Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu a da ne učestvujem u diskusiji, posebno kada se iznose dešavanja po opštinama i otimanja od strane vladajuće koalicije ili vladajućeg DOS-a. Naime, dolazim iz Srednjebanatskog okruga, iz SO Zrenjanin. Godine 2006, u novembru mesecu uvedena je privremena uprava ili privremene mere u SO Zrenjanin. Vidite, nekome to odgovara i dan-danas, jer i dalje su te privremene mere i privremena uprava u SO Zrenjanin, mada je formiranjem nove Vlade rečeno da će ministar, a vi dobro znate ko je ministar za lokalnu samoupravu, iz koje političke stranke, da će predsednik skupštine, a znamo iz koje političke stranke, ispoštovati zakon i raspisati izbore.
Da građani Srbije znaju, SRS u SO Zrenjanin imala je 19 odbornika. Prva sledeća stranka sa 10 odbornika je bila Demokratska stranka. To njima nije odgovaralo.
Nije im odgovaralo, jer su imali kontrolu, 19 odbornika u SO Zrenjanin nisu mogli da rade šta hoće, međutim, sada rade šta hoće. Ovo njima odgovara. Mi smo bili ubeđeni da će se po formiranju ove vlade ipak prekinuti sa prinudnom upravom i da će se raspisati izbori. Međutim, ovo Demokratskoj stranci odgovara, jer je tamo predsednik opštine Goran Knežević, koji pretenduje da bude direktor NIS-a. Mi to razumemo, svi imaju neke svoje ambicije, ali, gospodo, vi ne možete jednostavno da ne poštujete zakon, da ne poštujete Ustav. Morali ste i morate raspisati izbore u SO Zrenjanin, jer je to jedini način, to je jedina mogućnost da na tim izborima SRS ne dobije više 19 odbornika, nego će dobiti 34, koliko je potrebno da sami vladamo u SO Zrenjanin. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, posle izlaska narodnih poslanika poslaničkog kluba SRS ne bih puno pričao o železnici Srbije kao železnici Srbije, koliko su brzi vozovi, kakvo je stanje na prugama, signalizaciji, prelascima i tako dalje, ali ću se osvrnuti na ono što ste vi ovde nama pričali da ne postoji u železnici Srbije niti korupcije, niti kriminala.
Upoznaću vas sa jednom firmom, a to je "Šinvoz" iz Zrenjanina, koja postoji 120 godina i radila je do pre nekih pola godine. Za vašu informaciju, gospodine ministre, "Šinvoz" je firma specijalizovana za remont svih vrsta šinskih vozila. To se odnosi na lokomotive, šinobuse, elektrovozove, dizel i motorne vozove.
Još što je bitnije, to je jedna firma u Srbiji, u stvari jedina firma u Srbiji koja vrši remont manevarski dizel i elektrolokomotiva. Ne može se reći da ovo nije bitno za ovu temu koja je danas.
Normalno, ova firma je do 2004. godine brojala oko 900 zaposlenih.
Privatizacijom u 2004. godini ostalo je negde oko 470 radnika, da bi danas možda brojala negde oko 200. Nju je kupio gospodin Nebojša Ivković, koji je inače kupio i "Jugopapir" Beograd. Za direktora je postavljen gospodin Jeftović i to sve uz saglasnost sa gospodinom Šarančićem.
Ništa tu ne bi bilo sporno, ni neverovatno, ali ta firma počinje da vrši seču vagona. Tu seču vagona vrše radnici "Šinvoza". Vagoni se kupuju od Železnice Srbije, po ceni negde od 9 do 10 din po kilogramu, dovlačeni, sečeni i prodavani Železari Zenica. Ni to nije problem, problem je onaj veći.
Radnici "Šinvoza" seku, čak je i smrtnih slučajeva bilo prilikom tih radnji, prodaje se Železari, a ide novac na žiro račun TTC Logistik, ne ide na žiro račun "Šinvoza" Zrenjanin. Ti radnici su radili, sekli te vagone i od toga "Šinvoz" nije imao nikakve koristi, automatski time i radnici nisu imali faktički ni plate.
Tu je normalno udela imao i jedan otpad starog gvožđa iz Valjeva.
Gospodine ministre, preuzimanjem od strane Ivkovića Šinvoza 2004. godine, u 2005. godini sa plate im je skidano negde oko 20% i niko nije objašnjavao zašto i kako.
U 2006. godini isto je rađeno i skidano im je od plata 20-30%, a u 2007. godini nisu napravili nijedan ugovor za rad Šinvoza, ni jedan ugovor nisu napravili.
Međutim, gospodine ministre, želeo bih da vas upitam, a vi ćete mi i pismeno odgovoriti, nadam se, a ovo bi bilo i poslaničko pitanje.
Kako je došlo do kupovine 50 lokomotiva od Železnice Srbije, ko je vlasnik tih lokomotiva i šta će biti sa njima? Te lokomotive se nalaze, jedan deo u krugu Šinvoza Zrenjanin, u Nišu, Zaječaru, Lapovu, Beogradu, Kraljevu.
Samo za informaciju, ako su i one kupovane po 10 dinara kilogram, jedna, sve zavisi od serije, teška je od 60 do 120 tona. Da li je te lokomotive moguće popraviti? U pitanju je 50 lokomotiva, a nalaze se u ovim destinacijama koje sam već rekao pune dve godine.
Gospodine ministre, u petak 12. oktobra bio je izvršen komisijski popis od strane suda mašina i voznog parka radi prodaje i naplate poveriocima u Šinvozu Zrenjanin, gde su glavni poverioci, kao što sam rekao, TTC Logistik i Kargo prevoz.
Evo još jednom umešanosti gospodina Šarančića, direktora Jeftovića i vlasnika Ivkovića, koji je uspeo sa 900 radnih mesta da dovede jedan gigant, koji je bio jedina firma u Srbiji koja je specijalizovana da vrši remont manevarski dizel i elektrolokomotiva.
Da li treba sada tu firmu uništiti, pa onda lokomotive iz Srbije slati u remont negde u Rumuniju, u Arad, ili treba tu firmu postaviti na zdrave noge, videti ko je šta i kako umešan i jednom sprečiti taj kriminal koji je jednostavno ušao u tu firmu.
Još da podsetim, ministre, radnici koji su ostali u Šinvozu Zrenjanin od marta ove godine ne primaju platu. Mnogi napuštaju, svakog dana ih je sve manje i manje, a kao što sam rekao ugovora u 2007. godini od strane Jeftovića, od strane Ivkovića nema i Šinvozu predstoji samo jedna propast, odlazak u stečaj i onda poverioci naplaćuju, a opet to je ona firma kojoj je prebacivana ona seča vagona, ono staro gvožđe, TTC Logistik i Kargo prevoz.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam, ministre, da ćete posle mog jučerašnjeg obrazlaganja amandmana, u trajanju od 15 minuta, izaći i objasniti pitanje premija, međutim, vidim da ste ostali dosledni svom radu kakav jeste.
Trudio sam se juče da vam pojasnim da bi ove izmene i dopune Zakona o duvanu bile dobre kada biste proizvođače sirovog duvana stavili iznad prerađivača, kada bi tim ljudima, proizvođačima jedne od najnežnijih poljoprivrednih kultura, Ministarstvo poljoprivrede izašlo u susret i omogućilo im kredite za sisteme za navodnjavanje, a ne da čekaju Spasovdan i gledaju gore da li će kiša pasti. Da ne pričam o promeni klimatskih uslova, da grad, posebno onima koji seju velike površine pod duvanom, učini štetu u roku od pet minuta. Poljoprivrednom proizvođaču ostaje samo da traži najvišu granu na nekom drvetu, jer mu samo predstoji, ne daj bože, da se obesi.
Ukazivao sam vam, gospodine ministre, da vi zajedno sa MUP-om morate koordinirati kod otkupa duvana u 2007. godini. U 2006. godini sam vam naveo primer otkupa na crno: kada je prošle godine bio evro i 35 centi, tada su gospoda iz Ješićeve Inđije i fabrike "Monus" otkupljivali, znači na crno, u Srednjebanatskom i Severnobanatskom okrugu po dva evra.
Sada kada fabrike kažu poljoprivrednim proizvođačima sirovog duvana imaćete cenu prve klase od evro i 80 centi, druge klase evro i 70 centi, sada već ti nakupci vršljaju i nude dva evra i 20 centi. To je za poljoprivrednog proizvođača dobro, ali on ima ugovor i obavezu prema prerađivaču. Doći će do konflikta, do raskida ugovora, jer će se on truditi da proda normalno ovome na crno jer mu daje 40 centi više po kilogramu prve klase.
Proverite malo na terenu šta se dešava kada su u pitanju gospoda koja su zainteresovana da nabave sirovinu fabrici duvana u Inđiji "Monus", prihvatite saradnju sa MUP-om i neka oni to lepo odrade, a vas molim, ministre, da izađete za govornicu i da kažete da li će proizvođači duvana ove godine dobiti premiju i u kom iznosu će biti ta premija?

Dame i gospodo narodni poslanici, kako reče predsedavajući, lepo je što se priča o poljoprivredi, ali interesantno je što evo, već treća godina zaredom, mi uvek imamo izmene i dopune Zakona o duvanu. To je već znak da, kako koji ministar dođe ili kako mu neko nešto naredi, nešto se novo ubacuje.
Ali ne primećujem da se stavlja ili pravi neki tas, proizvođač duvana i prerađivač duvana, da se jednom napravi nivelacija, ko je tu ko treba da dobije više, da li ovaj tas proizvođač da bude iznad prerađivača, jer logično je da onaj ko ulaže svoj rad i trud treba i da se vrednuje.
Međutim, kod nas, zahvaljujući opet nekim nečasnim radnjama, dolazi do toga da proizvođač uvek bude taj koji najmanje dobija, a onaj koji je najmanje uložio, najviše dobija.
Zbog toga sam i podneo amandman ispred poslaničke grupe SRS, a to je - posle člana 3. dodaje se novi član 3a koji glasi: "U članu 9. zakona posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi - Poljoprivrednik ne mora da ispunjava uslove iz stava 1, tač. 4. i 5."
Ministre, samo ću vas podsetiti šta i zbog čega je podnet.
Naime, u članu 9. stav 1. tačka - da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavljanje delatnosti proizvodnje duvana, u redu, da ima najmanje pet hektara obradive površine u vlasništvu pod zakupom, odnosno u kooperaciji sa fizičkim licem proizvođača duvana.
Ne znam zašto ste našli baš tih pet hektara.
Ne znam šta vas je rukovodilo da to bude pet hektara. Zašto? Zato što moraju da budu oni zakupci koji imaju preko pet hektara ili da ne kažem da imaju preko pet hiljada hektara.
Treće, ono što je najbitnije, ministre, da ima tehničke mogućnosti za poljoprivrednu obradu i pripremu zemljišta za setvu, berbu, sušenje, sortiranje, pakovanje i druge neophodne radnje do pripreme duvana za obradu.
To je jedna poljoprivredna kultura ili nežna biljka koja normalno, kao i sve ostale, ide iz semena, koja se stavlja u tople leje, doduše, sada ih donose u kontejnerima, do određene visine kada izrastu, iz toplih leja idu na njivu i onda individualni poljoprivredni proizvođač, kada Ministarstvo poljoprivrede ne razmišlja toliko o njima, jednostavno izigrava golubara i gleda u nebo čekajući da padne kiša.
Duvan je biljka koja ne može, sigurno ne kao ostale, ali posebno duvan, ne može da da one prinose ako ne bude pod sistemima za navodnjavanje. Za to je posebno krivo i prethodno Ministarstvo poljoprivrede, na čelu sa Ivanom Dulić-Marković.
Ovo je šesti put kako postavljam poslaničko pitanje. Naime, u prošlom sazivu je iz Ministarstva poljoprivrede tj. iz Fonda za razvoj poljoprivrede sistemima za navodnjavanje izdvojeno 180 miliona dinara. Od toga, tri subjekta su dobila, kako ste vi naveli, ovo govorim kao član Odbora u prošlom sazivu za poljoprivredu, po 60 miliona. I vidite, ako je to na pet godina, sa jednom godinom grejs perioda, taj mora svake godine da vraća 15 miliona.
Tražili smo na Odboru desetinama puta da nam se dostave imena i prezimena ili nazivi tog subjekta ili ta tri subjekta koja su to dobila. Međutim, vidite, zbog toga određeni broj proizvođača duvana nije u stanju u ovako sušnoj godini da poveća svoj prinos, jer zavisi od kiše, kako to zemljoradnici kažu, od Spasovdana.
Napomenuću da u svom Srednjebanatskom okrugu i u Severnobanatskom okrugu ima dosta proizvođača duvana. Imali smo fabriku i sad imamo fabriku duvana u Zrenjaninu, koju je kupila Duvanska industrija Vranje, a njih, kao i sve ostale, privatizovala i kupila "Britiš amerikan tabako".
Međutim, gospodine ministre, postoji tu nešto što vama treba da bude puno jasnije. Sada se ugovara proizvodnja iz opštine Zrenjanin u Čoki, ni to nije bitno, u Senti, to nije bitno, ali je bitno ovo da su prošle godine, u 2006. godini, njima isplaćivana prva klasa duvana po 1,35 evra, dok su nakupci privatne fabrike iz Inđije "Bonus" plaćali prošle godine u 2006. godini dva evra kilogram prve klase.
Vi u ovom zakonu toliko imate tih zakonskih odredbi za kažnjavanje, novčanih kazni itd, a oni i dalje vršljaju po terenu. Evo sada, cena kod ugovora ovim istim proizvođačima kod istih ugovarača je 1,80 evra. I već se nalaze na terenu, opet iz Inđije nakupci - jeste, Ješićevi - i plaćaju 2,20 evra.
Vi, gospodine ministre, imate zakonskih mogućnosti da to sprečavate, ili da jednostavno budete u rangu i date istu cenu ili zakonsku cenu ispod koje ne može ići prva klasa duvana, neka bude onoliko koliko plaća Ješić, fabrika "Bonus", sa svojim nakupcima na terenu, 2,20 evra. Treba da znate da je i sada evropska cena oko 2,50 evra.
Šta je, gospodine ministre, sa premijama? Poljoprivredni proizvođač koji je posadio četiri hektara, do sada je potrošio svojih para 250 hiljada dinara, što znači tri hiljade evra, a toliko mu nije ostalo od te ukupne površine po onoj ceni koju je dobio prošle godine, a to je 1,35 evra. Znači, ono što je zaradio sada samo uloži u ovu godinu, pa će ono što dobije u 2007, ako mu uopšte ostane, da uloži u 2008. Da li je to to što vi želite da unapredite ovim izmenama i dopunama Zakona o duvanu?
Vi možete, a to je posebno kolega Buha izneo, plaćanjem akciza imate dovoljno para, Vlada Srbije je dovoljno para izdvojila u budžetu Ministarstva poljoprivrede, da ovim ljudima pošteno plati. Nažalost, moramo svi da konstatujemo da je duvan nešto što ubija, ali ljudi žive od toga.
Međutim, duvanska mafija je ogrezla i raširila svoje krake više nego rak u plućima u ovoj našoj Srbiji, posebno štetu praveći baš individualnim poljoprivrednim proizvođačima koji nisu od vas ništa, od Ministarstva veliko dobili, niti će dobiti.
Postavljam poslaničko pitanje, gospodine ministre: da li će biti premija za individualne poljoprivredne proizvođače koji proizvode duvan?
A da nešto malo pojasnimo, pošto imam vremena, a ispred mene je ovaj vaš Informator, oko ovih 100 evra ili 8.000 po hektaru. Vi ste, ima slika, i to lepo, u avgustu je to već izašlo. Ministre, vi ste ovde dozvolili individualnim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju do 11 hektara da nema potrebe da podnose nikakve fiskalne račune, što se odnosi na dizel gorivo, mineralno đubrivo ili deklarisano seme.
Hajde sada da pričamo o onim preko onih 11 hektara. Da li vi mislite da onaj koji ima preko 11 hektara da je toliko bogat da može svake godine odmah da plaća seme pšenice, kukuruza, đubrivo, da li je bilo 3,15% urea, odnosno 16,24%, da li je to bilo za prehranjivanje kan ili urea. Ili, oni koji su preko 15 hektara se ne poistovećuju sa onima do 11 hektara.
Što je najgore, vi bi trebalo da znate kao ministar da, otprilike, negde oko 40% individualnih poljoprivrednih proizvođača u naturalnoj razmeni uzimaju od određenih predstavnika nekih uljarskih fabrika, fabrika ulja, prave ugovore za suncokret, bez obzira da li seje 5 hektara ili 50 hektara, on uzima od tih istih, jer oni daju i seme kukuruza, i seme pšenice, mešano đubrivo 8, 16, 24, tri petnaestice, kan, ureu.
S tim da oni to vraćaju kroz tu, kako sam rekao, naturalnu proizvodnju, vratiće kroz pšenicu, kroz kukuruz, kroz suncokret, ali ne mogu da dođu do ovog što vi tražite, nemaju računa, nemaju fiskalnog računa, jer su napravili ugovor o naturalnoj razmeni, a ti su vam ljudi dostavili setveni plan.
Onaj koji je registrovao poljoprivredno gazdinstvo, koje je prethodno ministarstvo predložilo, vi sada tim ljudima ne verujete da su stvarno poslali to što su rekli, nego tražite od njih račun. Ja vam odgovorno tvrdim da 40% individualnih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji prave ugovore, kao što sam rekao, sa određenim fabrikama, prerađivačkim, tako se snabdevaju za seme, đubrivo, za zaštitu, izvinjavam se, zaboravio sam da kažem, i normalno da tada ne mogu da dobiju račun. Oni neće ući u ove, da tako kažem, povlašćene, koji imaju račun i koji mogu doneti fiskalni račun i mogu učestvovati u ovome.
Postoji još jedna stvar koju vam moram pokazati, evo pogledajte fiskalne račune, ovo je jedna lista koja se lepo vidi, fiskalni račun od dizela od 19.10.2006. godine. Onda ovo je drugi fiskalni račun koji stoji u ladici, ne stoji na suncu, i pogledajte, ovaj već bledi, to je sve overeno. Ovaj bledi, a isto overeni od đubriva , taj je skroz izbledeo. Jedan je od 8, 16, 24, a drugi je od kana.
To je iz fiskalne kase, i pogledajte overene, i ovo bi verovatno sada kad bi smo dali u SUP, da se oni lepo uvere da ovde su bile cifre, jer sam vam pokazao nešto dobro vidljivo, loše vidljivo i nevidljivo.
Nevidljivo zato što je uvođenjem tih fiskalnih kasa neko ogromne pare stavio sebi u džep, a sada mi ili oni jadni poljoprivredni proizvođači, koji svaki račun dobro drže, da ne kažem drže u sveskama, sada kada izvadi i kada treba da donese i da podnese, da bi dobio nešto od ove države, što je neko obećao u predizbornoj kampanji, a odnosi se na ministra Milosavljevića, DS, na žute, sada je papir požuteo.
Sve je požutelo, nema više ništa, nema računa, nema para. Prema tome, ministre, hvala vam.

Dame i gospodo, u mladosti sam se bavio sportom, a pred nama je zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Vama, ministre, dobro je poznato da, posebno, u prvoligaškim klubovima postoji određen broj ljudi koji se nalaze na platnom spisku tog kluba. Normalno, tu postoji vođa i to je čovek koji je zadužen da obezbedi veću grupu navijača.
Vaš zadatak, a vidim da ste podneli jedan rigorozan zakon, vaših ljudi, žandarmerije i policije, jeste da obavite razgovore, posebno, na onim utakmicama, nazovimo ih derbi utakmicama, sa upravom kluba, a uprava kluba - da obavi razgovor sa tim vođom i određenim brojem ljudi koji bi rukovodili određenom i većom grupom navijača. Ako biste vi to uradili kako treba, do ovoga što se dešavalo u poslednjih, recimo, sedam godina, ne bi ni približno dolazilo.
Imate saznanja koji su ti ljudi koji vode određene grupe navijača, imate kamere koje posebno snimaju tu grupu navijača i tačno znate koji su to izgrednici kada dolazi do sukoba između dva navijačka kluba. To možete sprečiti uvek i ne dozvoliti tim ljudima, u narednim utakmicama visokog rizika, da dolaze više na te stadione.
Međutim, desi se da, intervencijom žandarmerije, kada dođe do sukoba većih navijačkih grupa, oni koji se nalaze bliže tom izgredu budu i uhapšeni i, ne daj Bože, podvrgnuti ovom zakonu koji ste vi predložili, što znači kaznu od pola godine do pet godina, od godine do osam godina, od godine do 10 godina.
Bez obzira na to što nisam pravnik, gospodo, ubice ili siledžije, oni koji siluju nežniji pol, ne dobijaju ni približno ovolike kazne.
Zašto poistovećujete ljude koji dolaze dobronamerno da gledaju utakmice, jer vole da gledaju pobedu svog kluba, s ovakvim ljudima, tako da se nalaze u nezavidnoj situaciji - da li da se odluče da dolaze ili da više ne dolaze.
Posebno je to nagovestio gospodin Krasić, da će se ovaj zakon loše odraziti na lokalne klubove, u stvari, na klubove koji se nalaze u nižem rangu, ''beton'', kako se to popularno naziva, pa do onih lokalnih, opštinskih, pa onda regionalnih itd. Nema šanse da se to primeni, zato što, jednostavno, retko koji fudbalski klub tog ranga ima tribine, nego se gledaoci nalaze pored žice.
Za vašu informaciju, tek u klubovima nižeg ranga postoje malverzacije oko utakmice, posebno pri kraju, kada ostanu tri-četiri kola do kraja prvenstva; tada sudije pune džepove evrima, tada pomoćne sudije isto pune džepove, i to je vama sigurno dobro poznato. Dok ne budete uspeli da u tome sprečite buduće sudije, koje će doći do ranga da sude u prvoj ligi, mislim da nema mesta daljoj priči.
Ovaj zakon će biti sigurno dobar, a posebno morate voditi računa, kada dođe dan za raspravu o amandmanima, o amandmanima koje je podnela Poslanička grupa SRS-a. Srpska radikalna stranka želi samo da pomogne da ovaj zakon bude primenljiv.
U sportu je došlo do tolike korupcije i kriminala da se plašim da s ovakvim zakonom i ovim predlogom nećete uspeti ništa da učinite. Uspećete samo ako stvarno poslušate glas razuma, poslušate Poslaničku grupu SRS-a koja je podnela amandmane, poboljšate ovaj zakon i tek tada će moći da bude primenljiv.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da razumem da poslanik ne može o istom članu da podnese amandman i da isto tražim. Zašto ne bi svi ovde u Narodnoj skupštini imali ista gledišta i razmišljanja o jednom zakonu, bez obzira koji to bio zakon ili predlog zakona koji je Vlada podnela. Jeste identičan, niti sam razgovarao, niti pričao sa gospodinom Baralićem, ali sam ispred SRS podneo ovaj amandman na član 2. Predloga zakona, odnosno dopuna Zakona o akcizama., da se član 2. briše.
Član 2. kaže da se akcizom oporezuju sledeći proizvodi: derivati nafte, duvanske prerađevine, pa onda treća stavka brisana, četvrta, alkoholna pića i peta, ono zbog čega sam rekao da se briše, jesu uvozni proizvodi, osvežavajuća bezalkoholna pića, sirupi i praškovi za osvežavajuća bezalkoholna pića, voćni sokovi, koncentrisani voćni sokovi, voćni nektar i voćni sokovi u prahu.
A mišljenje Vlade kaže da, se, amandman ne prihvata, s obzirom na to da se ukidanjem akcize na osvežavajuća bezalkoholna pića, sirupe i praškove za osvežavajuća bezalkoholna pića, voćne sokove, koncentrisane voćne sokove, voćni nektar i voćne sokove u prahu iz uvoza kao grupe proizvoda, na koje se plaća akciza, uvoznici izjednačavaju sa domaćim proizvođačima ovih proizvoda, a domaće zakonodavstvo se usklađuje sa zakonodavstvom EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Gospodine ministre, ja sam zapisao jedno vaše obrazloženje od pre par dana, kada ste rekli da je ovaj zakon usklađen sa Svetskom trgovinsko organizacijom, a ne sa EU. Proverite stenogram, tako ste rekli.
Ali, obrazloženje Vlade, da ne bi ponovo čitao obrazloženje svih ovih sedam-osam, ponoviću samo ova dva reda "uvoznici izjednačavaju sa domaćim proizvođačima ovih proizvoda, a domaće zakonodavstvo se usklađuje sa zakonodavstvom Evropske unije i pravilima Svetske trgovinske organizacije".
Ne znam zašto mi koji u EU garantovano nećemo ući bar u narednih deset godina usklađujemo zakon sa Svetskom trgovinskom organizacijom.
Dok SAD ignorišu ovaj zakon sa Svetskom trgovinskom organizacijom, jer stavljaju u sokove šećer koji Svetska trgovinska organizacija ne želi da se stavljaju, stavljaju so u proizvode gustog paradajza itd. To je rekao kolega Krasić.
Pre neki dan je kolega Krasić o tome pričao, ali dobro, znači, zašto mi da ispoštujemo nešto kada jedna svetska ili vojna trgovinska sila jednostavno ignoriše Svetsku trgovinsku organizaciju.
Međutim, dobro je prethodno rekao jedan kolega iz redova SRS, ovaj predlog je stvarno u korist slovenačkog "Fruktala" koji se favorizuje. Isto je rečeno zašto ne bi taj ''Fruktal'' lepo uzeo i kupio našu jednu fabriku sokova, ako već nije modernizovana da je modernizuje u skladu sa ovim našim 21 vekom ili standardima EU i da mi proizvodimo sokove, jer ovde imamo taj proizvod, hvala Bogu Srbija je poznata po voću i povrću. Zašto mi ne bismo mogli jednostavno već uveliko ispuniti te norme i uslove? Ali, ima tu još nešto što bi trebalo da se kaže da bi se upotpunila ova moja diskusija.
Naime, izborom za predsednika Narodne skupštine Tomislava Nikolića odjednom su na berzi skočile cene, haos, i vidite čuda, Tomislav Nikolić više nije predsednik Skupštine. Uzmimo samo primer auto-gasa, u poslednjih mesec dana sa 31 dinara skočio na 39,5 dinara. Pa ministre, izađite za govornicu, objasnite otkud taj nagli skok kada predsednik Skupštine više nije iz redova SRS, gospodin Tomislav Nikolić.
Gospodine Vlahoviću, pošto tako lepo i pomno pratite moje izlaganje mogu da vam uručim pozdrave malih akcionara iz "Jugoremedije," Zrenjanina, jednog od proizvođača lekova i to onih ključnih lekova koji se upotrebljavaju za normalan rad i funkcionisanje jednog organa, srca, jeste, ali izgleda, kaže – pravda je spora ali dostižna. Ti mali akcionari koje ste vi tada zajedno sa Jaka Radoviš, .. 80 poznati..., koji je pobegao svojevremeno iz Srbije i živeo u Makedoniji. Odande ste uspeli da ga dovedete da plati neku kauciju, da uzme tu firmu i da pokuša da uništi, ali kao što rekoh pravda je spora ali dostižna, a vi se nikada nećete oprati.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu, i to onaj deo koji se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a to je u članu 5. razdeo 15, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, a to su subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.
Naime, u klasifikaciji 451 u koloni 6 (a tu piše - sredstva iz budžeta) iznos od 12 milijardi 505 miliona zamenjuje se iznosom od 17 milijardi i, zaokružiću, 763 miliona, a u koloni 8 iznos od 12.555.325.000 hiljada zamenjuje se iznosom od 17.813.000.000, zaokruženo.
Klasifikacija 451 odnosi se na subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, pa imamo u okviru toga: subvencije za unapređenje poljoprivrede - 11 milijardi i 300 miliona, stručne poljoprivredne službe - 205 miliona, i sredstva za otkup poljoprivrednih proizvoda - milijardu dinara. Čitava milijarda dinara.
E, pa, kad hoćemo nešto da pomognemo poljoprivredi, treba da shvatite da je ona vlada od 2004, 2005, 2006, na čelu sa ministrom Ivanom Dulić-Marković, počela s kreditima, kratkoročnim, dugoročnim i nepovratnim. Ja bih sada u ovoj 2007. godini rekao - ova vlada je počela sa kratkoročnim, u stvari jednodnevnim kreditima. Zašto jednodnevnim kreditima?
Zato što su to jednodnevni krediti, koji su, na primer, u ponedeljak pušteni, milijarda i po dinara na devet banaka, što je trajalo od 8 do 11 časova i stopirano je, jer para više nema.
Ja se izvinjavam, kakva je tu sad subvencija i pomoć onom napaćenom zemljoradniku u ovoj poljoprivredi koja je deset godina, takoreći, sankcije nosila na leđima, a sada je mi polako sistematski, moram konstatovati, ali stvarno uništavamo.
Moje obaveštenje, ministre, za vas, ono što sam pre dva dana rekao - pšenica je počela da se žanje, vrše i cene su počele da se pojavljuju.
Tajkuni su izašli, prerađivači su doneli odluku. Jedan plaća 10 dinara, drugi plaća 10,50 dinara i treći najviše - 11 dinara. Normalno, onaj zemljoradnik, seljak, paor dočekao jadan prvi dinar u 2007. godini, ne pita, nego daje bez obzira da li je u Srednjebanatskom okrugu 11 dinara ili Severnobanatskom, Kolubarskom itd. 10 dinara. Daj šta daš, porodica mora da živi, poljoprivredna proizvodnja mora da se nastavi.
Da li je to taj izlaz koji ste vi ovde dali, a ja pokušao ovim amandmanom, kao što sam rekao, za subvencije u javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama da nešto i povećamo?
Ali, kada sam se već dotakao tih kredita koji su najzad uspeli da dođu, prvi je bio, ne mogu da se setim, negde krajem februara, početkom marta, jednodnevni, kratkoročni.
A, za onu Vladu gde je ministar bila Ivana Dulić-Marković moram da kažem da su svi oni koji su bili uz G17 ili članovi G17 imali privilegije da dobiju kredite, i kratkoročne, i dugoročne i bespovratne. Mi smo tada, kao članovi Odbora za poljoprivredu, u više navrata tražili izveštaj po okruzima, po opštinama, posebno kod onih dugoročnih kredita i nepovratnih, da nam se dostave imena i prezimena tih ljudi (tada je predsednik Odbora bio dr Zoran Mašić, normalno i sada), međutim, nismo ih dobijali.
Evo vidite kako su podelili samo jedan iz Fonda za razvoj poljoprivrede za sisteme za navodnjavanje. Ministri, nemojte to i vama da se ponovi, ali iskoristiću priliku da postavim to kao poslaničko pitanje, jer u prošloj, 2006. godini, tri puta za ovom govornicom tražio sam ... Iz tog fonda za razvoj poljoprivrednog sistema za navodnjavanje izdvojeno je 180 miliona dinara. Odgovor je bio da su dobila tri subjekta, po 60 miliona dinara.
Ako se zna da taj mora da vraća godišnje 15 miliona dinara, jer je četiri godine u pitanju, zar nije bilo logičnije da ne dobiju troje po 60, nego 60 da dobije po tri miliona? Tražili smo imena i prezima tih ljudi i nismo dobili, ta tri subjekta koja su dobila po 60 miliona, gospodo, 60 miliona.
Pa, pričali smo ovde o Vitoševiću i 15 miliona ...
Doduše, na kraju krajeva, čovek koji je dobio 15 miliona dinara, kupovao krave, uvozio, on ih kupi za 500 evra, proda nešto ovde poljoprivrednim proizvođačima za 1.500 evra, i vidite, dobije kredit, pa čak da ne kažem i nepovratni, lepo ga iskoristi, od onog početnog kapitala stvori od sebe tajkuna. Takvi nama određuju i cenu pšenice, a prerađivači su ti koji su se ubacili u taj sistem i sad je poljoprivredni proizvođač na takvim granama na kakvim jeste.
Vi ste rekli ovde i obećali da će registrovano poljoprivredno gazdinstvo, ali na obradivim površinama, dobiti 100 evra po hektaru i da ste to ugradili u ovaj budžet, u stvari Predlog budžeta za 2007. godinu. Verujte mi, ja ću biti srećan da čujem da su to individualni poljoprivredni proizvođači dobili u 2007. godini, kao registrovano poljoprivredno gazdinstvo za svoju obradivu površinu. Stvarno ću biti srećan. Zasejano, ovi koji su skinuli oni su, znači, to zasejali u 2006. godini. Ali, evo, ispunite, već ispravljate, sad već pričate i malo nešto uže, ne šire, pričate malo uže, ministre... Ali, dočekaćemo vam mi ovde isto, biće rebalans budžeta, pa ćemo vas samo malo, mi poslanici iz redova SRS, podsetiti na ovo što ste pričali ovih par dana ovde i šta ste nam sve pojašnjavali. Ja lično nisam baš siguran, gospodo, da će tih 100 evra po zasejanim površinama stići u ruke zemljoradnika, paora i seljaka.
Moramo se malo okrenuti da vidimo kuda vodi ovaj put koji ste vi trasirali sada kao nova vlada, vi kao ministar i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; da li ste vi i dalje sigurni da ćete ovakvim budžetom koji se odnosi na agrar uopšte pomoći zemljoradniku, seljaku, paoru, individualnom poljoprivrednom proizvođaču, nazovimo kako hoćemo.
Ja sam jedan od tih, imam oko 50 jutara. Mene gledaju oni iz mog sela. Trebalo je da čekam da mi 60 tona, ili 60 hiljada kilograma ili šest vagona još jedno nevreme ne uhvati da bih, kada sam saznao cenu i otprilike razmislio da imam čoveka kome mogu stvar izneti i koji mi je obećao da ću dobiti sutra ili za nedelju dana pare, najzad odlučio da sutra počnem sa žetvom, ali sam zato pretrpeo, moj deo Srednjebanatskog okruga, znači opština Zrenjanin, nevreme.
Dotakli smo se malo i ovih protivgradnih stanica. I to smo imali u onom mandatu i tražili smo izveštaj, kada je bilo nevreme u Srednjebanatskom okrugu, kada je Srem pretrpeo ove nepogode. I šta smo dobili od svega toga? Dobili smo da su protivgradne stanice delimično postavili ljudi koji nisu stručno osposobljeni da rukuju sa njima, da su protivgradne rakete te koje jednostavno ... ili im je istekao rok, ili se jednostavno dešava da u datom momentu i one omanu i ne stignu do visine do koje treba i, treće, da su ti ljudi loše plaćeni.
Evo, ja vam kažem da je glavna protivgradna stanica Samoš, protivgradna jedinica sa brojem 53 u mom selu, ostala bez raketa, da sam intervenisao i da su pozajmili iz druge protivgradne stanice i dobili smo tri, jer taj deo stvarno, gledajući iz Bečeja kada dolazi, Novog Bečeja, Starog Bečeja, uvek nam donosi grad, donosi onaj led koji uništava letinu. Taj koji tamo radi, koji je volonter, dobija 3.000 dinara mesečno, tako su napravili ugovor za ovu godinu, tri hiljade mesečno, pod uslovom da on odgovara ako načini štetu toj protivgradnoj stanici, misli se verovatno na one rampe za ispaljivanje itd., a niko ne vodi računa da na vreme stignu u punom broju, da stignu te rakete dalekog i srednjeg dometa. Znači, trebalo je da intervenišem, da pozovem u Samoš da onaj šef odobri da se iz protivgradne stanice Melenci uzme i donese u broj 53.
To je još jedan primer nebrige, a vi ste ovde rekli, ministre, da vi više nemate iz čega i nemate rezervi, ali da znate, kada onom zemljoradniku, seljaku, paoru samo jedan gradonosni oblak uništi ono što je on radio i u šta je ulagao unazad osam-devet meseci, šta mu drugo ostaje nego jednostavno da kaže – evo, gospodo, izvolite zemlju, uzmite mi sve što možete, a porodica neka mi živi od vazduha. Hvala vam.

Gospodo, draga moja koleginice, ja nisam izašao ovde da pričam o sebi, o svom poljoprivrednom domaćinstvu, nego sam izašao da pričam o onim nepravilnostima koje su postojale kada ste vi iz G17 plus, zajedno sa ministrom poljoprivrede Ivanom Dulić-Marković, delili kredite po tome što ste vrednovali članstvo u vašoj stranci.
Zbog čega vi niste dostavili Odboru za poljoprivredu – a izaći će sada predsednik Odbora, a i tada predsednik Odbora, dr Zoran Mašić, da kaže – spiskove ljudi koji su dobili posebno dugoročne i nepovratne kredite. Evidentno je da je gospodin Vitošević dobio 15 miliona dinara, da je kupovao krave, uvozio, prodavao, umesto za tih 500 evra prodavao za 1.500 evra. Ovde smo imali tu raspravu, sećate se, ja lično i on. Dokazali smo da niste dostavili spisak, sem njega. Zašto niste dostavili spisak onih troje koji su koristili iz fonda za razvoj poljoprivrede za sisteme za navodnjavanje, 180.000.000, njih troje po 60.000.000? Gospodo, znate li vi šta je 60.000.000? Znate li koliko bi bilo da ste to raspodelili pa dobilo njih 60 po tri miliona, ili njih 120 po milion i po. Niste nam dostavili koja su ta tri subjekta.
Nisam izašao zbog sebe, da li sam ja tražio kredit ili nisam, to uopšte nije bitno. Prošle godine ga nisam dobio i nisam izašao za govornicu da kažem da nisam dobio, iz prostog razloga što nije bitan pojedinac ili jedan poslanik koji se bavi zemljoradnjom, nego je bitna poljoprivreda i bitni su poljoprivrednici Srbije.

Sačekaću ja, ako treba, evo, ministre, daću vam...

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je, ali poslaničkoj grupi SRS ostalo je još neka minutaža i potrudiću se da budem...
(Predsedavajući: Devet minuta.)
... kratak da bi bar još jedan kolega mogao da izađe.
Kada je reč o budžetu, ne može se pričati, a da ne spomenem i onaj razdeo posebno o agrarnom budžetu. Gospodine ministre, gospodo narodni poslanici iz vladajuće koalicije i gospodo iz Vlade, treba da znate da je žetva pšenice, žetva ječma, žetva repe počela. Što je najgore u svemu ovome jeste što ti poljoprivredni proizvođači ili zemljoradnici, seljaci, paori ne znaju niti imaju bilo kakvu viziju koja će biti cena pšenice, uljane repice i ječma, za sada.
To ste vi, gospodo, krivi, jer trebalo je, gospodine ministre, u dogovoru sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da sednete sa Zadružnim savezom Srbije, Zadružnim savezom Vojvodine, Zadružnim savezom Kosova i Metohije i da se dogovorite oko cene, da bi ovi seljaci koji su čekali sedam, osam i devet meseci da dođu do nekog prvog dinara u 2007. godini, a posejali su u 2006. godini, vi to niste uradili, nego ste dozvolili da prerađivači budu ti koji će eventualno doneti cenu ovih finalnih proizvoda, ovih zemljoradnika.
To je ova pogubna politika koju vi vodite posebno prema agraru. Pogubna politika koja se vodi prema razvoju sela. Šta reći oko ovih kratkoročnih, dugoročnih i nepovratnih kredita?
Kratkoročni krediti su danas počeli u osam i, gospodo, evo, u 11 časova su prekinuli sa primanjem zahteva za kratkoročne kredite. Na devet banaka ste rasporedili 1,5 milijardi dinara, jer smatrate da je to taj razvoj i ta pomoć individualnim poljoprivrednim proizvođačima, ili ste jednostavno shvatili da ćete tako samo zamagliti i spustiti zavesu, dati im volju da ponovo krenu, kao što samo znaju na njivama da rade, za one tajkune koje ste vi stvorili, jer su ti tajkuni pokupovali kombinate, pokupovali silose, skladišne prostore i oni sad odlučuju koja će biti cena kog proizvoda.
Gospodo, ovakvom vašom politikom nećete izgleda dugo moći da vladate. Šta je sa onih 100 evra po hektaru obradive površine, što je rekao moj prethodni kolega iz poslaničke grupe SRS? To je gospodin ministar poljoprivrede rekao gospodinu Pajtiću u Novom Sadu pre, neke, tri nedelje, da će biti dodeljeno. Kada pogledamo budžet, nema šanse da se ubaci toliki broj hektara puta 100 evra i izračunajte koliko je to opterećenje. Šta reći, od 4.800 sela koja imamo u Srbiji, za narednih 15 godina nestaće nam oko 1.200. To je ta razvojna politika koju vodite prema agrarnom budžetu.
Prema tome, poslanička grupa SRS neće glasati za ovaj budžet. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 100, pošto vi, gospodine potpredsedniče, uvek tražite od nas da vam mi pročitamo.
Evo, ja ću vam pročitati kako to član 100. izgleda u Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije: "Narodnom poslaniku, koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Narodni poslanik je dužan da navede koja odredba Poslovnika, po njegovom mišljenju je povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat.
Predsednik Narodne skupštine je dužan da nakon toga da obrazloženje.
Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će, bez pretresa, odlučiti o tom pitanju u Danu za glasanje."
Dame i gospodo narodni poslanici, evo, mi od 10,00 časova pre podne, raspravljamo o naselju Grmovac, o ljudima koji su negde 1995, 1996. godine zahvaćeni ratnom stihijom proterani iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske dočekali da u 21. veku 11 godina žive u naselju, sa svojim najmilijim, bez struje i vode. Ova vest koju je Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS i šef poslaničke grupe, ovde sada rekao, mislim da će uneti ionako malo radosti u to naselje Grmovac.
Ali, nije samo priča o naselju Grmovac danas bila, podstakli smo svi svoje neke probleme koji se dešavaju po opštinama, zahvaljujući vlasti tamo gde ste vi bili, prošla Vlada, a i sadašnja Vlada.
Naime, mislio sam, gospodine Albijaniću, da ćete se vi ipak naučiti kako se vodi jedna skupština, jedan parlament, jedno najveće zakonodavno telo, kada je u pitanju ova i ovakva tema.
Međutim, nije vam bilo dovoljno da Tomislav Nikolić vodi ovo pet dana, da vas uči, nego ste jednostavno nastavili isto ono što su i vaši prethodnici radili.
Meni je posebno drago što će ovi ljudi, što je obećano od strane gradske vlasti, od Grada Beograda, dobiti struju, nadam se da ćemo imati prilike da pričamo o zakonima koji su bitni za Srbiju, a da se ne bojimo, mada i u ovako gorućim problemima pojedinih naselja i gradova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog u nizu amandmana ispred Poslaničke grupe SRS. Na osnovu podnetog izveštaja ministra iz poznate poslaničke grupe G16 minus, videli smo da nam je podneo Nacionalni investicioni plan, plan u kome je glavna stavka ili glavna priča suficit i zbog toga sada imamo tačku dnevnog reda - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu.
Podneo sam amandman, kako rekoše kolege iz vladajuće koalicije - vi iz Radikalne stranke, kada je rebalans budžeta, uvek uvećavate stavke.
Normalno da ćemo uvećavati stavke, zato što vi non-stop ponavljate kako je suficit, kako je negde 15,5 milijardi suficita u budžetu, pa je logično da mi iz domena poljoprivrede posebno vodimo računa o poljoprivredi.
Tako predlažem da se u članu 7. Razdeo 11. funkcija 420, ekonomska klasifikacija 511 – «Zgrade i građevinski objekti», u koloni 6, iznos od 9.000.000 dinara zameni iznosom od 1.283.798.000, a u koloni 8, iznos od 9.000.000 zamenjuje se iznosom od 1.283.798.000.
Iznos od 1.274.798.000 dinara namenjen je za rekonstrukciju i izgradnju kapitalnih objekata u poljoprivredi, a sredstva će biti trošena po posebnom programu Vlade Republike Srbije, na čelu sa G16 minus.
Prema tome, da bude potpunije ovaj nacionalni investicioni plan ima jednu pozitivnu osobinu - teško će mi biti da nabrojim sve negativnosti koje su se desile u Ministarstvu od kako je ova vlada, na čelu sa, prvo, ministrom Ivanom Dulić-Marković, pa onda i Goranom Kneževićem. Krenuću sa kratkoročnim i dugoročnim kreditima.
Kao član Odbora za poljoprivredu, ne mogu a da se ne dotaknem njih, iz prostog razloga što smo imali onu poznatu priču iz Ministarstva poljoprivrede o registraciji poljoprivrednih gazdinstava, zato što nam je u interesu, zato što to traži Evropa itd. I, normalno, zdušno poljoprivrednici to prihvatiše.
S obzirom na to da imamo 750.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, negde oko 200.000 ih je registrovano.
Još niko nije došao do tačne cifre ko je dobio kratkoročne kredite, kao ni dugoročne, ko ih je dobio, po imenu i prezimenu, a za nepovratne kredite ni do sada nismo dobijali.
Pokušavali smo, ne jednom, nego na svakoj sednici Odbora za poljoprivredu, kojim predsedava dr Mašić iz redova SRS, čiji sam i ja član, da dođemo do imena i prezimena onih koji su dobili kratkoročne i dugoročne kredite, nepovratne kredite, međutim, do njih nismo došli.
Došli smo do interesantne dokumentacije, do onoga što se do sada toliko puta tražilo, a to je dokumentacija o gospodinu Saši Vitoševiću, koji je dobio 13,5 miliona dinara kredita, da vidimo samo u šta je uložio te pare. Odgovor je dokument koji smo dobili, igrom slučaja, od nekoga iz Vlade.
Od novembra 2004. godine do 1. novembra 2005. godine, Uprava za veterinu je odobrila uvoz ukupno 2.485 steonih junica poreklom iz Holandije, Nemačke i Austrije.
Zahteve za uvoz je podnelo deset različitih pravnih lica i do sada je realizovalo uvoz ukupno 2.175 grla, koja su smeštena u 114 lokacija u registrovanim objektima.
Prema saznanjima Uprave za veterinu, na čelu sa dr Krnjajićem, gospodin Saša Vitošević, član G16 minus, predstavnik je manjinskog vlasnika firme koja je dobila kredit od 13,5 miliona, firme "Velvet farm" Mašinska bb, Čurug. Navedena firma je realizovala uvoz od 297 steonih junica poreklom iz Nemačke i one su smeštene u objektu "Velvet farm" Livade bb, Čurug. Karantin za prvu realizovanu pošiljku od 132 steone junice je završen, dok je za drugu pošiljku od 165 junica karantin tek započet i dijagnostička ispitivanja su u toku.
Kaže se da je tokom dijagnostičkih ispitivanja u laboratoriji Naučnog instituta za veterinarstvo Novi Sad, za vreme karantina, za oko deset grla utvrđena sumnja na kju groznicu, koja je opasna i za ljude. Ponovo je izvršeno uzorkovanje krvi i provera superanaliza u laboratorijama tim i tim, Novog Sada, normalno, i Fakulteta medicine iz Beograda, Katedre za zarazne bolesti. Ponovnim ispitivanjem uzorka krvi od grla sumnjivih na kju groznicu, nađen je i ustanovljen pozitivan uzorak.
Evo, gospodo, dobiju oni, lepo, iz Ministarstva poljoprivrede, njihovi članovi G16 minus, kredit, upotrebe ga za uvoz zaraženih junica, koje posle odu u štale poljoprivrednih proizvođača, a što je najgore, oni za junicu plate, recimo, 1.000 evra, a onom jadnom individualnom poljoprivrednom proizvođaču je prodaju za 1.500, čime udvostručuju taj kredit, a vraćaju ga kad ga vrate.
Ima tu još nešto što je nejasno kada je reč o Upravi za veterinu. Svake godine se pravi poseban program mera za zdravstvenu zaštitu u naseljenim mestima gde su veterinarske stanice, a prioriteti bi trebalo da budu oni koji imaju najstručnije ljude u tim veterinarskim stanicama i najorganizovanije, koji se nalaze, bukvalno, u svakom naseljenom mestu 24 časa. Tako nešto ne sprovodi doktor Krnjajić.
Evo jednog primera iz mesta Velemir. Program mera zdravstvene zaštite dobila je veterinarska stanica «Palma veterine» iz Zrenjanina, a ne dobija veterinarska stanica «Veto spas» iz Velemira koja je tamo, bukvalno, svih 24 časa. Znači, onaj koji se nalazi tamo i 24 časa spasava životinje, on dodeljuje program, mislim na doktora Krnjajića, toj «Palma veterini» iz Zrenjanina, a ne dodeljuje ga nekome ko je 24 časa u Velemiru, koji ima i svoju veterinarsku stanicu, pod nazivom «Veto spas». Ima tu još dosta nepravilnosti.
Ponovo postavljam poslaničko pitanje, gospodine Mihailoviću. Ja sam pre, recimo, tri meseca postavio poslaničko pitanje. Naime, u Fondu za razvoj poljoprivrede postoji deo za sisteme za navodnjavanje i izdvojeno je 180 miliona dinara.
Tih 180 miliona dinara dobila su tri subjekta, kako smo obavešteni kao članovi Odbora.
Postavio sam pitanje koja su ta tri subjekta koja su dobila tri puta po 60 miliona, a i sada postavljam pitanje, koja su ta ti subjekta koja su dobila po 60 miliona? Zar nije logičnije da dobiju njih 60 po tri miliona nego da tri subjekta dobiju po 60 miliona?
Ako se kredit uzme na pet godina, gleda se period od godinu dana, taj subjekt mora godišnje da vraća 15 miliona dinara. To je još jedna od niza nepravilnosti koje se dešavaju i koje se prenose iz jednog ministarstva na narod koji, a posebno zemljoradnici, loše stoji.
Ja moram da kažem, s obzirom na to da dolazim sa terena, a kao što znate, bavim se poljoprivredom, to mi je otac ostavio, da ono što obećavate narodu nastojte da ispunite. Obećali ste da ćete vratiti pare za dizel koji je utrošen.
Prema tome, Ministarstvo, tj. ministar iz G16 minus bi trebalo da povede računa posebno o odeljku 420 - o Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da sa ovom zemljoradniku omogući da živi normalno, da zna koja mu je cena pšenice, da zna koja mu je cena suncokreta, da zna koja mu je cena soje.
Jedino što on zna jeste da ima premiju za uljanu repicu i da ima premiju za seme bundeve. Sve drugo je na grbači zemljoradnika, ionako iznurenog od onih silnih sankcija, a posebno sada, od potreba koje, saginjući se ovde, iznosimo Evropskoj uniji.
Prema tome, gospodo, svi amandmani podneti ispred Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke su sigurno u cilju boljeg raspoređivanja sredstava po klasifikacijama, jer ovim kako je sada dato jedni dobijaju više, jedni manje, a uglavnom dobijaju oni koji su članovi G17.

Dame i gospodo narodni poslanici, ipak mislim da postoji povreda Poslovnika, član 104. Pošto ste vi toliko uporno želeli da kažete da ste pričali o kreditima, ja ću malo da se vratim tim kreditima. Šta je, gospodine Vlaoviću? Neka muka? Nisu krediti krivi. Nije kriv ni zemljoradnik, pa nam je propala poljoprivreda.
(Predsedavajući: Gospodine Vlaoviću, ne ometajte gospodina Krstina.)
Vidite, da sada ne polemišemo ovako, izađite za govornicu i malo vi, pa malo ja. Što se tiče kredita, meni je drago što pred sobom imam iz Ministarstva za poljoprivredu, ali me tišti kako je izvršena raspodela tih kredita. Posebno sam napomenuo, tražili smo, zahvaljujući predsedniku Odbora za poljoprivredu dr Zoranu Mašiću, da nam se pojasni kako je za sisteme za navodnjavanje pri Ministarstvu za razvoj tih sistema odobreno 180 miliona, od toga samo su tri subjekta dobila po 60 miliona. Takav stoji odgovor, tri subjekta. Tražili smo imena, prezimena, imali smo Odbor koji je otišao tamo sa tri člana, na čelu sa dr Zoranom Mašićem. Nismo dobili koja su to tri subjekta dobila, gospodo, po 60 miliona. Pet godina je kredit, jedna godina grejs period i taj subjekt je trebalo da vraća godišnje 15 miliona. Znači, 15 puta četiri je 60 miliona.
Zar nije logičnije bilo da dobije njih 60 po tri miliona, nego da dobiju tri po 60 miliona? Zar je Srbija i ova poljoprivreda zasnovana samo na tri čoveka, tj. na tri subjekta? Ne znam da li su tu uopšte poljoprivredna dobra, da li su poznati tajkuni koji imaju toliko kupljenih površina. Evo, ipak ću javno da postavim pitanje, kao što sam postavio poslaničko pitanje, iskoristiću govornicu, da nam se daju imena, prezimena ili nazivi ta tri subjekta koja su dobila po 60 miliona za sisteme za navodnjavanje.
Verujte mi, imate dva sistema za navodnjavanje koja su poznata kod nas u Srbiji tj. u Vojvodini, to su sistem rendžera i sistem tifona. Ako to treba da košta toliko, onda stvarno ne vidim razlog da neko treba baš toliko da dobije.
To je samo jedan mali deo koji smo mi na Odboru za poljoprivredu iz redova SRS tražili da vidimo, da vidimo koliko je ko dobio po okruzima. Dobili smo samo brojke, a nismo dobili imena, niti prezimena. Apsolutno ništa nismo dobili. Ništa nije moglo da bude prepoznatljivo u tom dokumentu koji smo tražili da vidimo koja su to lica po opštinama i po okruzima. Dobili smo cifre.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ne znam, Srednjebanatski okrug je dobio 86 dugoročnih kredita, 2600 kratkoročnih kredita. Nemam ništa protiv kratkoročnih kredita, ali zna se ko dobija dugoročne kredite. Zna se ko dobija; dobijate, gospodo, vi iz redova G17. Odgovorno tvrdim za ovom govornicom, dostavite nam samo imena i prezimena, pa imamo i članove Odbora koji su dobili, njihovi sinovi, kako mi kaže kolega Rafailović – nisam ja dobio, dobio je moj sin. Ne znam da li je baš 20.000 ili 30.000 evra. Nisam dobio ni kratkoročni, nijedan radikal nije dobio.
(Predsedavajući: Vreme.)
Prema tome, imate poslaničko pitanje, javno sam tražio, dostavite imena i prezimena tih troje koji su dobili po 60 miliona za razvoj sistema za navodnjavanje. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za poljoprivredu pokušao sam da pojasnim ministarki poljoprivrede Ivani Dulić-Marković i njenim saradnicima, međutim, nekog razumevanja nije bilo za ovaj amandman i ja ću sada pokušati da pokažem da on treba da uđe u zakon o poljoprivrednom zemljištu da bi, normalno, i pravno moguć ovaj zakon mogao biti u suštini.
Naime, u članu 8. kaže: "Poljoprivredna osnovna jedinice lokalne samouprave naročito sadrži: 1) ciljeve, zadatke i osnovne postavke zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta; 2) podatke i informacije za izradu poljoprivredne osnove; 3) zaštitu poljoprivrednog zemljišta; 4) korišćenje poljoprivrednog zemljišta; 5) uređenje poljoprivrednog zemljišta" itd.
Tražim da se doda nova tačka 6) koja glasi – uređenje, održavanje i korišćenje kanala i nasipa na kanalskoj mreži i rekama. Tu je ministar rekao svoje u smislu da bi ovo pripalo, ova tačka 6), preduzećima "Vojvodinavode" i "Srbijavode", da se ne odnosi na poljoprivredno zemljište. Moram da iznesem jednu činjenicu: postoji kanal Tisa-Dunav, postoje kanali za odvodnjavanje, kanali za navodnjavanje. Ti kanali nisu samo nasip, završeno, pa odmah ide obradiva površina. Naprotiv, baš od krune nasipa ili dna nasipa proteže se jedna veća površina i od te veće površine tek tada kreću obradive površine zemljišta. Te obradive površine zemljišta su pored kanala za sisteme za navodnjavanje i logično je da se tu proizvodi nešto što je najkvalitetnije, a posebno semenska roba.
Kada kažem semenska roba, imali smo u Severnobanatskom okrugu ljude koji su proizvodili mrkvu, ali s obzirom da je taj pojas koji sam naveo do obradive površine podložan nicanju divlje mrkve kod proizvodnje došlo je normalno do parenja i naša semenska roba, mislim na mrkvu, vraćena je iz Rusije. Postoji opet jedan deo, hajde da ostavimo tu mrkvu u stranu, postoji taj posao koji će pokazati drugu priču, a to je divlji sirak. To je najveće zlo koje se pojavilo u Vojvodini.
Međutim, ima još nešto što tu vama nije toliko jasno. Jeste da vi nemate saradnju preduzeća "Srbijavode" i "Vojvodinavode"; kanali su zapušteni, zatrpani.
Kanali se ne koriste ni 2% od njihove namene koja treba da bude. Najveća stavka u porezu jednog paora jeste za odvodnjavanje voda, 75% poreza je odvodnjavanje voda.
Dođite sada da vidite na ulazu u moje naseljeno mesto, gde se proizvodi, opština Zrenjanin poznata je po proizvodnji mladog krompira i kupusa, jer to je zemljište koje godišnje daje dva useva. Vadi se mlad krompir, sadi se kupus, ljudi ubiraju već krajem novembra, početkom decembra, ona je skroz pod vodom. Zašto? Zato što kanali ne rade, ne rade pumpe, a za to okrivljuju jedni druge, "Vojvodinavode" okrivljuje "Srbijavode", a "Srbijavode" okrivljuje "Vojvodinavode". Ko je tu u sredini? Proizvođač, tj. paor.
Da se više vodilo računa, da ste imali razumevanja, vi biste shvatili da treba, ako ništa drugo, da postoji bar koordinacija između "Vojvodinavode" i "Srbijavode" da do ovoga ne bi došlo, da bismo imali čistu situaciju kod tih nasipa i dela do nasipa kod sistema za navodnjavanje tj. kod kanala i nasipa na kanalskoj mreži i rekama.
Kako reče kolega iz SPS-a Hranislav Perić, ne vodi se puno računa o poljoprivredi. Odnosi se na ministra koji je došao kao ministar za poljoprivredu, gospodina Živkova. Vi ste pokušali do sada da uradite nešto što nas polako vuče ka Evropi. Kad nas vuče ka Evropi ukinuli ste premije. Ukinuli ste premiju za pšenicu, za suncokret, za šećernu repu. Ostavili ste za uljanu repicu i za bundevu. Ali, dali ste kratkoročne kredite. Oni su ukinuli, ali premije se ne vraćaju. Krediti se vraćaju uz određenu kamatu. Ne kažem da je to neka velika kamata, ali uglavnom se vraćaju. Kako taj zemljoradnik koji ne zna cenu pšenice da planira da u februaru mesecu ili januaru podnese zahtev za kredit? Nije siguran da će uspeti da vrati nazad cenu pšenice.
Ne znam, cena suncokreta, rečeno je 175 evra po toni, bilo je i prošle godine i da nema neke inflacije mi bismo tako godinama, a kad kupujem neku priključnu mašinu ili traktor cena tog traktora i te mašine je veća od onoga koliko mi plaćate vi za suncokret.
Izašao sam za govornicu zato što imam sada 40 jutara zemlje. Ne prodajem, nego kupujem. Ovim zakonom vi hoćete da ukrupnjavate, a ne da usitnjavate poljoprivredno zemljište. Međutim, ja vam kažem, ovim zakonom vi ćete da uništite one koji imaju 5-6 jutara, jer oni nisu krivi što imaju 5, 6 ili 10 katastarskih jutara, nego je kriva država što im ne dozvoljava da se šire, a ne šire se samo zbog toga što ne mogu, što ne znaju i nisu sigurni u Ministarstvo poljoprivrede i u Vladu.
Voleo bih kada biste vi sada izašli, neko od ovog tima koji sedi ovde ispred mene, i rekli – cena pšenice, rod 2006. godine, biće 12 dinara i 35 para. Evo, ja ću se javiti na prvom zasedanju, ako ga bude, posle skidanja roda pšenice da čujem i da vam prenesem kolika je cena pšenice.
A da napravimo jednu kalkulaciju, da vidimo koliko je uloženo, a koliko će se dobiti. Da napravimo kalkulaciju i za šećernu repu.
Gospodo, mi ćemo pšenicu uvoziti. Možemo ovde da se hvalimo koliko god hoćete, u stvari da se hvalite, ali mi ćemo pšenicu da uvozimo.
Nemamo dovoljno pšenice, s obzirom da su malo i vremenski uslovi rekli svoje, ali i vi ste rekli tako što smo morali da nabavljamo ureu, mogli da kupujemo samo za pare veoma skupo, danas jedna urea na benzinskom pumpama možete kupiti 100 kilograma za 2.470 dinara.
Da li se jednom zemljoradniku isplati da baci to na pšenicu, ako zna da će maksimalno možda biti cena pšenice 9,5 dinara. Neka mi taj napravi kalkulaciju da mora da uračuna i oranje, drljanje, tanjiranje, setvu, prskanje, kombajniranje i onda kažete – plaćate skladištenje. Pa ko da plati skladištenje, zbog čega da se plati skladištenje kad nema ni šta da se skladišti, to će odmah da ide u proizvodnju.
Pošto nam je sada šećer kristal u prodavnicama? Zašto neko ne izađe da kaže gde su te proizvodne površine pod šećernom repom, kad vi kažete imamo dovoljno, a odem u prodavnicu i kupim za 85 dinara? Šećer u prodavnici, po megamarketima, košta 85 dinara.
E pa, gospodo, ovako se ne vodi zemlja čija je posebna grana poljoprivreda, koja je 10 godina sankcija nosila na svojim leđima, nepravednih sankcija. Sad predlažete ovakve zakone gde mi pokušavamo samo da vam kažemo – dopunite sa amandmanima, bez obzira, ako su kvalitetni, iz koje je to političke stranke, iz koje je to poslaničke grupe.
Nego, kako reče moj kolega Hranislav Perić, ne znam da li vi znate koliko domaćinstava ostaje i koliko imate praznih sela.
Posebno se odnosi to na južni deo Srbije i na delove pojedinih okruga u Vojvodini. To je ogledalo koliko vi mislite na bolje sutra za zemljoradnike.
I nećete misliti dok ne izvršite jednu dobru temeljitu organizaciju tako što ćete stimulisati poljoprivrednika da obrađuje što više zemlje, da ide da traži u zakup od onog koji ne može da obrađuje, jer je u godinama, a nema ko da nastavi tu obradu poljoprivrednog zemljišta. Ako tako budete razmišljali mi ćemo imati još više neobradivih površina.
Niste vi bezrazložno ovde stavili da mogu oni koji ne obrađuju dati u zakup drugome, iz razloga što znate koliko imamo staračkih domaćinstava i koliko imamo lošu mehanizaciju i da ljudi više nisu u stanju sa takvom mehanizacijom kvalitetno da obrađuju.
A da ne pričamo o đubrivima koja se pojavljuju ovde; prilikom ispitivanja pokazalo se da su pojedine fabrike koristile neka prirodna sredstva a ne ulaze u kvalitet i poboljšanje tog đubriva.
Prema tome, ovim amandmanom želeo sam da se uključim i da poboljšam jedan deo ovog zakona, iz prostog razloga da jednostavno imamo jednu celovitu površinu i kada dolazimo do tih kanala sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, onda tek vidimo da je i ovaj moj amandman potreban da se kao takav usvoji.
Gospodine Vitoševiću, ja se izvinjavam, ne znam zašto vam je izgleda smešno ili ste nešto neraspoloženi, mora biti da niste dobili ponovo 13,5 miliona kredita.

Gospodine Vitoševiću, ima velike razlike između vas i mene, između SRS i G17 plus, ogromne, zato što smo mi najjača politička stranka na političkoj sceni Srbije, zato što vi nećete preći cenzus. Imamo razloga da se radujemo tome, jer u vašem primeru, izvinjavam se, 13,5 miliona kredita, kupovina krava za 1.000 evra, prodavanje za 1.500 i tu dobijate vi razliku.
Kada sam govorio o staračkom domaćinstvu mislio sam na domaćinstvo koje i dalje može da radi, ali da ga država stimuliše, a ne da ne zna danas pošto prodaje sutra, jer on mora da planira šta će raditi prekosutra.
Da li znate da traktor ima četiri točka? Ako ne znate, recite. Hoćete da vam kažem sa koliko se razmaka para kada se rašire točkovi za šećernu repu?
Prema tome, gospodine Vitoševiću, što se tiče poljoprivrede, više znam. Mogu vam reći samo jednu činjenicu, moje selo postoji 800 godina i slavilo je 2002. godine. To je mesto Futog, pored Novog Sada, koje proizvodi sa jedne parcele dva roda, a to su krompir i kupus. Tu je razlika između mene i vas, između SRS i G17, što imate jednu časnu i poštenu stranku i što imate stranku koja je sebi prigrabila sve što je mogla i dobijaju samo oni koji su vaši članovi i niko drugi, gospodin "on".
Prema tome, gospodine Vitoševiću, nemojte voditi brigu o SRS, nemojte se vraćati u vreme Tita; ako se mi ne vraćamo, nemojte se ni vi vraćati, jer naš predsednik stranke je zbog njega robijao, vi to dobro znate, a i sada zbog vas robija ponovo, ali u Hagu, i to od Evropske zajednice.
Prema tome, SRS dolazi na vlast, poljoprivreda će tada da procveta i imaće zemljoradnik sigurnost u proizvodnju, imaće sigurnost u Vladu SRS, imaće sigurno ono što će odvući, kako vi kažete, ka Evropi, po proizvodnji, ako ništa drugo.