Dame i gospodo narodni poslanici, kolega iz poslaničke grupe SRS gospodin Lazar Čavić podneo je amandman na član 61. Naime, radi se o zakupu. On glasi ovako: "Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i zemljište iz člana 3. ovog zakona može se dati u zakup ako je godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta iz člana 14. ovog zakona predviđeno za davanje u zakup fizičkom, odnosno pravnom licu za period koji ne može biti kraći od jedne godine niti duži od 20 godina".
Kolega Hranislav Perić je tražio da umesto jedne godine to bude pet godina i u više navrata je spomenuo tri ili pet godina. Zašto kažemo "pet godina"? Mi znamo da ide povraćaj zemljišta, dolazi do restitucije.
U članu 92. kaže – dati na tri godine. Tu postoji kolizija, ako ćemo već to imati, ne vidim razlog zašto ga ne biste stavili u član 61. da stoji – ne može biti kraći od tri godine. Logično je da minimum bude tri godine, jer ako se neko poduhvati da radi jedno određeno, a to su uvek veće površine, znači hoće da prvu godinu, ako je tada ostavljeno zakorovljeno, čisti to zemljište i da ima prinosa koliko bude imao, ali zato mu je tu druga godina, zato mu je tu treća godina, kada će verovatno imati prinosa.
Zamolio bih vas da o ovom amandmanu Lazara Čavića razmislite, jer ćete imati jednu suprotnost, rekao sam, u članu 92... Član 61, zajedno sa Hranislavom Perićem, mislim da biste mogli umesto jedne godine, da bude – ne može biti kraći od tri godine i mislim da sam tu sigurno u pravu.
Ko je taj ko će da uzme državno zemljište koje već stoji zaparloženo. Onda mora privesti kulturi, mora ga privesti da bude zemljište koje će već sledeće godine davati veći prinos i normalno, da ne kažem treće godine, još veći prinos. Ako će neko da ulaže u zemljište koje će on uzeti samo na godinu dana da bi ga očistio, a da bi možda sledeće godine uzeo neki drugi, mislim da tu niste u pravu.
Ovaj amandman bi stvarno trebalo prihvatiti, da se reči "od jedne godine" zamenjuju rečima "od tri godine", a verujem da će se i kolega Hranislav Perić složiti da umesto pet godina bude tri godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Veroljub Arsić je u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 65. i mislim da ga je sigurno opravdano podneo, složićete se, jer je reč o ugovoru o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Član 65. kaže: "Na osnovu odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini Ministarstvo i zakupac zaključuju ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Ugovor iz stava 1. ovog člana naročito sadrži: 1) podatke o nazivu katastarske opštine, broju i podbroju katastarske parcele, nazivu potesa, broju katastarskog plana, postojećem načinu korišćenja (kulturi) i katastarskoj klasi zemljišta; 2) vreme trajanja zakupa" itd., da ne nastavljam.
Veroljub Arsić je primetio, to je dobro, da bi trebalo posle stava 2. da se doda stav 3. koji glasi: "U svrhu obezbeđenja plaćanja zakupnine, zakupac je dužan da obezbedi bankarsku garanciju u visini vrednosti zakupa ili založnu izjavu za nepokretnu i pokretnu imovinu koju poseduje, a čija vrednost ne može biti manja od dvostruke vrednosti zakupa."
Ovo je samo pomoć Ministarstvu, pomoć onome ko daje u zakup, a zakupac se obavezuje ovim stavom 3, znači zakupac je dužan da obezbedi bankarsku garanciju, založnu izjavu. Jer, gospodo, uzmu se ogromne površine ili određena površina državnog zemljišta u zakup, skine se letina, pokupim se, odem, počinje da se polako Ministarstvo priprema za tužbu, pa se taj tuži jer nije platio zakup zemljišta, pa onda one veze, vezice, opštinski sud, okružni sud, Vrhovni sud Srbije; proći ćemo kao što smo prošli i sa robnim rezervama.
Zbog toga je ovaj stav 3. koji se dodaje, a samo je u svrhu obezbeđenja plaćanja zakupnine, potreban ovom zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Bez obzira koliko vi razmišljali ili ne razmišljali, ja vam najozbiljnije kažem, nemojte gledati zbog toga što smo gospodin Veroljub Arsić ili ja iz SRS, nego treba gledati da ovaj zakon bude zakon o poljoprivrednom zemljištu i pravno moguć, i pravno zaštićeni i finansijski zaštićeni i ministarstvo i oni koji daju u zakup, a suština je da da neku garanciju.
Odete u banku, tražite kredit, može, žirant, menica, potpisi, intabulacija, dajete kuću u zalog, dajete zemljište, vikendice i to je garancija da će ta banka dobiti, na kraju krajeva, ako ne budete plaćali u roku kako stoji u ugovoru, doći će do pomeranja u smislu imaće neku garanciju, imaće kuću te osobe, imaće garanciju njegovo zemljište, vikendicu.
Ovde u članu 65. čini mi se da uopšte ne pokazujete neku suštinu obezbeđenja plaćanja te zakupnine. Baš zakupnina i ovaj amandman gde se posle stava 2. dodaje stav 3, još jednom moram da ponovim, trebalo bi to da shvatite ozbiljno – zakupac je dužan da obezbedi bankarsku garanciju u visini vrednosti zakupa ili založnu izjavu za nepokretnu i pokretnu imovinu koju poseduje, a čija vrednost ne može biti manja od dvostruke vrednosti zakupa. Pa, neka on odmah razmisli da li će po skidanju letine to platiti ili će jednostavno imati završenu priču kada se ovaj amandman usvoji od strane ovog parlamenta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle ovako ubedljivog govora mog prethodnog kolege, mi smo najbogatiji, najjači u Evropi, sve imamo, samo oni koji prave zakone treba prvo da se prošetaju po terenu, pa će onda znati šta imamo na terenu.
Ovaj zakon, slušam od kolega iz vladajuće koalicije, oni kažu, ma nije kasno, što je kasno, na vreme je stigao, a mogao je da dođe i 2030. godine, jer ni tada nećemo blizu EU. Opet kažem da su članovi Odbora za poljoprivredu tražili zakon o poljoprivrednom zemljištu, izmene i dopune Zakona o zadrugama itd. Međutim, prošle godine je obećano 14 zakona, a mi imamo tri ili četiri, ne računam uredbe, naredbe i ostalo, ali je najzad došao i ovaj veoma značajan zakon za ovu državu, a reč je o zaštiti poljoprivrednog zemljišta.
Kada čovek gleda ovaj zakon nailazi na član 64, koji je veoma interesantan i odmah govori sve o ovom zakonu. Naime, član 64. kaže – pravo prvenstva za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta ima fizičko, odnosno pravno lice.
Znači, izjednačavamo najzad i zemljoradnika, paora, seljaka sa onima koji su tajkuni, ali evo ministar Ivana Dulić-Marković kaže da je ovaj zakon baš urađen protiv tajkuna.
Evo, pogledajte odmah prvu tačku u ovom članu 64, kaže – pravno lice koje je vlasnik sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje koji je u upotrebi, višegodišnjeg zasada mlađeg od 15 godina, ribnjaka i drugih poljoprivrednih objekata na poljoprivrednom zemljištu koje se daje u zakup. Gospodo, hajde da vidimo koji su ti veliki zemljoradnici koji imaju sistem za navodnjavanje, a da su pored njih, da bi mogli to da zakupe ili što se kaže da uzmu u arendu. Hajde da vidimo te koji imaju sisteme za navodnjavanje, a da nisu tajkuni.
Drugo što upada u oči jeste da mi samo pravimo agencije, a sada više ne pravimo agencije, sada pravimo uprave, upravu za poljoprivredno zemljište, a ta uprava, kako smo već par nas ovde izrekli, 70 miliona košta. Sve to nije strašno, ali kada znamo da smo imali 963.381 poljoprivredno gazdinstvo, a sada imamo 778.891, izvinjavam se ako sam pogrešio, onda je pogrešilo Ministarstvo poljoprivrede. Smanjenje poljoprivrednih gazdinstva u centralnoj Srbiji je za 20%, a u Vojvodini 22%.
Međutim, hajde da krenemo od onoga što boli svakoga od nas. Ovde se hvalite koliko je registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Ljudi su registrovali, jer su mislili da ćete im, ono što ste obećavali, pomoći, a vi im dajete u stvari kredite, kratkoročne, dugoročne i nepovratne. Čuo sam da su nepovratne sve dobili radikali, dugoročne sve dobili radikali, a od kratkoročnih nisu dobili nijedan. Nađite mi. Gde je Rafailović? Koliko je njegov sin dobio? Trideset hiljada?
Ja nisam dobio ni kratkoročne. Što? Mi smo šugavi radikali, pa ne možemo da dobijemo. Ta naša zemlja je toliko jaka radikalska, jeste jaka i Srbija će sa nama biti jaka. Zato će biti poljoprivreda jaka kada budemo mi na vlasti. To je tako i tako će i da bude.
Krediti, gospodo, za podsticaj razvoja sistema za navodnjavanje bilo je 180 miliona dinara, Ministarstvo poljoprivrede. Mi dobijemo na Odboru: tri subjekta su dobila, tri puta po 60 miliona. Zašto nije bilo 60 puta po tri miliona?
I dan-danas nismo dobili odgovor koja su ta tri subjekta koja su dobila po 60 miliona. Pet godina, četiri godine vraćam po 15 miliona godišnje.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Postavi to kao poslaničko pitanje.)
Nije samo to. Tražili smo mi još nešto. Dobro znate da smo imali nesreću tj. poplavu, vremensku nepogodu u opštini Sečanj naseljeno mesto Jaša Tomić, opština Žitište naseljeno mesto Međa. Tražili smo obilazeći teren i članovi Odbora su bili tamo...
Jednostavno su nas molili iz opštinske uprave da nam Ministarstvo dostavi koji su to zemljoradnici ili vlasnici kuća i zemlje koji su dobili odštetu i u kom iznosu, jer opštinska uprava nije uopšte imala, jer ste vi direktno davali to na registrovana poljoprivredna gazdinstva preko računa. Bar ste mogli spisak da nam dostavite. To je postavljeno, par puta smo postavili na Odboru za poljoprivredu. Ni to nismo dobili, ni to se niste udostojili.
A moj cenjeni kolega je izašao i kaže – nigde Vitoševića nema; nije on uzeo, on je dobio, dobio je 13,5 miliona dinara. Hajde dajte nam sve spiskove, i to smo tražili, po okruzima, kratkoročne kredite ko je dobio, dugoročne kredite ko je dobio.
Niste rešili ni pitanje robnih rezervi. Robne rezerve su bile u deficitu 18 milijardi dinara. Ljudi su dužni od 500.000 do 5 miliona, oni koji su držali te firme, zadruge itd. Nijedan nije kažnjen. Novci nisu vraćeni, a onaj uzme u firmi 20 litara nafte da bi detetu kupio knjigu i ostane da leži u zatvoru tri meseca. To nije za razvoj poljoprivrede. To je za razvoj poljoprivrede, ali 18 milijardi nema, niko nije kažnjen. To je jedan veliki problem.
Pošto je tu gospodin Živko, da iskoristim priliku. Ako ne znate, norveška vlada i grad Narvik koji je pobratim sa Kikindom, centrom Severnobanatskog okruga, kada je trebalo da dobiju 150.000 evra... Samo se vi smejte, Vitoševiću, i one krave se više ne smeju, a imamo 3.000 koje treba da zakoljemo samo u Vojvodini.
Trebalo je da taj grad Narvik pokloni 150.000 evra, ali zemljoradničkoj zadruzi, po njihovom sistemu, norveškom sistemu. Vi ste bili taj kočničar, jer niste hteli da dozvolite da novac ode u radikalsku opštinu, najjaču radikalsku opštinu zajedno sa Novim Sadom, a neću da ređam još ovih 12. Tek kada sam intervenisao ministar Ivana Dulić-Marković...

Jeste, ali poslaničko pitanje pročitam ja i dvoje-troje, a ovde gleda cela Srbija. Što bih onda postavljao poslaničko pitanje? Kada se zbog tih 150.000 intervenisalo kod ministra Ivane Dulić-Marković rekla je – novac bez obzira odakle dolazi, dolazi u Srbiju, nije bitno u kom gradu. Ovo sam morao da pohvalim, jer je stvarno tako bilo.
Gospodine Živko, vi ste odande iz Kikinde, ja sam samo iz Zrenjanina, bilo je jedno mesto pored Zrenjanina u Srednjebanatskom okrugu...
Da se vratimo malo na još jedan deo ovog zakona, da kažem da u njemu postoji jedan deo. Jeste, kada bih vam spomenuo da je komasacija počela u mom mestu još 1990, 1991, 1992. i 1993. godine i nije uspela, zato što konfiguracija terena i kvalitet poljoprivrednog zemljišta ne dozvoljava komasaciju, ukrupnjavanje zemljišta, s obzirom da su pašnjaci, imamo 600.000 pašnjaka, samo one male uzbrdice koje se malo izdižu iznad nivoa tih pašnjaka se oru, rade, seju, proizvode.
Još samo nešto da vas pitam. Kažete da poljoprivreda u Srbiji nikada nije bila jača. Šta je to što ste vi uradili za one koji proizvode pšenicu? Nemam đubrivo koje sam kupio, a dao sam 2.470 dinara, nemam zaštitu cene, ne znam ko će otkupiti, a vi ćete, garantujem vam, posle dužeg niza godina uvesti pšenicu. Pšenice nema. Ovo što kolega kaže da ćemo imati viška, to nema veze.
Ukinuli ste premiju za pšenicu, suncokret, šećernu repu. Ostavili ste za bundeve i uljanu repicu. Gospodo, te bundeve možda ima zasađeno 10 hektara, nema više u celoj Srbiji. Uljana repica jeste buduća snaga Srbije, biodizel samo izlazi iz uljane repice. To je ono što ste vi uzeli, subvencije ste ukinuli zemljoradnicima, a dali ste im kredit koji oni vraćaju uz određenu kamatu. Jeste da vi kažete tu 4,2, 4,5 itd., ali ljudi su vratili. Rekli ste ovde, neko je spomenuo 55.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava dobilo kredite. Pa ne bih rekao baš, stvarno ne bih rekao. Kod mene je odmah izašla ovako jedna velika nula.
Molio bih vas, a vama ću dostaviti materijal da se uverite kako se prodaju poljoprivredna gazdinstava na aukciji u Agenciji za privatizaciju. Nisam poneo ovde za govornicu materijal, tamo mi je na svom mestu, pa ću vam dostaviti. Da li uopšte ima kontakta između Agencije za privatizaciju i Ministarstva poljoprivrede, koje vodi računa o bivšim zadružnim poljoprivrednim preduzećima, zadrugama, poljoprivrednim dobrima itd. O tome biste morali da vodite računa. Da vidite pošto se prodaje, ko kupuje i pošto kupuje. To je katastrofa.
Ako već radite zakon gde tajkuni neće moći da kupuju, onda bar proverite te tajkune šta imaju kod Agencije za privatizaciju. Primer je zadružno poljoprivredno preduzeće, tadašnji naziv, u mom mestu, kupio ga je Kasa preko firme "Eurokorp" iz Sente preko gospodina Rudija. Piše 70% društvenog zemljišta, 18,68% državnog; on je to prodao, drugi rade, a niko nema ni deonicu, ni oni ljudi koji su radili i 37 godina ni onaj što je radio dve godine. E pa proverite to, jer to će biti poslaničko pitanje, da mi proverite kako je privatizovano, ko je vlasnik i kako je došlo do toga da bude vlasnik gospodin Kasa preko Rudija i "Eurokorpa". Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj (kredit za razvoj privatnog i finansijskog sektora).
Veoma je interesantno, a biće vam jasno zašto tražim da se član 4. briše. Naime, član 4. kaže: "Sredstva za otplatu kredita po osnovu Sporazuma o kreditu za razvoj iz člana 1. ovog zakona obezbediće korisnik kredita."
Valjda je logično da korisnik kredita bude taj koji će vraćati kredit. Ne može Milorad Krstin da pozajmi pare predsedniku Skupštine gospodinu Markoviću i da ja budem zadužen da vratim sam sebi te pare.
Međutim, ima tu nešto interesantnije – korisnik kredita je dužan da sredstva za otplatu kredita obezbeđuje prema planu otplate za sva povučena sredstva, u iznosu koji uključuje dospelu glavnicu, naknadu za angažovanje sredstava kredita, manipulativne troškove kredita i ostale troškove. Vidite koliko nas košta jedan takav kredit. Ovde se kaže – prvi kredit za programski razvoj politike u privatnom i finansijskom sektoru.
Juče u novinama pročitah nešto veoma interesantno, što je izjavio prof. dr Mlađan Kovačević iz Instituta ekonomskih nauka. Kaže – po kriterijumima Svetske banke Srbija je visoko zadužena zemlja, jer je njen dug na kraju godine bio više od 2,2 puta veći od izvoza robe i usluga. Izvoz iz Srbije u 2005. godini iznosio je 6,2 milijarde dolara, a spoljni dug 15,5 milijardi i nijedna od ovih 26 zemalja u tranziciji nema tako nepovoljan odnos. Govorim o nepovoljnom odnosu.
Kada bih povezao malo i 9. tačku, gde smo imali isto davanje kontragarancija, ali za revitalizaciju sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, ne mogu da ne spomenem, pošto vidim da ovde imam samo jednog kolegu koji je iz Odbora za poljoprivredu, da već godinu dana članovi Odbora za poljoprivredu traže od Ministarstva poljoprivrede da nam se dostavi, pošto je iz Fonda za razvoj za sisteme za navodnjavanje dato 180 miliona dinara i kažu da su tri subjekta dobila po 60 miliona...
Mi tražimo godinu dana na Odboru za poljoprivredu od nekoga iz Ministarstva i nisu se udostojili da nam još kažu koja su to tri subjekta. Zar nije logičnije da dobije njih 60 po tri miliona, nego troje po 60 miliona? Kada vidimo grejs-period od godinu dana, znači da ostaju četiri godine po 15 miliona da otplaćuje taj kredit.
Ne mogu da ne spomenem to isto Ministarstvo poljoprivrede, koje je na zdušan način i veoma, da kažem, za njih povoljan nateralo zemljoradnike da prijave svoja poljoprivredna gazdinstva i da registruju.
Kaže – dobićete kredite, kratkoročne, dugoročne, bespovratne. I, gle čuda, od 750.000 domaćinstava u Srbiji registrovalo se oko 150. Ove godine pustiše kratkoročni kredit 6. marta u podne, a već 9. marta pre podne su obustavili, jer je tobož traženo već 16.000 kredita, a oni su u stanju, kao, 11.000 kredita da odobre, govorim o kratkoročnim kreditima.
Međutim, u Srednjebanatskom okrugu u bankama koje daju te kratkoročne i dugoročne kredite dolazimo do saznanja da je ne hiljadu iz te banke, ne 200, ni 100 nije dobilo kratkoročne kredite, a vidite ovde donosimo zakone, kontragarancije, poljoprivreda je dobila, Ministarstvo finansija je dužno da uz Ministarstvo poljoprivrede, koje obećava putem medija, putem Skupštine... A izgleda, ovde je – ko bliži vatri taj se pre i ogreje.
Prema tome, gospodo, nemojte prolongirati neke kredite koji nisu dostupni svakom zemljoradniku. Šta će biti ako se svih 750.000 domaćinstava registruje, a dobije samo 11.000 registrovanih domaćinstava kredite? Šta ćete sa ostalih 740.000? A da ne pričam o dugoročnim kreditima, pojedini članovi Odbora koji su dobijali i po 30.000 evra kredite...
Prema tome, SRS za ovaj set zakona o kontragarancijama Srbije Srbiji i Crnoj Gori neće glasati, a dobro bi bilo da ministar, koji fizički nije prisutan, a duhovno izgleda jeste, u ovoj skupštini, dobro razmisli i da se od nekih stvari, posebno kada su u pitanju krediti, jednostavno ogradi.

Gospodine Vlaoviću, pitajte gospodina Rafailovića koliko je njegov sin dobio kredita.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, kao član Odbora za poljoprivredu mogu da kažem da kad je u pitanju ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za PIO poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada, smatram da bi gospodin ministar trebalo da se udostoji i sasluša amandmane koje su podneli poslanici SRS. Ova njegova želja da se pomogne staračkim domaćinstvima prema kojima postoji dug po osnovu neisplaćenih penzija bila bi dobra kada bi se to desilo samo u prvoj polovini 2006. godine, a ne da razvlačimo to na 2007, 2008, 2009. i 2010. godinu.
Moje kolege poslanici iz SRS, obrazlažući ove ranije amandmane, lepo su dali do znanja, ali s obzirom da ministra nema ovde, niti nikog od njegovih saradnika, ne znam da li će to uopšte biti preneto, da su pitanje penzije onih zemljoradnika koji su pri kraju svog životnog veka. Plašim se, kao i većina njih, da mnogi od tih poljoprivrednika koji očekuju te penzije možda ih neće ni dočekati.
Ministarstvo bi moglo da se pozabavi i vama, ozbiljnije da shvati ovaj problem, kako oni rekoše koji su hteli da isprave, od nekih ranijih vlasti. Ali, ja moram da kažem da je poljoprivreda bila ta koja je nosila ovu državu kada je bilo najteže, kada su bile sankcije i sada posle sankcija u poslednjih pet godina nosi ovu državu na svojim plećima.
Mi smo mnogo više očekivali od nekog strateškog dugoročnog plana Ministarstva poljoprivrede u razvoju i saniranju svega ovoga što se dešava, a tiče se same poljoprivrede. Međutim, ovo ministarstvo, pa ni ova vlada, jedan strateški i dugoročni plan o revitalizaciji, oživljavanju poljoprivrede nemaju nikako.
To bi se moglo tumačiti time što vidimo konkretno da je sama ova penzija deljena na četiri godine, kada vidimo da Vlada ove koji bi to dobili stimuliše tako što bi se obračunavala kamata u iznosu od 8,5% ili, kako reče predsednik Odbora za poljoprivredu Zoran Mašić, zašto se to ne koristi, ako već znamo da je plan buduće stope inflacije da će biti nešto veća.
Prema tome, mislim da moramo sagledati ovu situaciju koja se tiče poljoprivrede, moramo sagledati da je poljoprivreda izgubila puno sa nekim merama, posebno Ministarstvo poljoprivrede, a to se odnosi na to da već u 2006. godini gubimo premije za suncokret, za soju, na putu smo da još neke veoma bitne stavke koje čine poljoprivredu, koja je u teškoj i lošoj situaciji; dovodimo do još goreg položaja zemljoradnika.
Mi nemamo ni sigurnost ove vlade da izađe i da kaže – vidite, imate zaštitnu cenu pšenice, ispod te ne može biti, imate zaštitnu cenu suncokreta, ispod te ne može biti, imate zaštitnu cenu kukuruza, imate zaštinu cenu šećerne repe i ispod toga ne može biti, imate zaštitnu cenu soje, ispod te ne može biti. Međutim, ova vlada je prepustila poljoprivrednicima da se bave sami sobom, da se snalaze kako znaju i umeju.
Nadam se da ćete imati toliko razumevanja za amandmane koji su podneti od strane SRS, prihvatiti ih i time samo pokazati deo dobre volje za budući život zemljoradnika i razvoj sela. Hvala.

Hvala vam za ime i prezime. Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o sprečavanju pranja novca, koliko sam ga shvatio, sprema se samo zbog Bogoljuba Karića. Evo da imate najnoviju informaciju. Gospodin Karić, čovek koji je svojevremeno u predizbornoj kampanji jeo salatu, imali smo Karelija koji je jeo pedalu, on je počeo da jede i one katance i lance da bi otvorio tobože firme, a nikada ih nije otvorio (izuzimam mesto Kareliju).
U mom Srednjebanatskom okrugu u opštini Žitište, naseljeno mesto Novi Itebej, gde živi 90% nacionalnih manjina, to su Mađari, gospodin Bogoljub Karić je danas učlanio 100 novih članova Pokreta snaga Srbije ili Propasti snaga Srbije. Svaki od njih je dobio po 5.000 dinara i sutra ih očekuje još poneki paketić.
Evo, gospodo, ovo je istina o Bogoljubu Kariću, čovek koji kaže da ne kupuje poslanike, odbornike i birače.
Dakle, i to narodnim parama, gde se jednostavno pokazuje gde je stigao Bogoljub Karić i kako dolazi do budućih glasača, s obzirom na to da Srbija ima još uvek pameti u sebi, uzeće mu pare, a glasati za njega sigurno neće.
Gospodo, Vjerica Radeta kaže, on 7.000 evra uzima dnevno.

Gospodo, još jednom ponavljam, ovaj zakon je stvoren samo zbog Bogoljuba Karića i zbog toga što na ovaj način pere pare, koje znate kako i pre koliko godina ih je stekao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju jedan ovakav zakon koji izlazi od najvišeg zakonodavnog tela u Srbiji, red je da i predlagač zakona bude ovde sa nama.
Međutim, svojstveno njemu, verovatno se dogovara ili će slaviti, ako bude ovaj zakon usvojen, sa onima koji su mu pomagali da ovaj zakon bude ovakav kakav jeste.
Naime, pitao sam se da li sam kompetentan da pričam o ovom zakonu. Imate big bosa, imate bosa, imate litl bosa. Big bos za ovaj zakon bi bio Milo Đukanović, bos bi bio Stanko Subotić - Cane Žabac i, normalno, predlagač – litl bos, mr Dinkić.
Zabunu u ovom zakonu napravio je baš ovaj član 9. Toliko ima nelogičnosti da bi trebalo puno da se priča da bi se ovaj član ispravio. Kaže se: "Proizvodnjom duvana može da se bavi privredno društvo, preduzeće, zemljoradnička zadruga i preduzetnik (u daljem tekstu: privredni subjekt), koji ispunjava sledeće uslove...".
Pojasniću vam kako je to nekada bilo. Fabrika duvana ima svog čoveka na terenu, ima svog poverenika u naseljenom mestu koji je zadužen da proizvođačima iz tog naseljenog mesta obezbedi seme ili rasad, najlonsku foliju i zaštitu od štetnih bolesti za tu kulturu koja je veoma nežna, ali gruba po zdravlje čoveka.
Taj poverenik je bio sigurnost fabrici koja je prerađivala od lista duvana i pravila cigarete, gube i tako dalje. Niko nije mogao tada da sumnja u tog čoveka da ta sorta duvana, tip duvana kako ovde navodite - virdžinija, berlej, orijental, poluorijental, nije moglo da dođe do greške, a zašto?
Zato što se vodilo računa, znalo se na kom tipu zemljišta može da bude sađen (ponavljam, da bude sađen, jer to se ne seje, duvan se sadi), na kojim parcelama može da uspeva virdžinija, berlej, orijental i poluorijental. Opet, poverenik je sigurnost toj fabrici koja je dala to što je dala tom povereniku tj. poljoprivrednim proizvođačima, seljaku ili zemljoradniku.
Međutim, ovde dolazi do zabune. Zašto kažem - zabune? To je veoma jasno. Kažete da treba da ima najmanje pet hektara. Gospodo, seljak ima kvalitetan hektar zemljišta, smatra da će samo sadnjom duvana izvući najveću korist iz tog hektara i hoće da sadi duvan.
Ako nema pet hektara, on ga ne može saditi, nego ćemo opet da počnemo ono što je dozvoljeno ovim zakonom. Sada ćemo nas pet da se udružimo, ja ću da budem proizvođač, ali imam pet hektara, i opet jedna rupa, još jedna rupa u ovom zakonu koji ima toliku rupa da bi to sve ličilo na švajcarski sir.
Kaže, dakle, ono što je sporno u kompletnom članu 9: "Fizičko lice - proizvođač duvana može da se bavi proizvodnjom duvana ako ima zaključen kooperativni ugovor sa proizvođačem duvana...". Ne može on, proizvođač duvana, imati zaključen ugovor sa proizvođačem duvana, valjda sa prerađivačem duvana; to onda izgleda da sam sa sobom pravi ugovor.
Opet se vraćamo na ono što sam rekao. Onaj poverenik koji je bio ispred fabrike koja se bavi preradom lista duvana nije morao da ima ovde što sada vi navodite. Zabune na terenu nije bilo. Jednostavno, jasno, konkretno i svi su bili zadovoljni, a ovde podmećemo i zadrugu i privredni subjekt, preduzeće.
Gospodo, dalje u tekstu ovog zakona se kaže – ako proizvođač duvana, odnosno fizičko lice - proizvođač duvana nije zadovoljan procenom kvaliteta koja je izvršena od strane obrađivača duvana sa kojim je zaključio ugovor o otkupu duvana, može u roku od 24 časa po obavljenoj proceni kvaliteta podneti zahtev za novu procenu kvaliteta akreditovanoj domaćoj ili stranoj laboratoriji.
Gospodo, ranije niko nije sumnjao u procenu kvaliteta. Znači, sada se zaključi ugovor sa zemljoradničkom zadrugom, a onaj iz zemljoradničke zadruge neki veliki stručnjak, pa proceni takav kvalitet, u stvari on iziskuje sa kvalitetom i veću cenu; ili sa preduzećem. Zašto to nije bilo u onom delu u vezi sa proizvodnjom, a ne da on ide iz zadruge u neku drugu laboratoriju, pa onda će iz te laboratorije da ode u akreditovanu, stranu laboratoriju da ona potvrdi, pa ćemo tako da idemo do Ženeve, Strazbura, ne daj bože do Haga, jer to nema smisla.
To je jedan od pokazatelja ovog lošeg člana 9. Međutim, ne mogu da shvatim da u ovom zakonu imamo nešto što pokazuje koliko ipak stručno nije dovoljno urađeno. Svaka cigareta je štetna po zdravlje. Neka sadrži 15 miligrama katrana, neka 1,5 miligram nikotina, 15 miligrama ugljen-monoksida, ali u zakonu stoji da bismo od 16 miligrama katrana, znači od 1. januara do 31. decembra 2006. godine, potrebno je pet godina da spustimo sa 16 miligrama, po nekom evropskom zakonu, na 10 miligrama katrana po cigareti i tek 2011. ćemo imati slučaj da postoji fabrika koja proizvodi cigaretu koja u sebi nosi 10 miligrama katrana po cigareti ili jedan miligram nikotina po cigareti.
Treba nam pet godina da se jednim normalnim zakonom to uradi. U zakonu se kaže – do polovine 2007. godine svaka fabrika je dužna da sa 16 miligrama katrana po cigareti smanji na 10 miligrama ili da smanji na pet.
Gospodo, onoliko zarade koliko može da se zaradi sa proizvodnjom, odnosno preradom duvana državi treba još više da doprinese da se leče bolesti od duvana. Ona to ne može da postigne, zato što su u duvanu najveći mafijaši.
Svako zna da je najveći big bos bio Milo Đukanović, ona trasa Bar-Bari, to je i zimi otvorena trasa, ima čak i ono ko sme da se obilazi, a ko ne sme. Tačno je i tačno se zna ko gde koga može da obiđe. Neću da pričam o Canetu zvanom Žabac, to ste već sve čuli.
Prema tome, gospodo, vi biste morali da povedete računa, jer vidite da imamo puno amandmana, a stigli smo na prvi amandman.
Gospodo, porazmislite, ovaj zakon nije dobar. Srpska radikalna stranka neće glasati za ovakav zakon, pa bio bi red da se ministar mr Dinkić udostoji i da ispoštuje napore poslanika SRS-a oko poboljšanja zakona, ali vidim da je njemu nešto drugo bitnije, ili možda sedi sa Canetom Subotićem, zvanim Žabac.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi jasno koliko predloženi zakon o državnoj reviziji ima članova?
Predlagač zakona, u materijalu dostavljenom poslanicima Skupštine, u obrazloženju zakona govori o 67 članova zakona, a u samom predlogu ima 65. To možemo, gospodo, dokumentovati. Ovde stoji 65. 66.-ti i 67.-mi ne postoje, ispali su.
Ispada da su dva člana zakona pisana nevidljivim mastilom ili su poznati samo predlagaču, ili ćemo o njima čitati kada ih bude potpisivao predsednik Tadić. Uglavnom, ko pažljivije pročita, videće da obrazloženje Predloga i sam Predlog nisu najsrećnije sročeni, odnosno, da tu nešto fali i dobro je ispretumbano, što nije prvi put.
Uostalom, ovaj zakon se najviše bavi izborom i postavljenjem članova Saveta institucije. To nas ne čudi, jer je potrebno udomiti zaslužne članove partije vladajuće koalicije i dati im mogućnost da u narednih šest godina određuju subjekte revizije u skladu sa Predlogom ovog zakona.
Odnosno, ti isti će, kada ih budete predložili i izabrali, određivati u svojim planovima rada, a po vašem nalogu i budnim okom Ministarstva za finansije, koje opštine i javna preduzeća će revidirati, a koja neće.
Ne treba biti pametan pa pogoditi da će u opštinama gde vlast predstavlja SRS, a takvih je sve više i više, i u javnim preduzećima u kojima su u većini u upravnim odborima naši članovi stranke, ili su direktori iz naše stranke, neprestano biti državni revizori koji će tražiti "dlaku u jajetu", i po nalogu Saveta osporavati svaku odluku i način rada u tim opštinama, institucijama i javnim preduzećima, mesnim zajednicama, pa i raznim udruženjima, kao što su vojni invalidi itd, samo zato što su članovi ili simpatizeri naše stranke.
Toga se ne bojimo, jer časno obavljamo sve dužnosti koje preuzimamo na sebe. Ali, nećemo članovima Saveta i predsedniku pasti na pamet zato što nije nezavisan, jer može da bude član stranke, a ne funkcioner, da li je bagalni funkcioner stranke, jeste, šta ako mu je rođena žena ili švalerka funkcioner DS ili G17, ili, ne daj bože, kum u slučajnoj ulozi da vrši funkciju revizije u takvim subjektima revizije.
Uostalom, svakako će se i ovaj zakon menjati dodavanjem niza izmena i dopuna, ako ga mi ne izmenimo i ne napravimo moderan evropski zakon kada dođemo na vlast, jer mu nije namena da zaživi institucija državne revizije, koja bi štitila i kontrolisala novac poreskih obveznika, odnosno naših građana, kao i novac koji vam drugi daju za nevladine i ostale organizacije u naredne dve godine, koliko ste još najduže na vlasti.
Neće ovaj zakon početi da se primenjuje kako valja, a već ćemo ga menjati. Uostalom, isto se desilo i u drugim zemljama u okruženju, valjda i ovaj vaš zakon o državnoj revizorskoj instituciji nije izuzetak?
On se danas donosi samo da bi se doneo, zarad Evropske unije, kako biste mogli da se hvalite kako se, ipak, trudite, a stvarna njegova primena je politički i ekonomski kontrolisana sa vaše strane. Želite samo da osvojite privid dobre volje stvaranjem ovakve institucije ovakvim zakonom. Niste vi za istinsku kontrolu. Trošenje narodnih para, znate kako ih i ko troši i po čijem nalogu.
Pošto sam, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo amandman na Predlog zakona o državnoj revizorskoj instituciji sledećeg sadržaja: "U članu 51. stav 5. da se briše", sledi obrazloženje.
Donacije za početak rada ovakve institucije, po Predlogu zakona, mogu obezbediti – domaće pravno lice, koje nije subjekt revizije, u skladu sa Predlogom ovog zakona, ili strano pravno, odnosno fizičko lice. Brisanje ovog stava je neophodno kako bi se izbeglo bilo kakvo materijalno i moralno uplitanje u nezavisnost i objektivnost rada institucija državne revizije.
Predlog zakona nejasno razgraničava povezanost subjekta revizije sa onima koji nisu subjekt revizije, što je valjda i cilj predlagaču. Nepovezanost ne može nikako da garantuje i teško se utvrđuje, pogotovo u zemljama u tranziciji, kao što je naša, u kojima se ekonomski, politički i svi drugi interesi ostvaruju kroz razne vidove, nazovi, pomoći.
Ako bi se naknadno utvrdilo da je davalac donacije na bilo koji način povezan sa subjektom revizije, jasno bi se izveo zaključak da svojom donacijom i daljom isporukom finansijske pomoći može da utiče ili je već uticao na Savet i predsednika Saveta, odnosno Instituciju, da obustavi poslove revizije u skladu sa ovim zakonom.
Poslovi revizije, predviđeni ovim zakonom mogu štetiti interesu donatora ili onome ko pruža finansijsku pomoć, odnosno pružanje iste od strane donatora diskredituje nezavisnost institucije, jer se može dovesti ili povezati donacija pravnih i fizičkih lica sa nestavljanjem u program rada Institucije subjekta revizije, koji su u posrednom interesu sa donatorom, na primer, nevladinim sektorom.
Brisanjem ovog člana štiti se nezavisnost, a čuva realnost, objektivnost i nepristrasnost državne revizorske institucije i sprečava bilo kakav uticaj na Instituciju i njenu zavisnost od tuđe ekonomske pomoći, a samim tim čuva i kredibilitet Institucije i argumentaciju da je korumpirana, kupljena i plaćena da se ne vrši revizija kod pojedinih subjekata, a u skladu sa ovim predlogom.
Gospodine ministre, ovaj zakon kod poslanika SRS neće proći, bez obzira na silne amandmane koje je SRS podnela. On ovakav ne može da prođe i najbolje bi bilo, gospodine ministre, da ga povučete. Hvala.

Žao mi je što je ministar izašao. Verovatno mu je dosadno da sedi, ili mu je pozlilo od Srpske radikalne stranke i izlaganja radikala.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od niza zakona koji su stavljeni na dnevni red, a razlog je to što traži Evropska zajednica, to je zakon o duvanu.
Ovaj zakon se više odnosi na one koji se bave prometom proizvoda od duvana, a najmanje se priča o onima koji proizvode taj duvan tj. tu poljoprivrednu kulturu.
Ono što prvo pada u oči jeste član 3. koji kaže da se obrazuje uprava za duvan, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija.
To podrazumeva da prestaje sa radom Agencija za duvan, koja je osnovana Zakonom o duvanu, "Službeni glasnik RS br. 17/03". Gospodo, Srpska radikalna stranka se od formiranja ove vlade borila protiv tih agencija; izgleda da je Ministarstvo za finansije napravilo jedan korak napred, poslušalo je radikale, ukinulo Agenciju, ali obrazuje upravu, i to upravu za duvan.
Znači, menjali smo samo naziv, nije agencija nego je uprava za duvan. Ove agencije su uglavnom služile i služe za zapošljavanje ljudi i to iz ministarstava koje posebno drži G17 plus.
Vi ste Predlogom ovog zakona u članu 5. precizirali: "Registri koji se vode u skladu sa ovim zakonom jesu", pa se kaže pod brojem 1) "registar proizvođača duvana".
Gospodo, kod registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, vi bi trebalo da znate, da biste dobili premiju za proizvodnju duvana morate podneti izveštaj o površini i koliko je hektara pod zasadom duvana.
Zatim, u članu 9. ovog zakona se kaže da poljoprivredni proizvođač treba da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavljanje delatnosti proizvodnje duvana.
Međutim, ako hoćete da pomognete proizvođačima koji se bave proizvodnjom duvana, u članu 9. bi trebalo da se briše stav 1. i da ne mora poljoprivredni proizvođač da ispunjava uslove iz tog stava 1.
Zatim, kažete koji su tipovi duvana koji se proizvode u Srbiji, a to su "virdžinija", "berlej", "orijental" i "poluorijental". Šta će se desiti ako neko iz Evropske unije naredi uvoz novog tipa duvana koji nije naveden u ovom zakonu?
Vi dalje u tekstu kažete da se proizvođač briše iz registra proizvođača duvana u roku od pet dana od dana isteka roka važenja dozvole, jer iz nekih objektivnih razloga ne može da obnovi upis u registar sa ovako malim rokom od pet dana.
Kod procene kvaliteta duvana, proizvođač duvana, odnosno fizičko lice, ako nije zadovoljan procenom kvaliteta duvana koja je izvršena od strane obrađivača duvana sa kojim je zaključio ugovor o otkupu duvana, može u roku od 24 časa od dana obavljene procene kvaliteta podneti zahtev za novu procenu kvaliteta duvana akreditovanoj domaćoj ili, naglašavam, stranoj laboratoriji.
U članu 24. koji sam naveo ima nelogičnosti da kvalitet duvana određuje onaj sa kime je sačinjen ugovor; trebalo bi to da uradi odmah domaća akreditovana laboratorija.
Ponavljam, ovde je predloženo da bude ispitivanje duvana u akreditovanoj domaćoj ili u stranoj laboratoriji; to je velika manjkavost, trebalo bi da bude samo u akreditovanoj domaćoj laboratoriji.
Dolazimo do prava i dužnosti republičkog poljoprivrednog inspektora u ovom zakonu, kojem se daju prava i dužnosti da proveri korišćenje semena duvana za proizvodnju.
Ako ne odgovara propisu o semenu, može da zabrani proizvodnju ili uništi rasad. Gospodo, zar nije logika da semenske kuće ili pravna lica koja proizvode rasad i seme budu te koje će biti kažnjene, a ne samo po džepu proizvođača duvana.
Smatram da ovaj zakon nije pravno dovoljno stručno urađen, jer u njemu ima i dalje zakonskih rupa kojima će se određeni broj ljudi, određeni tajkuni iz ove vlasti enormno bogatiti, kao i do sada.
Srpska radikalna stranka je na zakon o duvanu podnela dosta amandmana. Kada bude rasprava u pojedinostima SRS će nastojati da ovim kvalitetnim amandmanima poboljša ovaj zakon o duvanu, o jednom poroku koji ljudima donosi samo zdravstvene probleme i ništa više.
Ali, veoma je interesantno da predlagač zakona u članu 74. pokušava da smanji svake godine, počev od 2006. pa do 2011, znači pet godina; recimo, u 2006. godini cigarete u prometu na teritoriji Republike ne mogu da sadrže više od 16 miligrama katrana po cigareti, da bi to spustili tek 2011. godine na 10 miligrama katrana po cigareti. Zar nama treba pet godina?
Trebalo je to odmah uredbom da donesete, odnosno ovim zakonom, i da kažete da se već u 2006. godini vrši zaštita ili blaga zaštita onih koji konzumiraju duvan, time što će se smanjiti količina katrana po cigareti, nikotina i ugljen-monoksid po cigareti.
To je veoma bitno u ovom zakonu, pa je predlagač to morao da uradi bukvalno u roku od jedne godine.
Verovatno je ovaj zakon koji ste predložili prepisivan. To Evropa traži, ali ne znači da mi ne možemo ići u nečemu i van Evrope, da razmišljamo i o zdravlju ljudi i onima koji konzumiraju ovaj porok.
Srpska radikalna stranka o ovom zakonu, ako ne bude prihvaćen sa amandmanima, koji su veoma kvalitetni i koji će biti u danu kada ćemo obrazlagati u pojedinostima, moći će tek da priča i videćemo da li ćemo ga podržati, a najverovatnije da nećemo zato što ni vi nećete podržati naše amandmane. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 158. da bi se posle reči "životinje" dodale reči "i kloniranih embriona". Naime, u tački 29) se kaže – ako vrši uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje, osim ako izuzetno Ministarstvo ne izda dozvolu za uvoz isključivo u naučnoistraživačke svrhe.
Ministarstvo može posebnim odobrenjem da odobri uvoz patogenih mikroorganizama za naučnoistraživački rad, za rad na imunoprofilaktičkim sredstvima, bazama za proizvodnju vakcina i seruma i samim dijagnostikumima. Sredstva iz ovog člana, odnosno patogeni mikroorganizmi upotrebljavaju se u strogo kontrolisanim uslovima, koji moraju da zadovolje potrebe nivoa biosigurnosti, odnosno da je rukovanje njima strogo bezbedno.
Nekontrolisani uvoz i upotreba patogenih mikroorganizama može ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi, zdravlje životinja, da dovede do pojave zaraznih bolesti, sa mogućnošću izbijanja epidemije, jer mnoge bolesti kojima su životinje podložne ugrožavaju zdravlje i život ljudske populacije.
Sve ovo neminovno dovodi do smanjenja proizvodnih sposobnosti, a tu je rizik ekonomskih šteta, koje patogeni mikroorganizmi mogu izazvati nesavesnim i nekontrolisanim korišćenjem. Odsustvo kontrole uvoza patogenih mikroorganizama može da ugrozi međunarodni status zemlje po pitanju odsustva nekog oboljenja, što realno ugrožava ekonomiju cele zemlje na duži i kraći rok.
Uvoz ovakvog materijala mora da se vrši preko ovlašćenih firmi za takvu vrstu delatnosti, što u praksi iziskuje posebne transportne uslove, način njihovog skladištenja, koji su u tesnoj vezi sa Ministarstvom koje propisuje ove stroge norme uvoza.
Ovim amandmanom želeo sam da se posle reči "životinja" dodaju reči "i kloniranih embriona", jer klonirani embrioni izazivaju brojne nedoumice i nepoznanice u smeru kako se ovi organizmi ponašaju u okruženju.
Postoji li realna opasnost da oni kao takvi prouzrokuju oboljenja, jer nema informacija da li su oni putem DNK nosioci oboljenja i da li su na nivou genoma bezbedni za zdravlje ljudi i životinja.
Zabrana bi praktično značila sigurnost u pogledu toga da putem kloniranih embriona mi uvezemo potencijalne nosioce zaraznih bolesti, jer postupak za njihovo dobijanje je vrlo rizičan.
Dovoljno je da se u samoj produkciji kloniranih embriona od strukture DNK odvoji nekoliko atoma ugljenika i da se time bitno poremeti proizvodnja belančevina, koje bitno determinišu smer rasta i razvoj samog klona.
Klonovi, po dosadašnjem iskustvu, imaju mnogo intenzivniji rast i razvoj, pa bi, kao takav, mogao ozbiljno da doprinese komplikacijama i po samog nosioca kloniranog embriona.
Klonirani embrion, implantiran u svog nosioca, imao bi elemente malignih tumora, jer bi svojim hiperrastom jednostavno prerastao okvire prirodnog embriona i nastala bi komplikovana situacija da je novorođenče nastalo kloniranjem u momentu dolaska na svet već staro nekoliko meseci, a da su parametri njegove veličine i težine pogubni za jedinku koja nosi ovaj klonirani embrion. Nije poznato kako bi jedinka mogla da na svet donese ovakav mutant, a da ne ugrozi sopstveni život.
Nevidljive mutacije koje mogu da nose sa sobom predstavljaju potencijalnu opasnost, jer niko sa sigurnošću ne može tvrditi da su klonirani embrioni trenutno bezbedni ili se genetska mutacija može determinisati posle nekoliko generacija, a rizik ovog tipa, priznaćete, uopšte nam nije potreban jer se briga vodi i o pokolenjima iza nas.
Svi izloženi elementi idu u prilog tome da se pored patogenih organizama prvo kontroliše rad sa kloniranim embrionima, koji takođe predstavljaju veliku opasnost po ljudsku i životinjsku populaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, u roku od 20 dana imamo jedan zakon koji nam se stavlja u ovom visokom domu da raspravljamo o njemu, a to je zakon o veterinarstvu. Poslednji koji je donet, donet je 1991. godine, kako rekoste vi, doktore Krnjajiću, i ovo je sada posle 14 godina, dakle, 2005. godine evropski zakon. Ja razumem činjenicu da ovaj zakon treba da bude evropski, ali i zakon koji će da služi u sprečavanju raznih stočnih bolesti u ovoj našoj Srbiji.
Kada je stručni tim radio ovakav jedan zakon, koji je veoma bitan za jednu državu, mislim da su morali i predlagač i ministarka da vode računa posebno o amandmanima koje je podnela Srpska radikalna stranka. Nije mi jasno da vi ne prihvatate amandmane koje je podneo takav stručnjak kao što je predsednik Odbora za poljoprivredu dr Mašić, koji je bio i direktor Veterinarskog instituta u Novom Sadu, a koji je inače profesor na Poljoprivrednom fakultetu, odsek za veterinarsku medicinu. Desilo se da se ipak prihvate, ali se prihvate od poslanika iz G17 plus, od poslanika Dragana Petrovića.
Evo činjenice da je to stvarno tako: dr Mašić je tražio da se u članu 96. posle stava 1. dodaje se novi stav koji glasi – prevoz životinja unutar epizootiološke jedinice vrši se vozilima koja ispunjavaju tehničke i higijenske uslove. Amandman kolege Petrovića glasi ovako –tačka se zamenjuje zapetom i dodaje se "a vozila kojima se vrši prevoz životinja u okviru iste epizootiološke jedinice se ne evidentiraju".
Amandman dr Mašića je bio baš dodatak tog njegovog amandmana, da se reši pitanje evidentiranja onih prevoznih sredstava kojima se prevozi stoka do mesta odredišta, odnosno do mesta prodaje, do klanice.
Zatim, sledeći amandman dr Mašića kaže, član 164a i vidite istu tu priču, narodni poslanik Dragan Petrović, isti dodatak članu 164a, pa se kaže u amandmanu dr Mašića: "Privatizacija javne veterinarske službe i to: veterinarskih stanica, centara za reprodukciju životinja", i nabrajaju se sve one veterinarske specijalističke ustanove, tu je Pančevo, Veterinarska stanica iz Zrenjanina, Subotice i tako dalje.
Amandman Dragana Petrovića na isti taj član, sa istim rečenicama jeste: "Privatizacija javne veterinarske službe, i to: veterinarskih stanica i centara za reprodukciju životinja osnovanih Zakonom o zdravstvenoj zaštiti životinja..." itd.
Znači, nije bilo bitno da se usvoji amandman jednog vrhunskog stručnjaka iz ove oblasti i profesora poljoprivrednog fakulteta, nego je bilo bitno da se usvoji, ali u drugoj formi, u formi koju je podneo Dragan Petrović, poslanik iz G17.
Hajmo malo da pogledamo i priču sa terena. Verujem da ste vi vodili računa o tome da su ovo uradili vrhunski stručnjaci, ali moram da konstatujem, s obzirom da dolazim iz Srednjebanatskog okruga, iz opštine Zrenjanin, jedna priča je veoma interesantna iz veterinarske stanice u Elemiru, jedno mesto pre mog Taraša. Postoji veterinarska stanica koja broji četiri veterinara, a njen je naziv "Spas". Šta se dešava?
Ta je veterinarska stanica prisutna u tom naseljenom mestu 365-366 dana, prisutna je od 00 do 24,00 časa i kao takva, u jednom mestu koje broji četiri do pet hiljada stanovnika i gde ima oko 1.400 krupne stoke, doživljava da program mera ne dobija ona, nego dobija javna veterinarska služba. Kada se uzorkuje krv od krupne stoke na brucelozu i leukozu i da urade tuberkulinizaciju i obeležavanje, dođu iz Javne službe Zrenjanin i urade to za dva-tri dana, a onaj koji stvara tu stoku i od 1.400 za nekih godinu dana biće već blizu 2.000, taj koji je prisutan svih 365-366 dana i od 00 do 24,00 časa nema pravo da dobije i da radi program mera.
Ta ista javna služba, a zna se ko radi to, ima jedan strašan propust kod porodice Vorgučin; dobro se zna da se u Zakonu o veterinarstvu kaže da se ne može uzorkovati krv životinja mlađih od šest meseci, a misli se konkretno na telad, jagnjad, jarad itd. U dokumentu koji imam stoji da je to rađeno kod porodice Vorgučin. Ta ista javna služba je odobrila i čak rekla da ovaj dokument nije validan, nego da je u redu ono što je urađeno od strane druge veterinarske stanice.
Srpska radikalna stranka se zalagala da apsolutno svaki zakon koji podnosi ova vlada pomno pratimo i dopunjavamo sa kvalitetnim amandmanima.
To smo i ovog puta uradili i po drugi put obnovili iste; jedino što smo se usaglasili juče na Odboru za poljoprivredu bilo je u članu 30. koji su ispoštovali i koji sam podneo, ali ovi drugi, veoma interesantno, koje je podneo dr Mašić i kolege iz poslaničke grupe SRS, nisu prihvaćeni.
Opet da ponovim, ne mogu da shvatim da se ne prihvate nastojanja predsednika Odbora za poljoprivredu dr Mašića, profesora sa poljoprivrednog fakulteta, odsek za veterinarsku medicinu, a da su drugi, koji su na osnovu njegovih predloga amandmana, jednostavno prihvaćeni. Bilo je bitno da se prihvate od strane G17. Srpska radikalna stranka sigurno u danu za glasanje neće podržati ovaj zakon.

Ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na Predlog zakona o veterinarstvu na član 30. Ovim amandmanom predlažem da se posle stava 2. doda stav 3. koji glasi: "Laboratorija Fakulteta veterinarske medicine mora da bude akreditovana od organizacije nadležne za akreditaciju."
Ovim amandmanom stavljaju se u istu ravan sve laboratorije, i to u Veterinarsko-specijalističkom zavodu, Veterinarskom institutu i Fakultetu veterinarske medicine.
Ovo je važno zbog činjenice da bi se tako postigli standardi koji proizilaze iz programa JUAT-a, odnosno Jugoslovenskog akreditacionog tela ili drugih akreditacionih tela koja potiču iz međunarodnih akreditacionih tela.
Sertifikatom ISO 9001, laboratorije namenjene za stručne analize moraju da imaju sertifikat 17250, što predstavlja standard za njihov rad. Sami standardi determinišu metode rada u samim laboratorijama, čineći da njihove analize i rezultati samih analiza budu validne na međunarodnom nivou.
Postojanjem opreme koja se koristi u pomenutim analizama, standardima koje propisuje akreditaciono telo, sam rad na analizama postaje strogo kontrolisan, tačno se određuje ko u laboratorijama vrši određene analize, kojim sredstvima se vrši rad i standardizuju se metodi rada. Ako se neka metoda u laboratorijskim ispitivanjima standardizuje, to praktično znači da rezultat dobijen u laboratoriji koja je stekla ovakav standard ima validnost u čitavom svetu.
Uvođenjem standarda omogućuje se svim pomenutim naučnim institucijama, odnosno Veterinarsko-specijalističkom zavodu, Veterinarskom institutu i Fakultetu veterinarske medicine ravnopravno mesto na međunarodnom tržištu laboratorijskih analiza.
Akreditaciono telo nekoliko puta tokom godine vrši proveru ISO standarda, omogućavajući na taj način da nivo analiza bude visok i međunarodno priznat.
Cilj ovog amandmana je da uvođenjem akreditacionih tela u laboratorije Fakulteta veterinarske medicine, kao što je to već slučaj u drugim naučnim institucijama, kao što su veterinarski instituti i zavodi, i rezultati njihovih naučnih ispitivanja dobiju na značaju što ima za cilj da i rezultati analiza dobijeni u laboratorijama Veterinarskog fakulteta međunarodne veličine.
Svi ovi predlozi koje mi dostavljamo na sam Predlog zakona o veterinarstvu mogu imati smisla samo ako se i situacija na samom terenu reguliše, odnosno kada ti propisi počnu da se i u praksi sprovode, što je iz mog ugla za sada neostvarljivo, sve dok postoje naseljena mesta u kojima se ne sprovode obavezne vakcinacije, sve dok postoje naseljena mesta poput mog Taraša koji nema prisutnu veterinarsku ekipu u selu, već službe kojima je Uprava za veterinu dodelila teren dođu, urade šta moraju i odu iz sela ostavljajući meštane na milost i nemilost kada im zatreba pomoć veterinara koji je, po zamisli Uprave za veterinu, 20-tak kilometara udaljen, a neka naseljena mesta i 40 kilometara.
Da ne bude nedoumice, službe su uvek tu kada se radi posao iz programa mera, ali ih ostali poslovi, koji su po meni mnogo bitniji, uopšte ne zanimaju, jer su materijalne dobiti tu mnogo manje, nego kod poslova iz programa mera koje ova država finansira.
Da li za svaku intervenciju vlasnik životinje iz mog naseljenog mesta treba da pređe 20-tak kilometara da ode do veterinara ili je bolje da nazove službu koja ima rešenje za sprovođenje programa za to naseljeno mesto, pa da mirno čeka oko sat vremena da se ista služba i pojavi, imajući na umu da su ponekad i minuti presudni da se spase život neke životinje.
Da li prilikom, sada sve češćeg, uzorkovanja mesa na trihinoskopski pregled treba da sopstvenim vozilima pređu put do najbližeg mesta koje je udaljeno 20 kilometara i da im tamošnja služba uradi taj pregled, iako je selo iz svojih skromnih sredstava kupilo trihinoskopski aparat?
Razgovaralo se nešto i o naseljenom mestu gde je po njihovim rečima situacija još gora, jer kako kažu, tamo ima jedna služba koja je 24 časa prisutna, ali joj je po odluci Uprave za veterinu zabranjen rad po programu mera, dok je isti dodeljen službi koja ne sprovodi, a i to što uradi uradi van zakona, što je već konstatovano. Konstatovano je da se uzorkovanje krvi radilo kod jagnjadi i jaradi ispod šest meseci, a to je zakonom zabranjeno. Trenutno u tom naseljenom mestu nije urađena ni vakcinacija. Jesen je prošla sa katastrofalnim učinkom, ostaviće iza sebe na desetine domaćinstava gde životinje nisu zaštićene. Ja sam lično video spisak ljudi koji su napisali peticiju.
Ulje na vatru doliva i nezvanična informacija da će sada javna služba dobiti rad na programu mera. Ne govorim o njihovoj stručnosti, ne govorim o tome koliko imaju mogućnosti i sredstava što se tiče prevoznih sredstava da dođu do tih naseljenih mesta gde će se vršiti program mera. Samo da rezimiram, javna služba je služba koja raspolaže sa takvim brojem ljudstva da jedva pokrivaju teren. Nema registrovanog objekta u selu, nema tačnog uvida u brojno stanje. Za meštane su tu neki novi ljudi koje ne poznaju i koje će teško pustiti u svoja domaćinstva.
Ta služba je po mom mišljenju prekršila naredbu gospođe ministarke i uzorkovala krv jagnjadi i jaradi mlađih od šest meseci, što sam malopre i rekao, za šta postoji pismeni dokaz. To su dva primera iz mog bližeg okruženja sa kojima sam vrlo dobro upoznat, ali se bojim da to nisu jedini primeri o funkcionisanju veterinarske službe.
Ovim još jednom ukazujemo na probleme na samom terenu i ako se uspešno reše mogu otvoriti vrata primeni novog zakona, odnosno svega onoga što se odnosi na veterinarstvo, ali ako se ne reše problemi, već krenu nekim drugim putem, mogu nas udaljiti od puta međunarodne integracije, jer ljudi na terenu sprovode zakon i staraju se da on zaživi i to treba da nam bude odrednica za dalji rad na izradi ovako strateški važnog zakona za sve nas.