Zaista, gospođo Đukić-Dejanović, vi me uvek nasmejete kad izlazim za ovu govornicu. Uvek me upozoravate da imam 15 minuta, pa znam, čitao sam Poslovnik isto koliko i vi, nema razloga da me uvek na to podsećate. Neću upotrebljavati neke reči koje vređaju dostojanstvo Narodne skupštine, mislim da to nisam nikada ni činio.
Samo bih želeo da konstatujem da su ovi građani pokorni koji sede u ovoj fantomskoj poslaničkoj grupi mnogo nervozni, ne znam zbog čega. Uvek imaju potrebu da pričaju o tome kako su pošteni.
Mene to uvek podseti na jednu poljsku narodnu izreku, koja kaže - kad ti gost dođe u kuću, a priča o svom poštenju, odmah prebroj kašike.
Ovaj amandman je podneo takođe jedan građanin pokorni, od koga je SRS napravila političku ličnost, koji je bio, ako se ne varam, član gradskog veća za saobraćaj u Novom Sadu, i koji se jedne noći probudio i shvatio da mu se u SRS više ništa ne dopada izuzev jedne stvari - dopada mu se poslanički mandat. Neću više o njima.
Što se tiče Kancelarije za saradnju sa medijima, vi ste, gospođo Dragutinović, za tu službu Vlade, koja je osnovana 2005. godine, predvideli ukupno 71.323.000 dinara. Ta kancelarija, po uredbi kojom je osnovana - treba da se bavi informisanjem javnosti o tome kakve su aktivnosti Vlade Republike Srbije i da se bavi internim informisanjem unutar same Vlade.
Rekao sam vam danas, gospođo Dragutinović, kada sam pričao o troškovima putovanja predsednika Republike - da je te troškove trebalo da opredelite imajući u vidu rezultate koje je predsednik Republike postigao, pa ako je postigao u prethodnom periodu dobre rezultate, a vi mu dajte i više od onoga što ste budžetom predvideli, ali ako nije postigao dobre rezultate, a očigledno nije, onda se postavlja pitanje koje kriterijume ste upotrebili kada ste došli do cifre da recimo predsedniku Republike treba u 2009. godini izdvojiti 43 miliona dinara za njegova službena putovanja.
Sad mene zanima kako ste došli do cifre da Kancelariji za saradnju sa medijima treba dati baš nešto više od 71 milion dinara. Kako je to Kancelarija informisala javnost Srbije o radu Vlade tokom 2008. godine?
Podsetiću vas samo na nekoliko epizoda koje govore o tome. Sećate se, kada je u februaru ove godine SRS organizovala veliki miting ispred bivše Savezne skupštine, sada Doma Narodne skupštine, koliko puta su mediji pod kontrolom Vlade umanjili broj prisutnih.
I to se desilo i kasnije, kada je SRS organizovala miting protiv diktatorskog režima Borisa Tadića, a povodom protivustavnog i protivzakonitog hapšenja Radovana Karadžića. I tada su mediji, pod kontrolom Vlade, nekoliko puta umanjili broj prisutnih i potpuno pogrešno preneli domaćoj i svetskoj javnosti šta se u stvari desilo na tom mitingu.
Mediji pod kontrolom Vlade su učinili sve da sakriju da je jedan od učesnika na mitingu, Ranko Panić, brutalno ubijen zbog prekomerne upotrebe policijske sile i tek kasnije, kada su poslanici SRS o tome govorili u Skupštini Srbije, ministar Ivica Dačić nije imao kud i morao je da obrazuje jednu komisiju koja je trebalo da ispita sve okolnosti tog slučaja.
Mediji pod kontrolom Vlade, gospođo Dragutinović, potpuno su obmanuli javnost Srbije i vezano za dolazak Misije Euleks na KiM. Sećate se da su svi mediji pod kontrolom Vlade, počevši od nacionalne televizije, pa do dnevnih novina, uporno insistirali na tome da Euleks na KiM dolazi na osnovu Rezolucije SB UN.
Mi smo vam ovde u raspravi o poverenju Vladi dokazali da apsolutno nikakve rezolucije nije bilo, da je usvojeno samo predsedničko saopštenje. Suština predsedničkog saopštenja je da se pozdravljaju napori Beograda i Prištine da se namiran način dođe do rešenja problema KiM i ništa drugo.
Ni u jednoj jedinoj rečenici ne pominje se misija Euleks, ne pominje se činjenica da će ta misija da zameni u potpunosti misiju Unmika na KiM, koja je uspostavljena Rezolucijom SB 1244.
Je l' treba da vas podsećam, gospođo Dragutinović, na činjenicu da su vaše kolege u Vladi Srbije davale potpuno oprečne izjave o uticajima svetske ekonomske i finansijske krize na srpsku privredu? Setite se da je najpre Božidar Đelić rekao, zahvaljujući činjenici što Srbija nije član EU, da će nas ta svetska kriza potpuno da zaobiđe, ne da neće imati negativne posledice, nego će imati blagotvorno dejstvo na srpsku privredu.
Nekoliko dana kasnije ste se sabrali, sabrali ste činjenice, oduzeli, videli kako stoje stvari i došli do zaključka da će svetska ekonomska kriza, nažalost, da pogodi i Srbiju.
Onda su mediji pod kontrolom Vlade uporno izbegavali da obaveštavaju javnost o tome da se svakog dana ispred zgrade Narodne skupštine, ispred zgrade Vlade Srbije, ispred zgrade Predsedništva Srbije okupljaju građani, nezadovoljni ekonomskim položajem u koji su bačeni lošom ekonomskom politikom ove vlade.
To su samo neke činjenice koje govore o tome kako je Kancelarija za saradnju sa medijima uticala na kreiranje medijske slike o tome šta se dešava u Srbiji.
Rekao sam, gospođo Dragutinović, više puta, ali izgleda da Vlada Srbije to uporno ignoriše, neprestano poručujete građanima, ne vi lično, nego i vaše kolege u Vladi Srbije, da zbog teške ekonomske krize građani Srbije treba da stežu kaiš. Na prvi pogled, ta poruka je sasvim logična, pa i opravdana.
Ali, kada nekome poručujete da steže kaiš, ako ste malo moralan čovek, onda najpre treba da krenete od samoga sebe. Ne mislim na vas, gospođo Dragutinović, duboko vas poštujem i cenim to što sedite ovde u Narodnoj skupštini dok traje rasprava, za razliku od nekih vaših kolega koji su ovde šetali, slali SMS, dobacivali narodnim poslanicima itd.
Kad kažem vi, ne mislim Diana Dragutinović lično, nego Vlada Srbije, nemojte sebe da poistovećujete sa njima.
Očigledno je da Vlada Srbije ne radi ništa da ona stegne kaiš. Sve one silne službe, pa i ova kancelarija za saradnju sa medijima, sve one silne agencije, sva ona silna ministarstva, sve silne posebne organizacije koje su postojale od 2001. godine do danas biće, zahvaljujući ovoj vladi Srbije, žive i zdrave i u 2009. godini.
Niste predvideli ukidanje nijednog ministarstva, nijedne agencije, nijedne službe, nijedne kancelarije. Naprotiv, dokazali smo vam u načelnoj raspravi o budžetu da ste za te budžetske korisnike, kao i za razne kabinete, predsednika Republike, predsednika Vlade, prvog, drugog, trećeg i četvrtog potpredsednika Vlade, opredelili znatno više finansijskih sredstava u 2009. godini nego u 2008. godini.
To je loša poruka koju šaljete građanima Srbije zato što država i državni aparat ne radi ništa da olakša ove posledice ekonomske krize. Jasno je da vi ovim budžetom sav teret ekonomske krize svaljujete na građane. Država će da bude isto onoliko glomazna, isto onoliko rasipnička, isto onoliko bahata u 2009. godini, koliko je bila u 2008. godini. Rekao sam vam, gospođo Dragutinović, da je sjajan primer za to način na koji ste počeli da obrazlažete budžet Srbije za 2009. godinu. Vi ste, kao jedna učtiva dama, svoju raspravu započeli jednim izvinjenjem i to razumem. Vi ste se izvinili građanima Srbije i narodnim poslanicima zbog činjenice da je Vlada Srbije 45 dana u docnji, da je 45 dana nakon zakonskog roka dostavila budžet u skupštinsku proceduru.
Taj vaš gest je politički korektan, ali je žalosno, gospođo Dragutinović, što sutra građani Srbije neće imati kome da se izvinjavaju, odnosno njihovo izvinjenje neće imati ko da čuje i uvaži, kada zbog teške situacije u kojoj se nalaze, između ostalog i krivicom ove vlade, ne budu mogli da plate porez, ne budu mogli da plate razne administrativne i sudske takse, kada ne budu mogli da plate školarinu svojoj deci ili da plate lečenje sebi ili svojim bolesnim roditeljima.
Vi ste se kao Vlada "izvukli" iz čitave ove situacije jednim izvinjenjem, ali sutra u 2009. godini teško da će građani Srbije imati kome da se izvinjavaju. Recimo, ova kancelarija za saradnju sa medijima, pa i ove druge kancelarije, pogotovo ove agencije, bile su dobar primer da se pokaže koliko je Vlada Srbije spremna da steže kaiš. Mogli ste da ukinete neku agenciju. Sama EU vam poručuje preko svojih izveštaja da te agencije nisu davale bilo kakve rezultate otkako su osnovane.
Čitajte izveštaj Saveta Evrope o tome kakav je napredak Srbija postigla od 2001. godine pa do danas. Mnoge reči kritike su upućene na rad i ministarstava i Vlade, a pogotovo na račun brojnih agencija. Ako vam nije dovoljno ono što vam opozicija govori u Skupštini Srbije, ako ste zaista evropejci, kakvima se prikazujete, zašto niste uvažili makar jedan argument od onoga što vam govore vaši navodni prijatelji i saveznici iz Saveta Evrope?
Mi smo vam ovde čitali, čitao sam vašoj koleginici, gospođi Malović, mišljenje evropskih sudija o setu pravosudnih zakona koje ste vi dostavili. Ni traga ni glasa od bilo kakvih evropskih standarda. Mnogi ugledni profesori sa pravnih fakulteta su vam rekli da to što predlažete u vašim zakonima nije dobro.
Stručna javnost, sudije, tužioci, građani su vam uputili niz pisama, mejlova itd. u kojima su vas molili da ne radite to što radite, i vi ste sve to pogazili, i vi ste na silu boga doneli ove pravosudne zakone, čak ste terali vaše poslanike, što se graniči sa političkom perverzijom, da glasaju protiv amandmana koje su sami podneli. Mi u takvom ambijentu pokušavamo da usvojimo budžet za 2009. godinu.
Zaista, gospođo Dragutinović, vašu poruku da treba stezati kaiš nijedan građanin neće shvatiti ozbiljno.
Građani će stegnuti kaiš, ne zbog vaših poruka, nego zato što će ih sila ekonomske nužde na to naterati. Vodite računa da i granice tog narodnog strpljenja i tolerancije ipak postoje. Nemojte suviše da isprobavate kolike su granice narodnog trpljenja i narodnog poniženja. Nemojte da se zanosite činjenicom da će vas EU zaštititi od narodnog gneva.
Ne treba da vas podsećam da je i Grčka, ne samo članica EU, nego članica i NATO pakta, pa ni EU, ni NATO pakt nisu uspeli da zaštite grčku vladu od grčkog naroda. Vi ste, gospodo, daleko i od EU, doduše NATO paktu ste malo bliži, ali još uvek niste formalno član, pa kao što EU nije uspela da zaštiti grčku vladu od grčkog naroda, verujte mi neće ni vas da zaštiti od građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, dozvolite mi da vas, u vreme kada Srbijom vlada velika ekonomska kriza, a u 2009. godini će biti još veća, u trenutku kada predsednik Republike Boris Tadić poziva građane da motkama brane svoja radna mesta, da vas upoznam sa jednom pojavom klasičnog kriminala u opštini Stara Pazova, a čiji su glavni protagonisti, na vašu žalost, ljudi iz DS.
Naime, u opštini Stara Pazova nalazi se jedan veliki potez zemljišta, tzv. novobanovačka petlja, u blizini aerodroma Batajnica. To zemljište je po važećem prostornom planu poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište hoće da uzurpira jedna firma koja se zove "Log centar" d.o.o. Beograd.
Oni su već sada kupili od seljaka u opštini Stara Pazova 54 hektara poljoprivrednog zemljišta, po ceni od četiri evra po kvadratu. Šta sada oni hoće? Oni hoće da se poljoprivredno zemljište prevede u građevinsko zemljište. Kad se poljoprivredno zemljište prevede u građevinsko, onda tržišta cena tog zemljišta, koja je trenutno četiri evra po kvadratu, postaje već čak do 7-8 puta.
Evo kako su seljaci varani. U tu prevaru su, nažalost, uključeni ljudi iz poreske uprave, gospođo Dragutinović. Oni su seljacima plaćali 30% cene poljoprivrednog zemljišta. Seljacima su obećali da će ostatak, odnosno 70% cene biti isplaćeno kad se zemljište od poljoprivrednog prevede u građevinsko.
Onda su sa tim ugovorima odlazili u poresku upravu u Staroj Pazovi i tamo su plaćali porez na prenos apsolutnih prava, kao da su seljacima isplatili punu cenu, a ne samo 30% cene. Poreska uprava je na ugovore o kupoprodaji poljoprivrednog zemljišta stavljala klauzulu da je porez na prenos apsolutnih prava plaćen i sa tim ugovorima, na kojima je stajala klauzula plaćenog poreza, ovi ljudi iz firme "Log centar" Beograd odlaze u Opštinsku sud u Staru Pazovu i tamo su se uknjižavali kao vlasnici tog poljoprivrednog zemljišta, podsećam vas, za sada je u pitanju 54 hektara zemljišta.
Ta firma se uknjižila kao vlasnik tog zemljišta, iako seljacima nisu isplatili 70% cene i pitanje da li će ikada i da isplate, jer im je poreska uprava stavila klauzulu da je porez na prenos apsolutnih prava plaćen i oni su se već uknjižili kao vlasnici.
U čemu je kriminal DS? Dok je predsednik opštine Stara Pazova bio srpski radikal Srđa Komazec, od 2004. do 2008. godine, završen je prostorni plan opštine Stara Pazova, ostalo je samo da se izglasa u SO Stara Pazova.
Dakle, prošao je svu moguću proceduru. Tada je bilo nadležno ministarstvo za kapitalne investicije i dalo je saglasnost, prošao je termin za javno objavljivanje, za stavljanje primedbi itd. Ostalo je samo da se izglasa u lokalnoj skupštini.
U međuvremenu dolaze izbori, u međuvremenu dolazi do promene vlasti u opštini Stara Pazova. Trenutno su na vlasti u opštini Stara Pazova sedam partija, od kojih je stub te koalicije DS. Oni nisu mogli za vreme predsednika opštine srpskog radikala Srđe Komazeca da to zemljište prevedu iz poljoprivrednog u građevinsko. Prosto, čovek nije hteo da dozvoli da se krši zakon i da se seljaci varaju.
Prošle 2007. godine, Opštinski odbor DS iz Stare Pazove, sa potpisom gospodina Jovana Tišme, upućuje jedno pismo firmi "Log centar" Beograd.
Pazite kako pismo glasi: "Predmet: "Log centar" Novi Banovci, robno-transportni centar. Upoznati smo sa činjenicom da planirate izgradnju robno-transportnog centra na lokaciji pored auto puta E 75 na izlasku za Nove Banovce, zbog čega je izdvojeno 300 miliona evra, što omogućava otvaranje 3.500 radnih mesta.
Takođe nam je poznato da ste se obraćali pojedinim ministarstvima i analognim pokrajinskim organima, u cilju da vam se pomogne u izvršavanju ovih poslova, te da ste od njih dobili podršku.
Blokada koja postoji u opštini Stara Pazova od strane predsednika opštine gospodina Srđe Komazeca nama nije razumljiva, jer ulaganje predviđenih sredstava i zapošljavanje velikog broja radnika je u opštem interesu opštine i njenih građana.
U ovakvim okolnostima potvrđujemo da mi, kao DS, koja čini Vladu Republike Srbije, podržavamo vaše opredeljenje za ulaganje u našu opštinu. Stoga se obavezujemo da ćemo stvoriti uslove za realizaciju projekta i omogućiti izdavanje svih dozvola potrebnih za realizaciju ovog projekta, koje su u skaldu sa pozitivnim propisima Republike Srbije".
Bivši predsednik opštine Srđa Komazec im je lepo rekao: možete da dobijete druge parcele koje su sada, po postojećim urbanističkim planovima, građevinsko zemljište, ali ne možete tu da gradite bilo šta, jer je to poljoprivredno zemljište i ostaće poljoprivredno po novom prostornom planu, čija je izrada dovedena do kraja.
U pitanju je potez zemljišta koji se nalazi u blizini reke Dunav i opština Stara Pazova nije htela da dozvoli da se tu poljoprivredno zemljište prevodi u građevinsko, zato što je to trebalo da bude jedna vrlo atraktivna turistička zona u blizini reke Dunav.
Inače, za vreme dok je predsednik opštine bio Srđa Komazec, u opštini Stara Pazova, koja je bila jedna od najrazvijenijih opština u Srbiji u to vreme, ali to se, nažalost, nije znalo, jer su opština Stara Pazova i SRS bila u medijskoj blokadi, na raspolaganju je bilo 1.520 hektara zemlje za izgradnju investicionih objekata, i to u Krnješevcima 600 hektara, u Novoj Pazovi 100 hektara, u Staroj Pazovi 800 hektara.
Pored fabrike sladoleda "Nestle", duž autoputa Beograd-Novi Sad, predsednik opštine Srđa Komazec, zajedno sa svojim timom, opremio je 120 parcela za izgradnju investicionih objekata, od čega je 95 prodato i veći deo je izgrađen. Zahvaljujući naporima gospodina Srđe Komazeca, opština Stara Pazova je od 2004. do 2008. godine bila jedna od najuspešnijih i najrazvijenijih opština u Republici Srbiji.
Dok je SRS vršila vlast u opštini Stara Pazova, nismo hteli da dozvolimo da se na tom potezu zemljišta poljoprivredno zemljište prevodi u građevinsko zemljište, nismo hteli da dozvolimo da se varaju seljaci, da se otima poljoprivredno zemljište po skandalozno niskim cenama i da se, nakon toga, prevodi u građevinsko zemljište.
Šta je najveća bruka i sramota vas iz DS? Ta firma "Log centar" u stvari nema nameru da tu bilo šta gradi. Oni hoće da poljoprivredno zemljište prevedu u građevinsko zemljište i kada to urade, da to građevinsko zemljište preprodaju po sedam ili osam puta većoj ceni. Dakle, njima je zadatak samo da ostvare ekstraprofit na preprodaji zemljišta. Neće tu biti otvaranja nikakvih fabrika, niti novih radnih mesta.
I dok je Srđa Komazec bio predsednik opštine, ova firma "Log centar" nije uspela to da uradi, iako je bio vrlo jak pritisak i od DS i od resornih ministarstava. Šta se onda dešava kasnije?
Evo: "Republika Srbija, SO Stara Pazova, 23. decembar 2008. godine, poziv za sednicu na SO Stara Pazova za 26. decembar 2008. godine". Pazite kako ste ekspresno požurili da ovim kriminalcima omogućite da varaju i dalje seljake: "48. tačka dnevnog reda - pretres Predloga odluke o izradi plana generalne regulacije Banovaca (Stari Banovci, Novi Banovci i Banovci Dunav), na teritoriji katastarske opštine Stari Banovci i katastarske opštine Novi Banovci".
Juče je DS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, u SO Stara Pazova izglasala da se donese plan generalne regulacije Banovaca, koji je direktno suprotan prostornom planu. Prema prostornom planu, to zemljište ostaje poljoprivredno, ne može da se prevede u građevinsko. Vi jednim planskim aktom niže pravne snage u odnosnu na prostorni plan ovo zemljište iz poljoprivrednog prevodite u građevinsko.
Omogućićete kriminalcima iz ove firme da to zemljište otmu od seljaka, iako im nisu isplatili 70% cene, oni će da ostvare ekstraprofit, jer će cena tog zemljišta, kada bude građevinsko, da bude sedam ili osam puta veća nego što je sada. Onda ćete drastično da oštetite i opštinu Stara Pazova i njene građane, i onda od te vaše priče da ste za Evropu, za vladavinu prava, da ćete da stežete kaiš, jednostavno, neće biti ništa.
Evo, tako radite vi, gospodo iz DS, na ovakav način varate stotine seljaka u opštini Stara Pazova, otimate im novac. Nikada tim seljacima ostatak od 70% cene neće biti isplaćen.
Imao sam obavezu, gospođo Dragutinović, da vas sa ovom činjenicom upoznam. Molim vas da u Vladi Srbije pokrenete pitanje da se ovo što je urađeno juče u SO Stara Pazova stavi van snage. U opštini Stara Pazova ima sasvim dovoljno građevinskih parcela na kojima mogu da se grade investicioni objekti.
Ovaj potez zemljišta, koji se nalazi neposredno u blizini reke Dunav, sačuvajte. To treba da bude turistička zona. Nemojte da dozvolite raznim kriminalcima, kao što je ova firma, da na muci i nevolji seljaka ostvaruju ekstraprofit, da preprodaju posle to građevinsko zemljište.
Jer ponavljam, neće tu biti nikakvih fabrika, nikakvih novih radnih mesta. Ova firma se bavi samo preprodajom zemljišta i varanjem seljaka u Opštini Stara Pazova. Vaša obaveza je, gospođo ministar, kao člana Vlade Republike Srbije, da ovaj kriminal sprečite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, danas je 27. decembar i, sticajem istorijske sudbine, amandman koji sam podneo na član 4. stav 5. zakona o budžetu odnosi se baš na AP Vojvodinu. Zašto kažem 27. decembar? Istoričari kažu, 27. decembra 1860. godine, bečki dvor je ukinuo autonomiju Srpskog vojvodstva.
Razlika je u tome, gospođo Dragutinović, što Srbi koji su se onda borili za autonomiju pokrajine Vojvodine i ovi koji se danas bore za autonomiju Vojvodinu imaju isto onoliko veze koliko gospod Isus Hristos ima veze sa inkvizicijom. Dakle, nemaju nikakve veze.
Gospođo Dragutinović, pokušao sam da shvatim smisao člana 4. stav 5. zakona o budžetu za 2009. godinu. Hoćete da odredba člana 4. stav 5. bude specijalne prirode u odnosu na član 61. Zakona o privatizaciji i bili ste motivisani brigom da se ostvari ono što piše u Ustavu Srbije, a to je da obim budžeta AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Čini mi se da Vlada Srbije nije dovoljno vodila računa o kontekstu kompletnog člana 184. Ustava Srbije.
U članu 184. propisano je da se AP finansira iz svojih izvornih prihoda i Ustavom je propisano da će se vrsta i visine izvornih prihoda AP odrediti zakonom, i zakonom je to zaista određeno. To je što se tiče Republike Srbije, kao države, u okviru čije teritorije se nalazi AP Vojvodina, sasvim dovoljno.
Zakonom je određeno koji su izvorni prihodi AP Vojvodine, a koji deo prihoda Republike Srbije pripada AP Vojvodini, i to je, što se tiče Republike Srbije, dovoljno. Pustite vi pokrajinskoj administraciji da svojom ekonomskom politikom i svojom politikom naplate izvornih prihoda AP Vojvodine obezbedi da budžet zaista AP iznosi 7% u odnosu na budžet Republike Srbije.
Ne razumem zašto vi sada pokazujete preteranu brigu za to da li će budžet AP Vojvodine zaista za 2009. godinu da iznosi 7% ili ne. Republika Srbija je uradila svoj deo posla. Sada prepustite pokrajinskoj administraciji u Novom Sadu da merama svoj ekonomske politike obezbedi svoj deo posla, odnosno da sa svoje strane omogući da budžet Vojvodine zaista iznosi 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Uopšte ne vidim kakav je smisao člana 4. stav 5. Zašto bi 90% cene koja se postigne prodajom NIS-a pripadalo baš AP Vojvodini. Zaista ne razumem. NIS je državno preduzeće.
Vi ste izgleda podlegli utisku ovih koji se bore "za autonomiju Vojvodine", a u stvari se zalažu za federalizaciju Srbije, da je NIS osnovan od strane AP Vojvodine, što nije tačno. NIS je državno i javno preduzeće. Uopšte ne razumem odakle vam ta potreba da vi sada udovoljavate svakom hiru autonomaša u Vojvodini, pa da sada njima poklanjate 90% cene koja se dobije prodajom NIS. Vodite računa, gospođo Dragutinović, o političkom kontekstu u kojem se usvaja Ustav, odnosno zakon o budžetu za 2009. godinu. Pre samo dva meseca Skupština AP Vojvodine, pre svega zahvaljujući DS, usvojila je Statut AP Vojvodine. Statut AP Vojvodine označava početak federalizacije Srbije.
Ovi što vam dobacuju vaši, oni pojma nemaju šta piše u Statutu. Njihovi su glasali po partijskoj dužnosti. Oni vam ne žele dobro. Ja vam zaista želim dobro. Pokušavam da vam objasnim šta je to loše i opasno u Statutu Vojvodine. Vi to od njih ne možete da čujete, jer se oni u to ne razumeju.
Oni su glasačka mašinerija. Da nešto vrede sedeli bi u Vladi, u ministarstvima. Poslali su ih ovde da pritiskaju zeleno dugme kada dođe dan za glasanje. Kada ste od njih čuli nešto pametno da su rekli za govornicom? Ne, oni dobacuju, šalju SMS. Nemojte njih da slušate.
Šta je to opasno u Statutu Vojvodine? Opasno je to što se Vojvodini daju ingerencije ili federalne jedinice ili potpuno suverene države. Oni koji vam kažu da to tako ne piše, ti vas lažu i oni vam ne žele dobro. Piše, jer ako Vojvodina ima pravo da ima svoju vladu, ako Vojvodina ima pravo, po Statutu, da osniva diplomatska i konzularna predstavništva u inostranstvu, da sa stranim državama zaključuje međunarodne ugovore, da ih ratifikuje, ako se Vojvodina definiše ne kao deo Republike Srbije, nego kao kaže se - evropska, demokratska regija, integrisana u sistem evropskih regija.
Pitam vas šta je to drugo nego u najmanju ruku federalna jedinica, pod uslovom da govorimo vrlo labavoj federaciji. U suštini reč je o suverenoj državi. Reč je o pokušaju da se na ovim prostorima, severno od Save i Dunava, restauriše Austrougarska monarhija.
Vi se brinete o tome da li će budžet AP Vojvodine zaista po svom obimu da iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. U članu 184. postoji još jedna odredba, na koju ste vi u Vladi Srbije potpuno zaboravili. Tačno je da piše da budžet Vojvodine u svom obimu treba da bude najmanje 7% u odnosu na budžet Srbije, ali piše još nešto.
Piše da se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koriste za finansiranje kapitalnih rashoda. Da li ste nekada pitali pokrajinsku administraciju u Novom Sadu, da li ste pitala Bojana Pajtića, da li zaista troši tri sedmine od ovog iznosa za finansiranje kapitalnih rashoda?
Znate li, gospođo Dragutinović, da je od 2002. do danas pokrajinska administracija postala isto onoliko glomazna koliko je glomazna državna administracija Republike Srbije? Znate li koliko su zaposlili svojih rođaka, prijatelja, tetaka, bratanaca itd. u pokrajinsku administraciju u Novom Sadu?
Znate li, kada uđete u Izvršno veće Vojvodine koliko tamo vidite nekih golobradih ljudi koji, pitanje je da li imaju adekvatnu školsku spremu, glume da su neki funkcioneri, da su neki eksperti? Znate li koliko troši Izvršno veće Vojvodine danas kada je DS primarna stranka u vlasti AP Vojvodine?
Da li ste se zapitali da li oni zaista tri sedmine budžeta troše za finansiranje kapitalnih rashoda ili pak troše tako što budžet Vojvodine praktično jede sam sebe, odnosno pokrajinska administracija budžet Vojvodine koristi pre svega za svoje sopstvene potrebe?
Znate li koliko su kupili skupocenih automobila za potrebe Izvršnog veća Vojvodine? Svaka sekretarica u Izvršnom veću Vojvodine vozi se u automobilima koji koštaju najmanje 20, 30, 40 hiljada evra?
Znate li čemu služi Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine? Služi da se u vreme izborne kampanje pomogne opštinskim odborima DS na teritoriji AP Vojvodine, da se asfaltiraju ulice i putevi po temperaturama ispod nule, po blatu, da se asfaltiraju ulice i putevi bez bilo kakvih tendera. Znate li da po Vojvodini sve ulice i puteve u opštinama i gradovima, gde je na vlasti DS, asfaltiraju mafijaši i tajkuni, bez bilo kakvih tendera?
Znate li da se iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine direktno prebacuju sredstva neposredno izvođaču radova? Ko u takvoj situaciji kada nema bilo kakvih papira, bilo kakvog tendera, bilo kakve konkurencije, ko može da iskontroliše koliko je para zaista otišlo u asfaltiranje ulica i puteva, a koliko je otišlo u džepove pojedinaca?
Ne postoji apsolutno bilo kakva kontrola. Zašto? Zato što ste vi Bojanu Pantiću i onima koji vode DS u Vojvodini dali potpuno odrešene ruke. Vi se ne mešate u prostor severno od Save i Dunava. To je njegov feud. On može da radi šta mu je volja.
Da li ste se nekad zapitali o ovim stvarima, koje su izuzetno bolne za građane koji žive na teritoriji AP Vojvodine? Da li ste se nekada zapitali, gospođo Dragutinović, evo opet vam dobacuju u želji da vas spreče da me saslušate, a zaista vam želim dobro, ali oni to ne razumeju, da li građani u Vojvodini zaista žive bolje u odnosu na građane iz ostatka Srbije, samo zato što imaju pokrajinsku administraciju u Novom Sadu?
Krajem 19. veka Vasa Pelagić je napisao jedno delo vrlo poučnog naziva "Koliko nas košta Bog i gospodar". Da li ste se vi nekada zapitali koliko nas košta ova i ovakva pokrajinska administracija u Novom Sadu? Niste.
Niste zato što polazite od jedne potpuno pogrešne premise, da je demokratska Srbija samo ona u kojoj Vojvodina ima stepen federalne jedinice, maltene država u državi i da nećete moći da uđete u EU ako od Vojvodine ne napravite nezavisnu državu.
Neko vas je prevario, gospođo Dragutinović. Francuska je najcentralizovanija država u svetu, pa je jedan od osnivača EU. Na teritoriji Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske nemate nikakve autonomne pokrajine. Znak jednakosti između izuzetno široke autonomije i evropskih integracija ne stoji. Neko vas je, gospođo Dragutinović, prevario.
Šta je suština mog amandmana? Republika Srbija je učinila ono što je njena ustavna obaveza, propisala koji su izvorni prihodi AP Vojvodine. Utvrdila je koliki se deo prihoda Republike Srbije izdvaja za AP Vojvodinu. Propisala je da obim budžeta, obim prihoda budžeta Vojvodine iznosi 7% u odnosu na budžet Srbije.
Vaš zadatak je, gospođo Dragutinović, završen. Pustite sada malo ovima koji imaju vlast u Vojvodini da se malo i oni pomuče da dostignu tu magičnu cifru od 7%.
Zašto im na lepe oči dajete 90% cene koja se postigne od prodaje NIS-a? Neće građani koji žive u Vojvodini od toga da vide bilo kakvu korist. Znate li koliko je nezaposlenih na teritoriji AP Vojvodini?
Znate li koliko je pustih sela u Bačkoj, Banatu i Sremu zato što je uništena poljoprivreda, zato što ništa nije bilo od oni predizbornih obećanja Bojana Pajtića, Nenada Čanka, Bojana Kostreša, da kada oni pobede, da će seljacima u Vojvodini da procvetaju ruže. Ništa od toga nema.
Najveći deo stanovništva Vojvodine grupisao se u nekoliko velikih gradova. Ostali delovi Vojvodine se prazne, pusti su. Nikakav boljitak ne postoji za građane Vojvodine, iako ona uživa status autonomne pokrajine, iako oni koji sada vrše vlast u Vojvodini hoće da od Vojvodine naprave nezavisnu državu.
Vodite računa, gospođo Dragutinović, o tome. Nemojte da budete slepi kod zdravih očiju. Nemojte da vas varaju, da nema evropske Srbije ako se ne stvari nezavisna država Vojvodina, lažu vas, nemojte to da dozvolite.
Namerno sam na početku svog izlaganja povukao paralelu između onih Srba koji su se u 19. veku borili za autonomiju Vojvodine i ovih sada koji se predstavljaju kao tzv. vojvođanski autonomaši. U 19. veku za autonomiju Vojvodine, gospođo Dragutinović, borili su se najbolji, najveći Srbi. Ljudi koji se nisu stideli da kažu da su Srbi, patrijarh Rajačić, Svetozar Miletić, Jaša Tomić itd.
Šta se desilo kasnije? Kada je trebalo da se stvori jedinstvena srpska država 1918. šta je rekao Jaša Tomić? Ideju autonomije Vojvodine treba odbaciti kao austrijsku starudiju. Šta će nam autonomna Vojvodina u našoj rođenoj srpskoj državi?
Ali, vi ste to zaboravili. Ovi koji se danas predstavljaju kao autonomaši, to su deca komunističkih funkcionera. Kakve veze imaju Boško Krunić, Živan Berisavljević sa patrijarhom Rajačićem ili Svetozarom Miletićem? Nikakve.
Dakle, vodite računa, gospođo Dragutinović, o tome. Nemojte ovim parama da gajite zmiju u sopstvenim nedrima. Oni koji sada vode autonomnu pokrajinu Vojvodinu su zmije (Predsednik: Vreme.) zato što pokušavaju da Vojvodinu odvoje od Srbije.

Gospođo Đukić-Dejanović, ako ste pažljivo slušali ono što je rekao gospodin Marko Đurišić, mogli ste da čujete da je on priznao da je opsovao majku Zoranu Krasiću i da mu je čak rekao da će to da se desi opet ako Zoran Krasić ne bude govorio onako kako to DS bude želela.
Ovde se po ko zna koji put danas, gospođo Kolundžija, pominje kako ne treba pominjati mrtve. To mogu da razumem, ali vi od 2000. godine ne radite ništa drugo nego pokojnog Slobodana Miloševića osuđujete i optužujete za sva zla ovog sveta.
Ako to ne boli, gospođo Đukić-Dejanović, ove iz DS, kojima očigledno ništa nije sveto, valjda vama iz SPS taj pokojni Slobodan Milošević nešto znači.
Vi ste lekar. Zar ste zaboravili da su ga na Vidovdan 2001. godine, suprotno Ustavu Republike Srbije, isporučili Haškom tribunalu? Zar ste kao lekar zaboravili da su ga u martu 2006. godine ubili u Haškom tribunalu zato što bolesnom čoveku nisu obezbedili adekvatno lečenje? Ako ste hrišćani, gospodo iz DS, gde piše da život Zorana Đinđića više vredi od života Slobodana Miloševića?
Razumem da vama smeta nastupa SRS kao opozicione stranke. Imate dovoljan broj glasova, izglasajte da se ukida parlament, radite bez parlamenta, radite bez zakona, na to ste ionako navikli, ali vodite računa o tome - ako na silu ućutkate poslanike SRS, progovoriće narod. Parlament možete da ukinete, narod ne možete.

Dame i gospodo poslanici, zahvaljujem se gospodinu Batiću što mi je omogućio da govorim pre njega.
Ova tačka dnevnog reda je dobar povod da se kaže još nešto o stanju u srpskom pravosuđu. Mi smo juče završili raspravu o predlogu budžeta za 2009. godinu. Ono što pada u oči kada je reč o državnim organima, a to je da su značajno povećana finansijska sredstva za rad državne administracije, odnosno za rad kabineta predsednika Vlade, kabineta predsednika Republike, zamenika predsednika Vlade, raznih potpredsednika Vlade, raznih agencija itd.
Juče ste mogli da čujete iz rasprave narodnih poslanika koliko su porasli indeksi u odnosu na 2008. godinu.
S druge strane, kada je reč o pravosuđu, značajno su smanjena finansijska sredstva za rad pravosudnih organa, iako bi tokom 2009. godine država trebalo da preduzme odgovarajuće mere, finansijske, organizacione i kadrovske prirode, kako bi konačno u Srbiji profunkcionisali pravosudni organi koji su obrazovani odgovarajućim zakonima, a koji do danas nisu počeli da funkcionišu.
Tu, pre svega, mislim na upravni sud, na apelacione sudove. Logično bi bilo da se onda poveća iznos iz budžeta za rad tih državnih institucija.
Međutim, frapantno je da tokom 2009. godine pravosuđe u Srbiji će, ako se usvoji ovaj budžet koga je predložila Vlada Srbije sa više od mesec dana zakašnjenja, u stvari raspolagati daleko manjim sredstvima nego što je to bilo tokom 2008. godine.
Ono što je činjenica, to je da Vlada Srbije u predlogu budžeta za 2009. godinu uopšte nije predvidela finansijska sredstva za isplatu recimo da su to otpremnine sudija koji će ostati bez posla. Jasno je da usvajanjem ovih poslednjih pravosudnih zakona u Skupštini Srbiji, da će se desiti lustracija sudija. Vi to tako ne nazivate formalno, u suštini to jeste čistka svih onih sudija koji su nepodobni režimu Borisa Tadića.
Postavlja se pitanje, šta će se desiti sa sudijama koje ostanu bez posla, a više od 100 opštinskih sudova je ukinuto u Srbiji poslednjim zakonima. Ne vidim na koji način ćete da obeštetite te ljude. Ne mogu da verujem da ćete im jednostavno reći, vi od danas niste sudije, idite na ulicu.
Tu ima sudija koje su po 10, 20, 30 godina provele u pravosuđu, ima dosta kvalitetnih sudija, ima sudija koje su ceo svoj radni vek sudile po Ustavu i zakonu. Sada samo zato što Vlada Srbije nije htela da prihvati apsolutno nijednu sugestiju poslanike iz opozicionih redova, došlo je do ukidanja velikog broja sudova. Sa ukidanjem velikog broja sudova naravno da će doći do otpuštanja sudija.
Ono što je takođe činjenica, to je da mi danas raspravljamo o prestanku sudijske dužnosti, a činjenica je da ova vlast, uključujući ne samo Vladu Srbije nego i predsednika Republike, čini sve da Srbiju gurne u neopisivu bedu i nesreću.
Pre svega, Vlada Srbije je drastično pogazila Zakon o budžetskom sistemu, koga je sama predložila u Skupštini Srbije 2002. godine. Budžet je stigao sa više od mesec dana zakašnjenja. Jedino što smo mogli da čujemo od predstavnika Vlade, a to je nekakvo lakonsko izvinjenje, eto, Vlada se izvinjava narodnim poslanicima i građanima Srbije što je brutalno prekršila Zakon o budžetskom sistemu.
Onda smo mogli da čujemo razna objašnjenja od predstavnika Vlade kada se u stvari javila ova svetska ekonomska kriza, do pre dva meseca Božidar Đelić je negirao da ta kriza uopšte postoji, pa je rekao da ta kriza postoji, ali da će ona imati blagotvorno dejstvo na srpsku privredu, jer smo mi izolovani od svetskih ekonomskih i finansijskih tokova, pošto još uvek nismo članica EU.
Pre nekoliko dana smo čuli od ministra finansija gospođe Dragutinović, kada smo raspravljali o poslednjim zakonima o osiguranju depozita, da je Vlada Srbije imala informaciju da se svetska finansijska kriza javila još u leto 2007. godine, ali da su se setili pre mesec ili dva dana da preduzmu odgovarajuće mere.
Onda ste imali onu čudesnu izjavu premijera Cvetkovića da je formiran nekakav tim koji treba da predloži mere Vladi Srbije i Narodnoj skupštini kako da se bore protiv ekonomske krize. Izađe guverner Narodne banke, s kojim očigledno nemate dobru komunikaciju, jer on govori jedno, vi govorite drugo, čovek kaže - nemam pojma da je formiran bilo kakav tim, a pogotovo ne znam da sam u tom timu.
Da bi stvar bila gora, sada na svetlost dana izbija otvoreni sukob između ministra odbrane Dragana Šutanovca i načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša. U čemu je razlika između njih dvojice? Samo u statusu u DS. Zdravko Ponoš je običan član DS, a Dragan Šutanovac je potpredsednik DS. Samo je u tome razlika.
Zašto se javio taj sukob? Zato što očigledno Boris Tadić pokazuje mišiće građanima Srbije. On sada pokušava da stvori neki rivalitet između civilnih i vojnih vlasti, između ministra odbrane i načelnika Generalštaba. Možda planira da on izađe kao neki mirotvorac koji će da pomiri ta dva člana, odnosno funkcionera DS.
Ako ste slušali ono što je rekao šef poslaničke grupe SRS, gospodin Dragan Todorović, situacija na KiM se pogoršava ne iz dana u dan, iz sata u sat. U takvoj situaciji, razbijati Vojsku Srbije, odnosno mutiti vodu kada je reč o odnosima između ministra odbrane i načelnika Generalštaba zaista je ravno nacionalnoj izdaji i nacionalnoj katastrofi.
SAD i EU su od 91. godine nanele mnogo zla Srbiji i srpskom narodu - i sankcije, a kada kažem sankcije, ne mislim samo na sankcije Srbiji i Crnoj Gori, nego i sankcije Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj; i bombardovanje, i medijsku satanizaciju. Sada pokušavaju da nam otmu KiM, preko svojih saveznika u Novom Sadu, pokušavaju na teritoriji suverene i međunarodno priznate države Srbije da naprave nekakvu novu državu, nezavisnu državu Vojvodinu. Pišu statut koji je u 90% svojih odredaba direktno suprotan Ustavu Republike Srbije.
Sve se desilo Srbima tokom 90-ih godina i početkom 21. veka, još nam se jedino nije desio građanski rat.
Sada izgleda treba još da nam se desi građanski rat. Za to se izgleda postarao Boris Tadić. Očigledno da ovaj sukob između ministra odbrane i načelnika Generalštaba, ne bih voleo da je to tako, ali ko zna, može da dovede do nekih sukoba širih razmera.
U situaciji kada je srpski narod na KiM egzistencijalno ugrožen, kada vama ministar trgovine tzv. republike Kosovo pre nekoliko dana javno izjavi da će vlada tzv. republike Kosovo da zabrani uvoz bilo kakve robe iz Srbije, u situaciji kada činovnici Euleksa na KiM otvoreno kažu da njih ne zanima nikakav Ustav Srbije, nikakva suverenost Republike Srbije, da su oni tu došli da pomognu jačanje kosovskih institucija, kako bi pomogli brže približavanje tzv. republike Kosovo EU, u takvoj situaciji Boris Tadić i Dragan Šutanovac provociraju prosto sukobe širih razmera u Republici Srbiji, odnosno uništavaju i ovo malo što je ostalo od Vojske Srbije.
Zaista, čovek postavlja samom sebi jedno logično i razumno pitanje, ima li granica uništavanju Srbije? Šta to još treba da se desi, koji deo teritorije treba da nam otmu, koliko Srba još treba da bude ubijeno, koliko bombi treba da padne na glave naše dece da vi jednom kažete - sada je dosta, prestanite da nas uništavate, prestanite da nas ponižavate.
Vezano za pravosuđe u Srbiji, mislim da su narodni poslanici SRS u današnjem izlaganju i u prethodnim izlaganjima vezanim za budžet Srbije, a pogotovo za set ovih nakaradnih pravosudnih zakona, rekli mnogo, reći će i danas dosta. Bilo bi dobro da makar deo tih sugestija uvažite.
Verujem da i među vama ima čestitih i poštenih ljudi. Nemojte zaboraviti da će 2009. godina biti izuzetno teška, ne samo na ekonomskom i finansijskom planu. Nije nemoguće da dođe do eskalacije sukoba, do novog egzodusa Srba na KiM, a ne daj bože da se ti sukobi prošire i na teritoriju ovog užeg dela Srbije.
Država Srbija je nespremna i za ekonomsku krizu i za ovu političku krizu. Nemojte dodatno da otežavate Republici Srbiji. Mi u SRS radimo sve da srušimo režim Borisa Tadića, ali kada su u pitanju vitalni interesi Republike Srbije, uvek smo mi na prvom mestu da joj pomognemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje o budžetu za 2009. godinu ministar finansija je započela jednim objašnjenjem, odnosno izvinjenjem – da se Vlada Republike Srbije izvinjava poslanicima i građanima Srbije, što je, eto, prekršila Zakon o budžetskom sistemu i što je ovaj zakon o budžetu za 2009. ušao u skupštinsku proceduru sa više od mesec dana zakašnjenja. Bilo bi lepo, gospođo Dragutinović, kada bi građani Srbije mogli da budu u situaciji u kojoj je Vlada, pa kada ne izmire neku fiskalnu obavezu prema državi, da kažu – izvinite, prekršili smo Zakon, i da im se ništa ne desi.
Nažalost, zbog građana, ukoliko prekrše bilo koji zakon finansijske prirode i ne izmire svoje obaveze prema državi oni nemaju kome da se izvinjavaju i niko njihova izvinjavanja ne može da čuje – oni će da pretrpe sankciju. Politički sistem u ovoj državi je takav da, evo Vlada Srbije – iz činjenice da je prekršila Zakon o budžetskom sistemu, tako što je rok za dostavu Predloga budžeta za 2009. godinu prekršila za više od mesec dana, toj vladi se ništa ružno neće desiti, nego u sredstvima javnog informisanja, iz dana u dan, čujemo lamentiranje predstavnika vladajuće koalicije u Srbiji da je, bože moj, opozicija ta koja je kriva što Vlada Srbije, umesto 1. novembra je u skupštinsku Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu dostavila tek početkom decembra ove godine.
Vi ste, gospođo ministar i premijer Cvetković, izneli ovde jednu konstataciju – da je budžet za 2009. godinu štedljiv, da je Vlada preduzela sve potrebne mere da ne troši preterano finansijska sredstva i da se ponaša shodno ekonomskim prilikama u državi, koje diktira svetska ekonomska finansijska kriza.
Tada, kada vas čovek ovako sluša, površno, i kada se ovaj budžet čita površno, onda se može steći utisak da ste vi u pravu, ali ako se malo studioznije pristupi ovom problemu i kada se budžet čita sa olovkom u ruci, onda nažalost, cifre pokazuju nešto sasvim drugo.
Više puta vam je SRS do sada ukazivala na činjenicu da stezanje kaiša, narodski rečeno, za državu pre svega treba da znači –smanjivanje državne administracije, u personalnom smislu i u organizacionom smislu u smislu smanjivanja broja organa, odnosno institucija državne uprave, odnosno svega onoga što se u širem smislu podrazumeva pod javnom administracijom.
Međutim, iz Predloga budžeta za 2009. godinu nismo mogli da nađemo apsolutno ni jednu jedinu odredbu koja govori u tom smislu. Naprotiv, sva ona ministarstva, svi oni organi uprave, sve posebne organizacije i konačno sve one nesrećne agencije koje su formirane proteklih godina i dalje su u Predlogu budžeta za 2009. godinu – žive i zdrave. Ništa niste ukinuli i ne samo da niste ukinuli, nego ste za državnu upravu, odnosno za državnu administraciju u pojedinim delovima predvideli daleko veća sredstva, nego što je to bio slučaj u 2008. godini.
Na primer, u 2008. godini kabinet predsednika Vlade je potrošio, odnosno za njega je bilo predviđeno 53 miliona 550 hiljada dinara. U 2009. godini predviđeno je 61 milion. 578 hiljada dinara. Kabinet prvog potpredsednika Vlade u 2008. godini 17 miliona 430 hiljada, a u 2009. je planirano 71 milion 960 hiljada dinara, indeks rasta čak 412. Kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj u 2008. godini 29 milion 581 hiljada dinara, u 2009. godini čak 59 miliona 795 hiljada dinara, indeks rasta 202. Generalni sekretarijat Vlade u 2008. godini 336 milion 088 hiljada dinara, u 2009. godini 376 milion 667 hiljada, indeks rasta 112. Avio-služba Vlade u 2008. godini 172 milion 820 hiljada, u 2009. godini predviđeno 231 milion 002 hiljade dinara, indeks rasta 133.
Slična situacija je i kada su u pitanju te famozne agencije koje ste kapom i šakom formirali od 2001. godine naovamo. Recimo, Agencija za energetsku efikasnost u 2008. godini 17 miliona 269 hiljada dinara, u 2009. godini 21 milion 235 hiljada dinara, indeks rasta 123, itd.
Ono što zabrinjava jeste činjenica da ste za rad pravosuđa predvideli manje sredstava nego u 2008. godini.
U 2008. godini za rad pravosudnih organa je bilo predviđeno 2 milijarde 707 milion 061 hiljada dinara, a u 2009. godini 1 milijarda 701 milion 836 hiljada dinara. Ovo je zaista čudno, ako imamo u vidu činjenicu da tokom 2009. godine treba da počnu da rade neki novi pravosudni organi koje ste predvideli setom pravosudnih zakona. Zaista je čudno kako mislite da to pravosuđe stane na noge, kad ste mu u 2009. godini ostavili znatno manje sredstava nego što je to bilo u 2008. godini.
Pošto mi ističe vreme, gospođo ministar, samo da vas obavestim o jednoj vrlo važnoj stvari. Pre nekoliko dana ministar za trgovinu u tzv. vladi republike Kosovo, izvesni Ljufti Žarku, rekao je da će vlada republike Kosovo da spreči uvoz roba iz Srbije?!
Indikativno je da je ta izjava došla samo nekoliko dana nakon dolaska i razmeštanja misije Euleks na Kosovo i Metohiju. Toliko o tome koliko je to misija vladavine prava i koliko je ta misija statusno neutralna!

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je aktuelna Vlada Srbije, sa stanovišta državnih i nacionalnih interesa Srbije i srpskog naroda, štetočinska vlada, pre svega zbog toga što sama ta Vlada ne poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije. Ova vlada je odgovorna što je suprotno međunarodnom pravu na KiM instalirana tzv. misija EU za vladavinu prava Euleks.
Žao mi je što ministar Jeremić nije prisutan u ovoj sali. Ono što je on danas rekao, da je SB UN dao pravni osnov za rasprostiranje te misije na KiM, jednostavno nije tačno. SB je u svom Predsedničkom saopštenju samo izrazio želju da se nastavi dijalog između Beograda i Prištine i pozdravio je napore EU da se prostor zapadnog Balkana integriše u tu međunarodnu organizaciju.
U Predsedničkom saopštenju nema ni jedne jedine reči o misiji Euleksa, pogotovo nema reči o tome da misija Euleksa treba da zameni misiju UN, Unmik, uspostavljenu rezolucijom 1244.
Za ovom govornicom pojedini poslanici vladajućih partija pokušali su da povuku paralelu između pojedinih lidera opozicije i šiptarskih terorističkih lidera na KiM, kako se navodno i jedni i drugi zalažu protiv misije Euleksa na KiM, pa se odatle izvlači zaključak kako je misija Euleksa u interesu države Srbije.
Nadam se da građanima Srbije nije nepoznato da su Albanci na KiM inscenirali farsu kako su oni protiv misije Euleksa i kako se oni protive dolasku Euleksa na KiM.
Da je to bila farsa, gospodo ministri i gospodine Cvetkoviću, svedoči i zakon broj 03-033 o statusu, imunitetu i privilegijama diplomatskih i konzularnih misija na Kosovu i prisustvu međunarodnih vojnih snaga i njihovog osoblja. Reč je o zakonu koga je usvojila Skupština tzv. Republike Kosovo 20. februara 2008. godine. Ovaj zakon ima ukupno 12 članova.
Pre nego što je došla misija Euleksa na KiM, Šiptari su stvorili pravni osnov za dolazak te misije. Prema tome, oni ne da nisu protiv Euleksa na KiM, oni su omogućili ovim zakonom da misija Euleksa, sa stanovišta tzv. Ustava Republike Kosovo, bude legalna.
Da je to tako, svedoči član 3. stav 2. tačka b) ovog zakona, koja kaže da diplomatski ili konzularni status na KiM, između ostalog, imaju međunarodni civilni predstavnici i specijalni predstavnici EU, kao i misija EU u oblasti vladavine prava (Euleks).
Ministar spoljnih poslova Republike Kosovo ne može da proglasi za nepoželjno lice međunarodne civilne predstavnike, specijalne predstavnike EU, niti nekog člana njihovog osoblja, kao ni članove misije Euleks.
Na kraju, kaže se da ovaj zakon stupa na snagu 15 dana posle objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, usvojen je u Skupštini Republike Kosovo 20. februara 2008. godine.
Prema tome, gospodo i poslanici iz vladajuće koalicije, vi koji tvrdite da lideri nacionalne opozicije u srpskom parlamentu razmišljaju isto kao što razmišljaju Hašim Tači, Haradinaj, Bajram Redžepi itd, ovaj zakon vam je dokaz da niste u pravu. Albanci su apsolutno za misiju Euleksa, a vi ste odgovorni zato što ste omogućili da se usvoji Predsedničko saopštenje, zato što tvrdite da misija Euleksa na KiM treba da bude statusno neutralna.
U ovu prljavu igru pokušali ste da uvučete Rusku federaciju, pa da kažete - eto SB, u kojem je Rusija stalni član i omogućila da misija Euleksa dođe na KiM, iako su vam Rusi više puta poručivali da ne mogu da budu veći Srbi od samih Srba.
Gospodin ministar Jeremić je rekao da ova Vlada navodno ima legitimitet da vodi ovakvu politiku prema KiM zato što je ova Vlada za ovakvu politiku dobila podršku naroda na izborima 11. maja.
Gospodine Cvetkoviću, vaša Vlada je zasnovana na izbornoj prevari građana. Ta izborna prevara se desila tako što su lideri DS i SPS u predizbornoj kampanji tvrdili da jedni s drugima nikada neće da uđu u koaliciju. Boris Tadić je rekao da ne može da pravi vladu sa snagama bivšeg režima, sa snagama iz mračnih devedesetih godina koje su, po njegovim rečima, Srbiju uvele u najveću moguću nesreću i katastrofu. SPS je tvrdio da nikada neće praviti vladu sa strankom koja je njihovog pokojnog predsednika izručila Haškom tribunalu, pa su ga u martu u Haškom tribunalu ubili 2006. godine neprijatelji srpskog naroda. Ali, želja za vlašću vas je ujedinila, tako da je Boris Tadić prevario birače DS, a Ivica Dačić je prevario birače SPS.
Ministar Vuk Jeremić se ovde hvalio i poslanici vladajuće koalicije su se hvalili, i danas se hvale, frenetično aplaudiraju, što je navodno Srbija izvojevala nekakav diplomatski trijumf u Generalnoj skupštini UN, tako što je usvojen naš predlog da Međunarodni sud pravde da svoje konsultativno mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti tzv. Republike Kosovo bilo u skladu sa međunarodnim pravom. To je još jedna prevara srpskog naroda.
U diplomatskim krugovima je, gospodine Cvetkoviću, već sad javna tajna kakvu odluku će da donese Međunarodni sud pravde. Ta odluka će imati dve celine, dva elementa. Prvo će da se kaže - načelno to nije dozvoljeno sa stanovišta Povelje UN, ali onaj drugi element će da glasi ovako - uvažavajući činjenicu da je Kosovo specifičan slučaj u međunarodnoj politici i međunarodnim odnosima, imajući u vidu činjenicu da je KiM problem "sui generis" međunarodnog prava, Šiptari na KiM su imali pravo da proglase nezavisnost u februaru 2008. godine.
Onda će vam ta odluka Međunarodnog suda pravde da posluži kao izlazna strategija iz problema KiM. Onda ćete da izađete pred srpsku javnost i kažete - dragi građani, pokušali smo sve, upotrebili smo sve pravne mehanizme, o kojima je govorio i ministar Jeremić, ali šta ćete, eto čak je i Međunarodni sud pravde rekao da su Šiptari imali pravo, nemamo kud, moramo da priznamo nezavisnost KiM.
Podsetio sam vas, gospodine Cvetkoviću, doduše niste bili tu, bili su tu poslanici iz vaše partije, odnosno iz vaše vladajuće koalicije, ministar Jeremić se setio da treba podići protivtužbu protiv Hrvatske tek onda kada su mu Hrvati jasno stavili do znanja da će istrajavati na tužbi za tzv. genocid Srbije protiv Hrvatske.
Sramota je za ovu vladu, sramota je za vas gospodine Cvetkoviću, sramota je za Vuka Jeremića što Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde zastupa čovek koji je otvoreni agent CIA-e, čovek koji je rekao - u slučaju da Srbija podnese protivtužbu protiv Hrvatske, on tu protivtužbu neće da zastupa zato što je hrvatski državni arbitar. Tada bi čovek bio u sukobu interesa, zamislite da Tibor Varadi zastupa Srbiju protiv Hrvatske, a on je u stvari u službi nove nezavisne države Hrvatske.
Ova vlada je odgovorna i zato što se uz njen blagoslov na severu Srbije stvara nova država, nezavisna država Vojvodina. Oni koji pričaju o statutu Autonomne Pokrajine, oni koji pričaju o tome kako razrađuju ustavne odredbe, u stvari obmanjuju građane Srbije. Na delu je federalizacija Republike Srbije.
Vlada Srbije ima obavezu da štiti Ustav Republike Srbije, kao što ima obavezu da štiti teritorijalni integritet na KiM, tako ima i obavezu da štiti teritorijalni integritet Srbije kada je reč o Vojvodini. Ne može Vojvodina da bude država u državi, da ima svoju vladu, svoja ministarstva, diplomatska predstavništva u inostranstvu, da zaključuje i ratifikuje međunarodne ugovore. To je, gospodine Cvetkoviću, država. Sramota je za ovu vladu da se na prostoru gde su nekada živeli najbolji Srbi stvara nekakva nova antisrpska tvorevina.
Vi ste se smejali kada je dr Vojislav Šešelj tvrdio da se neprijatelji srpskog naroda neće zaustaviti na uništavanju i okupaciji Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Došlo je na red KiM. Tvrdili ste 2000. godine, samo da DOS pobedi - mi ćemo sa našim prijateljima iz EU i SAD da rešimo i pitanje KiM, pitanje Crne Gore, jer je to demokratsko pitanje. Bivši režim Slobodana Miloševića nije umeo da razgovara sa zapadom. Mi umemo. Mi vam garantujemo da ćemo rešiti taj problem.
Uništili ste SRJ, uništili ste državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru. Sprečili ste vekovni san srpskog naroda da izađe na Jadransko more. Ovoga puta, uz vaš blagoslov, odvaja se KiM.
Uopšte ne razumem odakle vam pravo da vi tvrdite da ćete da branite KiM. Ne bi vas zapad 2000. godine doveo na vlast, protivno Ustavu Srbije, da ste imali ozbiljnu nameru da branite Srbiju i njen teritorijalni integritet.
Ova vlada ima zadatak da završi onaj prljavi posao koji je započet 1991. godine, a to je da se potpuno raskomada srpski državni prostor.
Godine 1991, kada je održavana Haška konferencija o Jugoslaviji, plan Lorda Karingtona imao je, između ostalog, dva aneksa. Jedan se odnosio na Vojvodinu. Drugi se odnosio na KiM.
Scenario što se tiče KiM, nažalost, sada se realizuje. Uskoro će početi scenario oko Vojvodine. Prema tome, gospodine Cvetkoviću, odgovorni ste vi i vaši ministri zato što omogućavate da se ponovi kosovski scenario i u Vojvodini.
Mi smo danas mogli da čujemo od predstavnika nekih partija koje tvrde da su opozicione, u stvari su pomoćne stranke Vlade Srbije u ovom parlamentu, da eto Srbija nema nikakav suverenitet na KiM i da mi treba da se odreknemo tog dela naše teritorije.
Plašim se, gospodine Cvetkoviću, da ono što govori partija Čedomira Jovanovića, da vi to u stvari mislite, ali ne smete javno da kažete. Javna je tajna da ono što govori gospođa Vesna Pešić u stvari misli Sonja Liht, a da to što govori i misli Sonja Liht, da to u stvari misli i Vuk Jeremić, ali ne sme javno da kaže.
KiM je od 1999. godine okupirana teritorija. Okupacija je uvek faktičko, a ne pravno stanje. Nekada je postojala tzv. teorija debelacije u međunarodnom pravu, kada se okupira jedan deo teritorije ili kada se okupira cela država, da ta država prestaje da postoji. Ta teorija je odbačena, gospodine Cvetkoviću, pravilnikom uz Četvrtu hašku konvenciju iz 1907. godine.
Prema tome, KiM su okupirani, ali svaka okupacija dođe i prođe. Ne smete da se krijete iza teorije da Srbija nema suverenitet na KiM i da zbog toga tog suvereniteta treba trajno da se odrekne.
U čemu je najveća greška ove vlade? SRS potpuno razume da vi ne možete da promenite odnose na međunarodnoj političkoj sceni. Niste dovoljno jaki i to niko od vas i ne traži. Ono što traže neprijatelji Srbije od vas, to je da zvanična Srbija, zvanična srpska vlast učini bilo kakav akt ili radnju kojom će da omogući stvaranje pravnog osnova za odvajanje KiM od Srbije.
I, nažalost, ova vlada je dala taj pravni osnov i EU i SAD, zato što je na vaše insistiranje na KiM instalirana tzv. statusno neutralna misija Evropske unije, u stvari misija koja treba da sprovede plan Martija Ahtisarija.
Da ne govorim o tome da je ovo vlada koja ne poštuje zakone koje je sama predložila, da ne govorimo o tome da je ovo vlada koja je više od mesec dana pogazila rok za predlaganje budžeta Republike Srbije za 2009. godinu i da uprkos svemu tome ta ista vlada optužuje opoziciju da smo mi krivi zbog toga što budžet još uvek nije usvojen.
Ovo je Vlada bez jedinstva koncepcije, bez jedinstva politike, bez jedinstva programa i zato što ova vlada ne vlada prilikama u zemlji ni na planu unutrašnje, ni na planu spoljne politike, ova vlada treba da padne.

Dame i gospodo narodni poslanici, smisao mog amandmana je otprilike isti kao i smisao amandmana gospodina Milorada Buhe. Kada je reč o ovom predlogu zakona, onda se ovde otvara nekoliko osnovnih pitanja.
Pre svega, želeo bih da podsetim predstavnika Vlade i Vladu u celini da je Zakon o državnim službenicima donet 2005. godine u paketu sa većim brojem zakona koji je trebalo da izvrše reformu državne uprave u Republici Srbiji.
Nacrti zakona su i Nacrt zakona o državnoj upravi i Nacrt zakona o državnim službenicima i Nacrt zakona o Zaštitniku građana i Nacrt zakona o javnim agencijama. Svi ti nacrti zakona su bili završeni, odnosno urađeni tokom 2004. godine.
Krajem 2004. godine u hotelu "Hajat", ovde u Beogradu, održana je međunarodna naučna konferencija na kojoj su pretresani ti nacrti zakona, odnosno vođena je javna rasprava u kojoj su učestvovali predstavnici Vlade, predstavnici resornog ministarstva i ljudi iz struke koji se profesionalno, odnosno naučno, bave ovom problematikom.
Ono što je zanimljivo jeste da je toj međunarodnoj konferenciji prisustvovao i tadašnji šef misije OEBS u Beogradu Mauricio Masari. Mislim da je OEBS čak i finansirao, jednim delom, izradu ovih nacrta zakona i polagane su velike nade u to da će, kada ti zakoni stupe na snagu, srpska državna uprava biti mnogo bolja, mnogo efikasnija, mnogo jeftinija nego što je do tada bila.
Godine 2005. su Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, Zakon o zaštitniku građana i Zakon o javnim agencijama doneti u isto vreme ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Oni su imali moguće i dobre ideje, koje su sadržane u tim nacrtima zakona.
Nažalost, praksa pokazuje da se danas, krajem 2008. godine, više od tri godine nakon stupanja na snagu ovih zakona, stanje u srpskoj državnoj upravi uopšte nije promenilo, čak bismo mogli slobodno da kažemo da je ono u kadrovskom, u finansijskom smislu mnogo teže nego što je bilo pre nego što su ovi zakoni doneti.
Šta je Vlada htela da postigne donošenjem Zakona o državnim službenicima? Vlada je htela da depolitizuje državnu upravu, da se smanji uticaj dnevne politike i da se smanji uticaj političkih stranaka na funkcionisanje državne uprave.
Prema Zakonu o državnoj upravi i prema Zakonu o državnim službenicima, političke ličnosti u ministarstvu treba da budu samo ministar i njegov državni sekretar, ono što se nekad zvalo zamenik ministra. Svi ostali, dakle uključujući i pomoćnike ministra, trebalo bi da budu profesionalci, stručnjaci, ljudi koji ne zavise od promene vlasti.
Zakonom o državnim službenicima je predviđeno da se državni službenici na položaju, uključujući i ove pomoćnike ministra koji su vrlo važni u svakom ministarstvu, postavljaju na pet godina od strane Vlade, ali tek posle sprovedenog javnog konkursa.
Javni konkurs je trebalo da bude garancija da će na te položaje zaista biti postavljeni najbolji kadrovi, najstručniji, najprofesionalniji kadrovi, koji neće zavisiti od smene političke elite na vlasti. Međutim, već nakon nekoliko meseci bilo je jasno da Vlada Srbije nema čvrstu nameru da ono što piše u Zakonu o državnim službenicima i u Zakonu o državnoj upravi zaista i primeni.
Mi smo već nekoliko puta prolongirali rokove za sprovođenje ovih javnih konkursa i, evo, sada nam Vlada Republike Srbije predlaže da se taj rok pomeri čak na 31. decembar 2009. godine.
To praktično znači da ni četiri godine nakon stupanja na snagu Zakona o državnoj upravi i Zakona o državnim službenicima mi nećemo imati onakvu državnu upravu kakva je projektovana tim zakonima.
Samo da vas podsetim, u vreme kada su pisani ovi zakoni, u vreme njihovog donošenja, maltene je bilo opšte mesto (evo, samo da se usvoje ovi zakoni, odmah će stanje u državnoj upravi da se popravi) i, naravno, vrlo često i vrlo intenzivno je korišćena ona dnevnopolitička krilatica, da bez usvajanja baš ovakvih zakona nema ubrzanog pristupanja Srbije Evropskoj Uniji.
Sada vidimo da Vlada očigledno nema nameru da se ovi zakoni u praksi sprovedu tačno onako kao što su napisani. Vlada sada sebi pokušava da da slobodan prostor da i dalje, u stvari, u ministarstva dovodi partijske kadrove političkih stranaka koje su na vlasti, a da se taj princip profesionalizacije, princip stručnosti u funkcionisanju ministarstava pomeri za neki prilično dalek period.
Jer, priznaćete da, ako je zakon stupio na snagu 2005. godine, a vi to sada prolongirate čak na 31. decembar 2009. godine, tu zaista nešto ozbiljno nije u radu sa namerom Vlade da depolitizuje, odnosno profesionalizuje državnu upravu.
Ono što se takođe postavlja kao pitanje, dakle, 2005. godine ovi zakoni su doneti u paketu, oni su predstavljali deo jednog reformskog zakonskog projekta koji je trebalo, kada je reč o državnoj upravi Republike Srbije, da ubrza taj put Republike Srbije na putu evropskih integracija.
Zakon o Zaštitniku građana i Zakon o državnim službenicima doneti su u isto vreme, pisani su u isto vreme, u isto vreme je vođena javna rasprava, u isto vreme je vođena rasprava ovde u Narodnoj skupštini. Oni su čak i objavljeni, ako se ne varam, u istom "Službenom glasniku Republike Srbije" 2005. godine.
Vi ste već tada znali (Vlada je znala, ne mislim lično aktuelni ministar), Vlada je znala kakva su rešenja sadržana u Zakonu o Zaštitniku građana, kakva su rešenja sadržana u Zakonu o državnim službenicima.
I sada se Vlada setila, evo, krajem 2008. godine, da u Zakonu o Zaštitniku građana, koji je donet istovremeno, gotovo istog dana kada i Zakon o državnim službenicima, piše da razrešenje državnog službenika na položaju, po preporuci Zaštitnika građana, može da usledi, dakle da državni službenik može da se razreši i ako to preporuči Zaštitnik građana. Dakle, to rešenje je postojalo 2005. godine.
Prvo, postavlja se pitanje - ko su ljudi koji su pravili redakciju ovih zakona? Dakle, očigledno je da već u to vreme nije bilo jasne koordinacije kada je reč o pripremi Zakona o zaštitniku građana i Zakona o državnim službenicima.
Da je bilo te koordinacije, ne bi bilo potrebe da se sada Zakon o državnim službenicima menja, nego bi ta odredba bila uneta u integralnu verziju Zakona o državnim službenicima. To je jedno pitanje. Dakle, čisto pravno-tehničko pitanje kvaliteta zakona koji se predlažu Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Drugo pitanje je mnogo ozbiljnije. Ovde se, izgleda, otvara institucionalna mogućnost da Zaštitnik građana vrši svojevrsni pritisak na državne službenike i da na osnovu njegove preporuke dođe do otpuštanja, odnosno do razrešenja državnih službenika koji se nalaze na odgovarajućem položaju.
Pitanje je da li je to u pravnoj prirodi Zaštitnika građana. Pitanje je da li to odgovara njegovim nadležnostima, da li to odgovara suštini jedne institucije koja treba da bude branilac građana od nekih stvari koje nisu dobre u državnoj upravi.
Ima jedno još ozbiljnije pitanje, a to je da Vlada Srbije sebi na ovaj način očigledno daje i suviše odrešene ruke. Suviše je mnogo u našim zakonima, koji su javno-pravnog karaktera, nekih dispozitivnih odredbi. Suviše je mnogo slobode za Vladu.
Evo šta piše u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, odnosno u obrazloženju Vlade zašto ne prihvata amandman. Kaže - do razrešenja državnog službenika na položaju može doći na osnovu preporuke Zaštitnika građana. Šta znači "može"? To znači da i ne mora. Mi opet ostavljamo jako širok prostor Vladi da ona, od slučaja do slučaja, odlučuje da li će da razreši državnog službenika na položaju ili neće.
Može da se desi da u jednoj situaciji Vlada razreši državnog službenika na položaju zato što je to predložio Zaštitnik građana, a u nekoj drugoj situaciji da Vlada kaže - bez obzira na preporuku Zaštitnika građana, mi ne želimo da razrešimo tog državnog službenika.
Sada se postavlja pitanje – kako mislite da ostvarite osnovno pravno načelo, načelo pravne sigurnosti, načelo da se u jednakim situacijama postupa na jednak način? Koji su to kriterijumi kojima će se Vlada rukovoditi kada bude odlučivala o tome da li će poštovati preporuku Zaštitnika građana ili neće?
Da li su to lične simpatije ili antipatije prema državnom službeniku? Da li je to partijska pripadnost? Da li će možda da dođe do korupcije u Vladi, pa će eventualno državni službenik koji bude spreman da da određeni iznos novca zadržati svoj položaj, a može Zaštitnik građana da piše preporuke kakve god želi.
To je ono što nije dobro u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima. Vladi se daje suviše velika sloboda da odlučuje o razrešenju državnih službenika. To nije dobro. U zakonima koji su javno-pravnog karaktera norme su valjda imperativne.
Dakle - "mora", "treba" itd., a ne - "može", "Vlada će odlučiti po slobodnoj oceni, po svojoj slobodnoj volji" itd. Takvim normama, dispozitivnim, slobodnim, koje ostavljaju veliku slobodu tumačenja u praksi, nema mesta u ovakvim zakonima.
Znate, Zakon o državnim službenicima, Zakon o državnoj upravi, to su vam sve javno-pravni zakoni. Norme su imperativne, vrlo jasne, precizne. Nema tu velike slobode. Nije ovo Zakon o obligacionim odnosima pa, ako se stranke dogovore drugačije, može u ugovoru da piše i nešto drugo od onoga što stoji u zakonu. Ne, ovde mora da bude precizno definisano šta Vlada može da uradi u kojoj situaciji.
Sada se postavlja pitanje - ako je Vlada zaista htela da podigne autoritet Zaštitnika građana time što će omogućiti da se na osnovu njegove preporuke razreši državni službenik na položaju koji, po mišljenju Zaštitnika građana, ne radi dobro svoj posao, zašto onda Vlada nije predvidela da se u svakoj situaciji ''mora'' uvažiti preporuka Zaštitnika građana i da se u svakoj situaciji takav državni službenik ''mora'' razrešiti sa položaja?
Ovako, u nekim situacijama državni službenici će biti razrešavani, u nekim situacijama neće. To nije dobro. Vi odmah, na taj način, kod državnih službenika stvarate osećanje da oni nisu jednaki, da se nalaze u nejednakom položaju, da će se o njihovoj sudbini odlučivati parcijalno, selektivno, po nekim kriterijumima koji su, izgleda, poznati samo Vladi i nikom drugom. Izgleda da će Vlada sama, od slučaja do slučaja, da formuliše kriterijume na osnovu kojih će da otpušta državne službenike kad joj stigne preporuka Zaštitnika građana.
Ali, ti kriterijumi moraju da budu definisani u zakonu. Državni službenik unapred mora da zna da li će biti razrešen na osnovu preporuke Zaštitnika građana ili neće biti razrešen. Ako će biti, valjda to podiže svest kod tog državnog službenika da bolje radi, da bude savesniji, da se stručno usavršava, da ne gazi prava građana itd.
Ovako, Vlada može unapred da kaže nekom državnom službeniku, koji joj je, recimo, politički podoban – ma, radi ti šta hoćeš, možeš da dođeš na posao i u 12 sati, možeš i da odugovlačiš upravne postupke, možeš da uzimaš i mito od građana ako ti se baš to sviđa, bićeš miran, ostaćeš ti na položaju, Zaštitnik građana će da piše, pa će jednog dana da se umori i prestaće sa pisanjem preporuka. Dakle, to nije dobro.
Ovim, o čemu što smo govorili i gospodin Milorad Buha i ja, i o čemu će govoriti i drugi narodni poslanici SRS, prolongiranjem rokova za stupanje na snagu ovog zakona u smislu sprovođenja javnih konkursa, Zakon o državnim službenicima i Zakon o državnoj upravi praktično ostaju mrtvo slovo na hartiji.
Samo da vas podsetim, što je rekao i gospodin Milorad Buha, 2004. godine usvojena je Strategija reforme državne uprave, maltene sveto pismo na putu Srbije u EU kada je reč o državnoj upravi. Svi su se zaklinjali u tu strategiju - evo, samo da donesemo strategiju, samo da usvojimo zakone, odmah krećemo u reformu itd.
Međutim, iz godine u godinu... evo, čitajte izveštaje, ne morate da slušate SRS, mi vam možda ličimo na neke neobrazovane ljude, nestručne, nekulturne, antievropski orijentisane itd., ali čitajte izveštaje same Evropske komisije. Najveće primedbe su baš na račun državne uprave – glomazna, i suviše pod velikim uticajem partija koje su na vlasti, velika javna potrošnja itd.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, završavam za deset sekundi. Ništa se ne radi da se ono što piše u Strategiji reforme državne uprave zaista sprovede.
Kakav drugi zaključak građani Srbije da izvedu nego da vas, u stvari, baš briga i za EU i za njene standarde i za ono što ste stavili u zakone? Vama priča o EU treba samo pred izbore, da kažete građanima – evo, mi ćemo da vas uvedemo u EU, jer bez EU nema boljeg života.
To je, nažalost, jedna velika laž i građani je svakim danom sve više prepoznaju.

Gospođo Đukić-Dejanović, drago mi je što ste skloni šali, što ste duhoviti. To pokazuje da ste žena koja verovatno ima vrlo visok koeficijent inteligencije.
Moram da skrenem pažnju gospodinu ministru na jednu anegdotu, za koju istoričari kažu da je istinita, da je autentična. Početkom 20. veka, nakon što je sa srpskog prestola zbačena dinastija Obrenović, saradnici su pitali Nikolu Pašića - zašto vi, gospodine predsedniče, kod nas ne uvedete englesku demokratiju, koja je toliko popularna u svetu? Onda im je Nikola Pašić mudro odgovorio - kako da uvedem englesku demokratiju, gde su mi Englezi?
Meni se čini, gospodine ministre, da sve vlade od 2000. godine gube iz vida činjenicu da se ne mogu veštački na pravni i politički sistem Republike Srbije kalemiti neki instituti koji na Zapadu postoje decenijama, ako ne i vekovima.
Dakle, suštinski je različita pozicija Republike Srbije, u političkom, pravnom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom, u kakvom god hoćete smislu, u odnosu na zemlje EU.
Vi tu činjenicu nikako ne možete da prihvatite o kakvim god reformama da je reč, o reformama državne uprave, o reformi prosvete, o reformi zdravstva, pravosuđa itd. Jednostavno, situacija u kojoj se nalazi Republika Srbija suštinski je drugačija od situacije koja postoji u zemljama EU. Nadam se da vam je to jasno.
Šta je problem kod vašeg obrazloženja? Razumem da Vlada hoće da uskladi Zakon o državnim službenicima sa Zakonom o Zaštitniku građana. Niko ne spori da u Zakonu o Zaštitniku građana piše da Zaštitnik građana može da preporuči organu koji je postavio nekog državnog službenika na položaj da ga razreši. To je činjenica, to ne sporim.
Šta je sporno? Sporno je vaše obrazloženje, gospodine ministre, odnosno onoga ko je pisao ovo obrazloženje: "To znači da je javna preporuka Zaštitnika građana za razrešenje državnog službenika na položaju iz razloga utvrđenih u Zakonu o Zaštitniku građana ne bi automatski dovela do razrešenja državnog službenika sa položaja, već bi predstavljala mogućnost da organ koji je nadležan za postavljenje državnog službenika na položaj, pa dakle i za njegovo razrešenje, razmotri javnu preporuku Zaštitnika građana i tek ako je prihvati to bi dovelo i do razrešenja državnog službenika sa položaja".
Dakle, gospodine ministre, gde su kriterijumi u zakonu na osnovu kojih će Vlada, ako je Vlada taj organ koji postavlja državne službenike na položaj, da kaže - na osnovu tih kriterijuma prihvatamo preporuku Zaštitnika građana - ili, pak - na osnovu tih kriterijuma ne prihvatamo preporuku Zaštitnika građana - pa da onda državni službenici, narodni poslanici i građani unapred znaju u kojim situacijama će preporuka Zaštitnika građana biti uvažena, a u kojim situacijama neće.
(Predsedavajuća (Gordana Čomić): Tri minuta i 30 sekundi.)
Izvinjavam se, završavam za 10 sekundi.
Ovako, izgleda da samo Vlada zna na osnovu kojih kriterijuma će da prihvati preporuku, a na osnovu kojih kriterijuma neće. To će u praksi dovesti do osećanja potpuno nejednakog položaja državnih službenika. Umesto da uvedete red u državnu upravu, vi ćete napraviti haos. To je problem sa ovim vašim predlogom.

Hvala vam, gospođo Čomić. Uvek sam bio poštovalac vašeg načina vođenja sednice Skupštine. I ovoga puta vam odajem zahvalnost što ste mi omogućili da, vrlo kratko i vrlo konstruktivno, odgovorim gospodinu ministru.
Gospodine ministre, hajde sad da zanemarimo Zaštitnika građana. Nesporno je da on ima pravo da uputi preporuku i to niko ne dovodi u pitanje. Postavljam vam pitanje – u kojim situacijama će Vlada Srbije, ako je u pitanju Vlada, ili neki drugi nadležni državni organ, da uvaži preporuku, a u kojim situacijama neće? To je suština našeg amandmana, odnosno, to je suštinska greška sadržana u vašem predlogu zakona. Neće se, jednostavno, znati kojim se to principima rukovodi Vlada ili drugi nadležni organ kada razmatra preporuku Zaštitnika građana.
Razumem kakva je pravna priroda Zaštitnika građana. U pravnoj teoriji on se naziva ''tigrom bez zuba''. Može da upućuje preporuke, može da piše po novinama itd., ali, na kraju krajeva, on, sam po sebi, niti može da ukine upravni akt, niti može da dovede do nečijeg razrešenja.
Znači, nesporno je kakva su ovlašćenja Zaštitnika građana. Ovde se radi o drugoj fazi, kada Vlada primi preporuku Zaštitnika građana. Onda se postavlja pitanje – kojim principima, kriterijumima, načelima, argumentima se Vlada služi prilikom uvažavanja ili, pak, neuvažavanja te preporuke?
Vi kažete - tako je postavljeno. Jeste, postavljeno je u predlogu zakona, ali mi smo predložili da se to menja. Nije to teško. Jednostavno da se kaže - utvrđeno je da je preporuka autentična, desilo se to što se desilo, činjenično stanje odgovara onome što piše u preporuci i mi uvažavamo preporuku i razrešavamo državnog službenika.
Znate u kakvu situaciju može da dođe i Vlada i državni službenik i građanin čija su prava dovedena u pitanje? Može državni službenik da bude najgori na svetu i da Zaštitnik građana piše 101 preporuku protiv takvog državnog službenika, Vlada jednostavno može da kaže - u zakonu ne postoje nikakvi kriterijumi; jeste da si ti, Zaštitniče građana, napisao preporuku, ali mi tvoju preporuku ne uvažavamo, državni službenik ostaje na položaju.
U takvu situaciju možete da dovedete državnu upravu – potpune samovolje, arbitrarnosti, samovoljnog postupanja, nejednakog postupanja, parcijalnog postupanja, postupanja različitog od slučaja do slučaja i, umesto reda, imaćete nered.
Setite se šta je rekao Platon - Bog je stvorio ovaj svet zato što je shvatio da je red bolji od nereda. Shvatite i vi jedanput.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko sam obavešten, gospodine Mileniću, vi ste filozof, pa ću pokušati da dam jedan filozofski odgovor. Hegel je rekao da je sloboda štampe izraz bockavog nagona da se iskaže svoje mnjenje. Vi ste upravo iskazali taj svoj bockavi nagon da izrazite svoje mnjenje o stvari u koju se apsolutno ne razumete.
Nisam govorio o instituciji ombudsmana kao takvoj. Poznata mi je i njena istorija, i njena pravna priroda, i šta ombudsman može i šta ombudsman ne može. Govorio sam u kontekstu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima da je nesporno da u Zakonu o Zaštitniku građana piše da Zaštitnik građana može da uputi preporuku nadležnom organu da se određeni državni službenik razreši sa položaja. To je nesporno, i evo, molim i vas, i gospodina ministra, i sve druge narodne poslanike, odnosno prisutne u ovoj sali, hajde da apstrahujemo Zaštitnika građana. Nesporno je šta on može.
Sada govorim o situaciji šta se dešava kada do Vlade dođe preporuka Zaštitnika građana. Ne postoje kriterijumi na osnovu kojih državni službenik, Zaštitnik građana, narodni poslanici, bilo ko u Srbiji može da kaže - na osnovu tih i tih kriterijuma Vlada će da uvaži preporuku Zaštitnika građana, a u tim i tim situacijama neće da uvaži preporuku Zaštitnika građana.
Vi, u stvari, na taj način, gospodine Mileniću, neusvajanjem amandmana obesmišljavate samu instituciju ombudsmana, jer čemu onda ombudsman ako on čovek piše preporuke da neki državni službenik ne radi dobro svoj posao, a Vlada jednostavno kaže - piši ti šta god hoćeš, mi tog državnog službenika nećemo da menjamo zato što je on nama lojalan, odnosno dolazi iz iste partije kao i mi. To je suština.
Umesto da podignete autoritet Zaštitnika građana, što navodno hoćete, vi ga, u stvari, degradirate, pretvarate ga u najobičnijeg državnog činovnika, koji crpi pare iz budžeta Srbije, a stvarni efekti njegovog rada su potpuno minorni.
Dakle, to je suština našeg amandmana.
Što se tiče primedbe koju je dao gospodin ministar, zašto se mi u našem amandmanu nismo raspisali, pa davali savete Vladi kako bi trebalo popraviti Zakon o državnim službenicima, pa, gospodine ministre, možemo da vam dajemo neke savete, neke preporuke ili sugestije, ali ne u formi amandmana.
Mi ćemo vam učiniti jednu uslugu, budući da ste verovatno većini narodnih poslanika SRS-a drag čovek, pa možemo da vam pomognemo sa stanovišta struke, ali imate vi, valjda, u vašem ministarstvu dovoljno kompetentnih ljudi da smisle kako treba promeniti taj loš Zakon o državnim službenicima, za koji ste i sami rekli da je suviše komplikovan.
Dakle, gospodine Mileniću, poštujem vašu profesiju, poštujem vašu struku, ali držite se vi filozofije, a pravo prepustite pravnicima.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Gordana Pop-Lazić podnela je amandman na član 3. Predloga zakona, tako da se u članu 3. reči "mala i srednja pravna lica" zamenjuju rečima – "pravna lica". Stav SRS je da u skladu sa članom 84. i članom 86. Ustava Republike Srbije u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita mora da se izjednači pravni status i fizičkih lica i svih pravnih lica, i da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije da se vrši diskriminacija pravnih lica na mala, srednja i na ona pravna lica koja to nisu. Na kraju krajeva, Ustav Republike Srbije po ovom pitanju je sasvim jasan.
Član 84. stav 1. Ustava Republike Srbije kaže da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. Poslednji stav ovog člana kaže da su strana lica izjednačena na tržištu sa domaćim.
U članu 86. Ustava Republike Srbije kaže se da se jemče privatna, zadružna i javna svojina i da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu.
Narodni poslanici SRS smatraju, da ovo što piše i u članu 1, i članu 2. i u članu 3. Predloga zakona, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Zanimljivo je pogledati da je Vlada Srbije u obrazloženju zašto ne prihvata amandmane narodnih poslanika Milorada Buhe, Vjerice Radete, Dejana Mirovića i Gordane Pop-Lazić dala potpuno istovetno objašnjenje. Pri tom, neke delove ovog objašnjenja ja, pored najbolje volje, ne mogu da razumem.
Konkretno, gospođo ministar, rekli ste u obrazloženju zašto ne prihvatate ova četiri amandmana, između ostalog i ovo: "Republika Srbija stoji na stanovištu da je u uslovima prisutne krize na finansijskom tržištu neophodno pored fizičkih lica, zaštiti i navedene privredne subjekte, jer bi oni u takvim okolnostima mogli pretrpeti najveću štetu."
Nije mi jasno, gospođo ministar, otkud vam pravo da vi Vladu Srbije poistovećujete sa Republikom Srbijom? Gde to piše? Ko je to utvrdio da Republika Srbija stoji na stanovištu itd?!
Valjda, Vlada Republike Srbije stoji na stanovištu. Vlada Srbije je samo jedan državni organ Republike Srbije, kao što je to i Narodna skupština Republike Srbije. Valjda su i poslanici koji sede u ovoj skupštini, i poslanici vladajućih partija i poslanici opozicionih partija, neka Republika Srbije. Otkud to da je samo Vlada isto što i Republika Srbija? Da vi kažete – Republika Srbija stoji na stanovištu da treba uraditi ovo ili ono. Valjda Vlada Republike Srbije.
Ne znam iz kog člana Ustava Srbije izvlačite potpunu paralelu između države i jednog državnog organa. Nesporno je da Vlada Srbije ima pravo da vodi određenu politiku. Možete da kažete – Vlada Srbije smatra ovo ili ono, ali da kažete, vi kao Vlada, da Republika Srbija ima politiku u ovoj ili onoj oblasti, zaista je skandalozno. Ne znam da li ste pročitali, gospođo ministar, objašnjenje zašto ne prihvatate ove amandmane, ali pogledajte. Pozvali smo se, između ostalog, na član 84. Ustava Republike Srbije. Podnaslov iznad člana 84. glasi ovako: "Položaj na tržištu." Kaže se da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.
I vi sami u obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita na više mesta pominjete reč – tržište.
Recimo, u Razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku: "Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, proizilaze...". Samo jedna mala digresija, ne kaže se – proizilaze, nego –''proizlaze'', vi na vrata ne ''izilazite'', nego ''izlazite'', "... iz sagledavanja aktuelnih problema na finansijskom tržištu..." (gospođo ministar, molim vas, imaćete vremena da pričate sa svojim kolegom, ali obratite pažnju) "... iz sagledavanja aktuelnih problema na finansijskom tržištu...", nesporno je da smo mi na terenu finansijskog tržišta, "... i neophodnosti adekvatnijeg uređenja uslova i načina poslovanja svih učesnika na tržištu, kao i usled psihološkim faktorima izazvane potrebe obezbeđenja sigurnosti ulagača i prilagođavanja sistemu osiguranja depozita u zemljama u okruženju i zemljama Evropske unije."
Slušajte kako glasi genijalno objašnjenje Vlade Srbije: "Osim toga, pozivanje na čl. 84. i 86. Ustava Republike Srbije, na koje se narodni poslanik poziva u svom obrazloženju, nije adekvatno, s obzirom da navedeni članovi Ustava Republike Srbije uređuju pravni položaj na tržištu, odnosno ravnopravnost svih oblika svojine."
Gospođo ministar, ne znam o čemu mi govorimo. Šta su banke? Da se bavimo azbukom finansijskog prava i finansijskog poslovanja. Banke su institucije koje trguju novcem. Je l' tako? Gde god ima neke trgovine, postoji neko tržište. Sasvim je logično da se onda narodni poslanici pozivaju na članove Ustava koji propisuju da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. Kad se kaže – ''svi'', misli se na sve pravne subjekte.
Ko su pravni subjekti? Ne samo u Republici Srbiji, svuda u svetu. Fizička i pravna lica. Ako Ustav kaže – svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, na svakom tržištu, između ostalog, i na finansijskom tržištu, na bankarskom tržištu, sasvim je logično da se u jednak pravni položaj stavljaju fizička lica i sva pravna lica, da ne bude bilo kakve diskriminacije među pravnim licima.
Kažete – ne sva pravna lica, nego samo ''mala'' i ''srednja''. Ustav ne kaže tako, ne kaže Ustav – fizička lica, mala i srednja pravna lica imaju jednak pravni položaj na tržištu, a ostali, oni imaju neki specifičan položaj koji će se urediti nekim zakonom, nekim drugim propisom. Ne, nego kaže – ''svi''!
U svakom pravnom sistemu pravni subjekti su fizička i pravna lica. Ako Ustav kaže – svi, zaista ne razumem gde ste pronašli osnov da pravite razliku kod pravnih lica na ''mala i na srednja pravna lica''.
Gospođo ministar, hteo bih da kažem nekoliko rečenica o ovoj čuvenoj poruci koju nam upućuje Vlada Srbije, da građani, usled velike svetske finansijske krize, treba da stežu kaiš. Svaki dan možemo da čujemo od pojedinih ministara u Vladi Srbije kako građani da stežu kaiš, pa, između ostalog, i na primeru samih ministara. Kao što ste čuli od gospođe Vjerice Radete, neki gase svetlo kad izlaze iz stana. Malopre sam čitao u nekim novinama da gospodin Radovan Jelašić ne kupuje, on, njegova supruga i njegova deca, firmiranu garderobu, jer je to, kaže, malograđanski, ne voze se u skupocenim automobilima, voze male automobile koji malo troše itd. Znači, to je recept kako građani treba da stežu kaiš.
Ako hoćete, gospođo ministar, vi lično i vaša Vlada u kojoj sedite, da odgovorite zahtevima vremena u kojem živimo, vreme u kojem živimo je teško, vreme krize na evropskom nivou, na svetskom nivou i ta kriza polako ali sigurno, nažalost, zapljuskuje i Republiku Srbiju, šta je trebalo da uradite ako zaista hoćete da stežete kaiš.
Ovo što vi pričate da gasite svetlo kad izlazite iz stana, da vam bojler u kupatilu ne gori ceo dan itd, to su priče za malu decu – šta je trebalo da uradite vi, kao odgovorni ministri i kao ljudi koji vode Vladu Republike Srbije, da ste mene pitali ili da ste pitali SRS, da ste pitali svakog čoveka koji zna šta je domaćinsko poslovanje? Nemate samo vi decu, imam i ja decu i znam kako je voditi jedno domaćinstvo.
Šta je trebalo da vi uradite, ako hoćete da budete stvarno domaćinska Vlada? Da u Narodnu skupštinu Republike Srbije, između ostalog, uneste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, da smanjite broj ministarstava. Tako se steže kaiš, gospodo ministri, ne tako što se građanima poručuje – nemojte da kupujete šporete, nemojte da nosite firmiranu garderobu. Ko od ovih ljudi koji su protestovali ovih dana ispred Vlade Srbije i ispred Narodne skupštine nosi firmiranu garderobu?! Vi se smejete tim ljudima u lice. Država treba da steže kaiš, gospođo ministre. Smanjite broj ministarstava. Šta će vam 24 ministarstva u Republici Srbiji?!
Samo da vas podsetim, od 1862. godine, kada je donet prvi Zakon o ustrojstvu centralne državne uprave pod knezom Mihajlom, pa do 1918. godine, u vreme najvećeg procvata srpske države, političkog, ekonomskog, kulturnog, vojnog, Srbija je imala, gospođo ministar, sedam ministarstava. Nisu se svaki put formirala nova ministarstva kad god se formirala nova vlada, kao što vi sada radite, pa pre nego što se formira vlada vi stavite na dnevni red Skupštine zakon o ministarstvima. Pa svaka vlada ima različit broj ministarstava. U jednoj dobro uređenoj državi, kakva je nekada bila Srbija, nije se broj ministarstava menjao svake godine. Tada je Srbija znala kako se steže kaiš. Ne izmišljaju se svake godine nova ministarstva.
Morali ste da unesete u skupštinsku proceduru Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima ili da predložite potpuno novi zakon o ministarstvima, da smanjite broj ministarstava. Morate da kažete vašim kolegama u Vladi Srbije, šta će im po 10 i 15 raznih savetnika, državnih sekretara, pomoćnika ministara itd.? Ispada da u ovoj vladi, koja poručuje građanima da stežu kaiš, niko ništa ne radi, nego svi jedni druge savetuju. Ne znam o čemu se savetujete.
Dalje, na naše oči se stvara, ponavljam po ko zna koji put i SRS na to neprestano ukazuje, u vreme kada se navodno ruše granice u Evropi, kada nema granica, kada se putuje slobodno od Velike Britanije do Grčke, neko na Savi i Dunavu pravi granicu između tzv. uže Srbije i Vojvodine. Da li znate, gospođo ministar, koliko ima pokrajinskih sekretarijata u toj vašoj demokratskoj, evropskoj i ko zna kakvoj sve ne Vojvođanskoj vladi, koju vodi Bojan Pajtić? Znate li koliko ima pokrajinskih sekretarijata? Koliko ima raznih zamenika?
Koliko ima raznih pomoćnika? Koliko ima raznih pametnjakovića koji ne rade ništa, sem što prodaju maglu da će građani Vojvodine živeti bolje kada se odvoje od ostatka Srbije?!
Izdvajamo silna sredstva iz budžeta Republike Srbije, po Ustavu, za budžet AP Vojvodine. Ovde ima mnogo narodnih poslanika iz Vojvodine. Pitajte ih – da li građani Vojvodine bolje žive zato što imaju šesnaest pokrajinskih sekretarijata, zato što postoji silna pokrajinska administracija? Umesto da se taj novac iz budžeta Srbije odvaja za potrebe građana Vojvodine, za potrebe privrede u Vojvodini, za potrebe ove naše jadne i rasturene poljoprivrede, koju ste doveli do prosjačkog štapa, vi finansirate novosadske mangupe koji ništa u životu drugo nisu radili, nego se, što bi rekao jedan bivši ministar, bavili politikom od najranijeg detinjstva. Zato služi budžet Republike Srbije.
Gospodo ministri i vi gospođo Dragutinović, ako hoćete da se steže kaiš krenite od vas samih. Lako je stezati kaiš siromašnom čoveku koji je gladan i žedan, koji je željan svega. Stežite kaiš onima koji imaju, pa kada stegnete kaiš onima koji imaju, lako ćemo mi sa onima koji nemaju ništa. Onda i taj koji nema ništa imaće nešto. Ovako, država je sve deblja i deblja, a narod je sve siromašniji i siromašniji. Verujte mi, gospođo Dragutinović, to je najbolji dokaz, najbolji indikator, da sa ovom vladom, zaista, ozbiljno nešto nije u redu. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, ispuniću vam želju na početku mog izlaganja. Povređen je član 23. i član 36. Poslovnika Narodne skupštine.
Mi smo sada, neposredno, pred početak popodnevnog rada Narodne skupštine dobili obaveštenje koje glasi ovako, inače vizuelno da vidite kako to izgleda, Narodna skupština Republike Srbije, predsednik – ''Obaveštavam vas da povlačim amandman koji sam podneo na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita,'' narodni poslanik Igor Bečić. To je sve.
Skrećem vam pažnju, gospodine Novakoviću, da narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije deluju preko svojih poslaničkih grupa. Poslaničke grupe su poslovnička kategorija. Član 23. kaže:
''U Narodnoj skupštini obrazuju se poslaničke grupe, po pravilu najkasnije sedam dana od dana izbora predsednika Narodne skupštine.
Poslaničku grupu čine narodni poslanici jedne političke stranke, druge političke organizacija ili grupe građana koja ima najmanje pet narodnih poslanika.''
Ovde se postavlja više pitanja. Pre svega, kojoj poslaničkoj grupi pripada narodni poslanik Igor Bečić? Iz ovog kratkog dopisa se apsolutno ne vidi kojoj poslaničkoj grupi on pripada.
Naravno, moguće je da narodni poslanici samostalno deluju u Narodnoj skupštini.
Dakle, da nisu članovi nijedne političke, odnosno poslaničke grupe, ali vas molim, gospodine Novakoviću, da nas obavestite, vi kao predsedavajući, pošto predsednik Narodne skupštine nije tu, kojoj poslaničkoj grupi, izvinjavam se gospođo Đukić-Dejanović, ipak ste došli, pripada Igor Bečić?
Ako pripada nekoj poslaničkoj grupi, a to nije navedeno u ovom podnesku, odnosno u obaveštenju o povlačenju amandmana, onda zbog procesnih razloga, zbog formalnih razloga ovo obaveštenje ne treba prihvatiti i vi treba da omogućite raspravu o amandmanu.
Inače, gospođo Đukić-Dejanović, mi smo ponovo svedoci jedne potpuno nenormalne političke situacije. Nenormalne u svim demokratskim zemljama, nažalost, normalne u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da jedan poslanik predloži amandman kao član jedne poslaničke grupe, a da onda povlači taj isti amandman ili kao član neke druge poslaničke grupe ili, ja više ne znam u kom svojstvu, pošto se na ovom kratkom dopisu apsolutno ne vidi kojoj poslaničkoj grupi ovaj imenovani narodni poslanik pripada, ako je još uvek uopšte narodni poslanik.
Ovde se otvara jedno čisto formalno pitanje, o moralnim pitanjima neću da govorim, o zakletvama Vojislavu Šešelju na večnu vernost, SRS-u itd, pa se sve to pogazi. To više nije sporno. Za te ljude moral više ne postoji.
Skrenuo bih vam pažnju, u vreme kada je podnet ovaj amandman, on je podnet u ime Poslaničke grupe SRS...
(Predsednik: Vreme)
... evo, završavam za 10 sekundi.
Dakle, obratite pažnju na amandman koji je podneo Igor Bečić. Tamo jasno kaže – Narodna skupština Republike Srbije, Poslanička grupa SRS.
SRS nije povukla ovaj amandman. Ja vas molim da nas obavestite, gospođo Đukić-Dejanović, kojoj poslanički grupi pripada Igor Bečić, da li uopšte pripada nekoj poslaničkoj grupi, da li je uopšte narodni poslanik?
Inače, ako ne dobijemo ta obaveštenja, vi ste dužni da omogućite raspravu o amandmanu Poslaničke grupe SRS.

Vi kažete, gospođo Đukić-Dejanović da su nam poznate činjenice, nažalost nisu. Samo da vam skrenem pažnju da je na izborima 11. maja učestvovala izborna lista SRS- Dr Vojislav Šešelj.
Vi, ako ste zaista privrženi načelima demokratije i vladavine prava, nijednog dana niste smeli da tolerišete u Narodnoj skupštini postojanje poslaničke grupe, političke partije koja na izborima uopšte nije učestvovala. Takvih primera ni u jednoj demokratskoj zemlji nema.
Vi kažete – opšte je poznata činjenica kojoj poslaničkoj grupi pripada Igor Bečić, a ja, koliko znam, svi građani Srbije su do sada, prateći prenose zasedanja Narodne skupštine, mogli da uoče da Igor Bečić pripada Poslaničkoj grupi SRS. Ako vi smatrate da on pripada nekoj drugoj poslaničkoj grupi, bilo bi lepo da nas obavestite o tome u pisanoj formi, jer ja zaista nikakvo obaveštenje nisam dobio da je Igor Bečić promenio poslaničku grupu, a ako je promenio, da nam objasnite na osnovu kog člana Poslovnika je pristupio nekoj drugoj poslaničkoj grupi, to je jedno.
Drugo, iz ovog dopisa koji je podneo Igor Bečić apsolutno ne vidim kojoj poslaničkoj grupi on pripada. Ako nije samostalni poslanik u Skupštini Srbije i ako pripada određenoj poslaničkoj grupi, ja ne znam kojoj, vi me o tome obavestite, a budući da na ovom podnesku nije navedeno koja poslanička grupa je u pitanju i imajući u vidu činjenicu da je amandman podnet u ime Poslaničke grupe SRS, skrećem vam pažnju, gospođo Đukić-Dejanović da iz formalnih razloga ovo obaveštenje ne treba da prihvatite i da treba da omogućite raspravu o amandmanu koji je podnela SRS.
SRS nikakav amandman na član 9. nije povukla i molim vas da omogućite raspravu o ovom amandmanu, jer se moj kolega, narodni poslanik Dragan Stevanović, pripremio da o ovom amandmanu vrlo studiozno i vrlo argumentovano diskutuje.

Meni se čini, gospođo Đukić-Dejanović, u sve moje dužno poštovanje, da vi niste shvatili suštinu mog javljanja po Poslovniku. Nas toliko ne zanima politička sudbina Igora Bečića, on je svoju političku sudbinu otprilike opredelio svojim postupkom, to je pre svega pitanje morala, pitanje časti, pitanje date reči, itd.
Ovde se radi o sudbini amandmana, da li mi i dalje imamo amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita ili ga nemamo, i može li se amandman povlačiti na ovaj način. Ja vam kažem iz formalnih razloga, o ovim moralnim razlozima, zaista, neću više o njima da raspravljam, oni su potpuno jasni, ali iz formalnih razloga se ne vidi u ime koje poslaničke grupe je Igor Bečić povukao ovaj amandman. Samo da vas podsetim, podneo ga je u ime Poslaničke grupe SRS.
Vi kažete, vi ćete me u toku dana obavestiti kojoj poslaničkoj grupi on pripada, ali mi sada treba da utvrdimo sudbinu ovog amandmana, a ne za pola sata, sat vremena, ili u 19 časova, nego sada pre nego što se zaključi rasprava o amandmanima.
SRS smatra da ovaj amandman u pravnom smislu još uvek postoji, da je u Skupštinskoj proceduri i da Poslaničkoj grupi SRS apsolutno treba omogućiti da o ovom amandmanu raspravlja. Dakle, mi tražimo odgovor odmah. Kojoj poslaničkoj grupi Igor Bečić pripada, kada je promenio poslaničku grupu, na osnovu čega i da li može da se raspravlja uopšte o podnesku na kome apsolutno nemate obaveštenja ni kada je napisan, kojeg datuma, ni u ime koje poslaničke grupe je sastavljen? To su vrlo važna pitanja. Znači, nas ne zanima Igor Bečić, kao Igor Bečić, nas zanima sudbina amandmana Poslaničke grupe SRS.