Prosto želim da informišem gospodina Srećkovića o nečemu što je u njegovoj nadležnosti.

Pokušaću da dovedem u vezu, samo ako mi pružite priliku.
Dakle, "Hrvatska riječ" i Hrvatsko nacionalno veće iz Subotice upućuju dopis srpskoj porodici koja trenutno živi u Hrtkovcima, a koju su ustaše proterale iz Slavonije, da se izjasne da su Hrvati, da im je hrvatski materinski jezik i da su katolici po veroispovesti…

Evo, gospođo Čomić, ja pokušavam da vam ukažem na jednu realno opasnost, da Srbi koji žive u Srbiji potanu dijaspora. Gospodin Srećković je nadležan za pitanja dijaspore.

Zaista ne znam, gospođo Čomić, čime ja vređam dostojanstvo Narodne skupštine i kršim Poslovnik, što pokušavam da pitam gospodina Srđana Srećkovića, evo, smem li da pitam čoveka da li zna da se ovakve stvari dešavaju, a koje su i te kako opasne po srpski nacionalni identitet, a po Zakonu o ministarstvima. Ministarstvo gospodina Srećkovića je nadležno da čuva taj identitet.
Sada bih rekao nekoliko rečenica, ako smem. Ako ne smem, nije nikakav problem.

Evo, gospodine Srećkoviću, pošto ja očigledno nemam mogućnost da vam to kažem ovako u mikrofon, ja ću vam kad se završi rasprava ovo da pokažem. Ako mi nađete jednu državu u svetu u kojoj jedno nacionalno vjeće, kako se naziva, traži od Srba da se izjasne ne kao Srbi, nego kao Hrvati, kao katolici i da im je hrvatski materinski jezik, ja bih vas zamolio da mi kažete koja je to država i koja država toleriše ovakve stvari.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam čuo, a mislim da niko iz SRS i niko od građana Srbije nije čuo da je recimo gospodin Srđan Srećković reagovao na izjavu Jadranke Kosor, predsednice hrvatske Vlade, koja je, da bi maksimalno pogazila dostojanstvo Srbije i srpskog naroda, otišla na KiM i rekla da je Hašim Tači njen najveći prijatelj, čovek koji je trgovao srpskim organima na KiM i u Albaniji je najveći prijatelj premijerke Hrvatske. Ministarstvo za dijasporu o tome ćuti.
Pre neki dan gospodine Srećkoviću, inače ove stvari koje vam govorim nisu nikakve posebno poverljive stvari, dovoljno je da upalite Prvi program hrvatske televizije, tamo ćete videti takvu bujicu mržnje prema Srbima, Srbiji, pravoslavlju da se od toga svakom normalnom čoveku diže kosa na glavi. Neki dan je Vladimir Šeks, gospodine Srećkoviću, a i na to niste reagovali, prebrojavao kandidate tzv. "kukuriku koalicije", pa je nabrajao srpska imena – Zoran, Milanka, Rade, itd, i pitao hrvatsku javnost da li su to kandidati za srpsku skupštinu ili za hrvatski Sabor. To je jedna eklatantna manifestacija šovinizma i rasizma. Ministarstvo za dijasporu o tome ćuti. Vi se još klanjate aktuelnoj hrvatskoj vlasti zato što će vam navodno oni pomoći da brže uđete u EU.
Da li se tako gospodine Srećkoviću čuva srpski nacionalni identitet? Da li je to cena ulaska u EU, da više ne budemo ni Srbi, da moramo, kao što piše ovde da se izjašnjavamo da smo Hrvati, katolici i da nam je materinski jezik hrvatski?
Gospodine Srećkoviću, nisam čuo za svo vreme ove rasprave kakve suštinske veze imaju Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić sa Srbima u dijaspori? Želim da vas podsetim gospodine Srećkoviću na neke istorijske činjenice koje ste vi očigledno zaboravili u želji da budete veći evropejci čak i od onih koji su formirali EU. Gospodin Zvonko Osmajlić je,gospodine Srećkoviću, ako me pamćenje ne vara, bio jedan od starešina Srpske nacionalne garde, paravojne formacije SPO, koja je delovala u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Za neke od zločina koje je počinila Srpska nacionalna garda optužen je Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu. Samo se vi smejte gospodine Srećkoviću, veoma je smešno.
(Srđan Srećković: Sramota.)

Vidite gospođo Čomić kako izgleda demokratija u praksi. Čim čovek nešto kaže što ministru ne odgovara, mene treba da je sramota. Što da me je sramota? Sada ću gospodine Srećkoviću da vam pročitam šta piše u optužnici Haškog tribunala protiv Vojislava Šešelja, a tiče se vašeg lidera. Da li onda treba da bude sramota mene ili Haški tribunal, koga vi podržavate?

Nije daleko gospođo Čomić, i te kako je to povezano, samo ako mi dozvolite.

Ministar mi je rekao da treba da me je sramota zato što pokušavam da citiram optužnicu Haškog tribunala.

Da li mogu da  pročitam samo jednu rečenicu pa ćete videti da ima veze?

Pokušaću gospođo Čomić, nisam naročito pametan čovek, uložiću sav svoj intelektualni potencijal da u tome uspem, a ako ne uspem, šta da se radi. Dakle, dana 23. januara 1990. godine Vojislav Šešelj je postao vođa Srpskog slobodarskog pokreta, a 14. marta 1999. godine ušao je u koaliciju sa Vukom Draškovićem, takođe srpskim nacionalistom, i osnovao SPO.

Gospođo Čomić, predlažem, ali molim vas nemojte to da mi uzmete za zlo, da pre početka sednice nam kažete spisak zabranjenih reči koje ne smeju da se upotrebljavaju u Narodnoj skupštini. Dakle, zabranjene reči su Vuk Drašković, Zoran Osmajlić…

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio bih pravo na osnovu člana 27. Poslovnika, zaista najdobronamernije i bez želje da ulazimo sa bilo kim u bilo kakve verbalne sukobe, da zamolim predsedavajuću da prihvati predlog SRS da se prekine sednica Narodne skupštine, uvažavajući značaj svih tačaka dnevnog reda koje su u toku, da se sazove sastanak šefova poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da se izađe sa zajedničkim stavom o tome, kakav je stav Narodne skupštine Republike Srbije u odnosu na zaista tragične događaje na severu KiM.
Prosto, bili bi smo jedina država u svetu u kojoj se odvija parlamentarna rasprava u situaciji kada jedan deo njenih građana rizikuje živote. Dakle, zaista vas najdobronamernije molimo, i mi smatramo da i vi kao i mi osećate brigu i odgovornost za Srbe koji žive na severu KiM. Dakle, neće biti nikakve štete po državu, neće biti nikakve štete ni po parlament, da se makar za trenutak prekine sednica Narodne skupštine, da se organizuje sastanak šefova poslaničkih grupa i da svi zajedno vidimo na koji način možemo na najefikasniji mogući način da pomognemo Srbima na severu KiM, čiji su životi očigledno ugroženi, pošto je KFOR odlučio da silom ukloni barikade na severu KiM. Ubeđen sam potpuno da je i gospođa ministarka pravde saglasna sa tom idejom. Mislim da ni njoj nije svejedno da sedi u Narodnoj skupštini i sluša raspravu o predlozima zakona koji u ovom trenutku ipak nisu do te mere nasušni za državu Srbiju, da se ne bi mogla prekinuti sednica Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se sistematski negiraju istorijske činjenice. Dakle, nikada nije bilo sporno za SRS da svi oni koji su bili žrtve fašističkog terora u Drugom svetskom ratu treba da budu obeštećeni, i u moralnom, i u materijalnom, i u političkom, i u svakom drugom smislu. Ali, kada govorite o logoru Staro sajmište, ne znam kakve veze ima Srbija sa tim. Logor Staro sajmište nalazio se u Zemunu. Zemun je bio pod vlašću Nezavisne Države Hrvatske, a logor su držali Nemci. Niti današnja Srbija ima veze sa tim, niti je imala Nedićeva Srbija veze sa tim i uopšte mi nije jasno zašto bi sadašnja generacija građana Srbije i sadašnja generacija srpskog naroda trebala da snosi nekakvu materijalnu odgovornost za ono što se desilo u Drugom svetskom ratu.
Mi smo vam rekli u načelnoj raspravi, za sve ono što se desilo u današnjoj Republici Srbiji u vreme Drugog svetskog rata zahteve za obeštećenje, gospodo, dostavite Nemačkoj i dostavite sadašnjoj Hrvatskoj. I današnja Nemačka nije baš tako čista kao što na prvi pogled izgleda. Mi smo u načelnoj raspravi slušali prilično idealističke priče o antifašističkim korenima EU, o tome kako je Dan Evrope u stvari dan pobede itd. Ne znam, gospodine Đeliću, da li je vama poznata činjenica da je jedan od osnivača sadašnje nemačke obaveštajne službe, BND, znate ko, Hitlerov general, general Rajhard Geler, koga je CIA 1945. godine angažovala da radi protiv Sovjeta u istočnom Berlinu, da prikuplja obaveštajne podatke. To je bila njegova cena da ne bude streljan. Dakle, da pristane da radi za Amerikance i da pristane da radi za Saveznu Republiku Nemačku. On je formirao ono što se danas naziva BND. Nisam čuo da je on bio neki veliki antifašista. Pa on je 1941. do 1945. godine učestvovao u masakru nad Jevrejima. Mislite da to sadašnja Nemačka ne zna?
Zašto bežite od odgovornosti Hrvatske za zločine, ne samo nad Jevrejima, nego i nad Srbima u Drugom svetskom ratu, kao i Romima, pa, na kraju krajeva, i nad svim onim Hrvatima koji nisu prihvatali ustaški režim, a i takvih je bilo? Zašto pokušavate da amnestirate od odgovornosti sadašnju Hrvatsku za zločine koji su se desili u Drugom svetskom ratu? To što se oni danas nazivaju demokratskom državom, to što će za godinu dana da postanu članica EU, to što su već ušli u NATO pakt, to ne znači da u ideološkom i u političkom smislu nemaju nikakve veze sa Pavelićevom Nezavisnom Državom Hrvatskom. Ne znam zašto tovarite na leđa srpskog naroda odgovornost za nešto za šta on nije odgovoran.
Čini mi se da je u pozadini cele ove priče pokušaj da se stavi jedan znak jednakosti, koga je pokušao da stavi Josip Broz Tito, da nikakve razlike nije bilo između Ante Pavelića, Draže Mihajlovića i Milana Nedića. Sve su to bili fašisti, sve su to bili saradnici okupatora, svi su bili isti, samo su se razlikovale boje i barjaci pod kojima su se borili. To jednostavno nije tačno, niti je Draža Mihajlović imao fašistička shvatanja, niti je ta shvatanja imao, koliko je meni poznato iz istorijske literature, Milan Nedić. Sa Pavelićem je sasvim druga priča, on je ideološki bio potpuno na strani nacista i sarađivao je sa nacistima mnogo pre nego što su Nemci okupirali Kraljevinu Jugoslaviju. Imajte te činjenice u vidu kada raspravljate o odgovornosti sadašnje Srbije za zločine koji su se desili u Drugom svetskom ratu, a pogotovo kada pokušavate da sadašnju generaciju građana Srbije opteretite nekim dugovima koji se objektivno nisu desili na teritoriji Srbije. Vlada Milana Nedića sa logorom Staro sajmište nije imala apsolutno bilo kakve veze. Čak su vrhovnu upravu nad logorom na Banjici imali Nemci, odnosno Gestapo. Imajte te činjenice u vidu kada raspravljate o ovoj temi.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa gospodinom Jovanovićem da svi mi treba da radimo u interesu naše dece, ali ne mislim da se u interesu naše dece radi tako što se sadašnja politička situacija i sadašnja srpska država gradi na istorijskim lažima i neistinama.
Pokušavam da ubedim i potpredsednika Vlade i kolege narodne poslanike da u srpskom narodu u Drugom svetskom ratu nije postojao antisemitizam kao masovna pojava i da ono što se dešavalo u Srbiji, u tom ostatku ostataka Srbije, gde je ingerencije imala ta famozna Nedićeva vlada, dešavalo se, pre svega, zato što je taj ostatak ostataka srpske države bio pod nemačkom upravom. Bilo je usijanih glava i u srpskom narodu, koje su iz ideoloških razloga ili zbog pomodarstva, zbog vremena u kome su živeli, koketirali sa idejama nacizma, ali to su bili pojedinci.
Na kraju krajeva, čuveni jevrejski intelektualac iz Beograda Enriko Josif je odao priznanje srpskom narodu zbog hrabrog držanja u Drugom svetskom ratu, kada je Srbija bila okupirana. Dakle, onih pojava koje su zabeležene u Nemačkoj, u NDH, u Mađarskoj, nije bilo u Srbiji. Nije bilo masovne podrške srpskog naroda nacističkim idejama. Zločini nad Jevrejima su se u Srbiji dešavali, pre svega, u režiji nemačkog okupatora.
Nije sporno da se Jevreji obeštete, ali ne razumem, gospodine Jovanoviću, zašto te zahteve za obeštećenje ne usmerite ka sadašnjoj Nemačkoj? Zašto bi vaša, moja deca ili deca bilo kog građanina Srbije bila odgovorna za ono što je u Srbiji uradio nemački okupator? To je ono što mi ne razumemo.