Ja ću da pocepam sve svoje diplome i to nije nikakav problem. Nema veze, pocepaću, poslušaću gospodina Šarovića, pocepaću sve svoje diplome, ali građani Srbije treba da znaju da je jedini čovek trenutno u Srbiji kome je na sudu dokazano da je falsifikovao diplomu, gospodin Miroljub Ignjatović.

U vreme kada sam ja bio član SRS, on je bio sekretar Gradskog odbora SRS na čijem se čelu nalazio Nemanja Šarović. To je jedini čovek kome je na sudu dokazano da je falsifikovao diplomu, ako se ne varam, Fakulteta za fiziku Univerziteta Lomonosov u Moskvi.

Ja ću da iscepam sve svoje diplome, samo se najpre pogledajte u ogledalo, pa za ono za šta optužujete druge, malo se zapitajte šta vi radite.

Ja mislim da se ovde radi o apsolutnom nepoznavanju onoga što piše u Predlogu zakona. Nije suština ovde da se oduzima imovina. Ovde je suština u tome da država hoće da utvrdi kako imaš ogromnu imovinu, a prihodi su ti skromni, odnosno nedovoljni da bi tu imovinu stekao na zakonit način.

Ako država utvrdi nesrazmeru između imovine i prihoda koje si prijavio poreskoj upravi, nije suština u tome da se oduzme imovina, nego da se naplati poseban porez po stopi od 75%.

Naravno da će budžet Srbije od toga da, iz godine u godinu, ostvaruje značajne prinose.

Ne radi se ovde o krivičnoj odgovornosti.

Ovo što je sada rekao gospodin Šarović, to je sada rekao, pre nekih sat vremena na konferenciji za novinare, Đorđe Vukadinović, koji je rekao da će da časti novinare, on će da plati, kaže, ručak u „Maderi“ ako i jedan građanin Republike Srbije bude osuđen po ovom zakonu. To u ovom zakonu nigde i ne piše.

Ovde se ne radi o krivičnoj odgovornosti. Ovde se radi o tome da kada poreska uprava utvrdi, odnosno ova posebna jedinica poreske uprave, kada utvrdi da postoji nesrazmera između imovine i prihoda koje si prijavio, da platiš porez, a krivična odgovornost se predviđa samo za službena lica koja rade u poreskoj upravi i koja u stvari dođu u poziciju da ne primenjuju ovaj zakon.

Ja bih molio kolege narodne poslanike, ponavljam još jednom, cepam sve svoje diplome, ali pošto kažu da je zakon stao na tri stranice, nije teško da se pročita, pa da se vidi šta u njemu piše.

Pored toga što sam rekao da ću da cepam i diplome, radiću i zgibove i trbušnjake, ali mora Nemanja Šarović, prvo da mi pokaže kako se to radi.

Vi, gospodine Šaroviću, ne razumete da se ovde radi o dve potpuno različite pravne situacije. Vi u želji, da diskreditujete sve što radi predsednik Republike, Vlada Srbije, resorno ministarstvo, skupštinska većina, ne vidite dve različite pravne situacije, koja jedna drugu ne isključuju.

Jedna je pravna situacija kada utajite porez, niko neće biti amnestiran od krivične odgovornosti za utaju poreza. To je jedna pravna situacija.

Druga pravna situacija je ona pravna situacija koja se sada reguliše ovim Predlogom zakona, a to je da posebna jedinica Poreske uprave dobija zadatak da utvrdi da li postoji ili pak ne postoji srazmera između imovine koju posedujete, bez obzira da li su u pitanju bankarski depoziti, da li su u pitanju nekretnine, plovila, vazduhoplovi itd, pa ako postoji nesrazmera onda ćete biti obavezni da platite poseban porez po stopi od 75%. Ali, iako platite porez od 75% to vas ne amnestira od krivične odgovornosti ako ste, eventualno počinili krivično delo utaje poreza, pa niste prijavili porez ili pak, niste prijavili onaj iznos poreza koji ste bili dužni da prijavite. Tako da, ovo što ste vi sada rekli nema nikakve veze sa ovim Predlogom zakona.

Ovaj Predlog zakona, u stvari, treba da pomogne građanima Srbije da utvrde, da svi zajedno vidimo od 2008. godine, pa na ovamo kako je moguće da neko Poreskoj upravi, Agenciji za borbi protiv korupcije ili nekom drugom državnom organu prijavi da ima samo platu u odgovarajućem iznosu, a sa druge strane ima vile, ima po nekoliko stanova, ima luksuzne automobile ili ima neku drugu imovinu koja je u očiglednoj nesrazmeri sa prihodima koje je prijavio.

Da li to u Srbiji postoji? Postoji. Da li je do sada postojala potreba da se utvrdi kako je čovek došao do takve imovine? Jeste, ali niko nije imao hrabrosti da se sa ovim uhvati u koštac. Zašto? Zato što je ovo jedna vrlo osetljiva materija. I Srpskoj naprednoj stranci, funkcionerima Srpske napredne stranke, članovima Srpske napredne stranke, kada ovaj zakon počne da se primenjuje niko neće moći da garantuje da neće doći pod udar ovog zakona.

Zašto Demokratska stranka nije htela da donese ovaj Predlog zakona, odnosno ovaj zakon? Iz istog razloga zašto nisu hteli da donesu zakon o nestalim bebama. Nije problem nestalih beba nastao danas.

Danas slušam na konferenciji za novinare Aleksandru Jerkov, koja samo što nije počela da plače zato što je Predlog zakona o rešavanju slučaja nestalih beba loš. Ko ih je sprečavao 2000. godine da donesu taj zakon? Nije ih sprečavao niko. Ko ih je sprečavao da donesu zakon o u utvrđivanju porekla imovine? Nije ih sprečavao niko. Ali šta ih je sprečavalo? Strah da pod udar zakona dođu njihovi funkcioneri, Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić, Dušan Petrović i svi ostali. U tome je razlika između Srpske napredne stranke i Demokratske stranke.

Gospodin Šarović misli da sve zna i da je upućen u sve.

Gospodine Šaroviću, protiv Kosmajca se vodi još jedan postupak i to upravo zbog poreske utaje. Zbog toga što je postupak u toku ne mogu da iznosim detalje. Samo da znate da se postupak vodi i to pred sudom u Sremskoj Mitrovici. Tako da ćemo da vidimo kako će taj Kosmajac na kraju da prođe.

Što se tiče ovog pitanja - da li će pod udar ovog zakon da dođe Đilas, Šolak, itd. Doći će svako ko ne bude uspeo da dokaže da imovina koju ima odgovara prihodima koje je prijavio nadležnim državnim organima. U tom smislu pod udar zakona doći će manje-više svi oni koji danas vode tzv. opoziciju u Srbiji, i Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, Dušan Petrović i svi ostali.

To što ste rekli zašto se stalno pozivamo na Aleksandra Vučića. Nije ovde reč o pozivanju na Aleksandra Vučića. Ovde se radi o tome da je Aleksandar Vučić javno obećao građanima Srbije da će ovaj zakon biti usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije i to će zaista biti tako. Mi ćemo ovaj zakon usvojiti u toku ove nedelje.

Još jednu stvar je rekao Aleksandar Vučić - kada se ovaj zakon usvoji ja želim da budem prvi koji ću da budem ispitan da li moja imovina odgovara prihodima koje sam prijavio. Zbog toga smo mi pominjali Aleksandra Vučića, a ne zato što nam on služi u borbi protiv vas ili protiv bilo koga drugog, nego zato što je ovo političko obećanje Srpske napredne stranke. Ovo pokazuje koliko se Srpska napredna stranka razliku od Demokratske stranke, jer Demokratska stranka je uvek vodila računa da ne donese zakone koji bi eventualno mogli da se primene i na nju.

Oni i kad su ovaj Poslovnik donosili, koji vi često puta pominjete, oni su mislili da će doveka biti na vlasti i Poslovnik su pisali tako da on odgovara Demokratskoj stranci. Sada, kad su došli u opoziciju sad, odjedanput, ne valja Poslovnik. Kad su donosili Zakon o izboru narodnih poslanika, isto tako su mislili da će biti doveka na vlasti. Pa, kad su bili na vlasti Zakon je bio super, imali smo idealan politički sistem. Kad su otišli u opoziciju – ne valja nam nijedan zakon koji postoji u Srbiji, a koji se odnosi na izbore, ni republičke, ni pokrajinske ni lokalne.

Ovaj zakon je dokaz da se Srpska napredna stranka ne plaši apsolutno suda građana i pod udar ovog zakona vi kažete ko će doći, doći će svi koji ne budu mogli da dokažu da imovina koju su prijavili odgovara prihodima koji su takođe prijavili nadležnim državnim organima i čim se utvrdi nesrazmera stupa na snagu mehanizam koji je predviđen ovim zakonom, a to nije krivična odgovornost, jer je ona propisna Krivičnim zakonom, nego naplata posebnog poreza po stopi od 75%.

Najviše ko se ovde razume u žute je izgleda Nemanja Šarović.

Ja sam pod vlašću DS na ime novčanih kazni platio više od 3.500 evra i ja mislim da nema poslanika koji je u periodu od 2008. do 2012. godine više kažnjavan od mene.

(Filip Stojanović: Ima, ima.)

Nema. Nema, Filipe. Evo, ako mi nađeš i jednog poslanika … Nema.

(Filip Stojanović: Doneću ti ja spisak. )

Donesi.

Ali, ne radi se ovde o primeni Poslovnika, ovde se radi o zloupotrebi primene Poslovnika. Ovde se radi o tome da su meni, ali ne samo meni, na kraju krajeva i Nemanji Šaroviću i nekim drugim poslanicima SRS, izricane opomene čim pritisnemo ovaj taster i počnemo da govorimo. Čim kažem – dame i gospodo narodni poslanici, opomena, pa još jedna opomena, itd. Ali, radi se o zloupotrebi Poslovnika. Takvih zloupotreba Poslovnika sada nema.

Što se tiče postupka koji se vodi protiv Kosmajca, nikada se, gospodine Šaroviću, nemojte hvaliti svojim neznanjem. Nije problem znati da se vodi postupak.

Ja imam obavezu da ne iznosim detalje iz tog postupka zato što je postupak u toku. Ja vas samo obaveštavam i to nije, na kraju krajeva, nikakva tajna. To ste mogli da saznate i vi da ste se malo zainteresovali, nego ste se vi uhvatili nekih geometra i nekog katastra i mislite da je tu cela istina o Kosmajcu. Nije. Morate malo da se interesujete za materiju ako hoćete njome da vladate.

Dakle, protiv Kosmajca se vodi krivični postupak. Videćemo kad se krivični postupak završi kako će ceo taj problem oko Kosmajca da bude okončan.

Što se tiče ovog Predloga zakona, još jedanput da ponovimo – niko nije imao hrabrosti da ovaj Predlog zakona stavi u proceduru sem SNS, kao što niko imao hrabrosti da se uhvati u koštac sa problemom nestalih beba.

Problem nestalih beba nije od juče, taj problem datira od pre 30, 40, pa možda i više godina. Mi sad imamo jedan Predlog zakona koji se možda nekome ne dopada, ali je činjenica da imamo političku volju da se taj problem reši, isto kao što imamo političku volju da se reši pitanje odakle ti tolika imovina, a prijavio si platu od 70.000 dinara.

Završavam.
Mi smo takav slučaj upravo imali kod Dragana Đilasa, da je prijavio samo platu gradonačelnika, a odjedanput se ispostavilo da čovek na svojim bankarskim računima ima 619 miliona evra, da ima račune u inostranstvu, da ima ogromne nekretnine, itd. To se sve ovim Predlogom zakona rešava.
Još jedanput da ponovim, ovaj zakon ni na koji način neće derogirati bilo čiju krivičnu odgovornost, jer utaja poreza ostaje i dalje krivično delo u pravnom sistemu Republike Srbije.

Mislim da je besmisleno da se ova rasprava pretvori u lični rat moj sa bilo kim. Ja razumem da je kolega ostrašćen i da je pun nekog besa i srdžbe u odnosu na mene, ali to je sada njegova stvar, ja u to ne ulazim.

Kolega ne razume, iako je dugogodišnji poslanik, dve poslovničke kategorije. Jedno je opomena, drugo je novčana kazna. Tačno je da su mu izrečene opomene, ali nije tačno da su mu izrečene novčane kazne. Nisu mu izrečene novčane kazne.

(Milorad Mirčić: Kako nisu?)

Milorade, član si Administrativnog odbora, ako kolega neće da prizna, priznaj ti. Da li su izrečene novčane kazne? Nisu čak stavljene ni na dnevni red. Dakle, nisu čak stavljene ni na dnevni red, to kažem ja kao predsednik Administrativnog odbora, ali nije sada to toliko bitno.

Ja bih voleo da čujem, kada je to bilo ko iz SNS rekao da je Gordana Čomić majka demokratije, da je Dragoljub Mićunović otac demokratije i da smo je mi, ako sam dobro razumeo reč, podjarmili?

Podjarmiti nekog, znači staviti nekome jaram na vrat. Kome smo mi to uradili? Nismo uradili nikome. Ono što smo mi uradili, to je da prihvatimo predlog Gordane Čomić, kao narodnog poslanika, to je njeno legitimno pravo po Poslovniku, da kada se predaje izborna lista, na toj izbornoj listi bude najmanje 40% manje zastupljenog pola u političkoj praksi Srbije, ali ne samo Srbije. Četrdeset posto manje zastupljenog pola su zapravo žene i ne vidim šta je tu loše.

Na kraju krajeva, poslanička grupa kojoj pripada kolega koji je mene tako žučno kritikovao je, ako se ne varam, za taj predlog zakona glasao. To što smo glasali za jedan predlog zakona, ne svedoči o tome da smo bilo koga proglašavali majkama i očevima demokratije u Srbiji, to nam nije potrebno i to niko od nas iz SNS nije radio, kao što ste mnogo puta ponavljali nešto što takođe niko od nas nije rekao, a to je da EU nema alternativu. To su govorili neki drugi, a vi stavljate nama u usta.

Dakle, završavam, ono što smo mi uradili to je da smo pokazali jedan demokratski kapacitet da prihvatimo jedan dobar predlog nekoga ko dolazi iz opozicije, ništa drugo.

Zahvaljujem se, gospodine Milićeviću.

I, evo, molim vas, pošto ću pomenuti gospodina Šarovića, da mu date pravo na repliku, pošto je Narodna skupština Republike Srbije hram demokratije i te blagodeti demokratije treba da uživa i moj kolega Nemanja Šarović.

Samo jednu rečenicu vezano za ono što je on rekao, a Milorad Mirčić je svedok. Na jednoj od proteklih sednica Administrativnog odbora bio je utvrđen dnevni red. Na dnevnom redu nije bilo novčano kažnjavanje bilo koga, pa ni gospodina Šarovića.

Međutim, moje kolege iz SRS su bile nepoverljive prema meni, pa su mislile da ću ja to da stavim kao dopunu dnevnog reda, jer valjda nemam hrabrosti da stavim na dnevni red izricanje novčanih kazni. Kada se to nije desilo oni su ljudi napustili sednicu Administrativnog odbora.

Dakle, nemam ja nameru i nije suština parlamentarnog života da se bilo kome ugrožava egzistencija. Novac treba Nemanji Šaroviću isto kao i meni, i on čovek ima svoju porodicu isto kao što imam i ja, i nije stvar ovde u tome da jedni drugima ugrožavamo egzistenciju. Ali, ja hoću da kažem nešto što je mnogo važnije i zaista se više neću osvrtati na ono što kaže kolega Šarović, jer mislim da je to potpuno razvodnjavanje ove teme.

Ne mislim ja da je SRS predmet uređivanja ovog zakona i to što sam napustio SRS, ne mislim da je SRS na bilo koji način opljačkala ovu državu, nema potrebe vi da se zbog toga uzbuđujete. Predmet ovog zakona su oni koji su upropastili Srbiju od 2007. godine, u stvari, oni su počeli da upropaštavaju i ranije, neko je pominjao godinu 2007.

Od 2007. godine u Srbiji postoji elektronska evidencija imovine i elektronska evidencija poreskih prijava. Zato smo mi morali indirektno da uzmemo 2007. godinu kao nultu godinu od koje se računa da li si na zakonit ili ne nezakonit način stekao imovinu. Inače, suštinski, politički, mi o nezakonitom sticanju imovine možemo da govorimo do 2001. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o privatizaciji, a u nekim slučajevima i tokom devedesetih godina, jer ne bi bilo pošteno da se kaže da su baš svi tajkuni nastali posle 5. oktobra. Neki su bili i za vreme Slobodana Miloševića, pa ih je DOS preuzeo, a neke je DOS i proizveo.

Ali ovde je suština, ne u bilo kojoj stranci i ne u bilo čijem imenu, nego u svakome onom ko ne može da dokaže da imovina koju je prijavio nadležnom organu odgovara njegovim prihoda, pa bez obzira kako se taj čovek zvao. Naravno da građani Srbije znaju da su to pre svega oni koji danas predstavljaju opoziciju Aleksandru Vučiću, a oličeni su pre svega u ovom Savezu za Srbiju koji vodi Dragan Đilas. I ovde se ne radi o prostoj utaji poreza. Da bi građani Srbije razumeli o čemu se ovde u suštini radi, nije Dragan Đilas kriminalac zato što je utajio porez, nego je Dragan Đilas po našem mišljenju prekršio zakon zato što je prijavio da ima isključivo platu gradonačelnika, a na bankarskim računima ima 619 miliona evra. To nije moguće da se dokaže.

A da je on plaćao porez, verovatno jeste, ali se postavlja pitanje – gde, kojoj državi i na koji prihod? Nemoguće da je plaćao silan novac za gradonačelničku platu. Ovde se ne radi o utaji poreza. Napominjem još jednom, utaja poreza je utaja poreza, to je krivično delo i ovim zakonom niko od tog krivičnog dela neće biti amnestiran, ovde se radi o tome da je neko prijavio da živi od plate, a ima pet vila, 10, stanova, ima jahte, ima ofšor kompanije itd. Takvih nema u SRS, ja sam ubeđen i ja to znam. Nemate potrebe da zbog toga toliku količinu besa svaljujte na SNS, ali da ih ima u DS, u stranci Borisa Tadića, da ih ima kod Dragana Đilas, pa ima ih na pretek.

Koga će ovaj zakon prvo da dotakne? Dotaći će Aleksandra Vučića. Dakle, on je taj koji je rekao da će da traži da se njegova imovina prvo podvrgne analizi sa stanovišta ovog zakona.

Dakle, u pravu ste. Neće prvo dotaći ni Dragana Đilasa, ni Šolaka, ni Vuka Jeremića, niti bilo koga od njih. Dotaći će, kako vi to kažete, Aleksandra Vučića zato što on hoće da se njegova imovina ispita, a posle toga neka se ispita imovina svih njegovih političkih protivnika, pa da vidimo da li je Dragan Đilas, da to svedemo na jezik koji narod razume, ja nisam rekao da je ovaj zakon čitljiv, ne znam gde ste to našli, ali da svedemo ovo na jezik koji narod razume. Inače, zakon jeste čitljiv, ali ja to nisam rekao.

(Nemanja Šarović: Antić je rekao.)

Dobro i nije čovek ništa pogrešio, ali ja to nisam rekao.

Ali, da ovo svedemo na jezik koji narod razume. Dakle, prvo ćemo da ispitamo imovinu Aleksandra Vučića. Bio čovek predsednik Vlade, sad je predsednik Republike i njegovu imovinu ćemo prvo da ispitamo. Ali, onda ćemo da ispitamo imovinu njegovih političkih protivnika, koji kažu da je on diktator, da je on lažov, da je on lopov, da je on najveći kriminalac u istoriji Srbije, a te optužbe dolaze od ljudi poput Dragana Đilasa, poput Vuka Jeremića, poput Balše Božovića, poput ovih ljudi iz DS koji su se obogatili na narodnoj grbači mnogo više nego bilo ko ko je upravljao Srbijom otkad Srbija postoji kao samostalna država.

Dakle, u tome je suština ovog predloga zakona. Ispitaćemo mi imovinu i Aleksandra Vučića, ali će onda morati Dragan Đilas da dokaže kako je to moguće da od plate gradonačelnika ostvarite bankarski račun od 619 miliona evra, da imate nekoliko kompanija. Kako je moguće da Vuk Jeremić primi od katarske ambasade u Berlinu na ime svoje tzv. nevladine organizacije 200.000 evra i da posle taj isti Vuk Jeremić kaže za Aleksandra Vučića da je lažov, da je kriminalac, da je lupež, da je baraba, da je ne znam ni ja šta. Da ispitamo imovinu Borisa Tadića, da ispitamo imovinu svih onih koji se nalaze na onoj drugoj strani.

Ponavljam još jedanput, niste vi ti koji ste upropastili Srbiju. Možemo mi politički da se ne slažemo, ali niste vi ti koji ste upropastili Srbiju, nije vaša stranka sprovodila pljačkašku privatizaciju, niste vi trgovali sekundama na RTS-u, nemate vi ofšor kompanije, ja to znam. Ali, nemojte sebe da predstavljate kao neke mučenike kojima se tobože krše neka politička prava u Narodnoj skupštini. Ne krše se politička prava bilo kome. Na kraju krajeva, trenutno vas u ovoj sali ima mnogo više nego nas iz SNS. Imaćete pravo da govorite sve što želite.

Ali, ja hoću da kažem građanima Srbije da se ovde radi o tome da je neko pokazao političku hrabrost, da se prvo na njegovom primeru ispita imovina koju poseduje, a onda ćemo da krenemo redom na sve ostale koji za tog čoveka, koji se zove Aleksandar Vučić, kažu da je najveći kriminalac u Srbiji, pa je jedan dan trgovac drogom, pa je drugi dan trgovac, nelegalni trgovac oružjem, pa mu je brat ovo, pa mu je tata ono, itd. Dakle, ispitaćemo prvo Aleksandra Vučića.

Ako je pitanje ko će doći na udar ovog zakona, prvo dolazi na udar Aleksandar Vučić, ali će posle toga morati pod udar zakona da dođu svi oni koji su 5. oktobra 2000. godine po Beogradu šetali u pocepanim farmerkama i patikama, a onda su do 2012. godine postali moguli, postali najbogatiji ljudi, ne u Srbiji, u ovom delu Evrope. Ja mislim da samo oni ruski milijarderi, koji su se obogatili za vreme Borisa Jeljcina, mogu da se porede sa tajkunima koji su nastali u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine.

Ja sam samo citirao ono što je predsednik Republike rekao, a on to nije rekao sa pozicije vlasti, nego je to rekao kao građanin, da će on sam da se prijavi, što je moguće po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, i da kaže – molim vas, ispitajte moju imovinu i utvrdite da li je nezakonito stečena. Kažite mi, koji element vlasti u tome prepoznajete? Koji element političke moći sem građanskog prava da sam sebe izložite primeni zakona?

Nisam to rekao ja, to je rekao Aleksandar Vučić i to je njegovo neotuđivo pravo, da sam traži da se ispita njegova imovina. Zašto on to traži? Zato što ga optužuju, njega, njegovog brata, njegovog oca, njegovu majku da je to jedna mafijaška porodica i da se u toj porodici niko ničim ne bavi drugim sem što vrše raznorazna krivična dela.

Da vas ne podsećam da su Aleksandra Vučića optuživali ovi iz ovog novog DOS-a, da je on znao da će biti bombardovana zgrada RTS-a 1999. godine, a njegova majka bila u toj zgradi na dan kada je zgrada bombardovana. Zbog toga je on rekao da hoće njegova imovina prva da se utvrdi, da bismo pokazali da su sa druge strane ljudi koji bezočno lažu i da su sa druge strane ljudi koji su od 2000. godine, pa i od 2007. godine sistematski upropastili ovu državu i obogatili se dok je narod ostajao bez posla, bez radnih mesta.

Uporno insistirate na jednoj tezi koja je za mene suluda. Da nema razlike između SNS i DS, a narod je na izborima rekao da te razlike i te kako ima.

Je li bilo auto-puteva za vreme Demokratske stranke? Nije ih bilo. Ima li ih sada? Ima ih, mere se na desetine i stotine kilometara. Je li bilo novih kliničkih centara za vreme Demokratske stranke? Nije. Da li ih sada ima? Ima ih. Da li ima novih škola? Da li ima novih bolnica? Da li ima na stotine hiljada novih radnih mesta? Da li imamo na desetine novih investicija svake godine? Ima li mesta u Srbiji, iole većeg mesta u koje nije došao neki investitor i zaposlio građane te opštine? Nema. Da li je toga bilo za vreme Demokratske stranke? Nije bilo. Postoji očigledna razlika.

A ovo što je vezano za ovaj zakon, pa pravo je svakog čoveka da traži da se prvo na njega primeni zakon i naravno da će zakon biti primenjen kada se za to steknu uslovi, kada se obuče ljudi u Poreskoj upravi, kada se nabave softveri itd. Ali mi insistiramo, to je naše političko pravo, ne možete vi to nama pravo da osporite, mi tražimo da se prvo utvrdi imovina Aleksandra Vučića, a neka ovi pošteni, poput Dragana Đilas, poput Vuka Jeremića, poput svih ostalih koji svakog dana optužuju Aleksandra Vučića i članove njegove porodice, neka onda oni dokazuju kako su i na koji način stekli svoju imovinu. A i vi i ja znamo kako su je stekli. Nisu je stekli na zakonit način. Jer ne može niko za nekoliko godina svoje javne funkcije da stekne 619.000.000 evra. Nema tog posla koji može na pošten način da se obavlja i da se čovek za tako kratko vreme obogati.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Ovde je izneto niz neistina vezano za politiku Srpske napredne stranke.

Pre svega, građani Srbije vrlo dobro znaju da nikada bolji odnosi u političkom, ekonomskom, vojnom smislu, nisu postojali između Republike Srbije, na jednoj strani, i Ruske Federacije, odnosno Narodne Republike Kine, na drugoj strani, osim u vreme mandata Aleksandra Vučića.

Trpeli smo i trpimo i dan-danas strahovite pritiske sa zapada po najmanje dva pitanja - po pitanju uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji i po pitanju zašto se Republika Srbija naoružava pre svega ruskim a onda i kineskim oružjem. Ni jedan ni drugi pritisak nismo prihvatili. To pokazuje koliko smo privrženi prijateljstvu sa onim zemljama koje su bile prijatelji onda kada je nama bilo najteže.

Nema reči, nema govora o tome da je Vlada Srbije, ili da se predsednik Republike Srbije podanički odnosi prema zapadu, prema Evropskoj uniji ili prema bilo kome drugom. To građani Srbije vrlo dobro vide.

Što se tiče situacije u Crnoj Gori, zbog građana Srbije i zbog ovih koji su jako zabrinuti za Srbe u Crnoj Gori, moram da kažem nekoliko činjenica.

Pre nego što je bilo ko od ovih velikih branilaca Srba u Crnoj Gori uopšte čuo da Milo Đukanović sprema zakon o slobodi veroispovesti, predstavnik Republike Srbije, to je pomoćnik ministra pravde u Vladi Republike Srbije, gospodin Čedomir Backović, član Venecijanske komisije, kojoj je Crna Gora poslala Nacrt zakona o slobodi veroispovesti, je jedini, ali bukvalno jedini, koji se usprotivio Nacrtu zakona o slobodi veroispovesti, koji je u januaru mesecu ove godine izglasan u Skupštini Crne Gore.

I još nešto da vam kažem, a to pokazuje koliko je teška pozicija Republike Srbije i koliko odnosi u međunarodnoj zajednici nisu bajkoviti kao što ih vi pojednostavljeno prikazujete, tamo su nam prijatelji a ovde su nam neprijatelji, na sednicu Venecijanske komisije na kojoj je trebalo da se izglasa da li je Zakon o slobodi veroispovesti odnosno Nacrt zakona o slobodi veroispovesti, u toj fazi, u skladu sa evropskim standardima ili ne, Republika Srbija je ostala sama. Predstavnik Ruske Federacije nije došao uopšte, a predstavnik Kipra kažu da je zakasnio. To treba da znate. Ovo nije popularno da se kaže.

Da, da, samo se vi smejte. Ja jako volim ove velike Ruse, znate, gospodine Arsiću. Ali, niko neće da kupi "Ladu Nivu", svi kupe "Land rovera" od 150 hiljada evra. A ne valja Evropska unija!

Evo, sad potpisujemo, odnosno ratifikujemo Sporazum sa Evroazijskom unijom, brate mili, možete da kupite "Ladu Nivu" za 5.000 evra, što da bacate tolike pare na neprijateljske proizvode! Vi direktno onda finansirate industriju Velike Britanije, kad kupujete njihove džipove od 150 hiljada evra.

Ali, da se sad osvrnem na nešto što je mnogo važnije.

Ovo što je sad rekao gospodin Šarović je u direktnoj suprotnosti sa onim što tvrdi režim Mila Đukanovića. Režim Mila Đukanovića, preko svoje televizije, svakoga dana tvrdi da litije u Crnoj Gori, da građanske proteste u Crnoj Gori finansira i organizuje lično Aleksandar Vučić. A ovde u Narodnoj skupštini već dva meseca slušamo priče kako Srbija ne preduzima ništa! Sad se postavlja pitanje - a šta je istina? Milo Đukanović kaže da i te kako preduzimamo, da smo mi ti koji organizujemo proteste u Crnoj Gori, a onda slušamo sa druge strane priče ovih velikih pobornika britanske automobilske industrije kako u stvari mi u Crnoj Gori ne radimo ništa. I te kako radimo.

Time ću da završim, gospodine Arsiću, hvala vam što ste imali razumevanja - jeste li primetili da kada svi Srbi, odnosno srpski predstavnici, dolaze u Beograd, bez obzira da li su iz Hrvatske, da li su iz Republike Srpske, da li su iz Crne Gore, kod koga dolaze?

Dolaze kod tog velikog izdajnika, kod tog velikog preprodavca srpskih nacionalnih interesa, koji samo što nije potpisao obavezujući sporazum za Kosovo, koji samo što se nije odrekao Republike Srpske, koji radi sve po diktatu Zapada, a taj čovek se zove Aleksandar Vučić. Ali, ono što vi ne možete da prihvatite, to je da su oči srpskog naroda i u Hrvatskoj i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori usmerene prema Aleksandru Vučiću. Oni nemaju boljeg zaštitnika svojih interesa od aktuelnog predsednika Republike Srbije.

Nikako da čujem odgovor – zašto onda niste kupili „ladu nivu“, nego „lend rovera“ od 150.000 evra? Što kupujete od neprijatelja? Onaj ko finansira neprijateljsku industriju, on radi protiv interesa sopstvenog naroda. To je jedna stvar.

Druga stvar, ja sam vam rekao, prvo, ovo što ste vi rekli pokazuje da vi, u stvari, pojma niste imali kako se Srbija borila za Srbe u Crnoj Gori u Venecijanskoj komisiji, dok vam ja ove činjenice nisam izneo. To sam izneo zato da vam pokažem da odnosi u međunarodnoj zajednici ne mogu pojednostavljeno da se predstavljaju onako kao što vi to činite. Tamo su nam prijatelji, ovde su nam neprijatelji i onda hajde da se okrenemo prijateljima. Mi pre svega smo mala zemlja koja pokušava da pronađe partnere u političkom, vojnom i ekonomskom smislu i na Zapadu i na Istoku. Suviše smo mali da bismo mogli da kažemo – samo ćemo da sarađujemo sa njima, a ove ostale, baš nas briga, oni ne postoje na kugli zemaljskoj.

Slušamo već četiri godine od velikih patriota, od velikih rodoljuba, od velikih zaštitnika srpskog naroda kako Vučić samo što nije potpisao pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, samo kako se nije odrekao Republike Srpske, kako se nije odrekao Srba u Crnoj Gori. I šta se od svega toga desilo? Nije se desilo apsolutno ništa. Koji deo teritorije Republike Srbije je izgubljen pod vlašću Aleksandra Vučića? Nije izgubljen apsolutno nijedan pedalj državne teritorije. Branimo Republiku Srpsku, branimo srpski narod u Crnoj Gori, ali moramo da i Republiku Srpsku i Crnu Goru branimo na takav način da ne ugrozimo Republiku Srbiju, jer ako nam Srbija dođe u opasnost, gde ćemo? Gde ćemo mi Srbi da idemo? Nemamo rezervnu otadžbinu, ne možemo da pobegnemo da pusto ostrvo.

A vi biste pobegli u Veliku Britaniju, tamo bi vas rado primili. Ja to znam, nije to ništa sporno. Ali šta ćemo mi koji ne vozimo „lend rovera“, gde mi da odemo? Gde mi da odemo? I nemamo američke dolare u američkim bankama, je li tako, kao što neki od vas imaju.

Tako da, ja sam pristalica patriotske politike, ali tu patriotsku politiku onda pokažite na svakom koraku, a ne na rečima ste patriote, a svakim potezom u praksi činite sve suprotno onome što govorite.

Ja sam i danas i ko zna koliko puta, kao i moje kolege iz SNS pitao sve one koji kritikuju politiku Aleksandra Vučića – kažite šta je alternativa. U redu je, ne valja politika Aleksandra Vučića. Šta je alternativa? Šta je alternativa? Šta je to što vi nudite građanima Srbije, ne samo vi, i ovi iz Dveri i Dragan Đilas i Vuk Jeremić i svi redom? Šta je alternativa spoljnoj politici Aleksandra Vučića? Izolacija? Da okrenemo leđa jednoj strani sveta, a da se okrenemo onoj drugoj? Da mi budemo kolateralna šteta u sukobu velikih sila? Pa to smo imali. To smo imali u Prvom svetskom ratu i izgubili milion ljudi, to smo imali u Drugom svetskom ratu i izgubili milion ljudi, to smo imali 90-ih godina.

Što mi, mali Srbi, da budemo moneta za podkusurivanje velikih? Znamo da postoje države koje su nam više naklonjene i države koje su nam manje naklonjene, ali svet je takav, svet je pun nepravdi. Vi ne možete da pronađete neki drugi svet. Živite u svetu takvom kakav jeste i morate da vodite realnu nacionalnu politiku i unutrašnju i spoljnu. Mi smo mnogo puta u Srbiji vodili nerealnu politiku. Kad god smo smatrali da sudbina sveta zavisi od nas Srba, mi Srbi smo doživeli teške gubitke, i u biološkom smislu, i u ekonomskom, i u materijalnom, i u kulturnom i u svakom drugom.

Sudbina sveta ne zavisi od nas. Kao što ni klimatske promene ne zavise od Srbije. Ja ne mogu da prihvatim tezu da sudbina svetske klime zavisi od toga da li će građani Srbije da voze dizel automobile ili ne. To ne zavisi od Srbije. To zavisi od velikih. Ali pustite vi velike stvari velikim državama, a da se mi okrenemo nama i našim interesima i da prestanemo da imamo iluziju o tome da u međunarodnoj zajednici vlada ljubav i harmonija i da postoje samo prijatelji i neprijatelji. Postoje partneri, postoje zemlje koje su nam više naklonjene i zemlje koje su nam manje naklonjene.

Naš zadatak je, i to Aleksandar Vučić radi, one koji nam nisu bili naklonjeni tokom 90-ih godina ne možemo preko noći da pretvorimo u prijatelje. Ne možete vi od Amerike, od Nemačke, od Velike Britanije da očekujete da preko noći stanu na srpsku stranu, kada od 1990. godine nisu bile na srpskoj strani. Ali makar da nam budu malo manje neprijatelji nego što su bili tokom 90-ih godina, da izbegnemo one situacije kada smo morali da trpimo sankcije, bombardovanje i sve drugo što je nanelo ogromnu štetu Republici Srbiji, da taj naš mali srpski brodić nekako provučemo kroz te svetske Scile i Haribde. Eto, to je politika Aleksandra Vučića.

Zar činjenica da je 18 država u svetu povuklo priznanje tzv. republike Kosovo ne govori da je pozicija Srbije u međunarodnoj zajednici makar, za pedalj bolja nego što je bila do 2012. godine. Zar činjenica da pojedini i američki zvaničnici kroz svoje izjave dopuštaju mogućnost kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju.

Pričali ste o finansiranju kampanje Hilari Klinton, to je laž koja se plasira već godinama. Aleksandar Vučić nije finansirao kampanju Hilari Klinton, niti je podržao kandidaturu Hilari Klinton za predsednika SAD. On je u organizaciji Fondacije Bila Klintona bio u Americi da razgovara sa tadašnjim gradonačelnikom Srebrenice, o tome kako Republika Srbija može da pomogne građanima Srebrenice u novcu da imaju nove puteve, nove škole, nove bolnice, i tako dalje, i time pokazao da je spreman da pruži ruku prijateljstva i bošnjačkom narodu i BiH, ali nije ni na koji način učestvovao u finansiranju kampanje Hilari Klinton.

Jasno je da Srbija ima mnogo problema i ti problemi nisu od juče, ali ti problemi ne mogu da se reše preko noći. Borimo se institucionalnim putem. Lako je sada pričati šta ste uradili u Venecijanskoj komisiji. A šta smo mogli drugo da uradimo kada smo bili sami? Šta smo mogli drugo da uradimo kad ste ostavljeni sami sebi? I od istoka i od zapada? Ali, smo čisti pred svojom savešću, predstavnik Republike Srbije, a vi još niste ni znali da je taj Nacrt zakona o slobodi veroispovesti, da se priprema u Crnoj Gori. Predstavnik Republike Srbije se borio u Venecijanskoj komisiji da dokaže da Zakon o slobodi veroispovesti nije u skladu sa evropskim standardima. O tome niko u Srbiji pojma nije imao, ni oni koji su za Mila Đukanovića, ni oni koji su protiv Mila Đukanovića. Tu činjenicu sam danas izneo ja, vi za to niste ni znali. Vi ste spavali zimskim snom, vi ste slavili Novu godinu, ko zna gde ste bili, dok se predstavnik Republike Srbije borio u Venecijanskoj komisiji za prava srpskog naroda u Crnoj Gori, za prava SPC.

Niste mi odgovorili na pitanje, da li laže Milo Đukanović ili ne laže, kada kaže, da sve ovo što se dešava u Crnoj Gori je instruisano od strane Aleksandra Vučića? Još jednu stvar, nismo dobili odgovor na pitanje, što kod tog velikog izdajnika Aleksandra Vučića dolazi Andrija Mandić, dolazi i Pupovac, dolazi i Dodik, dolaze sve predstavnici Srba sa teritorije bivše Jugoslavije. Što ako je on izdajnik, što ne dođu kod vas, evo, vi ćete da ih zaštitite. Vi ste jako moćni? Imate dobro koncipiranu spoljnu politiku. Imate prijatelje u Velikoj Britaniji. Pa, što ne dolaze malo kod vas, pa da ih vi posavetujete šta treba da rade povodom odluke Ustavnog suda, pa da ih posavetujete šta treba da rade povodom situacije u Crnoj Gori, pa šta da ih posavetujete po pitanju situacije u Hrvatskoj.

Dakle, pitanje je vrlo jednostavno, šta je alternativa? Lako je kritikovati. Ja razumem poziciju stranke koja je opoziciona. Ne snosite odgovornost ni za šta, možete da se junačite, od vaše politike ne zavisi ničiji život u Srbiji, ničiji život u Republici Srpskoj, ničiji život u Crnoj Gori, a od Aleksandra Vučića i njegove politike i te kako zavisi. Zbog toga mi imamo obavezu da vodimo odgovornu, promišljenu i racionalnu, nacionalnu politiku, kako na unutrašnjem tako i na spoljnom planu.

Ovo je po ko zna koji put da se kaže kako između politike SNS i politike DS, postoji kontinuitet. To je apsolutna laž.

U vreme DS priznato je tzv. Kosovo i Metohija kao nezavisna država. Za vreme vladavine DS, nijedna država u svetu nije povukla priznanje Kosova i Metohije. Za vreme Aleksandra Vučića 18 država je povuklo priznanje lažne države Kosovo.

Što se tiče ovih taksi, ono što govore kolege pokazuje ogromno pravničko neznanje.

Kad bismo podneli tužbu protiv Kosova Arbitražnom sudu, mi bismo priznali Kosovo kao nezavisnu državu.

Ne možete nekoga da tužite kao pravni subjekt, kao politički subjekt, a da tvrdite da ta država ne postoji. Mi bismo im na taj način dali međunarodno pravni legitimitet.

Kad tužite Kosovo, znači vi ga priznajete kao stranku u postupku, priznajete ga kao državu.

Što se tiče taksi, takse su nanele ogromnu štetu srpskoj privredi. To je činjenica.

Da li ste se vi ikada zapitali – a ko je to i na koji način i pored taksi od 100 procenata, na robu iz centralne Srbije, obezbedio uredno snabdevanje srpskom robom srpskom narodu na KiM? Da li se neko razboleo na KiM od kako su uvedene ove takse, da li je neko ostao bez hrane, da li je neka beba ostala bez mleka, da li se desilo išta srpskom narodu na KiM?

Šta mislite ko je to uradio? Vi. Koje ste mere vi preduzeli?

To je uradio Aleksandar Vučić, to je uradila Vlada Srbije. Od 2018. godine postoje takse od 100% i pored tih taksi srpska roba je prisutna na KiM. Srpski narod se uredno snabdeva. Funkcioniše zdravstveni sistem, funkcioniše školski sistem, očuvali smo prisustvo države Srbije na KiM u gotovo nemogućim uslovima. To pokazuje koliko je politika Aleksandra Vučića dobra, koliko je promišljena.

Istovremeno, to je dokaz koliko je tom čoveku teško da pronađe rešenje za mnogobrojne probleme za koje nije kriv on i za koje nije kriva SNS, ali koje su nam zapale u nasleđe zbog mnogih grešaka koje smo počinili u prošlosti.

Sve ovo što sam rekao pokazuje da niko od vas koji kritikujete Aleksandra Vučića, dolazili sa leve ili sa desne strane, nemate alternativu za ono što Aleksandar Vučić radi.

Ja ceo dan danas slušamo kako smo izdajnici, kako smo isti kao DS, kako ćemo uraditi ovo ili ono. Nikako da čujem koje konkretne mere bilo ko od vas, ne samo danas, nego i proteklih nedelja i meseci, predlaže za sve ove probleme o kojima smo se danas bavili i za BiH i za Crnu Goru i za KiM i za sva druga pitanja.

Svi znamo koji su problemi i mi se sa tim problemima nosimo kao država kako znamo i umemo, a nikako da čujemo odgovor šta je alternativa. Lako je da kažeš Vučiću ti si izdajnik, super. Šta je politika koju ti nudiš?

Đilas bi da se vrati na vlast bez izbora, Vuk Jeremić bi da uživa u svom nelegalno stečenom kapitalu. Ne znam šta biste vi.

Nikako da čujem šta je politika SRS po pitanju očuvanja interesa Republike Srpske, po pitanju očuvanja KiM. Koje mere vi biste preduzeli da srpska roba bude prisutna na KiM, i pored taksi od 100%, osim ovih mera koje je preduzeo Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije?

Vaše rešenje je genijalno, hajde da tužimo KiM, i onda da dobijemo crno na belo, papir da smo sami mi priznali KiM, kao nezavisnu državu. Eto to vi nudite kao alternativu politici SNS.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Samo nekoliko kratkih napomena. Mi smo o tome ovde govorili već nekoliko puta u Narodnoj skupštini i mislim da nije loše da se to ponovi zato što se stvara pogrešan utisak u javnosti.

Republika Srbija ima svoj Zakon o državnoj pomoći i ono što se kolokvijalno naziva subvencijama, to je u stvari državna pomoć. Državna pomoć i uslovi za dobijanje državne pomoći podjednako važe i za domaće i za strane investitore i u tom smislu Republika Srbija apsolutno nikoga ne diskriminiše. To je jedna stvar.

Što se tiče našeg odnosa prama Rusiji, nesporno je da i vi i mi Rusiju volimo, poštujemo iz mnogo razloga i nama potrebe da se sada ovde takmičimo ko ovde više voli Rusiju. Volite je i vi isto kao što je volimo i mi iz SNS.

Želim samo da vas podsetim na jednu stvar koju ste, čini mi se, ispustili iz vida. I pre nego što je ovaj Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma o priključenju Republike Srbije Evroazijskoj uniji došao na dnevni red, mi već nekoliko godina, to može da potvrdi i gospodin Rističević, imamo potpisane međunarodne sporazume sa Rusijom, Kinom i Turskom o izvozu svinjskog i goveđeg, odnosno jagnjećeg mesa na ova velika svetska tržišta.

To pokazuje našu energiju i našu spremnost da i te kako ojačavamo i povećavamo naš stočni fond. Naravno, kao i sve drugo, stvari ne mogu da se poprave preko noći. Višedecenijska devastacija srpske poljoprivrede, srpskog ratarstva, srpskog stočarstva ne može da se prevaziđe za nekoliko godina, ali činjenica je da država ulaže mnogo, mnogo više napora, mnogo više novca da pomogne srpskom poljoprivredniku da bude konkurentan i na evropskom i na svetskom tržištu.

Ono što za kraj želim da kažem, to takođe gospodin Rističević može da potvrdi, nikada veće subvencije domaćim poljoprivrednim proizvođačima država Srbija iz svog budžeta nije izdvajala nego što izdvaja u proteklih nekoliko godina i za ratare i za stočare i za… Evo, sada je u toku do 3. aprila ove godine jedan veliki konkurs na teritoriji AP Vojvodine, gde vam pokrajinska Vlada finansira više od 70% kupovine kuća na selu za mlade bračne parove. To se u Srbiji nikada nije dešavalo. To je još jedna u nizu mera koje država Srbija preko svojih organa preduzima da bi ojačala srpsko selo, da bi mladi ostali na selu i da bi srpska poljoprivreda, takva kakva jeste, sa performansama kakve ima, jer mi ne možemo da budemo po snazi jednaki Rusiji, Kini, Turskoj, to je nemoguće, ali činimo sve da budemo konkurentni na svetskom poljoprivrednom tržištu nego što smo bili do 2012. godine i tu su rezultati i te kako vidljivi.

I samo još jednu stvar želim da vam kažem, koju ste, čini mi se, izgubili iz vida. Rusija je do uvođenja sankcija EU bila pomalo, kako da vam kažem, u jednoj opuštenoj atmosferi. Nije mnogo proizvodila u oblasti voćarstva. Te proizvode je uglavnom uvozila. Kada su joj uvedene sankcije, Rusija se, jednostavno, okrenula sama sebi. Ona više nema potrebu za tolikom količinom jabuka, krušaka, jagoda, malina i tako dalje, kao što je imala do uvođenja sankcija EU. Zašto? Pa, iz jednog prostog razloga – to sada ljudi proizvode sami u Rusiji. Nekad su uvozili limun iz Turske, a sada ga proizvode u Rusiji. Nekada su uvozili maline od nas i iz Poljske, a sada ih proizvode sami. To je, takođe, jedna važna okolnost koju morate da imate u vidu. Prosto, to je situacija na svetskom tržištu na koju Srbija može samo jednim delom da utiče, većim delom ne.

Kada bi ono što je uvažena gospođa Jovanović bilo tačno, onda bi nama izvoz opadao. Međutim, nama izvoz raste, kako u zemlje EU, tako i u Rusiju.

Pročitaću vam nešto što dolazi iz redova onih koji su apsolutno neskloni, da ne upotrebim neku težu reč, ekonomskoj politici koju vodi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. U NIN-u je 9. januara 2020. godine objavljen jedan članak u kome autor članka, inače profesor ekonomskog fakulteta, između ostalog, kaže sledeće: "Srbija je u prethodnim godinama ostvarila makroekonomsku stabilizaciju, pre svega, usled relativno uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, koja je dovela do eliminacije fiskalnog deficita, to je direktno uticalo na umereno smanjenje nivoa javnog duga sa 70% BDP-a 2015. godine na oko 53% BDP-a krajem 2019. godine. Indirektno, fiskalna konsolidacija je uticala i na smanjenje inflacije, unapređenje spoljno-trgovinskog bilansa, te na smanjenje rizika zemlje, pad kamatnih stopa i priliv investicija iz inostranstva."

Što se tiče ulaganja u srpske poljoprivrednike, gospodin Rističević je, čini mi se, u to bolje upućen i neka me ispravi ako grešim.

Ovi koji svakoga dana, gospođo Jovanović, ovde u holu drže konferencije kako su ugroženi, kako su im ugrožena ljudska prava, kako u Srbiji vlada neki strašan diktatorski režim, oni su od te iste vlasti dobili subvencije koje se mere od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada evra. Tu, pre svega, mislim na gospodina Miroslava Aleksića, koji je dobio subvencije i za kupovinu novog traktora i druge poljoprivredne mehanizacije, za voćnjak, za kupovinu protivgradnih mreža i gospodin Radoslav Milojičić, u narodu poznatiji kao Kena, koji je, Rističeviću, koliko, za četiri hektara borovnice dobio subvencije od 150 hiljada evra. Ali, ne valja mu država. Ne valja mu država. Čovek posadi četiri hektara borovnice, država mu da 150 hiljada evra na ime podsticaja i kaže – e, vidiš ovaj Vučić, on je neki strašan diktator, diskriminiše me čak i po političkom osnovu.

U njihovo vreme, vi to jako dobro znate, ko je mogao da dobije subvencije? Prvo, subvencije su bile mnogo niže. Drugo, subvencije su davali sami sebi. Fiktivno su prikazivali da imaju neke svinje, neka goveda, neke jagode, neke jabuke, neke kruške. Toga u praksi nije bilo, ali su subvencije redovno uplaćivane i naravno, to su radili samo svojim stranačkim kolegama.

Danas država Srbija ima apsolutno jednak odnos prema svima i prema domaćim i prema stranim investitorima. I, kao što sam rekao na primeru ove dvojice, možda najglasnijih boraca protiv strašnog diktatorskog režima Aleksandra Vučića, pa oni su dobili na ime subvencija toliko para da Marijan Rističević i svi mi zajedno možemo samo da sanjamo. Toliko o tome kako vlada diktatura u Srbiji.