Ne, gospođo Čomić, ne želim da govorim o povredi Poslovnika. Ako mi dopustite iskoristio bih dve minute za repliku, a ako ne dopuštate, šta da se radi.
(Predsedavajuća: Izvolite.)
Dakle, gospođo Kolundžija, te 1999. godine Srbija nije izgubila suverenitet na KiM, nego suverenitet u ime Republike Srbije na KiM vrši organizacija UN i trupe kojima je mandat dao Savet bezbednosti UN.
Drugo, Hrvatska te 1999. godine nije bila član NATO patka i nije imala svoje trupe u sastavu KFOR-a i niko vas nije sprečavao da tražite od vaših prijatelja iz NATO pakta da na KiM, kada je reč o NATO snagama, budu razmeštene snage onih država koje su bile članice NATO saveza te 1999. godine. Hrvatska ne spada u red tih država.
Drugo, gospođo Kolundžija, vi znate da kada Srbi na KiM vide hrvatski helikopter sa šahovnicom, izvinite, to je za njega jedno dodatno traumatično iskustvo. Ne znam da li bi Hrvatska mirno reagovala da srpski helikopteri lete recimo po Baranji ili po Slavoniji. Sumnjam da bi mirno reagovali na to.
Drugo, vi ne možete da gurate glavu u pesak kao da se u Hrvatskoj ništa ne dešava. Jel vidite kada je doneta odluka Ustavnog suda Hrvatske? Kada je postalo jasno, kad im EU rekla –da, ulazite u EU 2013. godine. Zašto je njima bio potreban Ustavni zakon? Pa, kao smokvin list da kažu – pa da, mi volimo Srbe, mi hoćemo u EU, mi štitimo prava nacionalnih manjina. I čim su dobili datum ulaska u EU, oni su suspendovali prava srpskog naroda. O tome se radi.

Pre svega moram da primetim da apel na nacionalno jedinstvo u srpskom parlamentu, kada je reč o KiM, nekako mi ne ide sa ovim stalnim polemisanjem po određenim stranačkim pitanjima. Ma koliko da se mi uzdržavamo gospođo Kolundžija, od toga da sada promovišemo naše usko stranačke interese, vi to uporno činite. Ali, pošto ste očigledno zaboravili neke činjenice, želim da vas na te činjenice podsetim.
Dakle, SRS, gospođo Kolundžija nije potpisala ništa te 1999. godine. Mi smo jedini koji smo glasali protiv sporazuma Černomirdin Ahtisari. Mi smo bili protiv Kumanovskog sporazuma, mi smo odlučili 1998. godine ulaskom u Vladu Republike Srbije, donoseći jednu prilično delikatnu odluku, da branimo Republiku Srbiju od NATO pakta i mi smo Republiku Srbiju branili kako smo znali i umeli i mi smo Republiku Srbiju odbranili. Druga je stvar što vi, vi ste i te 1999. godine, moram da vas podsetim na izjavu pokojnog Zorana Đinđića da je KiM demokratsko pitanje, da će pitanje KiM biti rešeno onoga momenta kada, kako je on govorio, demokratske snage preuzmu vlast u Srbiji. Evo, demokratske snage su deset godina na vlasti u Srbiji i ne vidim da je rešeno pitanje KiM.
Dakle, najlakše je sada reći – vi ste bili u Vladi u momentu NATO bombardovanja. Jesmo i mi smo branili zemlju. Sa tom namerom smo i ušli u Vladu, ali nemoguće je da mi, koji smo bili u Vladi dve godine, snosimo istu političku odgovornost kao vi, koji ste u Vladi deset godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ste vi gospodine Novakoviću, naravno ne sa, verovatno namerama da ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine, jer ste maločas skrenuli pažnju, što nije vaš posao, niti je na kraju krajeva vaš posao da vi budete ovde politički advokat Autonomne Pokrajine Vojvodine, dakle nije bio vaš posao da tražite na kraju izlaganja gospodina Željka Tomića, kada on već više nije mogao da vam odgovori, da se u Ustavu pominje lokalna samouprava.
Gospodine Novakoviću, lokalna samouprava nije isto što jedinica lokalne. Lokalna samouprava je …
(Predsedavajući: Gospodine Martinoviću, bilo kakvo spominjanje Ustava u ovom cenjenom domu, ne može nikad biti povreda Poslovnika. Prema tome zahvaljujem vam na pokušaju da vi mene edukujete i da me naučite nešto o Ustavu… Završite. Izvolite.)
Dakle, lokalna samouprava gospodine Novakoviću nije isto što i jedinica lokalne samouprave. Lokalna samouprava je po Zakonu o lokalnoj samoupravi pravo građana da upravljaju poslovima od lokalnog značaja, a jedinica lokalne samouprave, određena teritorijalna jedinica u Republici Srbiji, opština ili grad u kojoj se ostvaruje pravo na lokalnu samoupravu. Kako je gospodin Željko Tomić izvukao zaključak da Vlada Republike Srbije time što je upotrebila reč, odnosno reči AP u jednini, je baš htela da izbriše Kosovo i Metohiju, to vidimo iz izjave Borisa Tadića. Gospodine ministre, juče je Boris Tadić, ako mi verujete dobio nagradu za razvoj države…

Ako mi dozvolite, formalno se javljam na osnovu Poslovnika, člana 27. Ne mislim da ste povredili Poslovnik, ali prosto nemam druge mogućnosti da iznesem stav SRS o jednom pitanju koje je važno za Republiku Srbiju u celini i za sve njene građane i, nadam se, za sve političke stranke.
Krajnje je nerazumno, to je ono što smo mi hteli da kažemo juče gospođi Čomić, međutim, ona nije htela da prihvati našu argumentaciju, da se mi ponašamo kao čovek koji boluje od autizma, da pričamo o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju u situaciji kada šiptari, evo, upravo ovog časa pokušavaju da okupiraju Kosovsku Mitrovicu. Po informacijama koje ima SRS, helikopteri KFOR-a sve vreme nadleću teritoriju Kosovske Mitrovice i uopšte čitavog područja severnog Kosova.
Moguće je da će sukobi eskalirati. Očigledno je da šiptari uživaju podršku NATO pakta. Juče su, to je na kraju krajeva i vest koju su objavili svi mediji, helikopterima KFOR-a su te tzv. specijalne jedinice kosovske policije dovedene na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak. Dakle, ono što vi možete, to je da prekinete ovu sednicu, da sazovete sastanak šefova poslaničkih grupa, odnosno zamenika šefova poslaničkih grupa i da vidimo kako iz cele ove situacije da izađemo.
Čak i kad bi svi poslanici SRS i DSS potpisali inicijativu za zakazivanje vanredne sednice to još uvek nije dovoljno da se dođe do magičnog broja 84. Situacija na KiM je takva da moramo da budemo iznad papiroloških odredbi Poslovnika. Dakle, situacija je urgentna. Na kraju krajeva, nije ni predviđena Poslovnikom.
Dakle, mi sad moram da se ponašamo kao u jednoj vanrednoj situaciji. Apelujem na zdrav razum rukovodstva Narodne skupštine. Sazovite sednicu šefova poslaničkih grupa i da vidimo kako iz cele ove situacije da izađemo. Što se tiče, naše poslaničke grupe, mi smo juče podneli interpelaciju na Vladu Srbije vezano za odnos Republike Srbije i NATO pakta i danas smo podneli drugu interpelaciju koja se odnosi na odnos Vlade Republike Srbije prema KiM, ali po Ustavu rok je 30 dana. Mi istek tog roka ne možemo da čekamo. Dakle, naš je predlog konstruktivan. Prekinite ovu sednicu. Sve ovo može da sačeka, ali situacija je takva da mora da se reši brzo i efikasno.

Gospođo predsednice, evo ja rizikujem i da me kaznite. Naravno ne želim da ulazim u dnevno-političku polemiku ni sa vama ni sa uvaženim gospodinom Veselinovićem. Što se tiče njegovih ocena da sam ja iznosio nešto što, baš kako on kaže nije istina ili ne stoji. Ovo je gospodine Veselinoviću zvanična vest Tanjuga. Tanjugu valjda verujete. Ne morate da verujete meni. Dakle vest je danas od 14,00 odnosno od 14,30 časova. Srbi iz Zubinog Potoka blokirali su oko 14,30 magistralni put Kosovska Mitrovica-Ribariće, kao i najbliži lokalni put koji vodi ka administrativnom punktu Brnjak. Putevi su blokirani balvanima koji potpuno onemogućavaju prolazak vozila od Mitrovice prema Brnjaku. Kako javlja Tanjugov izveštač, helikopteri KFOR-a intezivno nadleću područje. Prethodno su se u Zubinom potoku oko 14 sati čule sirene za uzbunu, a meštani su počeli masovnije da se okupljaju na blokadi.
Ovo je gospodine Veselinoviću ratno stanje, dakle, ovde se apsolutno ne radi o tome da mi vodimo više brigu, a vi manje brigu. Ovde je reč o jednoj vanrednoj situaciji, nemoguće je da izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju ne mogu da sačekaju, a da možemo da sačekamo tih 30 dana, dok Vlada ne odgovori na našu interpelaciju. Šta će ti ljudi da rade danas, večeras, sutra na Kosovu i Metohiji? Kažete prisutni su predstavnici Vlade, znate ko je prisutan? Prisutan je gospodin Bogdanović, bivši Tačijev ministar i šef pregovaračkog tima Borko Stefanović. Pola Vlade vam je na godišnjem odmoru. Neki dan Dragan Šutanovac, čovek došao preplanuo, kakvo Kosovo i Metohija, njih to ne zanima. Mi pozivamo, smo se vi smejte, mi pozivamo ministre koji su prisutni u Republici Srbiji, a i na kraju krajeva predsednik Republike je juče primao nekakvu nagradu u Pragu, zamislite za razvoj tržišne ekonomije, čovek predsednik države gde ljudi umiru od gladi on prima nagradu za tržišnu ekonomiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je predložila da se u članu 34. Predloga zakona unese rešenje po kojem Vlada na predlog ministarstva donosi odluku o raspisivanju javnog tendera i da ta odluka obavezno sadrži i uslove koji se odnose na zaštitu spomenika kulture u slučaju da se radovi izvode u blizini tih spomenika, naravno, u cilju očuvanja srpske kulturne baštine.
Ono što SRS zanima, gospodine ministre, u vezi najavljenih pregovora odnosno nastavka pregovora sa tzv. republikom Kosovo, gde se kao jedna od tema nameće i pitanje plaćanja dugova tzv…

Gospođo Čomić, ja mislim da ste vi smeli sa uma da je vaša obaveza, kao i svakog narodnog poslanika, da brani suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno kada je reč o KiM.
Danas je, gospodine ministre, agencija "Beta" u 15,00 časova….

Gospodine ministre, u 15 časova i sedam minuta Agencija "Beta" donela je sledeću vest: "Specijalci kosovske policije ponovo su danas, uz upotrebu oružja, zauzeli administrativni prelaz." Izgleda da ima povređenih i nastradalih…

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 27. Poslovnika. Nadam se, gospođo Čomić, da ćete mi omogućiti da u dve minute to i obrazložim.
Zaista u ime SRS, najdobronamernije, imajući u vidu težinu situacije na KiM …

Dame i gospodo narodni poslanici, sve kritike koje je SRS uputila na izmene Zakona o izboru narodnih poslanika važe i kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima. Iako u obrazloženju Predloga zakona stoji da se ovaj zakon donosi kako bi se, navodno, utemeljila suverenost građana u lokalnim zajednicama prilikom biranja odbornika u skupštinama jedinica lokalne samouprave, rešenje iz ovog zakona biće sve samo ne jačanje suvereniteta građana.
Umesto jačanja suvereniteta građana, umesto poštovanja izborne volje građana koja je iskazana na lokalnim izborima, umesto poštovanja jedne elementarne činjenice, a to je da politička stranka treba da izađe iz lokalne skupštine sa onim brojem mandata sa kojim je i ušla, umesto svega toga izmene Zakona o lokalnim izborima omogućavaju političku trgovinu, omogućavaju brutalno i flagrantno gaženje izborne volje građana i, praktično, izbore svode na apsurd. Posle usvajanja ovog zakona o lokalnim izborima biće nebitno koliko je koja politička stranka osvojila mandata na nekim lokalnim izborima, jer to koliko si mandata osvojio na izborima ne znači ništa, zato što u međuvremenu broj mandata jedne političke stranke može da se menja, u zavisnosti od toga da li od toga imaju interes neke druge političke stranke ili čak neki potpuno nepolitički faktori, kao što su bogati biznismeni, tzv. tajkuni ili neki drugi centri moći koji sa politikom i političkim strankama ne bi trebalo da imaju bilo kakve veze.
Ovaj zakon će da omogući da parlamentarna na lokalnom nivou postane i ona politička stranka koja uopšte nije ni učestvovala na izborima. Tako od demokratije na lokalnom nivou neće ostati ništa.
Ono što smo mi na jedan smešan način pokušali da predstavimo kada smo raspravljali o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, može da se kaže i sada. Kad bismo hteli da budemo maliciozni, kada bismo hteli da budemo podsmešljivi, kada bismo hteli da izvrgnemo ruglu ovaj zakon, onda bismo mogli da uputimo jedan savet političkim strankama i svakom ko učestvuje na lokalnim izborima – nemojte da trošite novac za izbornu kampanju, nemojte da štampate novine, da štampate flajere, nemojte da plaćate skupe minute na lokalnim i regionalnim radio i televizijskim stanicama, čuvajte taj novac, kad se završe lokalni izbori kupite onoliko mandata koliko vam treba, jer je mandat slobodan.
Šta znači slobodan mandat u jednoj siromašnoj državi, u državi u kojoj je iz dana u dan sve više nezaposlenih, u državi u kojoj je socijalna situacija katastrofalna, u državi u kojoj poslodavci traže od mladih žena, a ovde pričate o nekakvoj rodnoj ravnopravnosti u jeziku, traže da se izjasni da kad zasnuje radni odnos neće ostati u drugom stanju ili da se neće udati narednih pet ili deset godina? U takvoj situaciji uvoditi tzv. slobodni mandat znači brutalno gaziti izbornu volju građana. Danas u Srbiji, gospodine ministre, svako ko ima 50 ili 100 evra može da kupi većinu odbornika u svakoj lokalnoj skupštini, bez obzira na to kojoj političkoj stranci odbornik pripada.
Kada ste 2008. godine zajedno sa Tomislavom Nikolićem krenuli u projekat uništavanja SRS, otimajući mandate u Narodnoj skupštini i kada ste to isto pokušali i na lokalnom nivou, smatrali ste da će svi ti vaši napori biti usmereni samo protiv SRS i da će samo mandati SRS biti dovedeni u pitanje. Te 2008. i 2009. godine je zaista bilo tako, ali 2011. godine nije više tako, sada su u pitanju i mandati DS, SPS, G17 plus i svih drugih političkih stranaka.
Ako se usvoje ova rešenja koja vi sada predlažete, više niko neće biti siguran u broj mandata koje je osvojio. Lepo je da je odbornik slobodan, to pozdravljam, ali onda neka tu slobodu dokaže i u predizbornoj kampanji, neka sam sebi organizuje izbornu kampanju, neka plati TV emisiju, neka nađe kandidate za odbornike, neka štampa novine, neka promoviše sebe, pa onda neka bude slobodan. Ovako, ovo je licemerno, stranka mu odredi kampanju, zahvaljujući stranci postane odbornik i onda, kad postane odbornik, kaže – sada sam slobodan, sada sa svojim mandatom mogu da radim šta mi je volja. Tu nema nikakve logike.
U kojoj demokratskoj, civilizovanoj, evropskoj ili vanevropskoj državi imate ovakva rešenja? Nemate nigde. Uveli ste slobodan mandat u državi u kojoj su 90% odbornika ljudi koji nemaju, većina od njih nema dovoljno sredstava za život. To su obični ljudi koje svi mi poznajemo.
Ne bave se u Srbiji politikom ljudi kao u Engleskoj, oni koji imaju velike zemljišne posede, vlasnici banaka, industrijskih pogona, pa im politika dođe kao hobi. Većina odbornika koji sede u lokalnim skupštinama, dobar deo njih, znam ih mnogo, maltene žive od tog odborničkog dodatka, koji iznosi, 5.000, 10.000 ili 15.000 dinara, jer nema drugih sredstava za život i takva je situacija manje-veše u svim političkim strankama. Ima izuzetaka, ima bogatih ljudi koji se bave politikom, ima onih koji ne zavise i nisu na plati ni u skupštini opštine, ni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali ima i mnogo onih koji jesu i čija egzistencija i egzistencija njihovih porodica zavisi od tih 5.000, 10.000 ili 15.000 dinara.
Šta mislite da li će biti teško nekome sutra da kupi mandate tih odbornika? Neće. Taj čovek koji je ponekada i prinuđen da proda svoj mandat, možda nije loš čovek, možda nije nemoralan čovek, ali neka ga je muka stisla. Ne može da se zaposli, supruga ne može da mu se zaposli, dete ne može da mu se zaposli, ne može da završi školu, fakultet, ne može da leči svoje roditelje, ko zna iz kog razloga je čovek prinuđen da mora maltene da se proda, da se bavi političkom prostitucijom i vi to unapred znate. Vi znate da će biti takvih slučajeva u praksi i umesto da to sprečite, da u jednoj siromašnoj državi zaustavite korupciju na lokalnom nivou, vi omogućavate. Umesto da zaustavite mogućnost da oni koji poseduju kapital, a stekli su ga na nezakoniti i nemoralan način, kupuju ljude po Srbiji, kupuju odbornike, kupuju im duše. Umesto da to zaustavite, vi to omogućavate.
Dalje, zakon je prepun kontradikcija. Kažite mi, gospodine ministre, koja je logika da stranka koja je po Zakonu o političkim strankama, koji ste opet vi predložili, registrovana u Ministarstvu za državu upravu i lokalnu samoupravu, dakle registrovana, sakupila onoliki broj potpisa koji je zakonom tražen, mora na svakim lokalnim izborima da za svakog kandidata za odbornika skuplja po 30 potpisa građana. Šta to znači? Da su političke stranke neke neformalne organizacije. Zašto propisujete takvu jednu obavezu za stranku koja je uredno registrovana u vašem ministarstvu, koja je sakupila potreban broj potpisa, koje je dostavila svoj statut u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i koja deluje u skladu sa Ustavom, zakonom i pravnim poretkom Republike Srbije? Takvim strankama vi namećete obavezu da na svakim lokalnim izborima sakupljaju potpise za kandidaturu svojih odbornika.
Dalje, ne znam da li ste ministre svesni da velike korupcionaške afere danas potresaju ne samo vrh državne piramide, ne samo vas koji sedite u ministarstvima već mnoge lokalne samouprave, da imate 1001 primer malverzacija, zloupotreba i očiglednog kriminala u skupštinama opštinama i skupštinama gradova? Da vam ne navodim primere iz praktičnog života. U takvim uslovima morali ste da vodite računa kako će se ova rešenja iz ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima odraziti na našu političku praksu. Znate i sami da se u mnogim opštinama i gradovima nameštaju tenderi, da se nameštaju postupci javnih nabavki. Oni koji nam mesecima pričaju kako treba depolitizovati parlament, kako treba depolitizovati državnu upravu, jedinice lokalne samouprave, oni su najveći promoteri neviđene politizacije javnog i privatnog života u Srbiji, oni koji plaše narod političkim strankama, oni koji kažu da su političke stranke neprijatelj naroda, koji kažu da maltene političke stranke ne treba ni da se pitaju za svoje mandata kada se završe izbori, oni su promovisali princip ne da ne možete biti direktor nekog lokalnog javnog preduzeća ako niste član neke vladajuće političke stranke, nego ne možete da se zaposlite kao čistačica ako niste deo neke od vladajućih stranaka ili njihov član.
To je neviđeno licemerstvo. Da li vam je to poznato, gospodine ministre? Stručnost iznad politike, biranje direktora javnim konkursom, maknite dalje političke stranke iz lokalne samouprava i sve suprotno rade u praksi. Zašto to niste zaustavili? Ko dobija kredite na lokalnom nivou, ko dobija pare iz raznih agencija i republičkih fondova? Recimo ljudi koje predsednici lokalnih odbora G 17 plus uzmu za ruku i dovedu u Beograd ili Novi Sad. Oni dobijaju kredite. Koji je uslov? Moraš da daješ pare za G 17 plus. Oni najviše pričaju o tome kako treba depolitizovati lokalnu samoupravu. Da li vi to sprečavate? Ne, vi to još pospešujete, pospešujete da više uopšte nije bitno da li si osvojio pet, deset ili ni jedan mandat na lokalnim izborima. Sada ćeš imati mandata onoliko koliko imaš para, pa ako imaš mnogo para imaćeš mnogo i mandata, ako nemaš mnogo para, pozdravi se sa mandatima, zato što je mandat navodno slobodan.
Postavlja se pitanje – zašto niste bili dosledni kada je reč o toj famoznoj zatvorenoj izbornoj listi? Slušamo mesecima kako je najveće dostignuće demokratije imati zatvorenu izbornu listu, gde politička stranka ne može da odlučuje kome će da dodeljuje mandat, nego se mandati dodeljuju po redosledu kandidata na listi. Što onda niste ostali dosledni tom principu, nego kada je u pitanju jedna politička stranka koja učestvuje na izborima, onda po redosledu kandidata na listi, pa ako nekome prestane mandat, dodeljuje se sledećem. Kod koalicija toga nema, nego se dodeljuje onom kandidatu koji je pripadnik one političke stranke, kao i njegov kolega kome je prestao mandat. Time već odstupate od principa zatvorene liste. Vi ni taj princip niste uspeli da sprovedete do kraja i da ga na neki način podržite.
Zakon je loš, omogućava sistemsku korupciju na lokalnom nivou. Zakon je nedosledan sam sebi. Ne da neće dovesti do stabilizacije političkih prilika na lokalnom nivou, nego posle sledećih izbora daj Bože da se ne desi neka neviđena kataklizma po raznim lokalnim skupštinama po Srbiji. Biće svega i svačega, biće trgovine, kupovine, dešavaće se stvari da stranke koje apsolutno nisu učestvovale na izborima,neke novoformirane fantomske grupe građana odjedanput imaju odbornike, da oni odlučuju o tome šta će se dešavati na lokalnim nivou itd.
Ništa od stabilne, jake i uspešne lokalne samouprave i ništa od ove priče o navodnoj regionalizaciji, deetatizaciji, decentralizaciji itd. Kako govoriti o decentralizaciji, o demokratizaciji lokalne samouprave u sistemu u kome imate legalizovanu korupciju? Vi ovim zakonom legalizujete korupciju. To što vi kažete da je mandat slobodan, da ostavka mora neposredno da se preda, da nema blanko ostavki i pri tome mašete odlukama Ustavnog suda, to je samo fasada da prikrijete jednu očiglednu činjenicu, da vi ovim zakonom, kao i zakonom o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika legalizujete korupciju na najgori mogući način u Srbiji.
Ovde se pozivate na to da će o mandatima odlučivati Upravni sud. Moram da vas podsetim, gospodine ministre, da imate veliki broj primera u praksi da Upravni sud u identičnim pravnim situacijama gde se samo imena stranaka razlikuju, a sve ostalo je isto, donosi potpuno različite odluke. Postavlja se opravdano pitanje, javlja se bojazan – šta će biti sa svim tim mandatima, šta će biti sa poštovanjem zakona od strane jednog takvog suda koji sud ad hok, od slučaja do slučaja, kako kome odgovara?
Srpska radikalna stranka za ovaj zakon neće glasati. Daj Bože da on nikada ne bude usvojen, a i vi koji budete za njega glasali nemojte da mislite da će slobodan mandat, ukidanje blanko ostavki, zatvorena izborna lista da se obije o glavu samo SRS. Obiće se o glavu i vama. Kao što ste videli, kao što su mogle da vide kolege iz nekih drugih poslaničkih grupa koje su počele da napuštaju poslanici, to da politička trgovina zaobiđe neku političku stranku, nemojte da mislite da sutra neće da se desi i vama.
Dakle, ništa od jake lokalne samouprave, ništa od demokratske lokalne samouprave, ništa od suvereniteta građana na lokalnom nivou.
Dobićemo lokalnu samoupravu u kojoj se apsolutno neće poštovati izborna volja građana, gde će izborni rezultat biti potpuno besmislen i gde će oni koji raspolažu sumnjivo stečenim kapitalom, i gde će oni, kao što kaže vaš partijski šef Boris Tadić, nepristojno bogati, moći da rade šta im je volja.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je povređen član 271. Poslovnika koji glasi: "Pravo i dužnost predstavljanja Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja svih pitanja iz njene nadležnosti ima predsednik Vlade. Vlada određuje članove Vlade koji je predstavljaju po pojedinom pitanju koje je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, odnosno na sednici njenog odbora." Popodnevni deo rada je počeo, gospođo Čomić u…

Izvinite, gde to piše? U kom članu piše da neki deo Poslovnika ne može biti povređen?

Da li možete da saslušate mene? (Isključen mikrofon.)

Sada ste povredili član 103, gospođo Čomić. Ako dopustite, citiraću ga.
"Narodni poslanik je dužan da navede koji je član ovog poslovnika povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine" – to sam i učinio, član 271. (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio bih ovu priliku da sa uvaženim ministrom polemišem o nekim tezama koje je on ovde izneo. Prvo, gospodine ministre, Republika Srbija će biti kuriozitet u svetu, ukoliko se usvoje ove vaše intencije, zato što ćemo mi biti jedina država, ne samo u Evropi nego i u svetu, gde Ustavni sud kreira izborni sistem. Važeći Ustav Republike Srbije, kad je reč o izborima, sadrži samo dve odrednice, da su izbori slobodni i da su neposredni. Iz te dve odrednice da su izbori slobodni i neposredni Ustavni sud je izveo neverovatan zaključak da je u skladu sa Ustavom RS samo to da imamo proporcionalni izborni sistem sa zatvorenim izbornim listama. Izvinite, to u Ustavu RS ne piše. Dakle, mi sad imamo jedan izborni sistem koji će biti kreiran odlukama Ustavnog suda, ne zato što tako piše u Ustavu, jer u Ustavu piše samo to da su izbori slobodni i neposredni, ne zato što to piše u zakonu, nego zato što je Ustavni sud protumačio kao u vreme starih Grka, ona proročica u Delfima, da je jedino što je ustavno, a to je da imamo sistem zatvorenih izbornih lista, iako to u Ustavu ne piše nigde.
Dalje, gospodine ministre, upućujem vas na čitanje, kako to kaže gospođa Čomić, ona voli da koristi tu sintagmu, da upućuje na čitanje. Evo ja sad vas upućujem na čitanje osmog dela Ustava RS u kome je definisano pitanje ustavnosti i zakonitosti, koji su izvori prava u RS. Ustav, potvrđeni međunarodni ugovori, zakoni i podzakonski opšti akti, odluke Ustavnog suda, gospodine ministre nisu izvor prava i ne mogu da obavezuju ni Vladu RS, a pogotovo Narodnu skupštinu RS koja je najviši ustavotvorni i zakonodavni predstavnik građana RS. Narodna skupština je slobodna da donosi zakone, gde postoji samo jedno ograničenje, da budu u skladu sa Ustavom RS. Odluke Ustavnog suda imaju pojedinačni karakter i proizvode pravno dejstvo samo u slučaju za koji su donete i ne mogu da imaju pravno dejstvo van tog slučaja.
Mi smo sad došli u situaciju da donosimo zakone zato što je Vlada procenila da zakoni moraju da budu usklađeni ne sa Ustavom nego sa odlukama Ustavnog suda. Vi kažete, gospodine ministre, blanko ostavke treba ukinuti, to je loše, to nije evropski princip itd. Godine 2007., gospodine ministre, donet je Zakon o lokalnim izborima, vi ste ga obrazlagali u Narodnoj skupštini. Te 2007. godine institut blanko ostavki, odnosno stavljanje mandata na raspolaganje političkoj stranci bio je zakonska kategorija, nije niko izmislio blanko ostavke. Vi ste sad hteli da predstavite građanima kao seli šefovi političkih stranaka, pa se dogovorili da postoje blanko ostavke, ne, pisalo je u zakonu. Sad vas ja pitam, u kom vremenskom momentu 2008., 2009., 2010. ili 2011. godine ste vi shvatili da blanko ostavka nije evropski standard? 2007. godine ste rekli da jeste i to ste uneli u zakon, odjedanput 2011. godine to nije evropski standard. Kažite mi, koja je to godina od kad blanko ostavke u Srbiji nisu evropski standard, pri čemu imamo rok od 2007. do 2011. godine. Kažite mi, koja je to godina u kojoj definitivno blanko stavka više nije evropski standard.
Kažete, sad će moći u ovom sistemu zatvorenih izbornih lista da se poštuje volja građana, zato što navodno više nema blanko ostavki. Sad vas ja pitam, gospodine ministre, kako ću ja, kako građanin, moći da zaštitim svoju suverenu političku volju od onog odbornika kome sam poverio svoj glas na lokalnim izborima i koji mi je obećao da će da se bori za jednu politiku, za jednu ideologiju i zajedan program i nakon što sam mu ja svojim glasom omogućio da sedi u nekoj lokalnoj skupštini, on promeni svoje ponašanje i odjedanput zastupa neku drugu politiku, neku drugu ideologiju, neki drugi politički program. Kako ću da se zaštitim od odbornika, od poslanika, na kraju krajeva, koji mi je obećao da će da se bori za veliku Srbiju, za ideologiju srpskog nacionalizma, za ujedinjenje srpskog naroda u jedinstvenu državu, a nakon toga, nakon što sam ga poslao u Parlament kažete da je za EU po svaku cenu, da treba izručiti Ratka Mladića i da on nikad nije govorio o velikoj Srbiji, a i što se tiče KiM spreman je da prihvati realno stanje na terenu, a to je tzv. nezavisnost republike Kosovo.
Kako ću ja, kao birač, kao građanin da se zaštitim od takvog čoveka? Nikako. Jednostavno ću biti prevaren. Da li postoji pravni mehanizam da se zaštiti moja suverena politička volja, jer ja nisam glasao za pojedinca, nego sam na izborima glasao za jednu političku stranku koja je u političkoj obligaciji sa mnom, kao sa biračem, jer mi je obećala da će da se bori za jedan program i jednu politiku. Sutra kad predstavnici te političke stranke uđu u Parlament, bez obzira da li je Narodna skupština ili je neki lokalni parlament, on odjedanput preko noći vodi neku drugu politiku. Kako ću da zaštitim svoju političku volju? Nikako. Biću namagarčen.
Ovo što vi sad radite, to je omogućavanje sistema gde će birači biti namagarčeni. Uopšte nije bitno što si ti glasao za neku političku stranku, bitno je da je taj pojedinac, ta persona odjedanput postala slobodna. Kad on počinje da konzumira svoju slobodu, gospodine ministre? Kad ga ja, kao birač, pošaljem u Parlament. Izvinite, što nije počeo da konzumira svoju slobodu u toku izborne kampanje, pa neka on sam, kao čovek od ličnog integriteta, ugleda, velikih stručnih, moralnih vrednosti, sam sprovede izbornu kampanju, sam organizuje sve ono što je neophodno i neka na svoj lični ugled odeo u Parlament, a ne sakrije se iza imena političke stranke, iza političkog lidera, onda ne misli o svojoj slobodi, onda je on poslušni vojnik partije i onda sve izvršava. Kad ga ja, kao birač, pošaljem u Parlament, onda on odjedanput shvati da je slobodan i da više ne može da uvažava nikog, već da može da se ponaša kako mu je volja.
Izvinite, gospodine ministre, političke stranke su delovi organizovanog ljudskog društva. U svakom organizovanom ljudskom društvu imate nešto što se zove disciplina. Zašto te discipline ne bi bilo i u političkim strankama? Što političke stranke moraju da budu neki ekskluzivni deo društva, gde ne postoji disciplina, gde svako može da se ponaša kako hoće. Šta bi bilo sa državom, vojskom, policijom, zdravstvom, školstvom, kad bi takva apsolutna sloboda bila moguća? Jednostavno, institucije ne bi mogle da postoje. Vi nam kažete da je to evropski standard i mi smo sad na putu za EU, pa ukidamo blanko ostavku. Država koja je rodonačelnik parlamentarizma, država koja je, da kažem kolokvijalnim jezikom izmislila i parlament i parlamentarizam, Velika Britanija, ima jednu vladu, jako glomaznu vladu u kojoj sedi preko 120 ljudi, pri čemu vlada nije isto što i kabinet.
Članovi te britanske vlade su četiri vladina biča, tako se zovu – bičevi, zato što kontrolišu ponašanje poslanika u parlamentu. Sada, odjedanput u Velikoj Britanije je to demokratija, to je parlamentarizam, a u Srbiji poslanik je slobodan, odbornik je slobodan. Pa kako to da niko ne uputi iz Venecijanske komisije primedbu Velikoj Britaniji, pa joj kaže – čekajte, bre, ljudi, kako je moguće da u vašoj vladi sede nekakvi bičevi koji kontrolišu ponašanje poslanika u parlamentu Ujedinjenog Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske? Nikom ne pada napamet. Zašto? Zato što Velika Britanija drži do svog integriteta. A mi? Mi smo jedna opitna stanica gde kojekakvi, nazovi stručnjaci iz EU, vrše eksperimente nad živim ljudima.
Godine 1963, gospodine ministre, u SAD čuveni američki politički teoretičar Semior Lipser objavio knjigu koja se zove "Politički čovek". Čovek egzaktno kaže – nema demokratije u kojoj, po tadašnjim tržišnim vrednostima, nema bruto nacionalnog dohotka od najmanje 500 dolara po stanovniku. Gde je to ispod? Nema demokratije. Dakle, vi ste krenuli potpuno suprotnim smerom. Najpre napravite snažno društvo u ekonomskom i u socijalnom smislu, da ljudi ne moraju da se bacaju sa prozora, da sebi zakivaju eksere u dlan, da ko zna šta rade, ne bi li se neki ministar setio njihovih muka.
Obezbedite ljudima da rade, da od svog rada mogu pristojno da žive, da mogu da kupe stan, da školuju svoju dece, da leče svoje roditelje, pa onda ukidajte blanko ostavke, onda dajte slobodu odbornicima i poslanicima, a u jednoj ruiniranoj državi, gde je sve na prodaju… Evo, idite, gospodine ministre, auto-putem, jeste li videli vi, koji pričate o rodnoj ravnopravnosti, na stotine mladih devojaka koje prodaju svoje telo, jer nemaju gde da rade? U takvoj državi vi ukidate blanko ostavke i pričate o nekakvoj slobodi. Sloboda u sirotinji ne postoji. Sloboda u nemaštini ne postoji. Sloboda postoji za bogate nacije, za razvijene nacije, za nacije koje imaju određeni standard života. Vi, umesto da krenete u tom pravcu, da ojačate srpsku ekonomiju, da ojačate socijalni status svakog građanina u Republici Srbiji, vi ste ga ojadili, vi ste ga opljačkali, vi ste ga pustili na milost i nemilost raznim tajkunima, raznim ljudima poput Beka, Miškovića, Karića, ko zna koga sve ne, i onda u jednom takvom društvu, siromašnom, jadnom, očajnom, setili ste slobode, slobodnog mandata itd.
Zamislite, vi se sad podsmešljivo meni obraćate, smeškate se, kao da ne znate kakvi odbornici, kakvog društvenog statusa, sede u lokalnim parlamentima. Ne mislim da su oni loši ljudi, daleko od toga, ali vam kažem da čovek koji nigde ne radi, da je takvog čoveka lako kupiti. Ne za 2000 evra, kao što ste vi rekli, gospodine ministre, za 100, 200, 500 evra se danas kupuju odbornici, da bi glasali za određene predloge vladajuće stranke ili koalicije vladajućih stranaka. Tu nema nikakve slobode. Ovde se radi o tome da vi ovim zakonom omogućavate na jedan brutalan način zloupotrebu činjenice da ogromna većina građana u Srbiji teško živi i da čovek koji teško živi, koji ima 1001 nerešen ekonomski i socijalni problem, može objektivno da dođe u situaciju da ga neko ucenjuje. To se u Srbiji dešava. To što vi to ne želite da priznate, to što se vi sad meni smejete, to je nešto sasvim drugo. Kažem vam da je realna društvena situacija u Srbiji takva.
Vi ste počeli da zidate kuću od krova. Zidajte je od temelja. Temelj svake dobro uređene države je jaka ekonomija, građani koji imaju pristojne uslove za život i koji mogu da žive životom dostojnim čoveka. Vi to niste obezbedili. Vi ste obezbedili to da su građani danas u Srbiji izjednačeni sa građanima Albanije i Moldavije. Danas su nas prestigli i Crnogorci i Makedonci, još malo i ovi u BiH. U takvom jednom društvu vi uvodite slobodnu odborniku i slobodu poslanika. Ta sloboda ne postoji. To što vi zovete slobodom, to je manipulacija građanima, manipulacija pojedincima koji danas u Srbiji izuzetno teško žive. Bilo bi dobro, gospodine ministre, kada pričate o tim navodnim evropskim standardima, o toj tzv. stručnoj javnosti, nisam čuo ni jedno ime, vi kažete - mnogi stručnjaci, da mi kažete jedno ime. Evo, ja sam, kao i vi, iz sveta pravne nauke, kažite mi jedno ime tog nekog famoznog stručnjaka, koji je rekao da ovo što ste vi, sem vas, naravno, vi ste najpoznatiji pravni stručnjak, ali nekog drugog koji je rekao da ovo što ste vi stavili na papir da je to najveće dostignuće prava u 21. veku. Nisam čuo ni jedno ime.
Drugo, kada je reč o tim famoznom evropskim standardima, nemojte da se informišete, ministre, iz novina i nemojte da se informišete sa televizije. Nemojte da verujete sve što vam kaže tamo neki sekretar u nekoj stranoj ambasadi ili gospodin Bensan Dežer, koji je prošle godine na gej paradama marširao pod transparentom – smrt državi. Uzmite malo knjige, uzmite malo udžbenike, ima sjajnih knjiga iz ustavnog prava, iz komparativnih političkih sistema, pa pogledajte šta je zaista standard u tim državama, a ne - čuli ste na televiziji da je evropski standard da nema blanko ostavki, i onda papagajski to ponavljate godinu dana, a pri tome nećete da kažete narodu da, recimo, u Velikoj Britaniji sede bičevi. Kada taj bič tri puta podvuče crvenom olovkom da mora da se dođe na sednicu parlamenta, hajde da vidim tog majčinog sina u Velikoj Britaniji, parlamentarca, koji neće da dođe na sednicu britanskog parlamenta.