Završavam.
Mi smo takav slučaj upravo imali kod Dragana Đilasa, da je prijavio samo platu gradonačelnika, a odjedanput se ispostavilo da čovek na svojim bankarskim računima ima 619 miliona evra, da ima račune u inostranstvu, da ima ogromne nekretnine, itd. To se sve ovim Predlogom zakona rešava.
Još jedanput da ponovim, ovaj zakon ni na koji način neće derogirati bilo čiju krivičnu odgovornost, jer utaja poreza ostaje i dalje krivično delo u pravnom sistemu Republike Srbije.

Mislim da je besmisleno da se ova rasprava pretvori u lični rat moj sa bilo kim. Ja razumem da je kolega ostrašćen i da je pun nekog besa i srdžbe u odnosu na mene, ali to je sada njegova stvar, ja u to ne ulazim.

Kolega ne razume, iako je dugogodišnji poslanik, dve poslovničke kategorije. Jedno je opomena, drugo je novčana kazna. Tačno je da su mu izrečene opomene, ali nije tačno da su mu izrečene novčane kazne. Nisu mu izrečene novčane kazne.

(Milorad Mirčić: Kako nisu?)

Milorade, član si Administrativnog odbora, ako kolega neće da prizna, priznaj ti. Da li su izrečene novčane kazne? Nisu čak stavljene ni na dnevni red. Dakle, nisu čak stavljene ni na dnevni red, to kažem ja kao predsednik Administrativnog odbora, ali nije sada to toliko bitno.

Ja bih voleo da čujem, kada je to bilo ko iz SNS rekao da je Gordana Čomić majka demokratije, da je Dragoljub Mićunović otac demokratije i da smo je mi, ako sam dobro razumeo reč, podjarmili?

Podjarmiti nekog, znači staviti nekome jaram na vrat. Kome smo mi to uradili? Nismo uradili nikome. Ono što smo mi uradili, to je da prihvatimo predlog Gordane Čomić, kao narodnog poslanika, to je njeno legitimno pravo po Poslovniku, da kada se predaje izborna lista, na toj izbornoj listi bude najmanje 40% manje zastupljenog pola u političkoj praksi Srbije, ali ne samo Srbije. Četrdeset posto manje zastupljenog pola su zapravo žene i ne vidim šta je tu loše.

Na kraju krajeva, poslanička grupa kojoj pripada kolega koji je mene tako žučno kritikovao je, ako se ne varam, za taj predlog zakona glasao. To što smo glasali za jedan predlog zakona, ne svedoči o tome da smo bilo koga proglašavali majkama i očevima demokratije u Srbiji, to nam nije potrebno i to niko od nas iz SNS nije radio, kao što ste mnogo puta ponavljali nešto što takođe niko od nas nije rekao, a to je da EU nema alternativu. To su govorili neki drugi, a vi stavljate nama u usta.

Dakle, završavam, ono što smo mi uradili to je da smo pokazali jedan demokratski kapacitet da prihvatimo jedan dobar predlog nekoga ko dolazi iz opozicije, ništa drugo.

Zahvaljujem se, gospodine Milićeviću.

I, evo, molim vas, pošto ću pomenuti gospodina Šarovića, da mu date pravo na repliku, pošto je Narodna skupština Republike Srbije hram demokratije i te blagodeti demokratije treba da uživa i moj kolega Nemanja Šarović.

Samo jednu rečenicu vezano za ono što je on rekao, a Milorad Mirčić je svedok. Na jednoj od proteklih sednica Administrativnog odbora bio je utvrđen dnevni red. Na dnevnom redu nije bilo novčano kažnjavanje bilo koga, pa ni gospodina Šarovića.

Međutim, moje kolege iz SRS su bile nepoverljive prema meni, pa su mislile da ću ja to da stavim kao dopunu dnevnog reda, jer valjda nemam hrabrosti da stavim na dnevni red izricanje novčanih kazni. Kada se to nije desilo oni su ljudi napustili sednicu Administrativnog odbora.

Dakle, nemam ja nameru i nije suština parlamentarnog života da se bilo kome ugrožava egzistencija. Novac treba Nemanji Šaroviću isto kao i meni, i on čovek ima svoju porodicu isto kao što imam i ja, i nije stvar ovde u tome da jedni drugima ugrožavamo egzistenciju. Ali, ja hoću da kažem nešto što je mnogo važnije i zaista se više neću osvrtati na ono što kaže kolega Šarović, jer mislim da je to potpuno razvodnjavanje ove teme.

Ne mislim ja da je SRS predmet uređivanja ovog zakona i to što sam napustio SRS, ne mislim da je SRS na bilo koji način opljačkala ovu državu, nema potrebe vi da se zbog toga uzbuđujete. Predmet ovog zakona su oni koji su upropastili Srbiju od 2007. godine, u stvari, oni su počeli da upropaštavaju i ranije, neko je pominjao godinu 2007.

Od 2007. godine u Srbiji postoji elektronska evidencija imovine i elektronska evidencija poreskih prijava. Zato smo mi morali indirektno da uzmemo 2007. godinu kao nultu godinu od koje se računa da li si na zakonit ili ne nezakonit način stekao imovinu. Inače, suštinski, politički, mi o nezakonitom sticanju imovine možemo da govorimo do 2001. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o privatizaciji, a u nekim slučajevima i tokom devedesetih godina, jer ne bi bilo pošteno da se kaže da su baš svi tajkuni nastali posle 5. oktobra. Neki su bili i za vreme Slobodana Miloševića, pa ih je DOS preuzeo, a neke je DOS i proizveo.

Ali ovde je suština, ne u bilo kojoj stranci i ne u bilo čijem imenu, nego u svakome onom ko ne može da dokaže da imovina koju je prijavio nadležnom organu odgovara njegovim prihoda, pa bez obzira kako se taj čovek zvao. Naravno da građani Srbije znaju da su to pre svega oni koji danas predstavljaju opoziciju Aleksandru Vučiću, a oličeni su pre svega u ovom Savezu za Srbiju koji vodi Dragan Đilas. I ovde se ne radi o prostoj utaji poreza. Da bi građani Srbije razumeli o čemu se ovde u suštini radi, nije Dragan Đilas kriminalac zato što je utajio porez, nego je Dragan Đilas po našem mišljenju prekršio zakon zato što je prijavio da ima isključivo platu gradonačelnika, a na bankarskim računima ima 619 miliona evra. To nije moguće da se dokaže.

A da je on plaćao porez, verovatno jeste, ali se postavlja pitanje – gde, kojoj državi i na koji prihod? Nemoguće da je plaćao silan novac za gradonačelničku platu. Ovde se ne radi o utaji poreza. Napominjem još jednom, utaja poreza je utaja poreza, to je krivično delo i ovim zakonom niko od tog krivičnog dela neće biti amnestiran, ovde se radi o tome da je neko prijavio da živi od plate, a ima pet vila, 10, stanova, ima jahte, ima ofšor kompanije itd. Takvih nema u SRS, ja sam ubeđen i ja to znam. Nemate potrebe da zbog toga toliku količinu besa svaljujte na SNS, ali da ih ima u DS, u stranci Borisa Tadića, da ih ima kod Dragana Đilas, pa ima ih na pretek.

Koga će ovaj zakon prvo da dotakne? Dotaći će Aleksandra Vučića. Dakle, on je taj koji je rekao da će da traži da se njegova imovina prvo podvrgne analizi sa stanovišta ovog zakona.

Dakle, u pravu ste. Neće prvo dotaći ni Dragana Đilasa, ni Šolaka, ni Vuka Jeremića, niti bilo koga od njih. Dotaći će, kako vi to kažete, Aleksandra Vučića zato što on hoće da se njegova imovina ispita, a posle toga neka se ispita imovina svih njegovih političkih protivnika, pa da vidimo da li je Dragan Đilas, da to svedemo na jezik koji narod razume, ja nisam rekao da je ovaj zakon čitljiv, ne znam gde ste to našli, ali da svedemo ovo na jezik koji narod razume. Inače, zakon jeste čitljiv, ali ja to nisam rekao.

(Nemanja Šarović: Antić je rekao.)

Dobro i nije čovek ništa pogrešio, ali ja to nisam rekao.

Ali, da ovo svedemo na jezik koji narod razume. Dakle, prvo ćemo da ispitamo imovinu Aleksandra Vučića. Bio čovek predsednik Vlade, sad je predsednik Republike i njegovu imovinu ćemo prvo da ispitamo. Ali, onda ćemo da ispitamo imovinu njegovih političkih protivnika, koji kažu da je on diktator, da je on lažov, da je on lopov, da je on najveći kriminalac u istoriji Srbije, a te optužbe dolaze od ljudi poput Dragana Đilasa, poput Vuka Jeremića, poput Balše Božovića, poput ovih ljudi iz DS koji su se obogatili na narodnoj grbači mnogo više nego bilo ko ko je upravljao Srbijom otkad Srbija postoji kao samostalna država.

Dakle, u tome je suština ovog predloga zakona. Ispitaćemo mi imovinu i Aleksandra Vučića, ali će onda morati Dragan Đilas da dokaže kako je to moguće da od plate gradonačelnika ostvarite bankarski račun od 619 miliona evra, da imate nekoliko kompanija. Kako je moguće da Vuk Jeremić primi od katarske ambasade u Berlinu na ime svoje tzv. nevladine organizacije 200.000 evra i da posle taj isti Vuk Jeremić kaže za Aleksandra Vučića da je lažov, da je kriminalac, da je lupež, da je baraba, da je ne znam ni ja šta. Da ispitamo imovinu Borisa Tadića, da ispitamo imovinu svih onih koji se nalaze na onoj drugoj strani.

Ponavljam još jedanput, niste vi ti koji ste upropastili Srbiju. Možemo mi politički da se ne slažemo, ali niste vi ti koji ste upropastili Srbiju, nije vaša stranka sprovodila pljačkašku privatizaciju, niste vi trgovali sekundama na RTS-u, nemate vi ofšor kompanije, ja to znam. Ali, nemojte sebe da predstavljate kao neke mučenike kojima se tobože krše neka politička prava u Narodnoj skupštini. Ne krše se politička prava bilo kome. Na kraju krajeva, trenutno vas u ovoj sali ima mnogo više nego nas iz SNS. Imaćete pravo da govorite sve što želite.

Ali, ja hoću da kažem građanima Srbije da se ovde radi o tome da je neko pokazao političku hrabrost, da se prvo na njegovom primeru ispita imovina koju poseduje, a onda ćemo da krenemo redom na sve ostale koji za tog čoveka, koji se zove Aleksandar Vučić, kažu da je najveći kriminalac u Srbiji, pa je jedan dan trgovac drogom, pa je drugi dan trgovac, nelegalni trgovac oružjem, pa mu je brat ovo, pa mu je tata ono, itd. Dakle, ispitaćemo prvo Aleksandra Vučića.

Ako je pitanje ko će doći na udar ovog zakona, prvo dolazi na udar Aleksandar Vučić, ali će posle toga morati pod udar zakona da dođu svi oni koji su 5. oktobra 2000. godine po Beogradu šetali u pocepanim farmerkama i patikama, a onda su do 2012. godine postali moguli, postali najbogatiji ljudi, ne u Srbiji, u ovom delu Evrope. Ja mislim da samo oni ruski milijarderi, koji su se obogatili za vreme Borisa Jeljcina, mogu da se porede sa tajkunima koji su nastali u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine.

Ja sam samo citirao ono što je predsednik Republike rekao, a on to nije rekao sa pozicije vlasti, nego je to rekao kao građanin, da će on sam da se prijavi, što je moguće po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, i da kaže – molim vas, ispitajte moju imovinu i utvrdite da li je nezakonito stečena. Kažite mi, koji element vlasti u tome prepoznajete? Koji element političke moći sem građanskog prava da sam sebe izložite primeni zakona?

Nisam to rekao ja, to je rekao Aleksandar Vučić i to je njegovo neotuđivo pravo, da sam traži da se ispita njegova imovina. Zašto on to traži? Zato što ga optužuju, njega, njegovog brata, njegovog oca, njegovu majku da je to jedna mafijaška porodica i da se u toj porodici niko ničim ne bavi drugim sem što vrše raznorazna krivična dela.

Da vas ne podsećam da su Aleksandra Vučića optuživali ovi iz ovog novog DOS-a, da je on znao da će biti bombardovana zgrada RTS-a 1999. godine, a njegova majka bila u toj zgradi na dan kada je zgrada bombardovana. Zbog toga je on rekao da hoće njegova imovina prva da se utvrdi, da bismo pokazali da su sa druge strane ljudi koji bezočno lažu i da su sa druge strane ljudi koji su od 2000. godine, pa i od 2007. godine sistematski upropastili ovu državu i obogatili se dok je narod ostajao bez posla, bez radnih mesta.

Uporno insistirate na jednoj tezi koja je za mene suluda. Da nema razlike između SNS i DS, a narod je na izborima rekao da te razlike i te kako ima.

Je li bilo auto-puteva za vreme Demokratske stranke? Nije ih bilo. Ima li ih sada? Ima ih, mere se na desetine i stotine kilometara. Je li bilo novih kliničkih centara za vreme Demokratske stranke? Nije. Da li ih sada ima? Ima ih. Da li ima novih škola? Da li ima novih bolnica? Da li ima na stotine hiljada novih radnih mesta? Da li imamo na desetine novih investicija svake godine? Ima li mesta u Srbiji, iole većeg mesta u koje nije došao neki investitor i zaposlio građane te opštine? Nema. Da li je toga bilo za vreme Demokratske stranke? Nije bilo. Postoji očigledna razlika.

A ovo što je vezano za ovaj zakon, pa pravo je svakog čoveka da traži da se prvo na njega primeni zakon i naravno da će zakon biti primenjen kada se za to steknu uslovi, kada se obuče ljudi u Poreskoj upravi, kada se nabave softveri itd. Ali mi insistiramo, to je naše političko pravo, ne možete vi to nama pravo da osporite, mi tražimo da se prvo utvrdi imovina Aleksandra Vučića, a neka ovi pošteni, poput Dragana Đilas, poput Vuka Jeremića, poput svih ostalih koji svakog dana optužuju Aleksandra Vučića i članove njegove porodice, neka onda oni dokazuju kako su i na koji način stekli svoju imovinu. A i vi i ja znamo kako su je stekli. Nisu je stekli na zakonit način. Jer ne može niko za nekoliko godina svoje javne funkcije da stekne 619.000.000 evra. Nema tog posla koji može na pošten način da se obavlja i da se čovek za tako kratko vreme obogati.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Ovde je izneto niz neistina vezano za politiku Srpske napredne stranke.

Pre svega, građani Srbije vrlo dobro znaju da nikada bolji odnosi u političkom, ekonomskom, vojnom smislu, nisu postojali između Republike Srbije, na jednoj strani, i Ruske Federacije, odnosno Narodne Republike Kine, na drugoj strani, osim u vreme mandata Aleksandra Vučića.

Trpeli smo i trpimo i dan-danas strahovite pritiske sa zapada po najmanje dva pitanja - po pitanju uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji i po pitanju zašto se Republika Srbija naoružava pre svega ruskim a onda i kineskim oružjem. Ni jedan ni drugi pritisak nismo prihvatili. To pokazuje koliko smo privrženi prijateljstvu sa onim zemljama koje su bile prijatelji onda kada je nama bilo najteže.

Nema reči, nema govora o tome da je Vlada Srbije, ili da se predsednik Republike Srbije podanički odnosi prema zapadu, prema Evropskoj uniji ili prema bilo kome drugom. To građani Srbije vrlo dobro vide.

Što se tiče situacije u Crnoj Gori, zbog građana Srbije i zbog ovih koji su jako zabrinuti za Srbe u Crnoj Gori, moram da kažem nekoliko činjenica.

Pre nego što je bilo ko od ovih velikih branilaca Srba u Crnoj Gori uopšte čuo da Milo Đukanović sprema zakon o slobodi veroispovesti, predstavnik Republike Srbije, to je pomoćnik ministra pravde u Vladi Republike Srbije, gospodin Čedomir Backović, član Venecijanske komisije, kojoj je Crna Gora poslala Nacrt zakona o slobodi veroispovesti, je jedini, ali bukvalno jedini, koji se usprotivio Nacrtu zakona o slobodi veroispovesti, koji je u januaru mesecu ove godine izglasan u Skupštini Crne Gore.

I još nešto da vam kažem, a to pokazuje koliko je teška pozicija Republike Srbije i koliko odnosi u međunarodnoj zajednici nisu bajkoviti kao što ih vi pojednostavljeno prikazujete, tamo su nam prijatelji a ovde su nam neprijatelji, na sednicu Venecijanske komisije na kojoj je trebalo da se izglasa da li je Zakon o slobodi veroispovesti odnosno Nacrt zakona o slobodi veroispovesti, u toj fazi, u skladu sa evropskim standardima ili ne, Republika Srbija je ostala sama. Predstavnik Ruske Federacije nije došao uopšte, a predstavnik Kipra kažu da je zakasnio. To treba da znate. Ovo nije popularno da se kaže.

Da, da, samo se vi smejte. Ja jako volim ove velike Ruse, znate, gospodine Arsiću. Ali, niko neće da kupi "Ladu Nivu", svi kupe "Land rovera" od 150 hiljada evra. A ne valja Evropska unija!

Evo, sad potpisujemo, odnosno ratifikujemo Sporazum sa Evroazijskom unijom, brate mili, možete da kupite "Ladu Nivu" za 5.000 evra, što da bacate tolike pare na neprijateljske proizvode! Vi direktno onda finansirate industriju Velike Britanije, kad kupujete njihove džipove od 150 hiljada evra.

Ali, da se sad osvrnem na nešto što je mnogo važnije.

Ovo što je sad rekao gospodin Šarović je u direktnoj suprotnosti sa onim što tvrdi režim Mila Đukanovića. Režim Mila Đukanovića, preko svoje televizije, svakoga dana tvrdi da litije u Crnoj Gori, da građanske proteste u Crnoj Gori finansira i organizuje lično Aleksandar Vučić. A ovde u Narodnoj skupštini već dva meseca slušamo priče kako Srbija ne preduzima ništa! Sad se postavlja pitanje - a šta je istina? Milo Đukanović kaže da i te kako preduzimamo, da smo mi ti koji organizujemo proteste u Crnoj Gori, a onda slušamo sa druge strane priče ovih velikih pobornika britanske automobilske industrije kako u stvari mi u Crnoj Gori ne radimo ništa. I te kako radimo.

Time ću da završim, gospodine Arsiću, hvala vam što ste imali razumevanja - jeste li primetili da kada svi Srbi, odnosno srpski predstavnici, dolaze u Beograd, bez obzira da li su iz Hrvatske, da li su iz Republike Srpske, da li su iz Crne Gore, kod koga dolaze?

Dolaze kod tog velikog izdajnika, kod tog velikog preprodavca srpskih nacionalnih interesa, koji samo što nije potpisao obavezujući sporazum za Kosovo, koji samo što se nije odrekao Republike Srpske, koji radi sve po diktatu Zapada, a taj čovek se zove Aleksandar Vučić. Ali, ono što vi ne možete da prihvatite, to je da su oči srpskog naroda i u Hrvatskoj i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori usmerene prema Aleksandru Vučiću. Oni nemaju boljeg zaštitnika svojih interesa od aktuelnog predsednika Republike Srbije.

Nikako da čujem odgovor – zašto onda niste kupili „ladu nivu“, nego „lend rovera“ od 150.000 evra? Što kupujete od neprijatelja? Onaj ko finansira neprijateljsku industriju, on radi protiv interesa sopstvenog naroda. To je jedna stvar.

Druga stvar, ja sam vam rekao, prvo, ovo što ste vi rekli pokazuje da vi, u stvari, pojma niste imali kako se Srbija borila za Srbe u Crnoj Gori u Venecijanskoj komisiji, dok vam ja ove činjenice nisam izneo. To sam izneo zato da vam pokažem da odnosi u međunarodnoj zajednici ne mogu pojednostavljeno da se predstavljaju onako kao što vi to činite. Tamo su nam prijatelji, ovde su nam neprijatelji i onda hajde da se okrenemo prijateljima. Mi pre svega smo mala zemlja koja pokušava da pronađe partnere u političkom, vojnom i ekonomskom smislu i na Zapadu i na Istoku. Suviše smo mali da bismo mogli da kažemo – samo ćemo da sarađujemo sa njima, a ove ostale, baš nas briga, oni ne postoje na kugli zemaljskoj.

Slušamo već četiri godine od velikih patriota, od velikih rodoljuba, od velikih zaštitnika srpskog naroda kako Vučić samo što nije potpisao pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, samo kako se nije odrekao Republike Srpske, kako se nije odrekao Srba u Crnoj Gori. I šta se od svega toga desilo? Nije se desilo apsolutno ništa. Koji deo teritorije Republike Srbije je izgubljen pod vlašću Aleksandra Vučića? Nije izgubljen apsolutno nijedan pedalj državne teritorije. Branimo Republiku Srpsku, branimo srpski narod u Crnoj Gori, ali moramo da i Republiku Srpsku i Crnu Goru branimo na takav način da ne ugrozimo Republiku Srbiju, jer ako nam Srbija dođe u opasnost, gde ćemo? Gde ćemo mi Srbi da idemo? Nemamo rezervnu otadžbinu, ne možemo da pobegnemo da pusto ostrvo.

A vi biste pobegli u Veliku Britaniju, tamo bi vas rado primili. Ja to znam, nije to ništa sporno. Ali šta ćemo mi koji ne vozimo „lend rovera“, gde mi da odemo? Gde mi da odemo? I nemamo američke dolare u američkim bankama, je li tako, kao što neki od vas imaju.

Tako da, ja sam pristalica patriotske politike, ali tu patriotsku politiku onda pokažite na svakom koraku, a ne na rečima ste patriote, a svakim potezom u praksi činite sve suprotno onome što govorite.

Ja sam i danas i ko zna koliko puta, kao i moje kolege iz SNS pitao sve one koji kritikuju politiku Aleksandra Vučića – kažite šta je alternativa. U redu je, ne valja politika Aleksandra Vučića. Šta je alternativa? Šta je alternativa? Šta je to što vi nudite građanima Srbije, ne samo vi, i ovi iz Dveri i Dragan Đilas i Vuk Jeremić i svi redom? Šta je alternativa spoljnoj politici Aleksandra Vučića? Izolacija? Da okrenemo leđa jednoj strani sveta, a da se okrenemo onoj drugoj? Da mi budemo kolateralna šteta u sukobu velikih sila? Pa to smo imali. To smo imali u Prvom svetskom ratu i izgubili milion ljudi, to smo imali u Drugom svetskom ratu i izgubili milion ljudi, to smo imali 90-ih godina.

Što mi, mali Srbi, da budemo moneta za podkusurivanje velikih? Znamo da postoje države koje su nam više naklonjene i države koje su nam manje naklonjene, ali svet je takav, svet je pun nepravdi. Vi ne možete da pronađete neki drugi svet. Živite u svetu takvom kakav jeste i morate da vodite realnu nacionalnu politiku i unutrašnju i spoljnu. Mi smo mnogo puta u Srbiji vodili nerealnu politiku. Kad god smo smatrali da sudbina sveta zavisi od nas Srba, mi Srbi smo doživeli teške gubitke, i u biološkom smislu, i u ekonomskom, i u materijalnom, i u kulturnom i u svakom drugom.

Sudbina sveta ne zavisi od nas. Kao što ni klimatske promene ne zavise od Srbije. Ja ne mogu da prihvatim tezu da sudbina svetske klime zavisi od toga da li će građani Srbije da voze dizel automobile ili ne. To ne zavisi od Srbije. To zavisi od velikih. Ali pustite vi velike stvari velikim državama, a da se mi okrenemo nama i našim interesima i da prestanemo da imamo iluziju o tome da u međunarodnoj zajednici vlada ljubav i harmonija i da postoje samo prijatelji i neprijatelji. Postoje partneri, postoje zemlje koje su nam više naklonjene i zemlje koje su nam manje naklonjene.

Naš zadatak je, i to Aleksandar Vučić radi, one koji nam nisu bili naklonjeni tokom 90-ih godina ne možemo preko noći da pretvorimo u prijatelje. Ne možete vi od Amerike, od Nemačke, od Velike Britanije da očekujete da preko noći stanu na srpsku stranu, kada od 1990. godine nisu bile na srpskoj strani. Ali makar da nam budu malo manje neprijatelji nego što su bili tokom 90-ih godina, da izbegnemo one situacije kada smo morali da trpimo sankcije, bombardovanje i sve drugo što je nanelo ogromnu štetu Republici Srbiji, da taj naš mali srpski brodić nekako provučemo kroz te svetske Scile i Haribde. Eto, to je politika Aleksandra Vučića.

Zar činjenica da je 18 država u svetu povuklo priznanje tzv. republike Kosovo ne govori da je pozicija Srbije u međunarodnoj zajednici makar, za pedalj bolja nego što je bila do 2012. godine. Zar činjenica da pojedini i američki zvaničnici kroz svoje izjave dopuštaju mogućnost kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju.

Pričali ste o finansiranju kampanje Hilari Klinton, to je laž koja se plasira već godinama. Aleksandar Vučić nije finansirao kampanju Hilari Klinton, niti je podržao kandidaturu Hilari Klinton za predsednika SAD. On je u organizaciji Fondacije Bila Klintona bio u Americi da razgovara sa tadašnjim gradonačelnikom Srebrenice, o tome kako Republika Srbija može da pomogne građanima Srebrenice u novcu da imaju nove puteve, nove škole, nove bolnice, i tako dalje, i time pokazao da je spreman da pruži ruku prijateljstva i bošnjačkom narodu i BiH, ali nije ni na koji način učestvovao u finansiranju kampanje Hilari Klinton.

Jasno je da Srbija ima mnogo problema i ti problemi nisu od juče, ali ti problemi ne mogu da se reše preko noći. Borimo se institucionalnim putem. Lako je sada pričati šta ste uradili u Venecijanskoj komisiji. A šta smo mogli drugo da uradimo kada smo bili sami? Šta smo mogli drugo da uradimo kad ste ostavljeni sami sebi? I od istoka i od zapada? Ali, smo čisti pred svojom savešću, predstavnik Republike Srbije, a vi još niste ni znali da je taj Nacrt zakona o slobodi veroispovesti, da se priprema u Crnoj Gori. Predstavnik Republike Srbije se borio u Venecijanskoj komisiji da dokaže da Zakon o slobodi veroispovesti nije u skladu sa evropskim standardima. O tome niko u Srbiji pojma nije imao, ni oni koji su za Mila Đukanovića, ni oni koji su protiv Mila Đukanovića. Tu činjenicu sam danas izneo ja, vi za to niste ni znali. Vi ste spavali zimskim snom, vi ste slavili Novu godinu, ko zna gde ste bili, dok se predstavnik Republike Srbije borio u Venecijanskoj komisiji za prava srpskog naroda u Crnoj Gori, za prava SPC.

Niste mi odgovorili na pitanje, da li laže Milo Đukanović ili ne laže, kada kaže, da sve ovo što se dešava u Crnoj Gori je instruisano od strane Aleksandra Vučića? Još jednu stvar, nismo dobili odgovor na pitanje, što kod tog velikog izdajnika Aleksandra Vučića dolazi Andrija Mandić, dolazi i Pupovac, dolazi i Dodik, dolaze sve predstavnici Srba sa teritorije bivše Jugoslavije. Što ako je on izdajnik, što ne dođu kod vas, evo, vi ćete da ih zaštitite. Vi ste jako moćni? Imate dobro koncipiranu spoljnu politiku. Imate prijatelje u Velikoj Britaniji. Pa, što ne dolaze malo kod vas, pa da ih vi posavetujete šta treba da rade povodom odluke Ustavnog suda, pa da ih posavetujete šta treba da rade povodom situacije u Crnoj Gori, pa šta da ih posavetujete po pitanju situacije u Hrvatskoj.

Dakle, pitanje je vrlo jednostavno, šta je alternativa? Lako je kritikovati. Ja razumem poziciju stranke koja je opoziciona. Ne snosite odgovornost ni za šta, možete da se junačite, od vaše politike ne zavisi ničiji život u Srbiji, ničiji život u Republici Srpskoj, ničiji život u Crnoj Gori, a od Aleksandra Vučića i njegove politike i te kako zavisi. Zbog toga mi imamo obavezu da vodimo odgovornu, promišljenu i racionalnu, nacionalnu politiku, kako na unutrašnjem tako i na spoljnom planu.

Ovo je po ko zna koji put da se kaže kako između politike SNS i politike DS, postoji kontinuitet. To je apsolutna laž.

U vreme DS priznato je tzv. Kosovo i Metohija kao nezavisna država. Za vreme vladavine DS, nijedna država u svetu nije povukla priznanje Kosova i Metohije. Za vreme Aleksandra Vučića 18 država je povuklo priznanje lažne države Kosovo.

Što se tiče ovih taksi, ono što govore kolege pokazuje ogromno pravničko neznanje.

Kad bismo podneli tužbu protiv Kosova Arbitražnom sudu, mi bismo priznali Kosovo kao nezavisnu državu.

Ne možete nekoga da tužite kao pravni subjekt, kao politički subjekt, a da tvrdite da ta država ne postoji. Mi bismo im na taj način dali međunarodno pravni legitimitet.

Kad tužite Kosovo, znači vi ga priznajete kao stranku u postupku, priznajete ga kao državu.

Što se tiče taksi, takse su nanele ogromnu štetu srpskoj privredi. To je činjenica.

Da li ste se vi ikada zapitali – a ko je to i na koji način i pored taksi od 100 procenata, na robu iz centralne Srbije, obezbedio uredno snabdevanje srpskom robom srpskom narodu na KiM? Da li se neko razboleo na KiM od kako su uvedene ove takse, da li je neko ostao bez hrane, da li je neka beba ostala bez mleka, da li se desilo išta srpskom narodu na KiM?

Šta mislite ko je to uradio? Vi. Koje ste mere vi preduzeli?

To je uradio Aleksandar Vučić, to je uradila Vlada Srbije. Od 2018. godine postoje takse od 100% i pored tih taksi srpska roba je prisutna na KiM. Srpski narod se uredno snabdeva. Funkcioniše zdravstveni sistem, funkcioniše školski sistem, očuvali smo prisustvo države Srbije na KiM u gotovo nemogućim uslovima. To pokazuje koliko je politika Aleksandra Vučića dobra, koliko je promišljena.

Istovremeno, to je dokaz koliko je tom čoveku teško da pronađe rešenje za mnogobrojne probleme za koje nije kriv on i za koje nije kriva SNS, ali koje su nam zapale u nasleđe zbog mnogih grešaka koje smo počinili u prošlosti.

Sve ovo što sam rekao pokazuje da niko od vas koji kritikujete Aleksandra Vučića, dolazili sa leve ili sa desne strane, nemate alternativu za ono što Aleksandar Vučić radi.

Ja ceo dan danas slušamo kako smo izdajnici, kako smo isti kao DS, kako ćemo uraditi ovo ili ono. Nikako da čujem koje konkretne mere bilo ko od vas, ne samo danas, nego i proteklih nedelja i meseci, predlaže za sve ove probleme o kojima smo se danas bavili i za BiH i za Crnu Goru i za KiM i za sva druga pitanja.

Svi znamo koji su problemi i mi se sa tim problemima nosimo kao država kako znamo i umemo, a nikako da čujemo odgovor šta je alternativa. Lako je da kažeš Vučiću ti si izdajnik, super. Šta je politika koju ti nudiš?

Đilas bi da se vrati na vlast bez izbora, Vuk Jeremić bi da uživa u svom nelegalno stečenom kapitalu. Ne znam šta biste vi.

Nikako da čujem šta je politika SRS po pitanju očuvanja interesa Republike Srpske, po pitanju očuvanja KiM. Koje mere vi biste preduzeli da srpska roba bude prisutna na KiM, i pored taksi od 100%, osim ovih mera koje je preduzeo Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije?

Vaše rešenje je genijalno, hajde da tužimo KiM, i onda da dobijemo crno na belo, papir da smo sami mi priznali KiM, kao nezavisnu državu. Eto to vi nudite kao alternativu politici SNS.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Samo nekoliko kratkih napomena. Mi smo o tome ovde govorili već nekoliko puta u Narodnoj skupštini i mislim da nije loše da se to ponovi zato što se stvara pogrešan utisak u javnosti.

Republika Srbija ima svoj Zakon o državnoj pomoći i ono što se kolokvijalno naziva subvencijama, to je u stvari državna pomoć. Državna pomoć i uslovi za dobijanje državne pomoći podjednako važe i za domaće i za strane investitore i u tom smislu Republika Srbija apsolutno nikoga ne diskriminiše. To je jedna stvar.

Što se tiče našeg odnosa prama Rusiji, nesporno je da i vi i mi Rusiju volimo, poštujemo iz mnogo razloga i nama potrebe da se sada ovde takmičimo ko ovde više voli Rusiju. Volite je i vi isto kao što je volimo i mi iz SNS.

Želim samo da vas podsetim na jednu stvar koju ste, čini mi se, ispustili iz vida. I pre nego što je ovaj Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma o priključenju Republike Srbije Evroazijskoj uniji došao na dnevni red, mi već nekoliko godina, to može da potvrdi i gospodin Rističević, imamo potpisane međunarodne sporazume sa Rusijom, Kinom i Turskom o izvozu svinjskog i goveđeg, odnosno jagnjećeg mesa na ova velika svetska tržišta.

To pokazuje našu energiju i našu spremnost da i te kako ojačavamo i povećavamo naš stočni fond. Naravno, kao i sve drugo, stvari ne mogu da se poprave preko noći. Višedecenijska devastacija srpske poljoprivrede, srpskog ratarstva, srpskog stočarstva ne može da se prevaziđe za nekoliko godina, ali činjenica je da država ulaže mnogo, mnogo više napora, mnogo više novca da pomogne srpskom poljoprivredniku da bude konkurentan i na evropskom i na svetskom tržištu.

Ono što za kraj želim da kažem, to takođe gospodin Rističević može da potvrdi, nikada veće subvencije domaćim poljoprivrednim proizvođačima država Srbija iz svog budžeta nije izdvajala nego što izdvaja u proteklih nekoliko godina i za ratare i za stočare i za… Evo, sada je u toku do 3. aprila ove godine jedan veliki konkurs na teritoriji AP Vojvodine, gde vam pokrajinska Vlada finansira više od 70% kupovine kuća na selu za mlade bračne parove. To se u Srbiji nikada nije dešavalo. To je još jedna u nizu mera koje država Srbija preko svojih organa preduzima da bi ojačala srpsko selo, da bi mladi ostali na selu i da bi srpska poljoprivreda, takva kakva jeste, sa performansama kakve ima, jer mi ne možemo da budemo po snazi jednaki Rusiji, Kini, Turskoj, to je nemoguće, ali činimo sve da budemo konkurentni na svetskom poljoprivrednom tržištu nego što smo bili do 2012. godine i tu su rezultati i te kako vidljivi.

I samo još jednu stvar želim da vam kažem, koju ste, čini mi se, izgubili iz vida. Rusija je do uvođenja sankcija EU bila pomalo, kako da vam kažem, u jednoj opuštenoj atmosferi. Nije mnogo proizvodila u oblasti voćarstva. Te proizvode je uglavnom uvozila. Kada su joj uvedene sankcije, Rusija se, jednostavno, okrenula sama sebi. Ona više nema potrebu za tolikom količinom jabuka, krušaka, jagoda, malina i tako dalje, kao što je imala do uvođenja sankcija EU. Zašto? Pa, iz jednog prostog razloga – to sada ljudi proizvode sami u Rusiji. Nekad su uvozili limun iz Turske, a sada ga proizvode u Rusiji. Nekada su uvozili maline od nas i iz Poljske, a sada ih proizvode sami. To je, takođe, jedna važna okolnost koju morate da imate u vidu. Prosto, to je situacija na svetskom tržištu na koju Srbija može samo jednim delom da utiče, većim delom ne.

Kada bi ono što je uvažena gospođa Jovanović bilo tačno, onda bi nama izvoz opadao. Međutim, nama izvoz raste, kako u zemlje EU, tako i u Rusiju.

Pročitaću vam nešto što dolazi iz redova onih koji su apsolutno neskloni, da ne upotrebim neku težu reč, ekonomskoj politici koju vodi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. U NIN-u je 9. januara 2020. godine objavljen jedan članak u kome autor članka, inače profesor ekonomskog fakulteta, između ostalog, kaže sledeće: "Srbija je u prethodnim godinama ostvarila makroekonomsku stabilizaciju, pre svega, usled relativno uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, koja je dovela do eliminacije fiskalnog deficita, to je direktno uticalo na umereno smanjenje nivoa javnog duga sa 70% BDP-a 2015. godine na oko 53% BDP-a krajem 2019. godine. Indirektno, fiskalna konsolidacija je uticala i na smanjenje inflacije, unapređenje spoljno-trgovinskog bilansa, te na smanjenje rizika zemlje, pad kamatnih stopa i priliv investicija iz inostranstva."

Što se tiče ulaganja u srpske poljoprivrednike, gospodin Rističević je, čini mi se, u to bolje upućen i neka me ispravi ako grešim.

Ovi koji svakoga dana, gospođo Jovanović, ovde u holu drže konferencije kako su ugroženi, kako su im ugrožena ljudska prava, kako u Srbiji vlada neki strašan diktatorski režim, oni su od te iste vlasti dobili subvencije koje se mere od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada evra. Tu, pre svega, mislim na gospodina Miroslava Aleksića, koji je dobio subvencije i za kupovinu novog traktora i druge poljoprivredne mehanizacije, za voćnjak, za kupovinu protivgradnih mreža i gospodin Radoslav Milojičić, u narodu poznatiji kao Kena, koji je, Rističeviću, koliko, za četiri hektara borovnice dobio subvencije od 150 hiljada evra. Ali, ne valja mu država. Ne valja mu država. Čovek posadi četiri hektara borovnice, država mu da 150 hiljada evra na ime podsticaja i kaže – e, vidiš ovaj Vučić, on je neki strašan diktator, diskriminiše me čak i po političkom osnovu.

U njihovo vreme, vi to jako dobro znate, ko je mogao da dobije subvencije? Prvo, subvencije su bile mnogo niže. Drugo, subvencije su davali sami sebi. Fiktivno su prikazivali da imaju neke svinje, neka goveda, neke jagode, neke jabuke, neke kruške. Toga u praksi nije bilo, ali su subvencije redovno uplaćivane i naravno, to su radili samo svojim stranačkim kolegama.

Danas država Srbija ima apsolutno jednak odnos prema svima i prema domaćim i prema stranim investitorima. I, kao što sam rekao na primeru ove dvojice, možda najglasnijih boraca protiv strašnog diktatorskog režima Aleksandra Vučića, pa oni su dobili na ime subvencija toliko para da Marijan Rističević i svi mi zajedno možemo samo da sanjamo. Toliko o tome kako vlada diktatura u Srbiji.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Slažem se najvećim delom sa izlaganjem gospodina Komlenskog, ali sam dužan da zbog javnosti dam nekoliko napomena koje se odnose na sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koja je održana 4. februara i vidim da je to izazvalo popriličnu buru u javnosti, posebno u onom delu javnosti koji nije naklonjen SNS.

Pre svega, želim da kažem, gospodine Komlenski, da SNS nije i ne želi da bude u sukobu sa Visokim savetom sudstva, to su ljudi koji obavljaju vrlo odgovoran i težak posao i oni su uradili jedan posao koji je dosta težak, dakle, predložili su više od 70 kandidata za predsednike osnovnih i prekršajnih sudova u Republici Srbiji. Svi mi koji smo članovi Odbora za pravosuđe znamo koliko je to jedan mukotrpan i odgovoran posao, koji i dugo traje, ali sa druge strane mi smo došli u situaciju da jednostavno moramo da reagujemo na određeni broj kandidata koji apsolutno, po informacijama koje smo mi imali, ne mogu da budu izabrani na funkcije predsednika sudova.

Primera radi, a takvih primera je nažalost bilo u velikom broju slučajeva, ja sam naveo, ako se ne varam, tri primera gde prosto nemate uslova da izaberete takvog kandidata za predsednika suda. Jedan kandidat je dolazio iz suda gde je dobio samo jedan glas svojih kolega, drugi kandidat je, i to se manje-više zna u sredini u kojoj on živi, član glavnog odbora DS, a treći kandidat, to je za mene bilo najdrastičnije, bio je na merama tajnog nadzora od strane Bezbednosno-informativne agencije, utvrđen je čak u jednom izveštaju i broj telefona te osobe i u kojom ugostiteljskim objektima se sastaje sa predstavnicima lica protiv kojih se vodi krivični postupak, kolike sume novca traži od tih lica da bi doneo odgovarajuće presude u korist njihovih, uslovno rečeno, klijenata itd.

Na takve slučajeve ne možete da ostanete nemi. Ja znam da je to sad jedna neprijatna situacija i da neko može da kaže – evo, SNS ugrožava nezavisnost pravosuđa ili SNS ima nešto protiv bilo koga iz Visokog saveta sudstva. Nemamo apsolutno protiv bilo koga bilo šta i ovo ne shvatamo apsolutno lično, ali ne možete da za predsednika suda izaberete osobu koja ne da ne može da bude starešina nekome, pogotovo ne starešina drugim svojim kolegama sudijama, nego joj je biografija takva i dela su joj takva da treba da bude krivično procesuirana, ne sme da bude sudija, a kamoli predsednik suda i po onome što smo imali u materijalu, ona treba da bude krivično gonjena.

U tom smislu, moj apel je za Visoki savet sudstva, pošto vidim da se po novinama skoro svakog dana provlače različite dezinformacije sa te sednice Odbora za pravosuđe, ovde se ne radi o ličnom ratu SNS protiv Visokog saveta sudstva, predsednika Visokog saveta sudstva, bilo kog člana Visokog saveta sudstva itd. Mi znamo da su to ljudi koji rade jedan naporan i delikatan posao, ali neke stvari jednostavno ne mogu da prođu, ne mogu da prođu. Ne može neko da bude predsednik suda, pa da je član glavnog odbora SNS, a ne DS. Moj utisak je da je DS više prisutna u pravosuđu nego što je prisutna u političkom životu Srbije. Ona u političkom životu ne postoji, ali kadrovi njeni u pravosuđu i te kako postoje.

U kakvu situaciju mi dolazimo, kao država, kao građani? Ovde se radi o vrlo ozbiljnim stvarima i neke kolege ovde u Narodnoj skupštini su o tome govorile, naravno, u kontekstu politike koju oni zastupaju. Ne može da se desi, ja sada govorim, ne samo kao pravnik, nego i kao građanin ove zemlje, da predsednik Republike izađe na konferenciju za novinare i kaže – imamo čvrste dokaze protiv tog Kosmajca, da je glavni narko diler u Srbiji, i policija prikupi sve moguće dokaze i tužilaštvo podnese optužnicu, tj. podigne optužnicu i sud kaže – sve to možete da bacite u mutnu Maricu, sve to nije ništa, taj čovek nije kriv. Pa, to je smejanje u lice građanima Srbije, to je smejanje u lice državi Srbiji. Takve stvari ne smeju da se dešavaju.

Ovo što je rekao i gospodin Petar Jojić, ja se sa tim potpuno slažem. Dakle, Visoki savet sudstva mora da uvede praksu, verujem da oni to rade, ali u nekim slučajevima, čini mi se da im je to promaklo. Nešto što se zove bezbednosna provera. Ne može osoba koja je na merama trajnog nadzora, snimanja razgovora i na tim merama se otkrije da je u svakodnevnom kontaktu sa ljudima iz kriminalnih krugova da bude predložena za predsednika suda.

Takve greške jednostavno ne smeju da se dese, a ako se dese Odbor za pravosuđe je dužan da na te greške ukaže. Ja znam da to nije prijatno i ja znam da jedan deo ljudi to ne razume, i da kaže – evo ovi sada atakuju na nezavisnost pravosuđa, ali na takve stvari morate da reagujete, zbog građana, zbog države, pa na kraju krajeva i zbog samog integriteta sudija, koje sude u ovoj državi. Najveći deo sudija su pošteni i časni ljudi koji žive od svoje plate, ne žive od mita i od korupcije, ali u svakom žitu ima i kukolja, a mi kao narodni poslanici smo dužni da na to ukažemo.

Dobro, završićemo. Dužan sam da kažem nešto vezano za ovo što je rekao gospodin Petrović.

Završićemo. Evo, sada je već govorio Đorđe Komlenski, on je deveti na spisku od 24 govornika, stići ćemo.

Ovo što je rekao gospodin Petrović je potpuno tačno. Dakle, Odbor je zaista doneo odluku ovakvu kakvu je doneo i to jednoglasno.

Mi smo u stvari bili pred dilemom i na Odboru su se postavljala ta pitanja, da li da idemo na sednicu Skupštine sa tim predlogom, pa da onda narodni poslanici koji smatraju da ima razloga za osporavanje, osporavaju pojedine kandidate ili pak da se taj predlog Visokog saveta sudstva povuče iz procedure i da se Visokom savetu sudstva, da kažem, predloži, odnosno preporuči da raspiše novi konkurs i da predloži nove kandidate za predsednike sudova.

Najgore od svega, po mom mišljenju je da dođemo u situaciju da budemo kao dva ovna na brvnu i da sad budemo tvrdoglavi i mi i narodni poslanici i ljudi iz Visokog saveta sudstva i da kažemo, apsolutno smo u pravu mi ili apsolutno su u pravu ovi drugi. Mi ćemo ponovo da ponovimo isti predlog, a vi probajte da ga ne usvojite itd. Mislim da nam takva situacija ne treba.

Zašto je Odbor doneo odluku da se povuče iz procedure Predlog za predsednike Osnovnih i Prekršajnih sudova.

Mogli smo mi da usvojimo taj Predlog na Odboru i da on dođe na plenum, ali šta bi se onda desilo. Onda bi narodni poslanici koji imaju dovoljno dokaza da određeni kandidati ne treba da budu izabrani za predsednike sudova. Došli bi u situaciju da čitamo ovde te dokaze. Zamislite da sada ja kao narodni poslanik čitam ime sudije tog i tog suda koja je na merama Bezbedonosno informativne agencije, merama tajnog nadzora, da čitam njen broj telefona u kojim ugostiteljskim objektima se sastajala itd, u jednom, drugom, petom slučaju, itd.

To bi dovelo VSS, to bi dovelo Ministarstvo pravde, to bi dovelo i nas kao narodne poslanike u jednu krajnje neprijatnu situaciju i zato smo se opredelili za jedno elegantnije rešenje, da se predlog vrati VSS, neka ga preispitaju.

Ja znam da je to dugačka i komplikovana procedura, ali bolje i to nego da imamo loše i nekvalitetne predsednike sudova, i da se predlože novi kandidati za predsednike sudova, pa kada dođe vreme, izabraćemo te predsednike sudova i ništa loše se neće desiti.

Ovo što je predloženo u jednom broju slučajeva, jednostavno ne može da prođe.

Vi kada dovedete u situaciju narodnog poslanika da mora na plenarnoj sednici Narodne skupštine da osporava nekog kandidata, a pogotovu kandidata predsednika suda, ja ne mogu samo da kažem paušalno, ustao sam i paušalno kažem – osporavam kandidata tog i tog. Moram da navedem neki razlog, savest me na to obavezuje. Građani to od mene očekuju. Sudije tog suda od mene to očekuju. Kada kažem, od mene, ne od mene lično, nego od bilo kog narodnog poslanika i onda bi morao da čitam pikanterije koje su krajnje neprijatne.

Zbog toga bi bilo dobro da VSS uvaži preporuku Odbora za pravosuđe, da nanovo sprovede izbor, odnosno predlaganje kandidata za predsednike sudova, ali ovog puta, mora da bude uključen jedan element na koji je ukazao i gospodin Jojić, a to je bezbednosna provera.

Ne može neko da bude predsednik suda, a da je na merama tajnog nadzora i snimanja razgovora, a ti razgovori pokažu da se on svakoga dana sastaje sa predstavnicima određenih kriminalnih krugova, od njih uzima novac i obećava presude kakve kriminalcima odgovaraju. Takve stvari ne mogu da se tolerišu.

Drugo, morate da vodite računa, ne može niko da bude predložen, a da je član bilo koje stranke, pa čak i stranke kojoj ja pripadam, a pogotovo ne stranke koja nas je i dovela u situaciju da imamo vrlo tešku situaciju u pravosuđu.

Dakle, to su sve stvari koje su vrlo ozbiljne i o kojima i te kako treba voditi računa. Nije ovo sada situacija u kojoj je bilo ko dobio nešto ili bilo ko šta izgubio.

Mislim da smo svi nešto dobili, da smo svi nešto iz ove situacije naučili. Ako ništa drugo, naučili smo da Narodna skupština nije puki protočni bojler bilo čega, pa ni predloga koji dolaze iz VSS i da je sve podložno kontroli, kritici, argumentovanoj i zasnovanoj na dokazima.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS je podnela dva predloga zakona, a to su: Predlog zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima.

Oba predloga zakona imaju istu suštinu. Ta suština nalazi se u ideji predsednika Republike Aleksandra Vučića da se dodatno osnaži uloga parlamenta u političkom životu Republike Srbije i da parlament, odnosno Narodna skupština Republike Srbije, bude mesto u kome će svi akteri političkog života da iznose svoje ideje, svoje stavove o unutrašnjoj i spoljnoj politici Republike Srbije. Dakle, da to činimo ovde u Narodnoj skupštini, kao jedinom reprezentativnom političkom telu svih građana Republike Srbije a ne na ulici, da kultivišemo naš politički život, da prestanemo jedni u drugima da gledamo smrtne neprijatelje, nego samo političke protivnike, odnosno ljude koji ne misle isto kao i mi i da konačno politika u Srbiji prestane da bude pitanje života i smrti, pitanje egzistencije, nego da bude ono što je u svim razvijenim demokratskim zemljama, a to je borba ideja, utakmica onih koji učestvuju u političkom životu, a na narodu je da izabere ko će da ga vodi u odgovarajućem vremenskom periodu.

U tom smislu, poslanička grupa SNS će naravno glasati za oba predloga zakona zato što mi podržavamo stav predsednika Republike koji je do sada uložio izuzetno mnogo napora da očuva mir i stabilnost u Republici Srbiji, ali i da očuva mir i stabilnost u regionu Zapadnog Balkana, pre svega na prostorima bivše Jugoslavije, vođenjem jedne odgovorne, mudre i promišljene državne politike.

Kao što hoćemo mir u našem okruženju tako hoćemo i mir u Republici Srbiji. Nećemo da razgovaramo motornim testerama, nećemo da razgovaramo jezikom koji podrazumeva da treba silovati predsednicu Vlade, nećemo da govorimo jezikom fizičkog nasilja. Dakle, sve to su argumenti koje SNS apsolutno ne prihvata kada je reč o političkom životu. Hoćemo jedan napredan, uzoran, kulturan i civilizovan politički sistem. Ne moramo isto da mislimo, ali ne moramo i ne smemo da se mrzimo.

Budući da oba predloga zakona imaju jednu suštinu, ja ću da istaknem u čemu se ta suština ogleda. Pre svega, SNS i njen predsednik smatraju da cenzus za izbor narodnih poslanika, kao i cenzus za izbor odbornika u skupštinama opštine i skupštinama gradova treba spustiti sa 5% na 3%.

Drugo što želimo da postignemo ovim predlozima zakona, to je da afirmišemo ulogu nacionalnih manjina u kreiranju demokratskog ambijenta u Republici Srbiji. Mi želimo da osnažimo, da podstaknemo nacionalne manjine da izlaze na izbore u Republici Srbiji, jer izlazeći na izbore u Republici Srbiji oni na taj način pokazuju da Srbiju doživljavaju kao svoju državu.

Istovremeno, ono što želimo da izbegnemo to je da se na izborima zloupotrebljava to što je jedna politička stranka samo formalno stranka nacionalne manjine, a u suštini to nije. Dakle, mi želimo da izbegnemo da se na izborima pojavljuju pod lažnom firmom stranke nacionalne manjine, lažni Mađari, lažni Slovaci, lažni Vlasi, a svi smo svedoci da je toga u političkom životu bilo.

Zašto je važno da se smanji cenzus sa pet na tri procenta? Pre svega, zbog toga što mi na taj način produbljujemo proporcionalnost našeg izbornog sistema, omogućavamo da politički vidljivi budu i oni koji ne bi bili politički vidljivi, koji ne bi ušli u Narodnu skupštinu, koji ne bi ušli u skupštinu jedinica lokalne samouprave kada bi cenzus ostao na nivou od pet procenata.

Dakle, mi na taj način dodatno osnažujemo proporcionalnost našeg izbornog sistema i to je još jedan korak napred ka uspostavljanju onog političkog sistema u Republici Srbiji koji podrazumeva da se o svemu, ali zaista o svemu, o svim idejama, o svim predlozima, o svim zakonima govori isključivo u Narodnoj skupštini, a ne na ulici, jer imali smo gorko iskustvo u političkom životu Republike Srbije, ali i u političkom životu bivše Jugoslavije kada je politika vođena na ulici.

Kad god se politika vodi na ulici, država je na gubitku. Mi hoćemo da se politika vodi u institucijama, a pre svega u Narodnoj skupštini kao najvažnijoj i centralnoj političkoj instituciji Republike Srbije.

Naravno, kada se cenzus spusti sa pet na tri procenta, najviše na gubitku je najjača politička stranka. U ovom trenutku je to SNS. Ono što želim da kažem, pre svega zbog građana koji prate ovaj prenos, u SNS je bilo dosta onih koji nisu u početku razumeli ideju predsednika Vučića da se cenzus spusti na tri procenta zato što matematički posmatrano kada imate cenzus od tri procenta, onda možete da računate na to da ćete dobiti manje mandata, s obzirom da Dontov izborni sistem, odnosno Dontova formula za preračunavanje palih glasova u broju mandata podrazumeva da svi oni glasovi koji su dati strankama ili koalicijama stranaka ili grupa građana koje nisu prešle cenzus, idu pre svega onoj stranci koja je osvojila najviše glasova, a to je SNS i 2012. i 2014. i 2016. godine.

Dakle, matematički posmatrano usvajanjem ovog Predloga zakona SNS će biti na gubitku, ali kao što je rekao i predsednik Aleksandar Vučić, za nas politika nije matematika, za nas je politika borba za državne i nacionalne interese, borba za to da imamo jedan stabilan i uređen politički sistem.

Uvek smo kada smo stavljali na taj tas stranačke i državne interese birali državne interese i ja mislim da je po tome Aleksandar Vučić i SNS, da su uneli nešto novo u politički život Republike Srbije.

Do sada su uvek oni koji su bili na vlasti uglavnom vodili računa o interesima svoje političke stranke. Aleksandar Vučić je prvi koji je i zbog toga nije običan političar, nego je, možemo slobodno da kažemo, državnik koji je rekao: „Nije važno da li će moja politička stranka da bude na gubitku, biće na dobitku Srbija“. Kako će Srbija biti na dobitku? Tako što ćemo imati mir u Srbiji, tako što nećemo jedni drugima da pretimo vešanjem, tako što nećemo jedni drugima da pretimo silovanjem, tako što ćemo se boriti mi političari jedni sa drugima, a ne sa decom, ne sa majkama, ne sa očevima, ne sa članovima porodice, kao što se vodi već godinama hajka, pre svega protiv Aleksandra Vučića i članova njegove porodice. Dakle, mi na taj način zapravo obnavljamo političku kulturu u Republici Srbiji.

Što se tiče učešća stranaka nacionalnih manjina, Srbija je, ja mislim, najliberalnija država u Evropi kada su u pitanju stranke nacionalnih manjina i njihovo pravo da učestvuju u političkom životu naše zemlje.

Pre dva dana je održano javno slušanje u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, vezano za predloge zakona koje je podnela poslanička grupa SNS i predloge zakona koje je podnela uvažena koleginica Gordana Čomić.

Ovo želim da kažem bez želje da me iko pogrešno razume i bez želje da usijavamo na bilo koji način političku atmosferu u Srbiji, a posebno je reč o odnosu prema strankama nacionalnih manjina.

Naime, gospodin Tomislav Žigmanov je rekao da, kao predstavnik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, Srbija ima jedan izborni sistem koji je nepovoljan za stranke nacionalnih manjina i da je bolji izborni sistem koji postoji u Republici Hrvatskoj. Tada sam rekao da sa tim ne mogu da se složim, ne zato što je to rekao Tomislav Žigmanov nego zato što je to moje duboko političko i pravno ubeđenje. Zašto je to tako?

U Hrvatskoj Srbin koji želi da glasa za srpsku stranku ima ispred sebe dve kutije. Jedna je kutija za, da kažem, klasične političke stranke, za stranke, uslovno rečeno, većinskog naroda, kao što su HDZ i SDP, a pored nje stoji kutija za stranke nacionalnih manjina. I sada zamislite jednog Srbina u Zagrebu, u Vukovaru, u Karlovcu, u Splitu koji dođe na biračko mesto i hoće da glasa za srpsku stranku, recimo za najjaču srpsku stranku u Hrvatskoj koju predstavlja i vodi gospodin Pupovac. On je praktično na svom čelu napisao da je Srbin. I šta se dešava u političkoj praksi?

Mnogi Srbi ne želeći da se obeleže javno da su Srbi zato što u Hrvatskoj nikada nije bilo jednostavno biti Srbin, a pogotovo to nije bilo jednostavno od 1990. godine, a nije ni danas, Srbi ne glasaju za srpske stranke i ne ubacuju glasački listić u onu kutiju na kojima piše stranke nacionalnih manjina, nego obično glasaju za stranke većinskog naroda. Srbi u Hrvatskoj već od 90-te godine, zna to prof. dr Marko Atlagić, uglavnom glasaju za SDP, misleći da je Socijaldemokratska partija Hrvatske, nekako blaža za Srbe nego Tuđmanov HDZ. U svakom slučaju mi se sa takvom pojavom u Srbiji ne suočavamo.

Dakle, u Srbiji na svakom biračkom mestu postoji jedna kutija i u tu kutiju svoj glasački listić ubacuju i Srbi, i Hrvati, i Mađari, i Bošnjaci, i Albanci, i Bugari, i Slovaci i svi drugi koji žive u Republici Srbiji, kao potpuno ravnopravni građani. Dakle, ne postoje dve kutije, ne postoji da se unapred zna za koga si glasao, nema unapred obeležavanja da li si Srbin ili si pripadnik neke nacionalne manjine.

U tom smislu, ja mislim i poslanička grupa SNS ima taj stav da je bolje za nacionalne manjine ovo što imamo kao izborni sistem u Republici Srbiji, nego ono što je izborni sistem u Republici Hrvatskoj, uz svo dužno poštovanje prema toj državi i prema činjenici da je u pitanju zemlja koja je članica EU.

Na ovom javnom slušanju, i to želim da kažem, opozicija vrlo često, odnosno jedan deo opozicije kritikuje SNS da mi raspravljamo o predlozima zakona bez javnog slušanja i bez javne debate. Zbog građana Srbije je važno da se kaže, SNS učestvuje u debati o reformi političkog sistema od leta prošle godine. Đilas je svoj Savez za Srbiju, odnosno svoju političku organizaciju „Jedan od pet miliona“ nazvao tako što je namerno iskrivio reči Aleksandra Vučića.

Aleksandar Vučić je rekao – neću da pokleknem pod vašim pritiscima i ucenama taman da vas je i pet miliona na ulicama Beograda, ali je istovremeno rekao – apsolutno sam spreman i ja i moja stranka da razgovaramo o svemu onome što mislite da je važno, a tiče se izbornog zakonodavstva u Republici Srbije. Ako nećete da razgovarate sa mnom, razgovarajte sa Majom Gojković. Ako nećete da razgovarate sa Majom Gojković, razgovarajte sa našim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Srpska napredna stranka je pokazala apsolutnu spremnost da razgovara, da čujemo šta je to što u našem izbornom sistemu valja popraviti da bi on bio još bolji.

Odmah da se razumemo, nema idealnog političkog sistema, nema političkog sistema koji ne bi u nekom svom elementu mogao da pretrpi određenu reformu i određenu promenu. Kada su jednog mudrog starogrčkog filozofa i državnika Solona pitali koje je ustavno uređenje najbolje, on je rekao – kažite mi najpre za koji narod i za koje vreme? Dakle, nema idealnog političkog sistema koji bi bio dobar u svakom vremenu za svaku državu i za svaki narod i za svake istorijske prilike.

Dakle, počeli smo razgovore, ako se ne varam, Vlado, u julu ili avgustu 2019. godine. Deo opozicije, koji je došao na te razgovore, na one prve preliminarne razgovore na Fakultetu političkih nauka, nije mogao da veruje da tamo sede predstavnici SNS zato što su oni bili ubeđeni da je Aleksandar Vučić čovek koji nije spreman da razgovora ni sa kim i koji nije spreman da sasluša bilo čije drugo mišljenje. Mi smo strpljivo išli na jedan, drugi, treći, peti sastanak na Fakultetu političkih nauka, a kasnije i u zgradu preko puta, u Kralja Milana, u staru zgradu Narodne skupštine i uvek smo se odazivali pozivu predsednice Narodne skupštine, Maje Gojković, da razgovaramo sa svima iz opozicije koji žele da razgovaraju o tome kako da naš politički, odnosno izborni sistem unapredimo.

U tom smislu, nama je potpuno čista savest. Razgovarajući sa opozicijom, mi smo pokazali, ne da smo slabi, nego da smo jaki, da se ničega ne plašimo, prihvatili smo skoro sve sugestije iz opozicije i skoro sve sugestije nevladinih organizacija koje se bave izbornim uslovima.

Doneli smo u decembru prošle godine četiri zakona na kojima su insistirali ljudi iz opozicije, pre svega Dragan Đilas, i pre svega pojedine nevladine organizacije, da se definiše šta su to javni resursi, da se zabrani tzv. funkcionerska kampanja, da se osnaži uloga Agencije za borbu protiv korupcije prilikom praćenja izbornog procesa. Sve smo to prihvatili i sve smo to ugradili u naše izborne zakone.

Danas neki postavljaju pitanje – kako to da vi naprednjaci sada predlažete da se spusti cenzus sa pet na tri posto, to se ne radi u izbornoj godini? To kažu i neki koji dolaze iz EU. Moram da kažem da je taj stav nepošten, da je on čak i licemeran, pa pomalo i bezobrazan, jer kakva je suštinska razlika? Ako zakonodavstvo koje se odnosi na izbore promenite u decembru, a onda to nastavite da činite u februaru, a izbori će biti krajem aprila, kakva je suštinska razlika? Kako je bilo demokratski da se donesu četiri zakona u decembru 2019. godine, a nije demokratski da se cenzus spusti sa pet na tri posto u februaru 2020. godine? Na to pitanje nismo dobili relevantan odgovor ni od predstavnika opozicije, ni od predstavnika Evropskog parlamenta koji učestvuju u ovom međustranačkom dijalogu.

Vezano za ova dva zakona, bolje rečeno za ova četiri predloga zakona, pošto su tu i predlozi zakona gospođe Čomić, održali smo javno slušanje. Na to javno slušanje pozvane su sve političke stranke, sve poslaničke grupe, sve nevladine organizacije koje se bave praćenjem izbornog procesa u Republici Srbiji, pozvane su i političke stranke koje nisu parlamentarne. Neki su se odazvali, neki nisu i tu nam je savest potpuno čista. Nikoga nismo zaobišli. Sve smo zvali.

Pozvan je čak i Dragan Đilas. I Boško Obradović je pozvan. Pozvani su i predstavnici Demokratske stranke Srbije. Svi su pozvani. Kažem, neki su se odazvali, neki nisu. Hvala i jednima i drugima. Time su pokazali koliko poštuju građane Republike Srbije, koliko poštuju Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Ovo javno slušanje je važno zato što smo tu mogli da čujemo određene primedbe i sugestije naših kolega narodnih poslanika, ali i određene primedbe i sugestije pojedinih nevladinih organizacija na predloge zakona koje smo podneli.

Drago mi je što je ovde gospodin Zukorlić. Imali smo jednu debatu oko toga na koji način uključiti nacionalne savete nacionalnih manjina u izborni proces, sa ciljem da se izbegne zloupotreba političkih stranaka nacionalnih manjina u izborima.

Naime, mi smo imali situaciju, posebno 2012. i 2016. godine, da su se pojedine političke stranke predstavljale kao stranke nacionalnih manjina, a zapravo to nisu bile. A predstavljale su se kao stranke nacionalnih manjina ne zato da bi štitile interese nacionalne manjine, koju su navodno predstavljale, tu mislim na Vlahe i na Slovake, nego su se predstavile kao stranke nacionalnih manjina samo iz jednog razloga - da bi ušli u parlament. To je pošlo za rukom 2012. godine listi koja se zvala Nijedan od ponuđenih odgovora, na kojoj je bio i gospodin Vukadinović, koja je bila navodno vlaška stranka, odnosno stranka vlaške nacionalne manjine. I onda smo imali 2016. godine Zelenu stranku, ako se ne varam, koju vodi gospodin Čabradi i koji je rekao da je to stranka slovačke nacionalne manjine, a to je bila toliko stranka slovačke nacionalne manjine da se dotični gospodin nije pojavio ovde u Narodnoj skupštini kada nam je u posetu došao predsednik slovačkog parlamenta.

Da bismo takve stvari sprečili, a da bismo istovremeno afirmisali da autentične stranke nacionalnih manjina i njihove koalicije učestvuju na izborima, mi smo predložili jedan mehanizam za koji smatramo da je suštinski dobar, ali smo spremni da razgovaramo o njegovom daljem poboljšanju, da se o tome da li je neka stranka stranka nacionalne manjine ili ne mora da izjasni i odgovarajući nacionalni savet nacionalne manjine. Bez želje da politizujemo nacionalne savete, ali da ih uključimo u izborni proces, kako bismo, s jedne strane, onemogućili zloupotrebe, a sa druge strane pomogli autentičnim strankama nacionalnih manjina da izađu na izbore i da se na tim izborima takmiče zajedno sa drugim političkim strankama, odnosno njihovim koalicijama.

Gospodin Zukorlić je rekao da mi propisujemo strožije uslove za nacionalne manjine nego što su to uslovi koji važe za, da tako kažem, stranke većinskog naroda. To nije tako. Tu smo se i složili, da u stvari mislimo isto ali da smo samo imali različite pravne pristupe kako formulisati taj član Predloga zakona.

Dakle, mi ne propisujemo strožije uslove za stranke nacionalnih manjina. Mi smo sprečavamo, odnosno pokušavamo da sprečimo zloupotrebe. I oko toga smo postigli konsenzus.

Ono o čemu je takođe bilo reči na ovom javnom slušanju, i to je nešto što se ponavlja već godinama, a to je da u Narodnoj skupštini nisu zastupljeni narodni poslanici iz svih opština i gradova u Republici Srbiji. Čisto pravno posmatrano, sa stanovišta Ustava i sa stanovišta ustavno-pravne teorije, svaki poslanik predstavlja ceo narod. Nijedan poslanik ne predstavlja svoju opštinu ili svoj grad. U tom smislu Srpska napredna stranka nije mogla da prihvati tu vrstu argumentacije da smo mi ovde predstavnici opština, gradova, mesnih zajednica, određenih nacija, vera, itd. Mi smo predstavnici svih građana Republike Srbije.

Srbija nije, ja sam to i rekao na tom javnom slušanju, kao što je mislio Svetozar Marković, zajednica opština. Dakle, država nije zajednica opština, država je nešto mnogo više od toga. Isto tako i narodni poslanici nisu predstavnici svojih opština. To je relikt onog socijalističkog ustavnog uređenja. Mi smo ovde predstavnici naroda. Kad kažem naroda, onda mislim naroda u političkom, ne u etičkom smislu.

Dakle, mi smo predstavnici svih građana Republike Srbije i dužni smo da se borimo za interese tih građana, bez obzira koje su nacije, vere, rase, pola, kakva im je zavičajna pripadnost, imovinsko stanje, itd.

Ono sa čime želim da završim i nadam se da ćemo danas imati jednu argumentovanu i dobru debatu o ovim predlozima zakona, nama iz SNS, a pre svega predsedniku Republike i predsedniku SNS, posle sednice koja će verovatno biti okončana u subotu, glasanjem za ove predloge zakona, savest će biti potpuno mirna i niko neće moći da baci nikakvu senku na izbore koji će biti održani u aprilu ove godine. I to je ono što je bio cilj podnošenja ovih predloga zakona - da niko, apsolutno niko, ni u Republici Srbiji, ni van Republike Srbije, ne dovede u pitanje legitimitet izbora.

Ovim izbornim zakonima prethodila je duga i argumentovana politička rasprava. Prihvatili smo da razgovaramo sa svima, prihvatili smo da razgovaramo i sa onima koji su nam pretili vešanjem, koji su pretili članovima porodice Aleksandra Vučića, koji su fizički kidisali na Maju Gojković, sa svima smo pristali da razgovaramo.

Pristali smo da razgovaramo i sa predstavnicima Evropskog parlamenta, znajući unapred da oni imaju animozitet, odnosno jedan od njih, to mogu slobodno da kažem, bez ikakvog dvoumljenja, gospođa Tanja Fajon ima animozitet prema Srpskoj naprednoj stranci, iz ideoloških razloga, a jednim delom i zbog toga što dolazi iz države koja se nekada nalazila u sastavu SFRJ i nekako je moj utisak, možda nisam u pravu, da za nju onaj rat iz juna 1991. godine sa JNA u Sloveniji još uvek nije završen. Čini mi se da ona nastavlja da ga vodi na neki drugi način, kritikujući apsolutno sve što dolazi kao predlog SNS. Ali, nije to sad važno.

Ono što je važno, to je da će izbori u aprilu 2020. godine, i parlamentarni i pokrajinski i lokalni, biti potpuno legitimni, biti potpuno čisti. I svako ko je pošten, pre svega prema sebi, svako ko je pošten prema građanima Republike Srbije, svako ko je pošten prema svojim političkim strankama, mora da prizna da nikada demokratskiji izborni uslovi nisu bili nego ovi koji su sada predviđeni i da se nikada izbori nisu odvijali u više fer atmosferi nego ovi koji će biti održani u aprilu ove godine.

Želim da naglasim da politički sistem koji je SNS nasledila 2012. godine je sistem koji je suštinski kreiran 2000. godine. Njega je kreirala DS prema sebi i Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o lokalnim izborima i Zakon o lokalnoj samoupravi. Da vas podsetim, oni su podigli cenzus sa tri na 5% kada su u pitanju lokalni izbori. Mi sada vraćamo sa pet na 3%. Zašto? Zato što SNS i DS i celokupna opozicija predvođena Draganom Đilasom imaju suštini različit pristup politici. Oni su politički sistem kreirali prema sebi, verujući da će doveka biti na vlasti, a mi ga kreiramo tako da on odgovara građanima Srbije. Znamo mi unapred da SNS neće biti doveka na vlasti. Oni su verovali da će zauvek vladati Srbijom. Pokazalo se 2012. godine da im to nije pošlo za rukom. Mi znamo da nećemo zauvek vladati, niti želim zauvek da vladamo. Onaj ko želi zauvek da vlada nije demokrata, ali to samo pokazuje koliku imamo suštinski različite političke koncepcije. Mi ne pravimo zakone prema sebi. Mi pravimo zakone prema državi i prema njenim građanima, želeći mir i stabilnost u Republici Srbiji, želeći mir i stabilnost i kada je reč o našim komšijama, prijateljima koji su pripadnici nacionalnim manjina.

Ovim izbornim zakonima mi suštinski izbijamo bilo kakav argument da će izbori koji nas očekuju u aprilu 2020. godine biti nelegitimni, biti nepošteni i unapred odbijamo argument da rezultati tih izbora nisu takvi da ne mogu da budu prihvaćeni. Rezultati izbora će biti apsolutno prihvatljivi za sve, jer su izborni zakoni kreirani tako da najmanje odgovaraju SNS, a svima ostalima koji sede u ovoj sali najviše odgovaraju.

Odgovaraju i onima koji ne sede u ovoj sali, koji licemerno drže ovih dana konferencije za novinare, lažući o Aleksandru Vučiću i o članovima njegove porodice, a izaći će na izbore, samo pod drugom firmom. Građani Srbije treba da znaju da onaj ko se predstavlja kao suštinska opozicija i kao jedina prava opozicija Aleksandru Vučiću, Dragan Đilas ima dve firme. Jedna firma ne izlazi na izbore, firma koja se zove Savez za Srbiju. Druga firma izlazi na izbore, ta firma se zove „Jedan od pet miliona“. Nema građanina Srbije koji suštinski veruje da organizaciju „Jedan od pet miliona“ vode tri studentkinje i dva studenta. Vodi je Dragan Đilas i Dragan Đilas će izaći na izbore, ali sa ovom drugom firmom. Za ovu prvu firmu će da kaže – mi bojkotujemo izbore. Ova druga firma će, verovatno, učestvovati na pokrajinskim i na lokalnim izborima.

Želim da kažem, upravo i zbog toga što je Gordana Čomić ovde, jedini ko je suštinski gubitnik ulaska u tu koaliciju Savez za Srbiju je DS. Stranka koja ima reputaciju, ma šta ja mislio o toj stranci i o njenoj vladavini tokom dvehiljaditih godina, stranka koja ima dugu političku tradiciju. Ona je jedina prevedena žedna preko vode, ona je jedina koja se upinjala da dokaže kako je bojkot najbolje moguće rešenje i ona je jedina koja na izbore neće izaći.

Dragan Đilas će da izađe na izbore, i Boško Obradović će da izađe na izbore, i Vuk Jeremić će da izađe na izbore i svi će oni da izađu na izbore, sem DS. Naravno, to je pitanje za DS, neka oni vode unutar stranačku debatu da li je to za njih dobro ili ne.

Ono što želim da kažem na samom kraju, poslanička grupa SNS glasaće za predloge zakona koje je podnela, zato što verujemo u viziju Aleksandra Vučića da Srbija može i treba da bude normalna i pristojna zemlja u kojoj će svaki čovek, bez obzira na svoju nacionalnu, versku, rasnu ili političku pripadnost, da se oseća kao kod svoje kuće.