemlju bez dinara nadoknade državi.
Gospodo, dok je SRS-a dr Vojislava Šešelja, nećemo dozvoliti da se stvori još jedna mafija, zvana ''zemljišna mafija''.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ispred poslaničke grupe SRS sam podneo amandman na zakon o strancima.
Naime, član 21. kaže: "Odbijanje zahteva za izdavanje vize i poništavanje vize
Organ nadležan za izdavanje viza neće izdati vizu, ako:
1) rok važenja strane putne isprave ističe za manje od 90 dana; 2) ako postoji neka od smetnji iz člana 11. ovog zakona;
3) ako se stranac lično ne odazove na poziv diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije".
Onda u stavu 2: "Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, viza se može izdati iz humanitarnih razloga (a kasnije ću se vratiti na taj izraz "humanitarnih razloga"), ako je to u interesu Republike Srbije ili ako to nalažu međunarodno prihvaćene obaveze".
U članu 21. stav 2. reči "međunarodno prihvaćene obaveze" tražio sam da se zamene rečima "obaveze utvrđene međunarodnim pravnim aktima". Ne vidim šta je tu toliko sporno.
Na osnovu obrazloženja Vlade, Vlada mi je dala ovo obrazloženje ili poslaničkoj grupi SRS je dala ovo obrazloženje: "Vlada ne prihvata ovaj amandman jer se formulacijom člana podrazumeva da su ove obaveze prihvaćene po osnovu međunarodnih pravnih akata, odnosno međunarodnih ugovora, sporazuma i konvencija, a imajući u vidu da u međunarodnom javnom pravu važi princip dobrovoljnosti, te ove obaveze nikako ne mogu biti utvrđene već samo prihvaćene kako je i navedeno".
Da uzmemo sad i obrazloženje ovog zakona o strancima. Važeći zakon o kretanju i boravku stranaca donet je još 1980. godine, u vreme SFRJ, i tada su stranci morali da se prijavljuju, jer ipak su stranci smatrani u neku ruku i kao ljudi koji dolaze po mogućnosti da podrivaju jedan ustavni državni sistem.
Kaže ovako: ''Ovaj zakon je donet na osnovu Ustava SFRJ, čija su rešenja odavno prevaziđena. Između ostalog, rešenja sadržana u ovom zakonu nisu kompatibilna standardima kojima se određuje problematika stranaca u Evropskoj uniji, kao i najnovijim tendencijama u ovoj oblasti koje su prihvaćene i zaživele u razvijenom demokratskom sistemu. Takođe, nastala je potreba da Republika Srbija, kao samostalna država, po prvi put, u skladu sa novim Ustavom Republike Srbije uredi pitanja ulaska, kretanja i boravka stranaca na njenoj teritoriji.''
A onda precizirano kaže član 21. određuje razloge zbog kojih nadležni organ neće izdati vizu ili će je poništiti. Pa onda sledeća rečenica: ''Iz humanitarnih razloga, ako je to u interesu Republike Srbije ili ako to nalažu međunarodno prihvaćene obaveze, viza se može izdati, a Ministarstvo može odrediti da se strancu omogući ulazak samo na određenom graničnom prelazu. Stavovima 4. i 5. istog člana propisano je da organ nadležan za izdavanje viza ili granična policija može da poništi već izdatu vizu ako naknadno utvrdi da postoji neka od smetnji iz člana 11. ovog zakona.''
Ovde je još samo jedna nepoznanica i ovaj sam deo rečenice - iz humanitarnih razloga. Trebalo je da precizirate, humanitarni razlozi mogu biti medicinske prirode. Humanitarni razlozi mogu biti u slučajevima kada se primenjuju na žrtve trgovine ljudima i tu se može ubaciti taj deo kad kažete humanitarni razlozi.
Gospodine ministre, sigurno ste u tom razmišljanju kao i vaši saradnici da nije međunarodno prihvaćene obaveze, nego obaveze utvrđene međunarodnim pravnim aktima, nije Milorad Krstin, nego Krstin Milorad, ali sam smatrao da bi ovo baš iz ovog dela, gde kažete iz humanitarnih razloga, trebalo proširiti jer je to dosta bitno i precizirati kojih humanitarnih razloga.
Iskoristiću priliku, jer nemam tu priliku da pričam i o onome čime bi trebalo ova skupština da se pozabavi, a to je kada smo dobili materijal za rebalans budžeta za 2008. godinu, pogledao sam šta je to dobilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i mogu da vam kažem da sam stvarno začuđen da nekako Vlada Srbije može da dozvoli sebi toliki luksuz da uništi i ovo malo što je ostalo od reči poljoprivreda.
Ne mogu da razumem Vladu, ne mogu da razumem ministra da na Odboru za poljoprivredu kaže da su cenu pšenici krojili tajkuni, da dve nedelje pre same žetve je cena pšenice bila 15,75 para, da bi se kasnije ta cena snizila, a većina ili 30% još nije isplaćena.
Šta reći o tom rebalansu budžeta za 2008. godinu, za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kada znamo da cena suncokreta sa 2.700 za 100 kilograma otišla na 2.415, da bi pojedine uljare kao "Vital" Vrbas, kada su videle da je tobože neki prinos zadovoljavajući, spustile na 2.300 i većina još nije dobila pare za svoj proizvod, koje čekaju više meseci.
Šta reći o ceni đubriva koja je otišla 80% na osnovu prolećne setve koju smo imali i sada dovodimo u pitanje koliko će ove jesenje setve biljkama biti priušteno od strane mogućnosti zemljoradnika da bace i da dobiju neke veće prinose, da se time diči i sam poljoprivrednik i da se diči i sama država.
Šta reći o subvencijama koje ste toliko zdušno obećavali, do 11. maja, do izbora, reč je o subvencijama za poljoprivredno gazdinstvo od 10.000 dinara po hektaru. Vi ste tada do 11. maja, do tih izbora, gospodo iz žutog preduzeća, žurili da isplatite svima onim koji su podneli zahteve, da bi posle toga bukvalno stalo sa isplatom tih subvencija.
Da li o tome treba da razmišljate da bude jedna od sledećih tačaka i stanja u agraru? Šta reći o kukuruzu roda 2008. godine, kada je sada individualni poljoprivredni proizvođač iznese 10 hiljada kilograma, iskombajnira i odnese u sušaru, a na osnovu tabele kada spušta na 14% vlage, njemu ostaje, ako je 22% vlage, čisto 7.909 kilograma; 2.100 kilograma na osnovu te tabele u sušenju jednostavno ne postoji. Tek ćemo videti kada poskupi plin koliko će onda sušare uzimati danak od individualnog poljoprivrednog proizvođača.
Prema tome, cene kukuruza koje se sada u rodu 2008. godine kreću na bazi 14% vlage - 660 dinara na 100 kilograma, prošle godine su bile 1.700 dinara.
Da se vratim na subvencije koje su bile 11. maja aktivirane i davane registrovanim poljoprivredni gazdinstvima samo zato što su bili izbori 11. maja, onda je mogao da kupi individualni poljoprivredni proizvođač mnogo veće količine mešanog đubriva - tri petnaestice, koje se uvek bacaju prilikom setve pšenice, ječma u jesen.
A ovaj koji bude dobio, ako uopšte bude dobio u ovoj godini, sada će morati da kupi đubrivo po 80% skupljoj ceni.
Ministar poljoprivrede kaže - pa mi smo dobili 200 miliona evra od vlade Japana i 50 hiljada tona mešanog đubriva ćete moći da kupite za nepune 3.000 dinara. To isto đubrivo preko onih posrednika u ministarstvu prodaju tobože preko produktne berze, imate ih sada koliko hoćete, fabrika "Efertil" za 4.000 dinara. Od 2.980 dinara za 100 kilograma, razliku do 4.000 dinara neko uzima.
Tu se morate vi gospodo iz Vlade preispitati. To se vi gospodo iz ovog žutog preduzeća i vi koji činite većinu u ovoj vladi morate zapitati da li više ijedan individualni poljoprivredni proizvođač može da izdrži toliko minimalne cene poljoprivrednih proizvoda, a toliko velike cene semenske robe i đubriva.
Kada to budete priveli da to bude ujednačeno, onda se možete pohvaliti da ova grana privrede - poljoprivreda će nešto učiniti za ovu Srbiju, za ove građane. Ovako i dalje vi dalje terate seljaka sa njive, terate ih da prave buduće korove od njiva i terate ih da ne obrađuju, a hoćete, kako ministar reče, da napravite profesionalne seljake. Ovom politikom vi nećete uspeti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, ne mogu da razumem da vi nećete da poštujete ono najelementarnije, a ujedno ne poštujete narodne poslanike, ne poštujete ovaj najveći zakonodavni dom u Republici Srbiji, a to je dogovor između šefova poslaničkih grupa. Kada se nešto dogovori, trebalo bi da se završi.
Kada rad ovog parlamenta zapadne u neku krizu, prekidate, dolazi do dogovora između šefova poslaničkih grupa, dogovorite se i mi nastavljamo rad. Da nije došao Čedomir Jovanović, na moj predlog da obavite razgovor sa šefovima poslaničkih grupa, osim Dragana Todorovića, šefa poslaničke grupe SRS - dr Vojislav Šešelj, sa kim biste se ovde mogli dogovoriti o normalnom nastavku rada?
Stvarno ne vidim zašto je bilo toliko bitno da se danas nastavi rad po određenim tačkama, zakonu o strancima, državnoj granici, obrazovanju, i zašto je to toliko hitno da ste se, kako ste rekli, vratili sa puta prema Kragujevcu. Niko iz Vlade se nije setio, a ni ministar poljoprivrede, kada su se završili jesenji radovi da dođe i da kaže nešto o situaciji u agraru. Bitni su nam ovi zakoni, ali stanje u agraru nije bitno u Srbiji, uopšte. Uopšte nije bitno da li su subvencije date registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, da li je cena kukuruza, koja je tri puta niža od prošlogodišnje, sad adekvatna da taj seljak, zemljoradnik, paor, kako god hoćete da ga nazovete, može normalno da živi. Ako je mogao da izdrži deset godina sankcija, mislim da ćete ga ove godine ovakvim radom uništiti.
Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, da se urazumite, da privedete kraju ovu sednicu Skupštine i da nastavimo rad po normalnom dnevnom redu u ponedeljak, jer ovo stvarno ničemu ne vodi. Ne vodi, zbog toga što vi ne poštujete ono najosnovnije što se dogovorite sa šefovima poslaničkih grupa, ili što vam je šef poslaničke grupe DS preneo da je dogovoreno. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama su dva bitna zakona, čak mislim da je trebalo da budu ranije.
Pričaću o zakonu o zaštiti državne granice. Odmah u članu 1. se kaže – ovim zakonom uređuje se zaštita državne granice, organizacija i načina vršenja zaštite. Pod tačkom 1) - obezbeđenje nepovredivosti državne granice. Ali, ne mogu da se ne osvrnem i ne pogledam da Srbija ipak na celoj svojoj teritoriji, kada je garantovano Rezolucijom 1244, nema celovitu granicu, jer uvek postoji početak i crtanje se završava tamo gde počinje crtanje granice.
Nažalost, voljom Vašingtona i Brisela, Srbija je jedna i jedina država koja jug svoje države ne može da uiviči i da kaže - ovo su granice Srbije.
Međutim, nailazi sad novi period, a to će se već u pokrajinskom parlamentu odraziti 14. oktobra, koliko sam obavešten, zahvaljujući Pajtiću iz redova DS i Nenadu Čanku iz LSDV, pojavljuje se novi Statut pokrajine Vojvodine. To nije Statut, to je novi Ustav, hteli mi ne hteli, to je realna istina.
Znači, treba ponovo prekrajati granice Srbije, treba smanjiti, već nam je uzeto 15%, nemamo granicu na jugu Srbije, imamo izmišljenu neku vazdušnu ili zaštićenu zonu, a evo pojavljuje se novi separatizam, neka nova volja opet Vašingtona i Brisela, u liku Pajtića i Nenada Čanka, i onih koji će im pomagati da se taj Statut u Pokrajini Vojvodini 14. oktobra izglasa.
Ono što mi pada, gospodine ministre, u oči jeste i član 50. Kaže - državna granica određuje se međunarodnim ugovorom, a onda u članu 55. kaže - povrede državne granice, odnosno granični incidenti se rešavaju u skladu sa međunarodnim ugovorom, odnosno diplomatskim putem, ako ne postoji međunarodni ugovor. Zašto ovde stoji - državna granica određuje se međunarodnim ugovorom, a ovde imamo - ako nemamo međunarodni ugovor, onda će diplomatskim putem. Normalno je da prvo ide diplomatskim put, ali granice jedne države moraju da se ispoštuju.
Da iskoristim ovo malo vremena koliko mi je ostalo, s obzirom da ste nam uskratili, poslaničkoj grupi SRS, sa ovom nepostojećom, od gospodina građanina Kejna i novog reditelja te drame Orsona Velsa mlađeg. Mogu pola godine ovde pričati taj neće ništa razumeti.
Jedino u članu 56. morate voditi računa, gde se kaže da - radi vidljivosti granične linije, ministar nadležan za unutrašnje poslove - tu je dat amandman poslaničke grupe - može zabraniti setvu određenih vrsta poljoprivrednih kultura.
Vi ćete opet, gospodine ministre, morati da se dogovorite sa nadležnim organima države Srbije koji će ili zameniti te parcele, a to da bude vlasništvo države Srbije, mislim individualnih poljoprivrednih proizvođača, ili im omogućiti da budu ti koji će, kao i do sada, dok je postojala SFRJ, dok je postojala Vojska Jugoslavije, pa sad Vojska Srbije, ti ljudi biti vaši nosioci obaveštenja kada neko prelazi granicu, a nije granični prelaz.
Nije to bezrazložno zašto se tamo nalazi dalje individualni sektor, nije to bezrazložno zašto ti ljudi tamo imaju te vrste kultura, koje omogućavaju pregled onim, sada već po zakonima EU, koje ne obezbeđuje vojska nego MUP.
Zasade koji su višegodišnji, vi morate da shvatite, gospodine ministre, da ti ljudi moraju biti obeštećeni. Ovde stoji da ne mogu da budu obeštećeni. Oni moraju biti obeštećeni, ali to ćemo kad bude u pojedinostima, sa amandmanima ispred poslaničke grupe SRS-dr Vojislav Šešelj. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. i morao bih da ga citiram, s obzirom da će se ono što budem rekao odnositi baš na član 226.
Član 226: Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika Odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Za ovom govornicom je šef novoformirane poslaničke grupe izjavio kako on svoje poslanike iz nove poslaničke grupe ne tera da daju blanko ostavke, niti će ih terati, a samo tražim blanko ostavku moju koju sam dao SRS-dr Vojislav Šešelj, koja se nalazila u zgradi i prostorijama SRS-dr Vojislav Šešelj, a koju je on ukrao, da je vrati poslaničkoj grupi SRS-dr Vojislav Šešelj, jer SRS-dr Vojislav Šešelj je osvojila 78 mandata. Vratite nam te mandate jer to su mandati SRS-dr Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, kako vi kažete, više dana SRS-dr Vojislav Šešelj ne dozvoljava rad parlamenta i usvajanje nekih zakona. Ne vidim šta je protivzakonito ako jedna stranka želi da kaže svoje mišljenje o izveštaju koji je podnelo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ne vidim šta je smetnja da poslanici SRS i poslaničkog kluba SRS-dr Vojislav Šešelj traže ono što im je ukradeno na izborima maja meseca.

Želim samo da pojasnim da SRS...

Izvinite, molim vas, ako ste dali gospođi Kolundžiji, mislim da imam pravo i ja kao narodni poslanik...

Imam prava, kao jednaki među svima, da kažem svoje mišljenje. Rekao sam, povreda Poslovnika, član 226. Nikog ne vređam i nikome ništa ovde ne oduzimam, niti vreme niti išta.
Hoću samo da vam kažem da imam pravo kao narodni poslanik koji sam potpisao blanko ostavku ispred poslaničke grupe SRS-dr Vojislav Šešelj da se ta blanko ostavka vrati poslaničkom klubu SRS-dr Vojislav Šešelj. Hoćete i to da mi zabranite?
Vi ste navikli da tako uzimate mandate. Uzeli ste i sadašnjem koalicionom partneru, kad je bio Ivković. To je vaša navika, to je vaša demokratija. To je ta demokratija koja treba sada da nas odvede u Evropsku uniju. Vi ćete nas odvesti? Odvešće nas SRS-dr Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što sada Tomislav Nikolić nije tu, jer je počeo sa pričom da narodni poslanici ne treba da daju blanko ostavke, da je to greška.
Svedok sam, od ovih 78 narodnih poslanika SRS-a-dr Vojislav Šešelj, da kada sam otišao u kabinet, tj. kod sekretarice Bube da potpišem blanko ostavku, čl. 225. i 226, član 101. stav 2, izašao je Tomislav Nikolić i pitao ko još nije potpisao. Buba je rekla – Srboljub Živanović. Daj mi ovamo, brže, gde je. Pozvala ga je. Pitao ga je Tomislav Nikolić – gde se nalaziš? Verovatno je odgovorio da je u restoranu, ili je bio u restoranu. On je rekao – dabogda ti bio ovo zadnji zalogaj.
Evo, to je čovek koji ne kune, čovek koji ne voli da ga kunu, a niko ga ne kune, čovek koji je uputio kletvu uvaženom narodnom poslaniku; tada je bio zamenik predsednika SRS-a i šef poslaničke grupe.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da kažem nešto povodom seta ovih zakona, posebno o tačkama 9, 10. i 11. Radi se o Sporazumu o zajmu (Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje projekta rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje) i Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o donaciji iz Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za razvoj.
Pre nego što počnem da pričam o ovim tačkama, prvo bih napravio jednu analizu poljoprivrede Srbije, počev od 2001. godine do 2008. godine, do ovog 8. septembra.
Naime, Srbija ima između 4800 i 5000 sela. Po proceni stručnjaka, ako budete ovako vodili računa o poljoprivredi, u narednih deset godina nestaće 1000 sela. U tih oko 5000 sela ima 800.000 domaćinstava. Površina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji obuhvata 5.734.000 hektara (ili 0,56 hektara po stanovniku), a na 4.867.000 hektara površine prostire se obradivo zemljište (0,46 hektara po stanovniku), dovoljno da ova Srbija hrani sebe, dovoljno kapaciteta da hranimo i druge države onim poljoprivrednim proizvodima koje one nemaju a mi imamo. Ali, ne možemo mi biti regionalni izvoznici hrane ako znamo da se po hektaru u Srbiji troši 38 kilograma đubriva, a da bi trebalo minimalno da se troši 300 kilograma đubriva po hektaru da bismo mogli da budemo regionalni izvoznici hrane.
Postavlja se pitanje kako unaprediti srpsko selo i život seljaka koji su osnova svake priče i ideje u poljoprivredi Srbije kao motoru rasta izvoza i nacionalnog proizvoda Srbije? Do toga ćemo veoma lako doći, a slušam svake godine, otkako sam poslanik ovde, a posebno ovih osam godina, da dobijamo dosta donacija iz raznoraznih fondova međunarodne zajednice. To nekako seljak baš ne oseća i ne može sa takvim podsticajnim merama da unapredi poljoprivrednu proizvodnju. Kako to da uradimo, a da budemo ključni regionalni izvoznici hrane? Morate se malo više, gospodo iz Vlade, potruditi da biste zajedno sa tim napaćenim zemljoradnicima, ili zapostavljenim, doživeli neki procvat i da bismo mi tada mogli da kažemo – evo, sad smo glavni regionalni izvoznici hrane.
Rečeno nam je da nam je japanska vlada pomogla sa 200.000.000 evra, gde je Ministarstvo poljoprivrede, u stvari Vlada, prosledilo tih 200.000.000 evra u jednu od fabrika za proizvodnju đubriva. Na pitanje kako misle da to stigne do zemljoradnika odgovoreno mi je da će ovog puta registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili više registrovanih poljoprivrednih gazdinstava otići do te fabrike, organizovati se, preuzeti to đubrivo i onda neće doći do toga da veštačko đubrivo od proletos do sada poskupi 80%.
Napravio sam jednu procenu koliko jedan individualni poljoprivredni proizvođač može na osnovu nekih podsticajnih mera, za koje ja smatram da za sada baš nisu podsticajne mere, doprineti boljem životu svog poljoprivrednog domaćinstva.
Naime, da bi se obradio jedan hektar potrebno je 60 litara dizela D2. Kada to preračunamo po onoj ceni od 89 dinara i 30 para, ili da zaokružimo na 90 dinara, to je već nekih 5.400. Ako sejemo pšenicu gde se za 100 kg plaćalo 2.500 hiljade, a sada se plaća 3.000 za 100 kg pšenice, a za hektar je potrebno 250 kg, znači, zemljoradnik treba da izdvoji još 7.500 dinara.
Mineralno đubrivo je proletos bilo 300 evra jedna tona, a sada je 500 evra jedna tona. Sa tih 500 evra po toni, ili koliko treba, 500 kilograma đubriva puta cena, izračunao sam da treba 23.100 dinara za jedan hektar. Onda, poslednje, što retko ko stavlja, jeste kombajniranje po hektaru - 5.000 dinara, što ukupno iznosi 41.000 dinara za troškove po jednom hektaru, kao što sam naveo po stavkama.
U vezi sa onim što Vlada Srbije iznosi da se po jednom hektaru dobija oko 4,3 tone pšenice ja sam skeptik jer znam koliki je prinos u Srednjebanatskom i Severnobanatskom okrugu i da je prosek tri i po tone. Ako te tri i po tone stavimo po 14 dinara, mada smo mi koji smo članovi Odbora dobili saopštenje od ministra poljoprivrede da je sa PDV-om cena pšenice 15,75 dinara a 50% zemljoradnika nije dobilo ni tih 14 dinara, konstatujem da po tom prinosu od 3,5 tona puta 14 dinara po kilogramu zemljoradnik dobija 49.000 dinara.
Kada od 49.000 dinara oduzmete 41.000 vidite da zemljoradnik od pšenice ima svega osam hiljada dinara. Ako uzmete da jedno domaćinstvo ima deset hektara, to je taj maksimum, ne verujem da jedna četvoročlana porodica koja poseduje deset hektara može da živi sa hiljadu evra. To je taj pokazatelj o kojem morate posebno da povedete računa.
Kad je reč o kreditiranju, već sam u više navrata (tačno devet puta) pitao, posebno 2005. i 2006. godine, kao član Odbora za poljoprivredu, gde su imena i prezimena ili nazivi tih subjekata koji su dobili nepovratne i dugoročne kredite. Devet puta sam pitao za ovom govornicom, nijednom nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje. Sada, na osnovu ovog predloga zakona, kada taj novac bude stigao na bankovne račune države Srbije, plašim se da će opet neko ko je bliži vlasti, ko je bliži strankama ili je član stranke koja je u vlasti, dobiti prioritet kada se radi o tim nepovratnim i dugoročnim kreditima.
Još jednu činjenicu ću vam izneti, a to je da sam isto pitanje postavio 2006. godine, kada su kredite za sisteme za navodnjavanje od 180.000.000 od Ministarstva poljoprivrede dobila tri subjekta. Ni dan-danas nismo dobili odgovor koja su to tri subjekta koja su dobila 180.000.000 dinara. Zar nije bolje da je trideset njih dobilo, a ne troje po 60.000.000?
Plašim se da će se ovo nastaviti kao do sada.
Što se tiče cene suncokreta, moram da konstatujem da je prošle godine cena suncokreta bila 2.700 dinara - 100 kilograma. Ove godine je 2.415 dinara. Nije to toliko velika razlika, s obzirom na to da se uglavnom uljari "vade" na to da daju besplatno seme i da država daje subvencije od 10.000 dinara po hektaru. Ali, šta ćemo sa kukuruzom koji je već počeo da se kombajnira?
Prošle godine je 100 kilograma bilo 1.700 dinara, a sada se nagoveštava da će 100 kilograma biti između 800 i 900 dinara, što znači 50% jeftinije.
Da li su to te podsticajne mere koje će država sprovesti da bi sutra bilo bolje seljaku, zemljoradniku? Ili, kako ste vi u svojoj brošuri naveli – Srbija mora da poveća svoju ratarsku proizvodnju i prosečne prinose po hektaru, poboljša subvencioniranje i kreditiranje poljoprivrede, poveća upotrebu mineralnog đubriva...
(Predsednik: Molim poslanike da omoguće poslaniku da govori i da zauzmu svoja mesta.)
... poveća i osavremeni kapacitete i sisteme za navodnjavanje... (Isključen mikrofon.)
To je ono što bi Vlada Srbije, Ministarstvo poljoprivrede trebalo da uradi sa svim ovim novcima koji će, kako u ova tri zakona stoji, stići. Ako to ne budete uradili, i ovako posrnula poljoprivreda i ovako napaćeni seljak, zemljoradnik, paor neće imati više ni za svoju zemlju, ni za svoju porodicu, a ni za školovanje svoje dece.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, u više navrata, kolege i ja, ispred Poslaničke grupe SRS-a, izlazimo, gospodine ministre, da ukažemo na neke anomalije u pisanju ovog predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.       
Pokušali smo u više navrata, gospodine ministre, posebno ja, da vam ukažemo da ste u razdelu 14, odnosi se na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, učinili par kastastrofalnih grešaka.
Vrlo konkretno, učinio ih je sam gospodin ministar Milosavljević, a reč je o priči o kratkoročnim i dugoročnim kreditima, i nepovratnim.
Naime, pošto je Srbiju zadesila suša u ovoj 2007. godini, ministar Milosavljević je u par navrata, u emisijama Javnog servisa i drugih, lokalnih televizija, izjavio da će doći do reprogramiranja kratkoročnih kredita. Oni koji su ih uzeli u 2007. godini, neće morati vraćati u 2008. godini, nego će biti prolongirani za 2009. godinu, zbog ove suše koja je zadesila Srbiju.
Međutim, ako pričamo o budžetu, koji je u deficitu 14,8 milijardi dinara, baš me interesuje, gospodine ministre, evo, uporan sam da mi sa govornice odgovorite, kako će to ministar poljoprivrede ispuniti svoje obećanje, a vaš je kolega iz DS-a, koje je dao zemljoradnicima i drugim poljoprivrednim proizvođačima, seljacima, paorima, da će ti kratkoročni krediti biti prolongirani za godinu dana, a znamo da ni ovaj budžet koji ste dali za razdeo 14, najverovatnije, neće moći da bude iskorišćen ceo, jer ovakav kakav jeste neće podmiriti sve one potrebe koje je obećao ministar, a koje bi trebalo, inače, da ispuni, s obzirom na to da vi uvek dajete tako hvalospevne izjave, posebno pred izbore, obećanja koja nećete nikad ispuniti?!
Ovim amandmanom sam hteo da, gospodine ministre, još jednom ukažem, a ukazivao sam i prethodnih dana, da zatražim da mi pojasnite još neke stvari oko prolongiranja ovih kratkoročnih kredita.
Gospodine ministre, znate li da, otprilike, oko 35% površina još nije uzorano, one koje su bile zasejane kukuruzom i šećernom repom?
Da li vi, gospodine ministre, znate da negde oko 50% površina nije posejano pšenicom? Da li, gospodine ministre, mislite da biste morali voditi računa o tome da ćete sledeće, 2008. godine, najverovatnije uvoziti pšenicu?
Da li vi, gospodine ministre, znate da je individualni poljoprivredni proizvođač za pšenicu dobijao, posle žetve, 11 dinara, a sada neko od onih moćnika koji imaju pravo na izvoz, bez obzira na to što ste doneli neke zakone o zabrani izvoza pšenice, suncokreta, kukuruza, na berzi pšenice, dobija 21 dinar? Ko je taj koji, ni luk jeo, ni luk mirisao, sada dobija deset dinara, bukvalno, 100% veći iznos po kilogramu pšenice nego što je dobio poljoprivredni proizvođač?
Gospodine ministre, vaš kolega iz DS-a, ministar Milosavljević, obećao je premije za proizvođače sirovog duvana. Evo, zovu me iz Srbije, iz Vojvodine, proizvođači sirovog duvana, predata je kompletna dokumentacija Ministarstvu poljoprivrede i onima kojima je potrebno, a za sada nemaju nikakav odgovor o dobijanju tih premija.
Gospodine ministre, znam da vi, što se tiče poljoprivrede, ili domena Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, niste puno upoznati, ali, da li znate da, bukvalno, nijedan zakon u Ministarstvu, otkako je Vlada formirana u ovoj godini, nije pripremljen, sem one izmene i dopune Zakona o duvanu?
Da li znate da zemljoradnik za nekih par meseci treba da počne da vrši setvu, mada je optimalni rok setve pšenice prošao, s tim što rizikuju da im prinos bude prepolovljen u 2008. godini?
Da li znate, gospodine ministre, da bi ministar poljoprivrede trebalo da izađe s nekoliko zakona? Da li znate da bi trebalo da dođe do izmena i dopuna Zakona o zemljoradničkim zadrugama? Da li znate, ministre, da bi trebalo da dođe do izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu?
Da li smatrate, kao ministar finansija, da bi bila odlična podsticajna mera kada biste ukinuli porez na PDV kada je reč o uvozu poljoprivredne mehanizacije, posebno traktora do 100 konjskih snaga? Mislim da bi to bila podsticajna mera, jer je starost mehanizacije koju poljoprivredni proizvođači koriste između 20 i 25 godina.
Puno biste uspeli ovime da pomognete individualnim poljoprivrednim proizvođačima, ali vi, gospodine ministre, Predlogom ovog budžeta niste pokazali razumevanje za poljoprivredu, za individualne poljoprivredne proizvođače.
Zar ne mislite da bi, pored oslobađanja PDV-a na uvoz traktora, trebalo osloboditi poreza i uvoz sistema za navodnjavanje? Zar nije dovoljno reći da je Vojvodina, da ne kažem, pretposlednja u Evropi po korišćenju sistema za navodnjavanje, a, hvala Bogu, imamo i reka i kanala.
Gospodine ministre, još jednom vas molim da se udostojite da izađete i da pojasnite individualnim poljoprivrednim proizvođačima kako će to ministar poljoprivrede da reprogramira kratkoročne kredite koji dospevaju u proleće 2008. godine, za 2009, na osnovu suše koja je zadesila ove godine individualne poljoprivredne proizvođače.
To bi bila jedna od primedaba koje sam vam uputio. Vidim da ste toliko zaokupljeni pričom s vašom savetnicom da vas, jednostavno, ne interesuje ovo što narodni poslanici SRS-a govore, o anomalijama vašeg predloga zakona o budžetu za 2008. godinu. To je još jedan pokazatelj, gospodine ministre, koliko vi razmišljate o Srbiji, koliko razmišljate o poljoprivredi, koliko razmišljate, uopšte, o ovom predlogu budžeta koji ste podneli. To je još jedan pokazatelj koliko vas interesuje Srbija, koliko interesuje Vladu i koliko interesuje Borisa Tadića.
Da ponovim, objasnite šta znači ona vaša ideja, s kojom ste krenuli u predizbornu kampanju, s onim plastičnim saksijama u kojima je seme bosiljka, bez zemlje. Šta taj bosiljak bez zemlje znači?
To vam je kao da u jednoj državi koja je nekada bila uzor u Evropi kao proizvođač semena raznih kultura, sada, tim vašim saksijama, šaljete poruku biračima – evo vam saksije, ali vam zemlja ne treba.
Sa ove govornice poručujem, gospodo uvaženi poslanici i građani Srbije, za Svetog Jovana, moju krsnu slavu, slavićemo zajedno pobedu ja, moja porodica, moji prijatelji, moji rođaci i, normalno, cela Srbija, a pobeda je – za predsednika Srbije – Tomislav Nikolić. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dr Zoran Mašić je podneo amandman, a kao predsednik Odbora za poljoprivredu ja ću pokušati, u opravdanoj odsutnosti  dr Zorana Mašića, da obrazložim ovaj njegov amandman.
Gospodine ministre, veoma je čudno da mi ovde pričamo već par dana o budžetu, u stvari, Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, a da se ovde ne nalazi ni predsednik Vlade, ni resorni ministri, da mi ovde pričamo već i u načelu i u pojedinostima, tj. o amandmanima, a da se, recimo, kada je reč o poljoprivredi, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nijednog dana, nijednog trenutka, nijedne sekunde nije udostojio da dođe ovde da bismo mogli s njime da razjasnimo neke stvari, posebno kada je reč o amandmanima.
Naime, dr Zoran Mašić je predložio u članu 5. razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, a reč je o kolonama 6 i 8, da se iznos od 15 milijardi i 220 miliona zameni iznosom od 17 milijardi 520 miliona dinara. Znači, reč je o dve milijarde i 300 miliona dinara.
Obrazloženje koje je dao Zoran Mašić prilikom podnošenja ovog amandmana glasi ovako: „SRS smatra da su poljoprivredni proizvođači i poljoprivredna proizvodnja u izuzetno teškom stanju, a da je ukupno stanje pogoršano katastrofalnom sušom u 2007. godini i štetama nastalim kao njenom posledicom.
Zato smatramo da u 2008. godini treba da se u većem obimu subvencionira i regresira ratarska i stočarska proizvodnja. Smatramo da je za državu važniji oporavak poljoprivredne proizvodnje nego dokapitalizacija nekih banaka ili prevelika ulaganja u srpska skijališta“.
Ja ću malo da se okrenem izjavi ministra Milosavljevića povodom ove suše, koji je rekao par puta preko televizije – pomoći ćemo poljoprivrednim proizvođačima tako što ćemo im otpisati porez na zemljište, poljoprivredno zemljište, a kratkoročne kredite koje su dobili ćemo prolongirati.
Znači, ako uzmu 2007. godine, treba da vrate u proleće 2008, ali neće vratiti u proleće 2008. nego će prolongirati za godinu dana. To je jedan divan primer.
Ako znamo, gospodine ministre, da je zakon o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu već umanjen s vaše strane, pa je lično negodovao ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu na Odboru za poljoprivredu, ne mogu da razumem kako ćete umanjenjem budžeta za poljoprivredu prolongirati kratkoročne kredite, a morate u 2008. nastaviti davanje istih kratkoročnih kredita.
Kažite mi samo iz kojih vaših rezervi, odakle prolongirate kredite za godinu dana, tj. ministar poljoprivrede, a onda, u toj istoj 2008. godini, morate davati nove. Vi ste to obećali, uostalom ide predizborna kampanja i ne samo što obećavate to što se tiče kratkoročnih kredita i odlaganja, nego ste počeli da idete po kućama pa nosite saksije, unutra seme bosiljka, i tako vršite propagandu i pitate – da li ćete glasati za Demokratsku stranku.
Govorim istinu, ono što se dešava na terenu. Donose saksije, zazvone, saksiju pokazuju, pitaju, anketiraju – molim vas, za koga ćete glasati? Začuđen, onaj koji je dočekao, gleda u saksiju, saksija bez zemlje, a Vojvodina, hvala Bogu, govorim o Severno-banatskom okrugu i Južno-bačkom, nema zemlje, ali zato ima seme bosiljka.
Ne znam zašto baš bosiljak. Znam za šta služi grana bosiljka, ali ne znam stvarno zašto seme bosiljka bez zemlje. To je kampanja koju je počela DSS, da pospešuje izbor Borisa Tadića za predsednika Srbije noseći vazu sa semenom bosiljka bez zemlje. Baš me interesuje kakva je to kampanja kada seme ne može da nikne, jer se ne nalazi u zemlji nego u praznoj saksiji. To su ta prazna obećanja DSS-a i zbog toga će Tomislav Nikolić pobediti 20. januara.

Dame i gospodo narodni poslanici, o Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, gospodine ministre, nisam imao puno vremena da pričam u načelu, jer sam poštovao vreme Poslaničke grupe, nego sam iskoristio nekih 7 minuta, ali ovoga puta ću se potruditi da vam nešto više pojasnim. Nažalost, moja javljanja se uvek odnose na taj razdeo, do sada je bio 14, ali sada je razdeo 17, da pojasnim da bi trebalo da vodite računa i da, odande gde ste prebacili više para, vratite pare na razdeo 14, a reč je o Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
U članu 5. razdeo 17, funkcija 450, ekonomska klasifikacija 451, u kolonama 6. i 8, iznos od 10 milijardi 615 miliona zamenjuje se iznosom od 8 milijardi 615 miliona, što znači da ovim amandmanom predlažem da se 2 milijarde prebace u razdeo 14.
Naime, SRS smatra da poljoprivrednim proizvođačima treba obezbediti veća sredstva za kratkoročne i dugoročne kredite, koji će se iskoristiti za osnivanje nove proizvodnje, nabavku mehanizacije, izgradnju plastenika i staklenika, nabavku sistema za navodnjavanje, podizanje višegodišnjih zasada vinograda i voćnjaka i nabavku kvalitetne priplodne stoke.
Smatram da su ove investicije u 2008. godini značajnije nego subvencioniranje neefikasne i neekonomične Železnice Srbije. Ako sada pričamo o ovome, ponoviću neku svoju priču od pre nekih dva meseca, kada sam ukazao na to šta se dešava kada je reč o Železnicama Srbije i šta se dešava kada propada jedina fabrika u Srbiji koja se bavi remontom elektro i dizel lokomotiva i šinskih vozila, kada dolazi do uništavanja te firme.
Reč je o gospodinu Ivkoviću, koji, pored kupovine ''Šinvoza'', kupuje ''Jugopapir'', osniva firmu TTC "Logistik" sa četiri-pet radnika, i firmu "Kargo". Taj gospodin Ivković, u dogovoru sa direktorom Železnica Srbije, uspeva, pored svih mogućih elemenata koji govore da dve godine, vršeći seču električnih lokomotiva i vagona, prodajući to kao staro gvožđe Železari "Zenica", dolazi do određenih svota, iznosa koji se ne uplaćuju na fabriku "Šinvoz", gde radnici rade dve godine na toj seči, da sve to prebaci na ove tri firme, a to su ''Jugopapir'', TTC ''Logistik'' i ''Kargo''.
Šta se onda dešava? Njegov ''Šinvoz'' je otišao pod stečaj. Ona moja priča koju sam iznosio za govornicom kada je bio resorni ministar, došla je do kraja. Tamo se nalazi stečajni upravnik Nebojša Bajić, čovek u koga imam iskreno poverenje da će, ipak, nešto više učiniti za one radnike koji su ostali bez posla i koji se sada nalaze na Birou.
Tu je jedna druga poenta, da te tri firme, čiji je vlasnik Ivković, firme ''Jugopapir'', TTC ''Logistik'' i ''Kargo'', sada potražuju od ''Šinvoza'', od njegove firme, kao četvrte, 450 miliona dinara.
To je jedan od razloga, ministre, zbog čega sam tražio da se razdeo 17 funkcija, 450, EK 451, baš u kolonama 6. i 8, smanji sa 10 milijardi 615 miliona na 8 milijardi 615 miliona, reč je o dve milijarde dinara, i da se to prebaci poljoprivrednim proizvođačima, zbog onoga što sam prethodno, obrazlažući amandman dr Zorana Mašića, izneo, neke svoje vizije o tome šta će se desiti s onim obećanjem koje je dao ministar Milosavljević o kratkoročnim kreditima koje će prolongirati za godinu dana, zbog ove suše koja nas je zadesila u 2007. godini.
Ponovo se pitam, kada već prolongirate kredite, koji bi trebalo da ostanu i u 2008, za 2009. godinu, kako će se, gospodine ministre, pošto ste umanjili budžet Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, sada to ispoštovati i dati nove poljoprivredne kratkoročne kredite u 2008. godini?
Mislim da to ministar neće moći da ispoštuje. Meni je žao, on je iz redova DS-a, ali, izgleda, vi sebi sami skačete u usta i koristite svaku priliku da u nekim stvarima koje treba da potpomognete, posebno poljoprivredi, koja je doživela katastrofu posle 2003. godine, a sada ponovo, posle četiri godine, u 2007. godini, ovako nešto uradite.
Govorio sam o malverzacijama koje se dešavaju, a dešavale su se posebno u vreme kada je ministar za poljoprivredu bila Ivana Dulić-Marković; reč je o dugoročnim i nepovratnim kreditima za poljoprivredu. Vi, najzad, tu morate staviti akcenat, ne samo vi, nego i određene institucije koje mogu tome stati na kraj, da jednom taj poljoprivredni proizvođač oseti da ova vlada Srbije o tome vodi računa, a vi, ministre za finansije, o tome ne vodite računa.
Opet moram da konstatujem, zato vodi DS računa o nečemu drugom, vodi već predizbornu kampanju, tako što ide od kuće do kuće, tako što nosi praznu vazu sa semenom bosiljka, bez zemlje u njoj, i time želi da pokaže ponovo narodu da oni ovom kampanjom daju prazna obećanja, kao što je i ta prazna vaza. Zato SRS, svojim delovanjem već ovoliko godina, pokazuje da je spremna da vodi Srbiju i ovu Srbiju će već posle 20. januara voditi Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo, evo svedoci smo kako se ponaša predsednik Skupštine i DS, iz čijih je on redova, kada je na dnevnom redu najvažniji zakon jedne vlade koji podnosi, a to je Predlog zakona o budžetu za 2008. godinu Republike Srbije.
Njemu je sve bitnije nego da se ovaj zakon završi onako kako se završava u normalnim parlamentima. Ali je nemoguće i već je mirisalo u vazduhu, kada smo već kod predstavljanja ovog zakona ministra Cvetkovića, pošto smo videli da nikog iz Vlade ovde nema, nema predsednika Vlade, nema ministara, jer sva ta ministarstva se nalaze ovde u budžetu koji ste predložili.
I ovo je pokazatelj, još jedan, građani Srbije, da ćete voditi računa kada budete 20. januara izašli, voditi računa ko će vas voditi i ko će razmišljati o vama. Ako se za ovakav jedan zakon koji je pred nama niko nije udostojio iz DS, a predsednik Skupštine već otišao brže-bolje da proglasi izbore za 20. januar, ne vidim razloga da se, ministre, vama obraćam kao ministru finansija, ako ću pričati o razdelu 14, a reč je o Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Šta vama da govorim, ministre, kad vi non-stop pričate sa vašim pomoćnikom, a nema ministra Milosavljevića koji je bi trebalo kolegama poslanicima koji su pre mene govorili baš o ovom razdelu 14 da odgovori.
Prema tome, ministre, vi ste lično učestvovali u izradi budžeta i vi ste krivac, kako je i sam ministar na Odboru za poljoprivredu rekao, da ste mu uskratili 80 miliona, koje ste usmerili Ministarstvu za turizam. I tom ministarstvu treba, jasno je da treba, ali zar ne shvatate da je poljoprivreda, da je individualni poljoprivredni proizvođač, paor, seljak, još uvek taj koji nosi prioritet, jer je poljoprivreda grana privrede koja je za vreme sankcija nosila na leđima ovu Srbiju.
Šta reći o tome kada vi uskraćujete budžet, tih 80 miliona, kada je deficit budžeta 14,8 milijardi. Šta reći tim zemljoradnicima, napaćenim, koje je ove godine suša pogodila, kao i 2003. godine, da oni razmišljaju šta uraditi na proleće.
Treba da znate, ministre, a kao član odbora u prošlom sazivu iks puta ovde sam govorio da ove kredite, kratkoročne, dugoročne i bespovratne, morate obratiti pažnju kome dajete. Akcenat morate, posebno ministar poljoprivrede mora staviti na dugoročne i bespovratne kredite. U više navrata smo tražili da nam se dostavi, po okruzima, ko je dobio dugoročni kredit, ko je dobio bespovratni kredit. I dan-dans, po ko zna koji put, postavljam pitanje da nam se dostavi, i uvek je odgovor takav jer ga nema, jer ga resorno ministarstvo neće nikad ni proslediti.
Šta reći, ministre, ako ste vi ovde, tj. ministar za poljoprivredu, sredstva Agrarnog budžeta usmeravali, recimo, u to – izgraditi u državi efikasan poljoprivredni sektor koji može da se takmiči na svetskom tržištu, doprinoseći porastu nacionalnog dohotka.
Ne vidim da li smo mi blizu evropskog tržišta, a izgleda da nismo blizu, a ne još svetskog tržišta. Mi još moramo bar više od 100 zakona da donesemo da bismo se samo malo približili toj, kako vi želite, Evropskoj zajednici, koja će tamo negde već posle 20. januara proglasiti nezavisnost Kosova, ti veliki vaši prijatelji. A mi moramo da donesemo zakone o standardima, tu je taj EUROPAD, HCCP, ISO HASAP itd. To je samo jedan deo od onih koje sam naveo.
Šta reći o onome gde ste naveli - osigurati podršku održivom razvoju sela? Kako ćete održati razvoj sela kada vi ovaj budžet umanjujete za 80 miliona dinara? Kako će onaj zemljoradnik, koga je zadesila suša u ovoj godini, vratiti taj dugoročni kredit, kada čak ne može da vrati ni ono što je uložio kao agrotehničku meru za obradu svog zemljišta?
Šta reći o tim poljoprivrednim proizvođačima koji za tri-četiri meseca moraju primeniti agrotehničke mere, izaći na njivu, kupiti kukuruz, kupiti seme suncokreta, soje, kupiti đubrivo, imati gorivo, a za to u ovom prolećnom delu, slobodno se može reći, ne vodi se računa.
Ne vodi se, iz prostog razloga što poljoprivredni proizvođač mora prvo da kupi gorivo, da pripremi to zemljište, a onda taj fiskalni račun da pošalje Ministarstvu, da bi ko zna kada u toku sledeće godine dobio te pare nazad. Zove se regresirano gorivo za poljoprivrednike.
Šta reći o semenu, kada oni koji treba da ga kupe, a to je individualni poljoprivredni proizvođač ne može, nego jednostavno uzima od posrednika između, recimo, uljara, pravi ugovor tako što će zemljište, na koje seje kukuruz, umesto 10 hektara napraviti ugovor za 20, uzeti zaštitu, uzeti đubrivo, a onda, kada bude iznosio proizvod, pokazaće se kao ove godine, da on to ne može da vrati, da ne može vratiti onaj kredit koji ste vi prolongirali.
Ministar Milosavljević je rekao putem televizije da će zbog ove suše učiniti neku dobru volju, pa će kratkoročne kredite prolongirati, umesto vraćanja u proleće 2008, vratiti za 2009. godinu. Takva obećanja ste vi davali, gospodo, svaki put pred neke izbore, a sada ta obećanja dajete pred ove nove izbore, koje ste vi raspisali ne razmišljajući o tome da li je ovoj državi potreban budžet, da li je ovim građanima potreban budžet za 2008. godinu, gde mogu iole biti zaštićeni.
Vama je bitno da, eventualno, kako vi razmišljate, dobijete ponovo predsednika Srbije iz redova DS, a ja vam poručujem sa ove govornice - narod Srbije se već dobro opekao o vas, gospodo iz demokratskog bloka. Sledeći predsednik Srbije 20. januara, na Svetog Jovana, na moj svetac, biće Tomislav Nikolić iz redova SRS.