Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da gospodin Mirčić nije dobro razumeo ovu ideju oko mini Šengena. Pre svega želim da kažem da me iznenadio taj njegov stav da je politika Balkan balkanskim narodima, a u stvari Austrougarska podmetačina Srbima. Ispada je knez Mihajlo onda bio žrtva zablude koju su mu podmetnuli Austrougari pošto je zaključio međunarodne sporazume još kao knez srpski sa Crnom Gorom i Grčkom. Ispada da je Nikola Pašić bio obmanut od strane Austrougarske i Milovan Milovanović i kralj Petar i prestolonaslednik Aleksandar, pa posle kralj Aleksandra koji je zajedno sa Nikolom Pašićem napravio upravo balkanski pakt sa Crnom Gorom, Grčkom i Bugarskom, ne bili oslobodili Balkan od Turaka. To sam već jedanput rekao, da nije bilo tog sporazuma i da nije bilo Prvog balkanskog rata Kosovo i Metohija i Makedonija bi možda i do dan danas bili u sastavu Turske.

Kralj Aleksandar je zaključio Malu Antantu. Dakle, nema to nikakve veze sa Austrougarskom, to ima veze sa srpskom potrebom da obezbedi slobodu za balkanske narode, da se mi sami dogovaramo oko naših vitalnih, nacionalnih interesa, bez potrebe da nam se bilo ko meša sa strane, jer kad god su se velike sile mešale u odnose između balkanskih naroda. Balkan je bio tzv. bure baruta, a naš je sad interes kao što je rekao i ministar Vulin da Balkan više ne bude bure baruta nego da bude prostor mira i saradnje.

Vi govorite o nekoj integraciji sa Albanijom. Kad se kaže integracija pomisli čovek da u taj mini Šengen podrazumeva da ćemo mi da se ujedinimo a Albanijom. O tome niko nije govori. Ovde se radi o produbljivanju ekonomskih veza sa Albanijom i sa Severnom Makedonijom. Kažete sa zapad stižu pohvale. Ne, sa zapada stižu kritike na ideju tzv. malog Šengena. Oni kritiku ideju malog Šengena. Nisam čuo nijednu lepu reč koja je stigla sa zapada vezana za mini Šenge. Imate danas saopštenje ovog jednog portala iz EU koji kaže da se Srbija samo deklarativno zalaže za EU, a da suštinski ovde na Balkanu promovišemo Ruske i Kineske interese.

Što se tiče Kine koju ste spominjali, ne znam da li vam je poznato, gospodine Mirčiću, znate ko je vlasnik aerodroma u Tirani? Kina. Znate ko je najveći eksploatator nafte, odnosno naftnih bušotina u Jadranskom moru koje zapljuskuje obale Albanije? Kinezi. Šta vam to govori? Da li je naša politika u suprotnosti sa političkom i ekonomskom vizijom Kina na ovim prostorima ili je kompatibilna? Ja bih rekao da je kompatibilan.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Ne kažem ja gospodine Mirčiću da vi mislite loše Srbiji, daleko od toga. Ali, ono što, nadam se da se slažemo, to je da Aleksandar Vučić nije Zoran Zaev. Zapad je rekao Aleksandru Vučiću isporučite mi troje radikala, pa koliko znam nisu isporučeni. Zapad je rekao da uvedite sankcije Rusiji, pa koliko znam nisu uvedene. Zapad je rekao da ne smete da se snabdevate ruskim naoružanjem, pa se mi snabdevamo. Tako da mi vodimo malo drugačiju politiku nego što vode države u našem okruženju.

Što se tiče ovoga što ste rekli oko Mila Đukanovića, ispada da Milo, u stvari, brani srpski interese, jer kažete – čim Milo neće u „mini Šengen“, znači da tu stvari nisu baš čiste i da je tu nešto štetno po Srbe. Ispada da je Milo Đukanović taj koji svojim ne ulaskom u „mini Šengen“ štiti srpske interese i da Milo Đukanović bolje zna šta je interes Srbije i srpskog naroda, nego Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, ta vaša teza mi baš malo nije do kraja jasna.

Što se tiče, ako zanemarimo ove banalnosti oko paradajza i oko asfalta koje nisam baš najbolje razumeo, brojke dolaze sledeće. Ovo su samo neke brojke koje vam ukazuju koliko će Srbija ali i Albanija i severna Makedonija imati koristi od produbljivanja naših ekonomskih odnosa. Sve zemlje Zapadnog Balkana izgube 23 miliona sati godišnje tako što njihovi građani čekaju na granicama. Mi bismo to, ako nastavimo sa politikom i produbljivanje ekonomskih odnosa, mogli da smanjimo najmanje za tri puta.

To vam iznosi, gospodine Mirčiću, u brojkama dve i po milijarde evra. Pazite, dve i po milijarde evra, a 500 miliona evra košta auto-put Čačak - Požega. Pa, šta vam govore ovi brojevi? Ovi brojevi jasno govore da je produbljivanje ekonomskih odnosa sa Albanijom i sa Severnom Makedonijom, ja se slažem i sa vama što ste rekli da bi bilo dobro da u taj Sporazum uđu i Bosna i Hercegovina i Crna Gora, ali ukrupnjavanje tržišta je pre svega, u interesu Srbije, jer od svih ovih država, pa ko ima jaču industriju? Ko ima jaču poljoprivredu? Nema niko.

Dakle, ovaj Sporazum je, pre svega, u interesu Srbije. Ovde se ne radi o integrisanju u državno-pravnom smislu.

Da ponovimo to još jedanput. Ne radi se ovde o tome da ćemo mi da se ujedinjujemo sa Albanijom i sa Severnom Makedonijom, ta vremena su prošla, niko nema nameru da stvara neku novu Jugoslaviju, niti je to u ovom trenutku moguće, niti je to srpskom narodu potrebno ali da se ekonomski povezujemo i te kako imamo interes upravo mi iz Srbije jer imamo šta da ponudimo i albanskom i severno makedonskom tržištu, kao što imamo i bosansko-hercegovačkom i crnogorskom. Mnogo toga imamo više mi da ponudimo njima nego oni nama, zato je ovaj Sporazum, pre svega, u interesu Srbije.

Na pitanje šta je istina, starogrčki filozofi su rekli – istina je sredina između dve krajnosti. Vi ste jedna krajnost. Vi kažete - Aleksandar Vučić je izdajnik, Aleksandar Vučić radi po diktatu EU, Aleksandar Vučić je neko ko će da izda srpske interese na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori, on uvlači Srbiju u mini Šengen, koji je antisrpski projekat.

Evo, ovo je vest od danas. Ja se izvinjavam i vama i građanima Srbije što čitam vest sa mobilnog telefona, ali nisam stigao da odštampam. U pitanju je vest koja je objavljena na internet portalu N1 televizije i kaže ovako – strateški put Srbije deklarativno jeste članstvo u EU, dakle, to kaže N1 televizija, ali unutrašnja politika i način na koji Vlada ispoljava to svoje opredeljenje postaju sve problematičniji, zato što se Beograd ponaša kao najveći promoter uticaja drugih država, na prvom mestu Rusije i Kine.

Zašto sam ovo pročitao? Da bi građani Srbije u stvari shvatili da se mi kao SNS, ali i kao Vlada Srbije, kao Republika Srbija, nalazimo između dve krajnosti. Jedna krajnost je ovi sa zapada, neki zapadni krugovi, koji nam kažu da smo mi lažne pristalice ulaska u EU, zato što mi formalno jesmo, ali suštinski ovde promovišemo interese Rusije i Kine. To je jedna krajnost. A, druga krajnost ste vi, koji kažete da je Aleksandar Vučić izdajnik, da je evro-fanatik i da sve što radi, radi po diktatu zapada.

Ja sam vam sad maločas rekao da ništa ne radimo ni po čijem diktatu, ni po diktatu zapada, ni po diktatu istoka. Radimo onako kao što nam nalažu naši nacionalni i državni interes.

Ja ne vidim šta je loše ako se poveća tržište, a Srbija je na tom tržištu najveća država. Šta može biti loše ako uvećamo našu spoljnu trgovinsku razmenu? Šta je loše ako naši industrijalci, ako naši trgovci, ako naši poljoprivredni proizvođači budu u mogućnosti da mnogo više plasiraju svojih roba i usluga na tržište zemalja kao što su Albanija i Makedonija, nego što je to sada slučaj?

Mi sada imamo trgovinsku ramenu sa Albanijom od 184 miliona evra. što je, priznaćete, jako skromno. Produbljivanjem ekonomske saradnje, mi bi mogli da podignemo odmah u prvom koraku vrednost te spoljno-trgovinske razmene na najmanje 500 miliona evra.

Ja sam već maločas rekao, 500 miliona evra, toliko košta put, odnosno auto-put Čačak-Požega. Zamislite koliko novih auto-puteva bismo mogli da izgradimo u Srbiji kada bismo nastavili sa produbljivanjem naših ekonomskih odnosa. Nema Srbija čega da se plaši kad je najveća od svih ovih država.

Najveći smo. Kad smo najveći kao država, najveći smo i kao tržište. Kad smo najveći kao tržište, pa naravno da imamo najviše interesa da budemo u tom zajedničkom tržištu. Ja ne znam kako vam ti ekonomski postulati nisu jasni?

Zahvaljujem.

Samo kratko. Drago mi je što ste revidirali svoj stav vezan za Aleksandra Vučića i, evo, slažemo se oko toga da je Aleksandar Vučić srpski rodoljub, patriota i da vodi isključivo računa o interesima Srbije i o interesima srpskog naroda. Hvala što podržavate tu politiku.

Mala napomena.

Drago mi je što je gospodin Mirčić duhovit. Ja ne znam, gospodine Mirčiću, neću se više javljati za reč, za šta biste vi mene trebali da preporučujete kod Aleksandra Vučića. Ja sam već malo čovek i u godinama. Imamo mi akademiju mladih lidera, koju trenutno pohađa više od 200 polaznika, mladih ljudi. Oni treba da se oprobaju u politici, u zakonodavnoj i u izvršnoj vlasti. Ja sam već čovek koji je pomalo seda glava. Nemam ja više nekih preteranih političkih ambicija.

Ali, ono što je mnogo bitnije od moje i od vaše političke sudbine, to je da se složimo, ovo sad kažem potpuno ozbiljno, oko nacionalnih tema koje su važne i za vašu stranku i za stranku kojoj ja pripadam.

Danas je ministar Vulin rekao jednu veliku istinu – kada ste čuli od nekog albanskog političara da je rekao bilo šta što je suprotno albanskim nacionalnim interesima? Kada ste čuli od nekog hrvatskog političara da je rekao nešto što je suprotno hrvatskim nacionalnim interesa? A mi ovde da se dohvatimo za vratove, da se pokoljemo oko tema oko kojih se, ja mislim, suštinski slažemo, ali imamo neku našu srpsku i to je naša srpska politička bolest, žao mi je što moram tako da se izrazim, da na tim nacionalnim temama, oko kojih se suštinski slažemo, pokušavamo veštački da stvorimo razlike da bi se u javnosti pokazalo da se razlikujemo.

Gospodine Mirčiću, emocije, kada bismo pitali naše emocije, znamo mi 99% šta bi Srbi rekli i vezano za Bosnu i Hercegovinu i za Republiku Srpsku Krajinu i za Kosovo i Metohiju i za Crnu Goru itd.

(Aleksandar Šešelj: Dubrovnik.)

I Dubrovnik itd. Oko toga se mi ne sporimo kad su u pitanju emocije, ali postoji nešto što se zove politička realnost. Ona je sad takva kakva je.

Ono što sad radi Aleksandar Vučić, ono što sad radi Vlada Srbije, to je da se politička realnost promeni ali u interesu Srbije. Mi ne možemo da je promenimo preko noći.

Vi sad kažete – zašto Aleksandar Vučić ne uradi više po pitanju SPC i njenih verskih objekata u Crnoj Gori. Kažite mi šta predlažemo da uradimo? Šta sad Srbija može da uradi? Šta sad Srbija može da uradi kad je Crna Gora proglasila nezavisnost 2006. godine? Šta sad Srbija može epohalno da uradi po pitanju Kosova i Metohije? Šta može Aleksandar Vučić kad je 1999. godine potpisan Kumanovski sporazum, 2008. godine Kosovo i Metohija proglasili nezavisnost, zapad to podržao? Srpska Vlada je tada ćutala i sad u 2019. godini očekujete da je Aleksandar Vučić neko ko u svojim rukama drži nož i pogaču i kad je u pitanju Crna Gora i kad je u pitanju Kosovo i Metohija.

(Predsedavajući: Hvala.)

Nažalost, ne držimo, ali ono što radimo to je da na mudar, racionalan, smiren način pokušavamo…

(Nemanja Šarović: Ćutanjem.)

Ne ćutimo mi, gospodine Šaroviću, radimo, samo što ne udaramo u talambase, kao što biste vi to radili, kao što smo to svi zajedno radili devedesetih godina, pa smo videli kako smo prošli, sad malo radimo drugačije. Sad radimo mirno, sad malo radimo trezveno i pokušavamo mic po mic da stvari promenimo u srpsku korist.

Kao što vam je rekao juče i ministar Vulin, do pre nekoliko godina bilo je nezamislivo da Srbija investira u Bosnu i Hercegovinu, da Srbija otvara fabrike u Republici Srpskoj i u Federaciji Bosne i Hercegovine.

(Predsedavajući: Hvala.)

Evo završavam. Na zapadu je bilo završeno pitanje Kosova i Metohije, nema šta više da se pregovara, samo da potpišete pravno-obavezujući sporazum. Sad dolaze signali, ja ne kažem da je to promena politike, ali dolaze signali iz ozbiljnih država sa zapada da, po pitanju Kosova i Metohije, nije sve završeno i da mi Srbi na Kosovu i Metohiji ipak možemo nešto da dobijemo. Da li možemo u ovom trenutku da dobijemo sve? Teško, ali da dobijemo nešto što je važno za opštine u kojima su Srbi u većini i te kako možemo.

(Predsedavajući: Hvala.)

To nećemo moći da postignemo ako budemo tražili ono što u ovom trenutku nije realno. Mi treba da budemo nacionalisti, ali realni nacionalisti. Ako budemo emotivni nacionalisti, kao što smo bili devedesetih godina, sve ćemo da izgubimo.

Ja bih sada mogao da vas podsetim na ono pismo Vojislava Šešelja iz 1991. godine kada je nudio svoje četnike Amerikancima da zajedno zalegnu u vreli irački pesak i da potamane Sadama Huseina i njegovu vojsku, ali hajde da se ne bavimo tim šaljivim temama.

Vi kažete da nikada nismo bili emotivni nacionalisti. Bili smo, gospodine Mirčiću. Kažete da sam bio član Srpske radikalne strane u to vreme. Jesam, bio sam, i sa ove tačke gledišta mogu da vam kažem da smo bili emotivni nacionalisti najmanje po dva pitanja koja su važna za srpski narod.

Sećate se koliko smo mi srpski radikali tada napadali 1995. godine Slobodana Miloševića zato što je potpisao Dejtonski mirovni sporazum. Nije bilo žešćih kritičara Dejtonskog mirovnog sporazuma od srpskih radikala. Da li je tako? Da li vi danas prihvatate realnost da se Republika Srpska zasniva na Dejtonskom mirovnom sporazumu zato što je, ako se ne varam, Aneks šest Dejtonskog mirovnog sporazuma Ustav Bosne i Hercegovine koji kaže da je Bosna i Hercegovina bez prefiksa „republika“ ili bilo kog drugog pravnog ili političkog prefiksa, naprosto, zove se Bosna i Hercegovina, država koja se sastoji iz dva entiteta – Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.

Danas Srpska radikalna stranka prihvata da nema bez Dejtonskog mirovnog sporazuma Republike Srpske. To je jedan primer.

Drugi primer, koji želim da vam navedem, koliko smo bili emotivni i vi i ja. Ja ne bežim od toga da sam bio emotivni nacionalista, ali ja sam bio emotivni nacionalista, pa sam shvatio da je bolje da budem realni nacionalista. Bili smo emotivni nacionalisti gospodine Mirčiću, 1999. godine. Hvali smo se time kako SRS jedina u Skupštini Srbije nije podržala Sporazum Černomirdin-Ahtisari, a iz tog Sporazuma Černomirdin-Ahtisari proistekla je Rezolucija 1244.

Danas u 2019. godini mi se za tu Rezoluciju 1244 držimo čvrsto, jer je sem Ustava Srbije to jedina pravna veza između Republike Srbije i njene AP KiM.

Naveo sam vam ta dva primera. Mogao sam možda da navedem i više, na kojima želim da vam pokažem da nije uvek dobro kada u politici razmišljate srcem. Čuveni francuski filozof Blez Paskal je rekao – najbolje misli iz srca dolaze. Ali, u politici nije uvek tako. Neka treba zdravorazumski posmatrati stvari. Čisto zdravorazumski, bez uključivanja emocija.

(Predsedavajući: Hvala doktore Martinoviću.)

Oni koji su potpisali Dejtonski mirovni sporazum, zahvaljujući čijoj politici je došlo do izglasavanja Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN pokazali su kako se zdravim razumom brane srpski državni i nacionalni interesi.

Evo javio sam se za reč iako sam rekao da se više neću javljati za reč.

Prosto neke stvari ne mogu da prihvatim.

(Milorad Mirči: Ne zameram ti.)

Ne zameram ni ja tebi Milorade. Ja ovo ne smatram kao naš lični sukob. Ti si moj prijatelj i znamo se dugi niz godina, ali dozvoli da imam pravo da se ne složim oko onoga što si rekao vezano za Sarajevo.

Ti znaš koja je bila cena za predaju određenih dela Sarajeva, da padne Banja Luka. Zahvaljujući kome nije pala Banja Luka? Meni je to teško da kažem, ali zahvaljujući Amerikancima nije pala Banja Luka u jesen 1995. godine. To je rekao Alija Izetbegović, da ga je direktno zvao Ričard Holbruk i rekao – morate da zaustavite ofanzivu prema Banja Luci. Bili su na 12 km od Banja Luke. To je jedna stvar.

Druga stvar, koliko sam razumeo, Ratko Mladić je kriv za pad Krajine, jer je on komandovao Vojskom Republike Srpske.

(Milorad Mirčić: Nije on kriv.)

Ko je komandovao? Ko? Talić? Ne znam ko je komandovao. Komandovao je general Ratko Mladić. Jesmo li ga proglašavali i dan danas ga srpski narod smatra za heroja, a vi ga sada proglasiste da je on kriv za pad Krajine?

Što se tiče KiM, kažete – mi smo grčevito i dan danas protiv Rezolucije 1244, ali zameramo Vučiću što ne traži da se vrati po toj istoj Rezoluciji srpska Vojska i policija na KiM? Mi smo, da ne ispadne sada – ja rekao, pa ja rekao, rekli više puta da pročitate ono što piše u Rezoluciji 1244. Može da se vrati u stotinama, tamo tako piše, u stotinama, ne u hiljadu više, srpskog vojnog i policijskog osoblja da čuvaju srpske crkve i manastire, da čiste minska polja na KiM i da štite državnu granicu prema Crnoj Gori, Albaniji i Makedoniji. To piše u Rezoluciji 1244, ali piše još nešto, ali vi to nećete da kažete, a ja ne znam zašto – sve to može ako odobri komandant KFOR-a i stvar je vrlo jasno.

Vidim da se već danima vodi debata koja bi trebalo da posluži kao argumentacija protiv ovih zakona, a na temu toga što navodno SNS kupuje glasove i zbog toga pobeđuje na izborima. Želim da kažem samo nekoliko rečenica na tu temu, pošto sam sa kolegama koji o tome govore bio u istoj stranci do 2012. godine.

(Nemanja Šarović: Kad si shvatio da si šta?)

Da, gospodine Šaroviću, kad sam shvatio da sam magarac. Imam ja hrabrosti to da kažem. Imam ja hrabrosti to da kažem, ali nije sada to bitno.

Demokratska stranka je, poštovane kolege, krala izbore i 2007. i 2008. godine. Sećate se koliko smo tada glasova osvajali, SRS? Imali smo po 70, 80 poslanika. Zašto vam ovo govorim? Morate biti malo i samokritični. Najlakše je za loše izborne rezultate okriviti stranku koja je na vlasti i reći – eto, to je zato što oni dele paštete, naočare, mere ljudima pritisak, brašno, ulje itd. To su radili žuti, pa je SRS osvajala po 70, 80 mandata. Vi sada kad ste došli u situaciju da ste na granici cenzusa, malo ispod cenzusa, malo iznad cenzusa itd. nećete da se zapitate – ima li nešto što je možda problematično u našoj politici, nešto što odbija birače od nas?

Nemam ništa protiv. Vi nastavite sa tom pričom, krivi su oni koji dele paketiće, dele paštete itd. Delili su i žuti, pa smo ih pobedili 2012. godine. Mi smo njih pobeđivali i ranije, ako ćemo pošteno, samo što su oni imali, da kažem, veći pregovarački kapacitet, pa su uspevali da formiraju vlade, ali po broju poslanika pojedinačno posmatrano, mi smo njih pobeđivali na izborima i sa njihovim fondovima za kapitalna ulaganja i sa njihovim Pajtićima i Đilasima, crnim limuzinama itd. Nije to njima mnogo pomagalo u izborima. Naravno, oni bi mnogo gore prošli da to nisu radili.

Hoću da vam kažem nešto drugo, uprkos svemu tome, mi smo osvajali na desetine mandata, mi smo osvajali na desetine mandata u Skupštini Vojvodine, zna to i Mirčić. Godine 2004. koliko smo osvojili opština i gradova u Srbiji? U koliko je opština i gradova upravljala samo u Vojvodini SRS?.

Hoću da vam kažem da nemam ništa protiv i legitimno je da vi optužujete vlast i kad ima osnova i kad nema osnova, ali bilo bi dobro zbog vas da se malo zapitate da li je ovo što mi govorimo, da li je ovo što mi radimo baš ono što odgovara građanima Srbije.

Ima mnogo razlike između i Nemanje Šarovića. Ja sam Nemanju Šarovića u SRS pobeđivao na svakim izborima, iako sam raspolagao sa 10 puta manje pare nego on. Evo, zna to Mirčić. Uvek su srpski radikali u Sremu, u onom delu Vojvodine za koji sam ja bio zadužen dobijali po 10 puta više glasova nego u Beogradu, iako je Nemanja Šarović raspolagao sa 100 puta više novca od mene.

On je politički jalov čovek. Njemu možete dati para koliko hoćete - on da premaši više od 2%, 3%, nema teorije. Jednostavno, čovek ne ume taj posao da radi. Ali, ostavimo mi sada Nemanju Šarovića po strani.

Gospodine Mirčiću, bez želje da vam dajem savete, radite šta vam je volja. Ne brinem se ja da li ćete vi preći cenzus ili ne. Na kraju krajeva, to u ovom trenutku niko ne može ni da zna. O tome će da odluče građani na izborima. Ja samo pokušavam da vam kažem da mi se čini, možda nisam u pravu, da se vi bavite temama koje apsolutno ne zanimaju građane Srbije. Ja sam slušao i danas konferenciju za novinare vašeg predsednika. Vi vodite neke ratove iz 2008. godine. To više nikoga ne zanima. Vi vodite rat protiv Tomislava Nikolića, vi pričate o doktoratu, odnosno o diplomi Tomislava Nikolića, o doktoratu Jorgovanke Tabaković.

Građane Srbije zanima - da li će imati posao, kakve će im biti bolnice, domovi zdrava, po kakvim putevima će da se voze, da li će im deca moći da studiraju, da li će moći da svojim starim roditeljima obezbede lečenje. To su teme koje zanimaju građane Srbije. Na tome radi iz godine u godinu SNS. Kada biste mene pitali, kada biste mene pitali, ne morate da me pitate, ali vama u suštini nije konkurent na izborima SNS, teško da vi od SNS možete da uzmete neki procenat glasova, vi treba da udarite po Bošku Obradoviću, tamo je vaše biračko telo.

Vi se bavite Tomislavom Nikolićem, vi ste bavite Jorgovankom Tabaković. Vi ne možete jednostavno, kako da vam kažem, mentalno da iskoračite iz 2008. godine. Sada je 2019. godina a vi se bavite temama iz 2008. godine – Tomislav Nikolić ukrao mandate, Jorgovanka Tabaković uradila ovo ili ono.

Kako da vam kažem – to više nikoga ne zanima. To nikoga više ne zanima, ali nema veze, vi nastavite da pričate o tome. Meni to ne smeta. Ja vam samo kažem dobronamerno, nemojte uvek da tražite uzroke za poraz u tome što neko nekome meri pritisak ili mu da neku paštetu, brašno itd. ili mu ne da. Ne znam da li je, na kraju krajeva, to tačno. Ja to nikada u životu nisam radio i nikada nisam dobijao glasove za svoju stranku na taj način, ali hoću da vam kažem – zapitajte se malo vi jel vaša politika ono što zanima građane Srbije.

(Predsedavajući: Hvala.)

Jel je to ono što su životni interesi građana Srbije ili se bavite nekim temama koje danas u Srbiji apsolutno više nikoga ne zanimaju. Možda političke analitičare. Možda će jednog dana zanimate istoričare. Možda nekoga ko bude za 10,20 godina čitao šta se dešavalo u političkoj istoriji Srbije, ali kako da vam kažem, to nisu životne teme koje su interesantne građanima.

Pitam Nemanju Šarovića, ja sam Nemanju Šarovića pobeđivao u SRS. Šid, Ruma, Stara Pazova tamo su radikali bili na vlasti.

Neka Nemanja Šarović kaže, u kojoj to beogradskoj opštini je on pobedio DS? Nije pobedio ni u jednoj, a imao je na raspolaganju daleko, daleko veći stranački budžet, nego što sam imao ja. Ali, neću više da se bavim Nemanjom Šarovićem, ja mislim da on više ni u SRS nikoga ne zanima.

Kaže Nemanja Šarović da sam sve lagao i da nemam nikakve rezultate. Za razliku od Nemanje Šarovića koji u Srbiju nije doveo ni jednog investitora, ja sam zahvaljujući podršci Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, u Rumu doveo šest investitora i šest fabrika. Danas u Rumu svakoga dana na posao u te fabrike dolazi hiljadu ljudi, samo hiljadu ljudi iz Beograda i Novog Sada, ne računajući okolne opštine u Sremu.

(Aleksandar Šešelj: A u Hrtkovcima?)

Pa, što se tiče Hrtkovaca, kažite mi, da li vam je SNS pravila bilo kakav problem oko postupka koji se vodio protiv vašeg oca? Da li je država Srbija pravila povodom toga bilo kakav problem? Sam Aleksandar Vučić je rekao javno na televiziji - nije Vojislav Šešelj paket pa da ga malo isporučite, a ja malo da vam ga vratim. Ko je zaštitio troje srpskih radikala da ne budu isporučeni u Haški tribunal zbog nepoštovanja suda?

Nemojte time da se služite.

Što se tiče izbornih rezultata 2012. godine, znate vi vrlo dobro zašto mi tada, dakle, SRS, mi tada, nije prešla cenzus. Zato što je Vojislav Šešelj doneo odluku da se promeni predsednički kandidat i vi to znate vrlo dobro, samo što vi to sami sebi nećete da priznate.

Ne bi SRS pobedila na tim izborima, ali bi prešla cenzus i to vam je rekao i Dragan Todorović. Dragan Todorović je lično rekao Vojislavu Šešelju, bio sam prisutan na tom predsedničkom kolegijumu - pa, Vojislave radiš isto ono što je radio Slobodan Milošević, napadali smo Slobodana Miloševića zbog Mire Marković, a sada ti kandiduješ svoju ženu za predsednika. Kandiduj se ti, nije ti prvi put da se kandiduješ iz zatvora.

Nije ga poslušao. Nije stvar u tome da li sam ja trebao da bude predsednički kandidat, nisam imao nikakve šanse da pobedim, niti je bilo ko iz SRS imao šanse da pobedi na predsednički izborima te 2012. godine, ali smo imali šansu da pređemo cenzus i da uđemo u parlament, a to što nismo ušli u parlament za to je kriv predsednik SRS. To sam mu i rekao 2016. godine…

Samo se vi smejte, ja vam kažem ovo zato što želim da podelim sa vama neka dobra iskustva.

Zahvaljujem se gospodine Arsiću.

Javljam se po članu 27. Želim samo da obavestim narodne poslanike i gospođu Vjericu Radetu da će nam se gospodin Pašalić, Zaštitnik građana pridružiti negde oko 14,00 časova. On se nalazi u službenoj poseti Kipru. Kipar je prijateljska država Republici Srbiji. Ta poseta je ranije bila prikazana. Sticajem okolnosti mi smo raspravu o njegovim predlozima za zamenike Zaštitnika građana počeli danas, ali će nam se gospodin Pašalić za otprilike tri časa pridružiti, tako da ćete imati prilike da mu postavite sva ova pitanja koja ste postavili maločas.

Ono što sam samo hteo da kažem jesu dve stvari. Prva stvar je da mi nije do kraja jasan stav gospođe Radete, vezan za instituciju Zaštitnika građana. Ona kaže da nama ta institucija nije potrebna, a ja samo želim da je podsetim da je institucija Zaštitnika građana ustavna kategorija. Takođe, želim da je podsetim da je Ustav Republike Srbije bio na referendumu i da nije bilo, između ostalog, i Srpske radikalne stranke, tada jedinstvene, taj Ustav na referendumu ne bi prošao. Tako da me čudi sada, posle toliko godina, da se promenio stav o nečemu što je ustavna materija.

Što se tiče te floskule koja se ponavlja iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, kako je država Srbija nešto otela penzionerima, opet da podsetim gospođu Radetu da postoji meritorna odluka Ustavnog suda Srbije, koji je rekao da je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a kada je nešto u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao ovaj zakon, onda ne može biti reči ni o kakvom otimanju.

Eto, samo toliko i nadam se da ćemo raspraviti nastaviti dalje u konstruktivnom tonu, onako kako smo je i počeli.

Član 107, gospodine Arsiću.

Ja sam govorio o periodu kada je Ustav Republike Srbije pisan i kada je Ustav Republike Srbije izglasan u Narodnoj skupštini, a to je bila, ako se ne varam, i kao što vi dobro znate, 2006. godina. Ja sam znači govorio o periodu pre nego što je došlo do raskola u SRS.

Takođe, želim da vas podsetim da je u tim pregovorima oko pisanja Ustava upravo učestvovao čovek koji je iz nekih razloga vaša noćna mora, a to je Tomislav Nikolić. On je bio predstavnik SRS i on je dobijao direktno instrukcije od Vojislava Šešelja o tome šta je za SRS prihvatljivo a šta nije prihvatljivo u nacrtu Ustava. Slažemo se oko toga da nije bilo SRS, tada jedinstvene, sa Tomislavom Nikolićem kao zamenikom predsednika SRS, Ustav Republike Srbije, onakav kakav danas imamo, a koji, između ostalog, podrazumeva ne samo instituciju Zaštitnika građana, nego podrazumeva i preambulu Ustava Republike Srbije po kojoj je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, i u normativnom delu se KiM definiše kao autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije, dakle, da nije bilo te i takve jedinstvene SRS, teško da bi Ustav Republike Srbije na referendumu prošao. Jer, kao što se sećate, Demokratska stranka i Boris Tadić su formalno podržali Ustav Republike Srbije, ali na terenu opštinski odbori DS su faktički bojkotovali referendum, odnosno pozivali su svoje članove da na referendum nije potrebno da se izađe.

Mi smo tada bili odlučni da se Ustav podrži, jer smo znali da je to kritični momenat za odbranu državu Srbije, pre svega kada je u pitanju Kosovo i Metohija, a, naravno, za nas je bilo prihvatljivo i da deo ustavne materije postane i institucija Zaštitnika građana, zato što je to institucija koja danas postoji u više od stotinu zemalja u svetu i smatrali smo da nema razloga da Zaštitnik građana ne postane državni organ i u Republici Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već u više navrata rekao da je Đorđe Vukadinović u političkom smislu opštinsko dete. On nije ničiji.

Kada ga pitate, jesi li Đilasov? Nisam. Jesi od Vuka Jeremića? Nisam. Jesi od Boška Obradovića? Nisam. Čiji ste vi, gospodine Vukadinoviću? Kome vi pripadate? Sad kažete da niste ni Vlah, nego da ste Srbin, pa onda kažete – ali, ja nisam menjao državljanstvo. Valjda ste toliko pismeni da znate da državljanstvo nije isto što i nacionalna pripadnost. Nismo mi vama rekli da ste vi postali državljanin neke druge zemlje, nego da ste promenili nacionalnost, što jeste uradili.

Krajnje je licemerno da se neko ko je navodno Srbin, kandiduje na listi vlaške nacionalne manjine, a kandidovali ste se samo iz jednog razloga, krajnje lukrativnog, da biste ušli u parlament, jer niste mogli da uđete u parlament ni na jedan drugi način, nego na listi neke nacionalne manjine, kao što je rekao gospodin Rističević, zato što za nacionalne manjine ne važi zakonski cenzus, nego prirodni cenzus. Ali, sticajem okolnosti uspeo je u parlament te 2012. godine da uđe samo Nikola Tulimirović, ali ne i vi, iako ste bili drugi na listi vlaške nacionalne manjine.

Tačno je da sam čitao ocene Aleksandra Vučića i mogu da ih pročitam ponovo. Čitao sam ih zato što oni, koji nam stalno spočitavaju kako imamo lažne diplome, lažne doktorate, kako smo završili ne znam ni ja kakve fakultete, svoje diplome ne smeju da pokažu. Ja sada pozivam vas, gospodine Vukadinoviću, vi ste jedan uman čovek, vi ste znamenita ličnost na srpskoj političkoj sceni, vi ste znamenita ličnost u srpskom, a bogami i u vlaškom narodu, pokažite vi svoju diplomu, pokažite vi vaše ocene. Neka to uradi Dragan Đilas, neka to uradi Vuk Jeremić. Vuk Jeremić, čijoj stranci pripadate i u čijem poslaničkom klubu sedite, je magistar fizike, i kada su ga novinari pitali kako glasi II Njutnov zakon, čovek nije imao pojma. Ja vas sad pitam, kakav je to magistar fizike?

Ovde ste govorili niz neistina o jednom poslaniku, koji se zove Marijan Rističević.

Ali, nema veze, kao Vlah ne morate da se razumete u srpski jezik baš previše, ali vidim da se razumete u pare. Da, da, razumete se u pare. Primili ste 2.400.000 dinara, bez javne nabavke, to je vođeno kao javna nabavka male vrednosti. Da, vi, odnosno vaša firma. Vi spominjete, kažete ovi iz SNS se bave nekim biznisom, imaju firme, pa, vi imate firmu, vi ste od „Nove srpske političke misli“ napravili firmu, i na ime toga što imate firmu koja se zove „Nova srpska politička misao“ dobili ste od Državne lutrije Srbije 2.400.000 dinara da ispitate javno mnenje kako žive građani Srbije.

Sad postavljam jedno pitanje, u kojoj to državi na svetu, u kojoj to civilizovanoj demokratskoj državi, gospodine Vukadinoviću, Državna lutrija Srbije sprovodi istraživanje na temu da li su građani Srbije ili građani bilo koje druge države zadovoljni svojim životom? Kakve to veze ima sa državnom lutrijom? Kakve to veze ima sa igrama na sreću? Nema apsolutno nikakve.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Evo, gospodin Vukadinović je rekao da je on vršio istraživanje mnenja za potrebe Državne lutrije Srbije, a u svrhu izborne kampanje. Koliko znam, Državna lutrija Srbije ne učestvuje na izborima. Da, da, samo vi pokazujte da sam ja lud, ali evo ovde na papiru imam ugovor iz oktobra 2009. godine koji ste potpisali sa Državnom lutrijom Srbije, direktorica Državne lutrije Srbije je bila Tijana Anđelić. Je li Tijana Anđelić, gospodine Vukadinoviću bila kadar DS? Da ne kažem da je bila kadar lično Borisa Tadića.

I šta sad mislite, da smo mi ovde svi mala deca, pa ne znamo da su DS i Boris Tadić finansirali vas i vašu firmu koja se zove Istraživačko-informativni centar "Nova srpska politička misao" da sprovedete istraživanje javnog mnenja, i to zamislite za koga, za Državnu lutriju Srbije, sa pitanjem "Da li ste zadovoljni životom u Srbiji"? Šta to ima veze sa osnovnom delatnošću Državne lutrije Srbije? Kakve veze ima Državna lutrija Srbije sa pitanjem kako građani Srbije žive? Državna lutrija se, kao i svaka lutrija, bavi organizovanjem igara na sreću i apsolutno je ne zanima kako žive građani bilo koje države, pa i države Srbije.

Ovo je bio način kako da se finansira "Nova srpska politička misao", a da građani Srbije to ne primete i način kako da vi afirmišete politiku DS i Borisa Tadića, a da opet građani Srbije to ne primete. Ali, evo, vidite, mi smo uspeli da dođemo do tog ugovora iz koga se vidi da ste vi 2009. godine na ime navodnog istraživanja javnog mnenja koje ste sproveli za potrebe Državne lutrije Srbije, a u svrhu učestvovanja Državne lutrije Srbije na parlamentarnim izborima, tako ste maločas rekli, dobili 2.400.000 dinara, i to su činjenice.

Ono što zamerate Marijanu Rističeviću, ja mislim da je krajnje licemerno. On je čovek rekao da je bio DOS-u, ali ste u DOS-u bili i vi ali to nećete da kažete. Meni možete da kažete sve, ali ja nisam bio u DOS-u. Ja sam se protiv DOS-a borio sve vreme i u SRS i borim se i danas. Ali vi ste izabrani sad u ovom sazivu, niste uspeli 2012. godine kao pripadnik vlaške nacionalne manjine, to vam nije pošlo za rukom, ali ste 2016. godine izabrani na listi DSS, da vas podsetim gospodine Vukadinoviću. To je ona ista DSS, koja je pustila na slobodu Fljoru Brovinu, Aljbina Kurtija. To je ista ona DSS koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a vi kažete da ste protiv EU. To je ista ona DSS za vreme čijeg mandata su sprovedene brojna pljačkaške privatizacije u Srbiji, a vi kažete da ste protiv toga. To je ista ona DSS koja je sa NATO paktom zaključila čitav niz međunarodnih sporazuma kojima se NATO paktu, njihovom osoblju, njihovim vojnicima i oficirima garantuje diplomatski status na celoj teritoriji Republike Srbije, ne samo na Kosovu i Metohiji, a vi ste navodno protiv NATO pakta. To je ista ona DSS koja je ćutala kada se dešavao pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji, a vi ste navodno veliki zagovornik odbrane Srba na Kosovu i Metohiji. To je ista ona DSS koja je ćutala kada su Šiptari na Kosovu i Metohiji proglasili nezavisnost, pa je vaš finansijer Boris Tadić tog 17. februara 2008. godine, jer nije smeo da se suoči sa građanima Srbije koji su protestvovali protiv toga, izmislio službeno putovanje u Rumuniju, a Vojislav Koštunica, vaš politički šef se zavukao negde u mišiju rupu da ga niko ne vidi.

Dakle, vi ste ne pripadnik DOS-a, znači vas treba negde izložiti u političkom muzeju i pokazivati – evo, ovakvi ljudi su nam vodili državu od 2000. do 2012. godine i zato građani Srbije, nemojte da se čudite što nam je država bila razvalina kad ste vi sišli sa vlasti 2012. godine.

Zahvaljujem se, gospodine Milićeviću.

Moram da reagujem zato što je u više navrata pomenuta SNS i to od strane dvojice kolega iz SRS.

Pre svega, ja ne mogu da prihvatim tezu da je Ustavni sud Srbije režimski sud. On nije režimski sud, to je sud koji ceni ustavnost zakona i drugih propisa sa Ustavom Republike Srbije. Da li se nekome sviđaju odluke Ustavnog suda ili ne, to je druga stvar, ali bez obzira da li vam se neka odluka Ustavnog suda sviđa ili ne možete da kažete da je Ustavni sud Republike Srbije u ovom trenutku režimski sud.

Vezano za odluku Ustavnog suda da odbaci inicijativu za ocenu ustavnosti tzv. „Briselskih sporazuma“, odnosno prvog Briselskog sporazuma iz 2013. godine, jedan kolega mislim da nije upotrebio baš najtačniju i najprecizniju formulaciju. Naime, Ustavni sud je rekao da on ne može da ceni ustavnost Briselskih sporazuma zato što su Briselski sporazumi politički akti, a ne međunarodni ugovori.

To da je Briselski sporazum međunarodni ugovor, to su pokušali da iskoriste politički protivnici, pre svega Aleksandra Vučića i SNS, i hteli su u stvari time da kažu kako smo mi indirektno priznali nezavisnost Kosova i Metohije, jer smo zaključili međunarodni ugovor, a međunarodni ugovori se zaključuju samo sa stranim državama ili sa međunarodnim organizacijama, a Ustavni sud je zauzeo stav da nije u pitanju međunarodni ugovor, nego da je u pitanju politički akt.

Uostalom, Briselski sporazum nije ratifikovan u Narodnoj skupštini Republike Srbije po zakonu kojim se ratifikuju međunarodni ugovori tako da je to još jedan argument da Briselskim sporazumima ništa nije urađeno na štetu Srbije i na štetu srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji.

Što se tiče onoga što je rekao gospodin Šešelj. Ja razumem, gospodine Šešelj, da vi kao opoziciona stranka imate puno pravo da istrajavate na određenim tezama koje u javnosti lepo zvuče, ali ono što moram da kažem zbog te iste javnosti, javni izvršitelj, dakle oni se zovu javni, a ne privatni izvršitelji, javni izvršitelji nisu subjekti koji donose rešenja o izvršenju. Rešenja o izvršenju i dalje donose sudovi i nije tačna ta vaša teza da su sudovi isključeni iz izvršnog postupka, odnosno iz postupka obezbeđenja.

Dakle, rešenje o izvršenju i dalje donosi sud. Javni izvršitelj je samo neko ko faktički sprovodi ono što piše u rešenju o izvršenju. Ono oko čega možemo da se složimo to je da se preispitaju tarife za radnje koje sprovode javni izvršitelji, o tome može da se razgovara, ali nije tačna teza, i to kažem zbog građana Srbije, da je SNS ukinula sudsku nadležnost kada je u pitanju izvršenje, bilo na pokretnim, bilo na nepokretnim stvarima.