Dame i gospodo narodni poslanici, nije sporno da SRS poštuje Poslovnik, ali je, izgleda, sporno kada je reč o vladajućoj većini. Dakle, gospođa Gordana Čomić je imala običaj da kritikuje poslanike opozicije zašto ne ubacuju svoje kartice u poslaničke jedinice, odnosno zašto ne daju kvorum za početak sednice Narodne skupštine, ali kada je u pitanju vladajuća koalicija ima drugi aršin, pa kaže – pa ko kaže da vladajuća koalicija mora da da kvorum za sednicu Administrativnog odbora.
Imala je običaj da se poziva na Poslovnik. Evo šta kaže Poslovnik, član 221: "Narodni poslanik dužan je da učestvuje u radu Narodne skupštine". To valjda znači i u radu Administrativnog odbora. "Narodni poslanik koji se nalazi na stalnom radu u Narodnoj skupštini dužan je da prilikom utvrđivanja kvoruma, kao i u toku rada sednice, bude prisutan na sednici Narodne skupštine.
Narodnom poslaniku iz stava 1. ovog člana koji neopravdano odsustvuje prilikom utvrđivanja kvoruma ili u toku rada na sednici Narodne skupštine oduzeće se status poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije."
Jasno je da je vladajuća koalicija danas izbegla da prisustvuje sednici Administrativnog odbora. Gospodine Novakoviću vi ste pravnik, vi ćete me valjda razumeti, kvorum nije ni bio potreban zato što je sednica počela juče. Moglo je da se raspravlja. Gospodin Nenad Konstantinović nije dao reč poslanicima iz SRS. On je okončao sednicu i nezvanično nam je saopštio da će sazvati neku novu sednicu, navodno, u petak u 10.00 časova, a da ni ova 34. sednica nije završena. Znate li šta to znači? Počeće 36. sednica, a 34. nije završena. Ako je to igde moguće, u bilo kom svetskom parlamentu, vi mi kažite, izviniću se za sve što sam rekao.
Pošto ste rekli da ste iz Novog Sada, poštujem i uvažavam tu činjenicu, a ovde su se neki vaši poslanici smejali, evo, danas je jedan dnevni list objavio sledeći članak: "Glavni grad Vojvodine Novi Sad", pazite ovu sintagmu - glavni grad Vojvodine, dakle vi ste to već otpisali, "osvanuo je ispisan antisrpskim grafitima: Srbe na vrbe, Srbi marš odavde, velika Mađarska, Srbe pod led. Najviše natpisa nalazi se na zgradama univerzitetskog kampusa", tu ste možda i vi, gospodine Novakoviću studirali, "ali ih ima po celom gradu. Pretpostavlja se da iza njih stoje hrvatski i mađarski ekstremisti. Grafiti su ispisani latiničnim pismom, crnim, odnosno zelenim sprejom. Crni natpisi su potpisani isprepletanim slovima 'u' i 'm', što je u vreme nezavisne države Hrvatske predstavljalo oznake organizacije 'ustaška mladež'; zatim, sa BBB, što je skraćenica za 'bed blu bojs', navijače zagrebačkog Dinama, a tu je i nepoznati potpis."
Ako je vama ovo smešno, gospodo iz vladajuće koalicije, Srbima koji žive u Vojvodini uopšte nije smešno. Ovako je počelo i u Sloveniji, ovako je počelo i u Hrvatskoj, ovako je počelo i na Kosovu i Metohiji.
Zvanični organi pokrajine Vojvodine izmišljaju novu naciju – Vojvođani. Svi koji su zaposleni na teritoriji AP Vojvodine u zdravstvu, socijalnim službama, prosveti itd. kada se izjašnjavaju, kada popunjavaju upitnike imaju pravo da se izjasne i kao Vojvođani.
Ne vredi objašnjenje Nenada Čanka – deca objavila kartu Vojvodine, šta mi tu možemo. Neka deca su počela rat i u Sloveniji, ali zato neka druga deca danas nisu živa. Da nam se to ne bi desilo ponovo, molim vas, nemojte da se smejete, nemojte da provocirate sukobe koji mogu da se izliju van Narodne skupštine. Hajde da te probleme rešimo ovde.
Dođite na sednicu Administrativnog odbora, donesite kakvu god odluku, glasajte za ostavke, protiv ostavki, ali budite muškarci, budite ljudi, dođite na sednicu i iznesite svoj stav. Nemojte da budete kukavice. Srpski narod nikad nije bio kukavički narod. I među vama ima čestitih Srba, ubeđen sam u to.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, vi ste, kao predsednik Narodne skupštine, po postojećem poslovniku dužni da se starate o zakonitosti rada Narodne skupštine i o primeni Poslovnika o radu Narodne skupštine.
U ovoj dogovorenoj pauzi u radu Narodne skupštine smo dobili nešto što se zove Izveštaj Administrativnog odbora. Piše ovako: "Republika Srbija. Narodna skupština. Administrativni odbor br. 2802-349/09, 10. februar 2009. godine, Beograd. Narodnoj skupštini Republike Srbije. Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije..." – molim vas da vodite računa o jeziku kojim je pisan izveštaj, "na sednici održanoj 10. februara 2009. godine, razmotrio je Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela grupa od 129 narodnih poslanika. U skladu sa članom 79. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor podnosi sledeći izveštaj." U potpisu, predsednik Nenad Konstantinović.
Član 79. stav 1. glasi ovako – Odbor odlučuje većinom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje većina članova Odbora.
Član 80 – o sednici Odbora sastavlja se zapisnik. U zapisnik se unose imena prisutnih i odsutnih članova Odbora i imena drugih učesnika sednice, usmeni i pisani predlozi, stavovi Odbora, rezultati svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci koje je Odbor odredio. Stenografske beleške ili magnetofonski zapis vode se na sednici Zakonodavnog odbora, kao i na sednicama drugih odbora, ukoliko to Odbor zahteva.
Gospođo Đukić-Dejanović, sednica Administrativnog odbora je počela, ali nije završena. Sednica nije održana. Ovde je napisano da je sednica održana. Ako se napiše da je sednica održana, znači da je počela, da je imala neki svoj tok i da je završena i da se nakon završetka sednice Administrativnog odbora plenum, znači, Narodna skupština, obaveštava o tome šta je urađeno na sednici Administrativnog odbora.
Sednica je samo počela, ali nije završena. Nije završena stoga što je vladajuća koalicija ponovo, kao noj, zabila glavu u pesak i nije htela da se raspravlja, između ostalog, i o 9. tački dnevnog reda – Razmatranje ostavki tri bivša poslanika SRS-a, s objašnjenjem da počinje sednica Narodne skupštine. Narodni poslanici iz SRS-a, koji su članovi Administrativnog odbora, dali su jedan vrlo konstruktivan i suvisao predlog, da se početak sednice Narodne skupštine odloži za sat vremena, dok se ne završi sednica Administrativnog odbora.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se. Ovo je izuzetno važno pitanje.
(Predsednik: Završite, razumela sam.)
Dakle, sednica Administrativnog odbora je započela sa više od 10 minuta zakašnjenja. O prvoj tački dnevnog reda za reč se javila gospođa Nada Kolundžija, to je njeno legitimno pravo, nemam ništa protiv, i onda je iznela stav vladajuće koalicije o tome da je SRS kriva i što je danas utorak, da smo mi ti koji blokiramo rad Skupštine, da je ovo što piše...
(Predsednik: Gospodine Martinoviću, moraćete da privedete kraju.)
Gospođo Đukić-Dejanović, važno je pitanje...
(Predsednik: Govorite skoro četiri minuta.)
Dobili smo jedan papir koji predstavlja falsifikat. Sednica nije održana.

U redu, ali javiću se ponovo, zato što nisam završio izlaganje.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo šta kaže jedan od najvećih srpskih, ne samo pravnika, nego intelektualaca uopšte, i mislim da ove misli i te kako mogu da se primene i u našoj situaciji – država koja se uzdiže nad pojedincem kao jedna viša vlast ima mogućnosti da ga prinudi da uradi ono što ne bi hteo, stoga se o državi govori kao o organizovanoj prinudi, pa se postavlja pitanje – otkud državi pravo da se u svojim odnosima s pojedincima služi silom? Upotreba sile se dopušta samo izuzetno, po naročitom pravnom osnovu. Ako država nije u stanju da takav pravni osnov pokaže, njena prinuda nad pojedincem izgledaće nasilje, organizovana nepravda i, sledstveno, njeno pravo da postoji biće osporeno.
Ovo je rekao Slobodan Jovanović, pre jednog veka, o tome da sila u odnosu s pojedincima može da se koristi samo ako za to postoji pravni osnov.
Gospođo Čomić, i jutros sam ukazao na činjenicu da pokušavate da izmene Poslovnika Narodne skupštine usvojite na jedan hajdučki način, iz busije, iz zasede, na prevaru, i uopšte mi nije jasno da pored 129 narodnih poslanika, koje na papiru imate, to je apsolutna većina, ne možete da nađete dva čestita pravnika koji će vam nacrtati kako treba da izgleda tok sednice, pa da Poslovnik usvojite onako kako to postojeći poslovnik nalaže.
Jutros sam vam ukazao na činjenicu da je predsednik Administrativnog odbora, gospodin Konstatinović, da li svesno ili nesvesno, hteo da obmane narodne poslanike i građane, pa je potpisao nešto što se zove izveštaj o radu Administrativnog odbora, u kome se kaže da je sednica održana i da je na sednici odlučeno tako i tako.
Sednica je, gospođo Čomić, samo počela. Nije završena. Od 10 tačaka dnevnog reda, apsolvirana je samo jedna, načelna rasprava o izmenama Poslovnika. Sednica je počela sa više od 10 minuta zakašnjenja. Prekinuta je u pet do 10. Efektivno je trajala nekih 15 minuta i to je namerno urađeno da bi se sprečila rasprava o onome što je, u stvari, uzrok parlamentarne krize u Srbije, a to je krađa mandata.
Tačka 9 tog dnevnog reda, završene 34. sednice, jeste razmatranje ostavke bivših narodnih poslanika SRS-a i onda je vladajuća koalicija došla do ingenioznog rešenja, da uopšte ne raspravlja o toj tački dnevnog reda, nego da kaže – eto, znate, počinje sednica Narodne skupštine u 10 časova. Prekinućemo rad sednice Administrativnog odbora.

Povređen je član 79, gospođo Čomić, Poslovnika o radu Narodne skupštine, zato što su narodni poslanici, a i građani koji prate ovaj prenos, obmanuti da je sednica održana. Sednica nije održana. Sednica je samo počela, i to tako što se, od 10 tačaka dnevnog reda, uspelo da se raspravi samo prva tačka dnevnog reda. O ostavkama bivših narodnih poslanika SRS-a se uopšte nije raspravljalo. Uzrok parlamentarne krize je krađa mandata.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam. Javiću se ponovo. Uopšte ne znam kako mislite da uvedete Narodnu skupštinu u jedno legalno stanje, ako nećete da sprečite političko nasilje koje je ovde promovisano još u septembru prošle godine.
Samo još nešto, gospođo Čomić. Kralj Milan je bio daleko veći, odnosno opasniji neprijatelj radikala nego Boris Tadić, pa smo mi preživeli i kralja Milana...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... pa smo preživeli i Josipa Broza, pa smo preživeli mnoge nasilnike i krvnike. Verujte mi, preživećemo i Borisa Tadića.

Dame i gospodo narodni poslanici, skrenuo sam pažnju gospođi Đukić-Dejanović da je ova sednica počela na protivpravan način.
Dakle, 34. sednica Administrativnog odbora je samo počela, ali nije završena. Imam utisak da vi građane Srbije držite u pogrešnom uverenju da je ta sednica okončana, da je iscrpen dnevni red i da je nakon toga mogla da se otvori nova, 35. sednica Administrativnog odbora, na kojoj bi se raspravljalo o amandmanima na Predlog izmena i dopuna Poslovnika o radu Narodne skupštine, ali to, naprosto, nije tako.
Ne možete vi, gospođo Đukić-Dejanović, ne mislim vi lično, nego vaša vladajuća koalicija, da samo na rečima budete Evropejci, morate to da pokažete i na delu. Ne vredi da govorite – mi smo za evropske standarde, mi smo za evropsku skupštinu, za evropski poslovnik, a radite sve suprotno od tih evropskih standarda. Ne možete, gospođo Đukić-Dejanović, da uvedete Narodnu skupštinu u legalne tokove dok ne otkrijete uzrok parlamentarne krize u Srbiji, od septembra 2008. godine, pa do danas. Danas je trebalo to pitanje da počne da se rešava.
Na 34. sednici Administrativnog odbora, 9. tačka dnevnog reda trebalo je da bude razmatranje ostavki tri bivša narodna poslanika SRS-a. Vi ste vešto izbegli da o tome raspravljate, tako što je sednica Administrativnog odbora počela sa 10 minuta zakašnjenja, efektivno se radilo 15 minuta, u 9.55 časova sednica je prekinuta. Kasnije je počela nova sednica Administrativnog odbora a da prethodna 34. sednica nije završena.
Mi danas nismo dobili odgovor na pitanje da li su bivši narodni poslanici SRS-a i dalje članovi ovog parlamenta ili ne. Dok se to pitanje ne reši, gospođo Đukić-Dejanović, Skupština ne može da bude uvedena u neke normalne tokove funkcionisanja. Možete vi da donesete kakav hoćete Poslovnik, možete sto puta da kažete da ste za ulazak Srbije u EU, ali ta mantra neće vam pomoći da Skupština normalno funkcioniše.
Dakle, mi samo tražimo da Skupština funkcioniše u skladu s Ustavom i zakonom. Možda se ja ne razumem dobro u evropsko zakonodavstvo, ali razumem se u ono što piše u Ustavu i zakonu.
Dakle, vratite rad Narodne skupštine u ustavne i zakonske tokove, a nema vraćanja Skupštine u te tokove dok ne rešite pitanje mandata.
Ovde se ne radi o mandatima kao mandatima, neće SRS-u u Skupštini Srbije biti mnogo bolje, ni lošije sa tri ili bez ta tri mandata. Ovde se radi o nečemu drugom, da li se u državi Srbiji legalizuje princip krađe ili ne. Ako ga legalizujete u Narodnoj skupštini, gospođo Đukić-Dejanović, garantujem vam da tu pošast kriminala nećete nigde više moći da zaustavite. Ako ovde legalizujete kriminal, kako onda mislite da zaustavite kriminal u javnim preduzećima, agencijama, ministarstvima, opštinama, gradovima, itd.?
Ako je ovde dozvoljeno da se krade, ko nam garantuje da u svim ostalim državnim strukturama neće biti i gore nego što je u Narodnoj skupštini? Dakle, pre nego što pristupite raspravljanju izmena i dopuna Poslovnika, morate da zaustavite kriminal u Narodnoj skupštini. Sve dok je politički kriminal ovde prisutan, od nekog velikog boljitka u radu Narodne skupštine neće biti ništa.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ste vi, gospođo Đukić-Dejanović, kao predsednik Narodne skupštine, morali da reagujete, pre nego što se uopšte prešlo na raspravu o dnevnom redu, na izjavu šefa Poslaničke grupe ZES, gospođe Nade Kolundžije, koja je dala jednu prilično skandaloznu izjavu – da poslanici SRS-a ne treba da učestvuju u stalnim delegacijama Narodne skupštine u međunarodnim parlamentarnim institucijama, zato što mi, navodno, kršimo nekakve evropske principe.
Ta izjava je ne samo politički skandalozna, ona je suprotna Ustavu Republike Srbije, suprotna je Poslovniku, suprotna je Zakonu o izboru narodnih poslanika i, na kraju krajeva, suprotna je samim tim evropskim principima.
Dakle, mi samo insistiramo na načelu koje je primenjeno svuda u Evropi, u svim demokratskim državama, u svim zemljama članicama EU, a to je da politički legitimitet mogu da imaju samo političke stranke koje su učestvovale na izborima, dobile određeni broj glasova, prešle cenzus i osvojile određeni broj mandata u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, insistiramo samo na tome i ne vidim šta je u tome antievropski.
Vi ste propustili, kao predsednik Narodne skupštine, da na to reagujete; mislim da ste morali. Takođe, mislim da je i gospođa Čomić, koja vas je neko vreme zamenjivala na mestu predsednika Narodne skupštine, umesto što je davala opomene narodnim poslanicima SRS-a, ponekad paušalno i neosnovano, morala da reaguje na izjavu gospođe Nade Kolundžije.
Što se tiče ove tačke dnevnog reda, stav SRS-a je poznat i on se ne menja. Naš stav je isti kao i kada smo raspravljali o stalnim delegacijama u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Dakle, smatramo da u RIK-u svoje predstavnike mogu da imaju samo one političke stranke koje su učestvovale na poslednjim parlamentarnim izborima, koji su održani 11. maja prošle godine, i koje su osvojile mandate u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sve ostalo je suprotno Ustavu, sve ostalo je suprotno ustaljenim načelima i principima parlamentarne demokratije.
Nema potrebe da ovde ponavljamo sve one argumente koje smo izneli u raspravi o prvoj tački dnevnog reda. Jasno je, 11. maja na izborima nije učestvovala SNS, učestvovala je SRS, sa svojom izbornom listom SRS - dr Vojislav Šešelj, osvojila je 78 mandata i na bazi tih 78 mandata mi tražimo srazmerno učešće u stalnim parlamentarnim delegacijama i u RIK-u. Uopšte ne vidim šta je tu sporno, ne vidim šta je tu antidemokratski, ne vidim šta je u tim našim zalaganjima suprotno principima Saveta Evrope.
Uopšte ne želim da govorim o personalnim rešenjima bilo koje partije čija imena se nalaze u Predlogu odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK-a. Dakle, o ovom problemu zaista želim da raspravljam bez bilo kakve mržnje, sujete, surevnjivosti, itd.
Prosto, pokušavamo da iznesemo neke principe i neka načela za koje smatramo da su u skladu s Ustavom Republike Srbije, da su u skladu s ovim poslovnikom i da se poštuju svuda, u svim demokratskim državama.
Ova rasprava je dobar povod da se odgovori na neke neargumentovane stavove, kako gospodina Tomislava Nikolića, tako i gospođe Nade Kolundžije. Naravno, zbog nedostatka vremena, ne mogu da odgovorim na sve te stavove, ali ću pokušati da objasnim u čemu je nedostatak onih stavova koji su suprotni principima za koje se zalaže SRS.
Što se tiče mandata, vidite, mi smo sada u jednoj potpuno šizofrenoj situaciji. Jedni podaci se nalaze na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije, na osnovu jednih podataka Ministarstvo finansija prenosi sredstva iz budžeta Republike Srbije za finansiranje političkih stranaka, između ostalog, SRS-u prenosi onoliko para kao da ona ima u ovom trenutku efektivno 78 mandata.
Na drugoj strani, operiše se činjenicom da postoji Poslanička grupa ''Napred Srbijo'', koja ima određeni broj poslanika i, praktično, mi sada ne znamo koliko poslanika, u stvari, ima u Narodnoj skupštini i koje političke partije su zastupljene.
Za to ste, pre svega, krivi vi, gospođo Kolundžija, odnosno vaša vladajuća koalicija, zato što ste dopustili da se stvori jedan pravni i politički haos u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Građani Srbije danas teško žive. Ekonomska kriza je velika, to je svima jasno i u toj velikoj ekonomskoj krizi najjednostavnije je posegnuti za socijalnom demagogijom.
Gospodin Tomislav Nikolić je u ponedeljak nekoliko puta ponovio stav – kakvu korist imaju građani Srbije od naše priče o otetim mandatima? Sada bih postavio jedno drugo pitanje – kakvu korist građani Srbije imaju od toga što je on te mandate oteo? Kakvu korist građani Srbije imaju od činjenice da postoji Poslanički klub ''Napred Srbijo''?
Izvinjavam se ako ću izneti informaciju koja nije tačna, ali Beogradom već mesecima, između ostalog, kruži informacija da je gospođa Jorgovanka Tabaković prešla u Poslanički klub "Napred Srbijo" zato što je od Milorada Miškovića dobila stan na Novom Beogradu.
Pitam vas, izvinjavam se ako nije istina, ponavljam još jedanput, tako sam čuo i u Narodnoj skupštini i van Narodne skupštine, ako je to istina, kakvu korist imaju građani Kragujevca, kakvu korist imaju, uopšte, građani cele Srbije od toga što je gospođa Jorgovanka Tabaković, da bi napustila SRS i prešla kod Tomislava Nikolića, dobila stan? Hoće li građani Srbije od toga imati nekakvu korist? Neće.
Ono što govori Tomislav Nikolić, podseća me na ponašanje srednjovekovnih rimskih papa. Tomislav Nikolić je, bez sumnje, jedan od najbogatijih ljudi, barem u ovoj narodnoj skupštini. Poručuje građanima Srbije – teško živite, a ovi zli, pokvareni radikali pričaju o navodno otetim mandatima.
To je tipično ponašanje za srednjovekovne rimske pape. Čitajte istorijske knjige. Videćete da su rimske pape u srednjem veku bili najbogatiji ljudi u Evropi. Živeli su u skupocenim zamkovima. Živeli su raskalašno. Pravili su vanbračnu decu, ali su svojoj pastvi poručivali – živite skromno, odričite se ovozemaljskih blaga itd.
Tu istu priču danas ponavlja Tomislav Nikolić, čovek čiji je vozni park verovatno bogatiji od voznog parka nekih najbogatijih ljudi u Srbiji. Kaže kako poslanici SRS-a, u skupocenim odelima, zamislite, pričaju o našim otetim mandatima.
Dalje, Tomislav Nikolić kaže da, apsolutno, ne postoji problem mandata. Mandat narodnog poslanika je slobodan. Svako može da odlučuje kojoj političkoj partiji će da pripada i kom poslaničkom klubu će da pristupi.
Postavljaju se dva pitanja. Prvo pitanje, ako ostavke koje su potpisali svi narodni poslanici SRS-a u kancelariji Tomislava Nikolića, koji je tada bio, 11. juna 2008. godine, šef Poslaničke grupe SRS-a, ne proizvode bilo kakvo dejstvo, zašto je Tomislav Nikolić od nas tražio da te ostavke potpisujemo? A
ko je tada imao isto shvatanje koje ima danas, postavlja se pitanje, zašto smo mi te ostavke potpisivali, ako one ne proizvode bilo kakvo pravno dejstvo, ako na osnovu tih ostavki ne može da prestane mandat narodnom poslaniku?
Drugo pitanje koje se postavlja, ako te ostavke ne proizvode pravno dejstvo, zašto ih je Tomislav Nikolić onda odneo sa sobom kada je napustio SRS? Mogao je da ih ostavi, kao hrpu bezvrednog papira, u kancelarijama SRS-a; što da se čovek muči da ih nosi, ako one nemaju nikakvu svrhu.
Naravno da te ostavke imaju svoju svrhu. Naravno da one proizvode pravno dejstvo i da ih SRS poseduje, kao što ih ne poseduje, ovde danas, 29. januara 2009. godine, ne bi sedeo nijedan član nekog fantomskog poslaničkog kluba "Napred Srbijo".
Što se tiče Tomislava Nikolića, ne vredi više trošiti reči. Videli ste danas, on je veliki Srbin, on se bori za očuvanje KiM-a u sastavu Srbije. Priča o nekim pročitanim knjigama, o nekim silnim ratovima. Ne znam koje je on to silne knjige i kakve je škole izučio, bivši komunista, bivši narodni radikal, bivši srpski radikal, sadašnji srpski naprednjak, s tendencijom da postane Ivo Sanader, bivši pružni radnik i šef groblja u Kragujevcu, bivši četnički vojvoda! Ne znam gde se on to naratovao i ne znam kakve je on to silne knjige pročitao.
Danas, taj isti čovek priča o odbrani KiM-a i odbrani državnog integriteta Srbije. Mene to podseća na priču o Mehmed-paši Sokoloviću, koga su kao dečaka odveli u Carigrad, poturčili, i on je uspeo da stigne do funkcije velikog vezira, odnosno predsednika sultanove vlade. Kažu da je pod stare dane, neposredno pred smrt, terao svog slugu da mu čita knjigu, odnosno epsku pesmu "Boj na Kosovu". Kada je došao do onog dela gde Srbi jurišaju na Turke, Mehmed-paša kaže – evo, idu naši, a sluga mu kaže – pa, nisu naši, to su Srbi. On mu kaže – neka, neka, dijete, samo ti čitaj dalje.
Otprilike je ista situacija i s Tomislavom Nikolićem. On je 18 godina pričao istu priču koju je čuo od Vojislava Šešelja i ništa Tomislav Nikolić o politici ne zna, osim onoga što je naučio od Vojislava Šešelja.
Nije lako, posle 18 godina, promeniti potpuno ideološku orijentaciju. I danas, ponekad, za ovom govornicom, Tomislavu Nikoliću zaluta poneka nacionalistička rečenica.
Nije ovde bitan Tomislav Nikolić, ovde su bitni oni koji su napravili sve ovo što su napravili i koji su Narodnu skupštinu Republike Srbije doveli u stanje pravnog i političkog haosa.
Gospođo Kolundžija, pokušavate da obmanete građane Srbije i narodne poslanike, tezom da je poslanički klub isto što i politička partija. Uporno vam govorimo da to nije tako. Ustavna kategorija je politička partija. Političke stranke su subjekti političkog života. Političke stranke učestvuju na izborima, ne učestvuje poslanički klub na izborima. Šta je poslanički klub? Poslanički klub je samo parlamentarni ogranak, ili parlamentarna frakcija neke političke stranke.
Vi uporno insistirate na tezi da je poslanički klub neka tvorevina koja ima samostalnu pravnu i političku egzistenciju, nezavisno od političke stranke. Dopuštate da u Narodnoj skupštini funkcioniše poslanički klub koji pripada političkoj partiji koja uopšte nije učestvovala na parlamentarnim izborima.
Nemam nikakvih problema zbog toga što ta partija postoji. Što se mene tiče, ako narod bude rekao na sledećim parlamentarnim izborima da treba da imaju 250 mandata u Narodnoj skupštini, neka imaju. Narodna se ne poriče. Pokušavate na silu da dokažete da je crno belo, a da je belo crno.
Ne može, gospođo Kolundžija. Poslanički klub nije samostalna institucija, on je samo produžetak jedne političke partije. Uporno, u svim materijalima, izbegavate da pomenete termin politička partija. Svuda koristite termin – poslanički klub. To, jednostavno, nije ispravno, ni s ustavnog, ni s političkog aspekta.
Besmisleno je ovo što priča Tomislav Nikolić, da se on bori protiv Mlađana Dinkića, Božidara Đelića, protiv kriminala, korupcije, itd. Dopustili ste kriminal i korupciju u Narodnoj skupštini. Nema većeg kriminala od činjenice da neko odnese sa sobom, odnosno ukrade blanko potpisane ostavke narodnih poslanika. To je kriminal koji ste vi, gospođo Kolundžija, tolerisali i još uvek tolerišete u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Kakva je svrha borbe protiv Božidara Đelića, protiv Mlađana Dinkića, protiv mafijaša i kriminalaca, ako vi tolerišete kriminal u Narodnoj skupštini? Legalizujete kriminalno stanje u Narodnoj skupštini. To činite kroz sve ove materijale.
Kako je moguće, gospođo Kolundžija, to pitanje sam postavio i kada smo raspravljali o prvoj tački dnevnog reda, gde, u kojoj državi članici Saveta Evrope je moguće da u narodnoj skupštini sede poslanici političke partije koja uopšte nije učestvovala na parlamentarnim izborima?
Uporno pokušavamo da vam dokažemo da toga nema u svetu, da je to suprotno svim ustaljenim principima demokratije, a onda nas optužite da poslanici SRS-a ne treba da učestvuju u delegacijama Narodne skupštine, zato što, navodno, kršimo principe Saveta Evrope.
Kršite ih vi, gospođo Kolundžija. Vi iz DS-a se ponašate kao da se u Narodnoj skupštini, septembra 2008. godine, nije desilo ništa strašno. Posvađali se radikali, šta mi tu možemo, postoje dva poslanička kluba. Nemamo ostavke itd.
Imate ostavke. Mesecima slušamo priču – zašto vi radikali stalno pričate o tim ukradenim ostavkama, mandatima? Dajte nam papire. Pustite to u skupštinsku proceduru. Rešićemo to u skladu s Ustavom i zakonom.
Jesmo li vam predali blanko potpisane ostavke tri bivša narodna poslanika SRS-a? O tome je juče govorio i gospodin Dragan Todorović. Što ne zakazujete sednicu Administrativnog odbora, ako se borite za vladavinu prava, ako vam je zaista stalo da se reši pitanje tih mandata? Imate sada blanko potpisane ostavke, imate izjave bivših narodnih poslanika SRS-a da svoj mandat stavljaju na raspolaganje SRS-u. Zašto ništa ne preduzimate? Zašto tolerišete potpuno nenormalno, patološko stanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije?
Iz aviona se vidi da svi problemi u ovoj skupštini, ili barem najveći deo tih problema, potiče od činjenice da je formirana jedna poslanička grupa suprotno Ustavu i zakonu. Jedan od vaših argumenata, koji je smešan i za koji zaista ne mogu da verujem da ga upotrebljavate, a istovremeno hoćete da budete ozbiljan političar, jeste sledeći. Ustav kaže da narodni poslanik može da stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj partiji koja ga je kandidovala, pod uslovima propisanim zakonima, a vi kažete da tog zakona nema.
Kako nema, gospođo Kolundžija? Zar ne važi Zakon o izboru narodnih poslanika? Kako mi svi sedimo u ovoj skupštini ako ne postoji zakon na osnovu koga se narodni poslanici biraju i na osnovu kojeg narodnim poslanicima prestaje mandat?
Zakon o izboru narodnih poslanika, gospođo Kolundžija, propisuje da mandat narodnih poslanika prestaje ostavkom. Podnesemo vam
ostavke bivših narodnih poslanika SRS-a, vi ništa ne preduzimate. Podnesemo izjave kojima ti bivši narodni poslanici SRS-a svoj mandat stavljaju na raspolaganje SRS-u, vi ništa ne preduzimate. Ne znam koje još druge dokumente očekujete.
Jasno je, gospođo Kolundžija, da DS stoji iza svega onog ružnog što se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije, od septembra, pa naovamo. Ako neko krši principe Saveta Evrope, kršite ih vi iz DS-a. Nije ovde glavni krivac Tomislav Nikolić. Glavni krivac ste vi koji tolerišete ovo nelegalno stanje.
Sada se postavlja pitanje, do kada će to nelegalno stanje da traje? Uporno, mesecima optužujete SRS da opstruiše rad Parlamenta. Za vas je opstrukcija rada Parlamenta kada kažemo da su nam pokradeni mandati, za vas je opstrukcija Parlamenta kada kažemo da jedna politička partija, kada uđe u Narodnu skupštinu Republike Srbije s određenim brojem mandata, kad se završi mandat te Narodne skupštine, s istim brojem mandata izlazi iz te Narodne skupštine. Kako je moguće da jedna partija, gde to u svetu ima, uđe u jednu skupštinu sa 78 mandata, a izađe sa 57, 58, 60 itd? Toga nema, gospođo Kolundžija.
Uporno tolerišete nešto za šta i sami znate da nema uporište u Ustavu i zakonu. Vaši poslanici ćute. Nema nijednog narodnog poslanika, da li iz vlasti ili iz opozicije, koji će da opravda ovo što je uradio Tomislav Nikolić. Svi se toga gnušate, ali o tome pričate po kuloarima. Kada dođe vreme za sednicu Narodne skupštine, kada treba to da kažete javno, za govornicom, pravite se kao da niste odavde.
Šta tu možemo? Možete mnogo toga. Od vas zavisi, gospođo Kolundžija, da li će Srbija da bude pravna država ili ne. Ako vam nije stalo do toga, meni je zbog toga jako žao, a ako vam je zaista stalo, onda preduzmite neke konkretne korake da se ovo nelegalno stanje reši.
Ponavljam još jedanput, nemam ništa protiv toga da na sledećim parlamentarnim izborima SNS učestvuje sa svojom izbornom listom. Neka osvoji sve mandate u Narodnoj skupštini, neka formiraju vladu, neka učine nešto epohalno za Republiku Srbiju i njene građane, to ću prvi da pozdravim, ali do tada morate da poštujete činjenicu da su 11. maja 2008. godine održani poslednji parlamentarni izbori i da je na tim izborima SRS osvojila 78 mandata i da na bazi tih osvojenih 78 mandata tražimo učešće i u međunarodnim parlamentarnim institucijama i u RIK-u i u radnim telima Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ste primetili da ono što sam rekao nisam rekao s namerom da bilo koga uvredim. Ponovio sam ono o čemu se uveliko priča u Beogradu, u Narodnoj skupštini i van Narodne skupštine i izvinjavam se još jedanput ako to nije istina.
Postoji nešto drugo, gospodin Tomislav Nikolić je u ponedeljak rekao da je napustio SRS zato što Vojislav Šešelj ne dozvoljava da SRS dođe na vlast.
Sada postavljam pitanje i gospodinu Tomislavu Nikoliću i gospođi Jorgovanki Tabaković, koji nikada ne bi videli ministarske kabinete da im to nije omogućio Vojislav Šešelj.
Kako je moguće da je Vojislav Šešelj, 1998. godine, hteo da osvoji vlast u Srbiji, a, navodno, 2008. godine nije hteo da osvoji vlast u Srbiji?
Da vas podsetim, 2004. godine, kada su održani lokalni izbori u Srbiji, SRS osvojila je veliki broj opština u Srbiji. Nađite ijednog čoveka, srpskog radikala, kome je Vojislav Šešelj poručio – ne smeš da osvojiš vlast u toj i toj opštini, ili u tom i tom gradu. Rekao je, međutim, sledeće: nemojte da ulazite u vlast sa kriminalcima, s lopovima, nemojte da brukate stranku, iz vlasti morate da izađete čistih ruku, onako kako ste u vlast i ušli.
Sada, 2008. godine, osvojili smo vlast u brojnim opštinama u Srbiji i u Vojvodini, neke opštine smo izgubili zato što su koalicioni partneri bili prevrtljivi, prodali veru za večeru i u poslednji čas pretrčali na stranu tzv. evropskog bloka, ali ni 2008. godine niste mogli da nađete jednog srpskog radikala kome je Vojislav Šešelj rekao – nemoj da osvajaš vlast, nemoj da ulaziš u vlast.
Dakle, ta teza Tomislava Nikolića ne stoji.
Što se tiče pitanja da li nekoga treba da bude sramota ili ne, uz sve uvažavanje gospođe Jorgovanke Tabaković kao ekonomskog stručnjaka i, pre svega, kao jedne dame, moram da vas podsetim, gospođo Tabaković, da ste 2000. godine, posle petooktobarskog puča, vratili člansku kartu SRS-a, iako ste prethodno bili ministar u Republičkoj vladi, baš zahvaljujući Vojislavu Šešelju, pa vas je Vojislav Šešelj, na insistiranje Milorada Mirčića, vratio u SRS i omogućio vam da ponovo postanete narodni poslanik Srpske radikalne stranke. Sada, sami vidite kako ste im vratili i da li i koga treba da bude stid i sramota zbog onoga što je uradio.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, reklamiram povredu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Gospodin Ružić se deklarativno, kao i njegova partija, zalaže za socijalnu pravdu, ali socijalna pravda nije socijalna demagogija. Pre nego što je rekao koliko građane Srbije košta Narodna skupština, trebalo je da kaže koliko građane Srbije košta ova i ovolika Vlada, jedna od najglomaznijih u Evropi. Koliko nas koštaju direktori u javnim preduzećima, članovi upravnih i nadzornih odbora, koji primaju takve nadoknade kakve običan čovek u Srbiji može samo da sanja? O tome nije rekao ni reč.
Koliko nas košta, recimo, porodica Krkobabić? Stariji je potpredsednik Vlade, a mlađi – zamenik gradonačelnika Beograda, a taj mlađi je svojevremeno penzionisan zato što je radno nesposoban. Nije sposoban da radi u preduzeću, a sposoban je da bude zamenik gradonačelnika Beograda.
Ovde ima nešto što je mnogo važnije. Hajde da zanemarimo imena, političke partije, poslaničke grupe, da ne pričamo ružno o bilo kome, nego da postavimo jedno esencijalno pitanje – sme li u državi Srbiji da se krade? Ako ne sme da se krade, onda ne sme da se krade nigde, ni u Narodnoj skupštini, ni u Vladi, ni u ministarstvima, ni u javnim preduzećima, ni u opštinama, nigde. Ako sme da se krade u Narodnoj skupštini, onda, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, sme da se krade svuda.
Legalizovali ste princip krađe u Narodnoj skupštini. Ako neko odnese iz službene kancelarije SRS-a ostavke i izjave narodnih poslanika, pa jedanput kaže da ih je izgubio, a drugi put kaže da su kod njega, ali da, prosto, neće da ih vrati, šta je to nego krađa? Vi iz vladajuće koalicije se pravite nevešti. Šta mi tu možemo, eto, posvađali se radikali, rešite to na drugom mestu. Na kom drugom mestu može da se reši pitanje mandata nego, pre svega, u Narodnoj skupštini?
U septembru, uzmite stenograme, gospodin Konstantinović je izjavljivao – samo da nam date ostavke, za 24 časa zakazujemo sednicu Administrativnog odbora i rešavamo problem. Sedam dana čame ostavke u fioci gospodina Konstantinovića. Nema čak ni najava kada će biti zakazana sednica Administrativnog odbora. Kaže gospođa Kolundžija, biće zakazana. Kada? Ad Kalendas Graecas – kad na vrbi rodi grožđe. Kada će biti zakazana?
Narodna skupština je, gospodo iz vladajuće koalicije, mesto gde treba da se rešava pitanje mandata, pre svega, na sednici Administrativnog odbora. Imate ostavke, imate izjave. Zakažite sednicu Administrativnog odbora i počnite da rešavate taj problem. Taj problem ne može da se reši sam od sebe. Taj problem ne može da se reši na nekom drugom mestu, osim ako ne mislite da se problemi rešavaju fizičkom silom.
Videli ste danas, kad god izađem za govornicu, ovi iz "Napred Srbijo" padnu u vatru i hoće da tuku Srboljuba Živanovića. To je jedan način kako se može rešavati pitanje mandata van Narodne skupštine, ali mi nećemo tako. Hoćemo da se pitanje mandata reši u Narodnoj skupštini.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam. Imate svu potrebnu dokumentaciju. Ako ste zaista privrženi principima Saveta Evrope, ako već niste privrženi Ustavu Srbije, zakažite sednicu Administrativnog odbora i počnite da rešavate pitanje kriminala u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da počnem svoje izlaganje osvrtom na izjavu gospođe Nade Kolundžije koja je data u četvrtak, ponovljena je i danas – da u delegaciji Narodne skupštine Republike Srbije na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ne treba da učestvuju narodni poslanici SRS, zato što, navodno, mi kršimo principe Saveta Evrope.
Ta izjava je politički skandalozna i ona je apsolutno suprotna Ustavu Republike Srbije, a suprotna je i Poslovniku Narodne skupštine.
Predlažem, gospođo Čomić, vama kao predsedavajućoj da ubuduće, kada nam u Skupštinu Srbije, od strane Vlade dođu određeni zakonski predlozi, da najpre konsultujete gospođu Nadu Kolundžiju da li su predlozi u dovoljnoj meri u skladu sa evropskim standardima, jer je očigledno da je gospođa Nada Kolundžija ovde sama sebi dala pravo da ona bude vrhovni sudija da li je nečije ponašanje u skladu sa evropskim principima ili nije.
Naravno, gospođa Nada Kolundžija je danas pokušala na jedan prilično nevešt način da obrazloži svoju izjavu. Ponovila je ono što smo svi znali, a to je, da oni pokušavaju na silu, suprotno Ustavu, suprotno Poslovniku, da održe u Narodnoj skupštini Republike Srbije jednu političku grupaciju koja nije učestvovala na poslednjim parlamentarnim izborima.
Svoj stav SRS o Predlogu odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucija temelji na članu 239. Poslovnika Narodne skupštine. Zanimljivo je da se je u materijalu koji je nama dostavljen, gospođa Slavica Đukić-Dejanović kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, na stranici šest pozvala na osnov za donošenje ove odluke, tu se kaže ovako: ''Osnov za donošenje ove odluke je član 239. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kojim je određeno da Narodna skupština odlučuje o utvrđivanju sastava stalnih delegacija u međunarodnim parlamentarnim institucijama.''
Ja moram da konstatujem da ovo pozivanje nije potpuno i da u Predlogu odluke nije dat valjan pravni osnov za donošenje ove odluke, zato što član 239. nije citiran u celosti, odnosno prosto, da li slučajno ili namerno, preskočena je jedna vrlo važna formulacija.
Član 239. stav 2. glasi ovako: ''Predlog odluke o sastavu stalnih delegacija iz stava 1. ovog člana podnosi predsednik Narodne skupštine, u konsultaciji sa predsednicima poslaničkih grupa'', sada ide onaj ključni deo, ''vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka i zastupljenosti polova.''
Ključno je pitanje koje se sada ovde postavlja, dame i gospodo narodni poslanici – kojih političkih stranaka?
Da li svih političkih stranaka koje postoje u Republici Srbiji, koje su registrovane kod nadležnog ministarstva ili samo onih političkih stranaka koje su učestvovale na poslednjim parlamentarnim izborima koji su održani 11. maja prošle godine?
SRS smatra da u delegacijama Narodne skupštine mogu da učestvuju samo predstavnici onih političkih stranaka koje su učestvovale na poslednjim parlamentarnim izborima. Za SRS je to nešto što je potpuno normalno, što je neupitno i što je fundament parlamentarne demokratije svuda u svetu, a tako bi trebalo da bude i u Republici Srbiji.
Gospodin Mićunović je pokušao da stvar svede na apsurd i da kaže da je demokratija na kraju krajeva broj. Nije, gospodine Mićunoviću, demokratija je pre svega izbor i demokratija je pre svega procedura. Procedura podrazumeva izbornu proceduru i proceduru u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Naravno, gospodin Mićunović negoduje, ali kao dobrog teoretičara i filozofa demokratije, evo ja ga pozivam neka nam kaže koji to veliki teoretičar demokratije, počevši od Džona Loka, Džona Stjuarta Mila, Džona Rolsa i ostalih, smatra da u jednom parlamentu u svetu može da sedi politička partija koja uopšte nije učestvovala na parlamentarnim izborima? Ako nije bitno da li je neka politička stranka učestvovala na izborima ili nije, onda se postavlja pitanje – čemu izbori? To znači, onda nema razlike između parlamentarnih i vanparlamentarnih stranka i onda to znači da na kraju krajeva nije ni bitno koliko ste mandata osvojili, da li ste uopšte učestvovali na izborima.
Dovoljno je, ako prihvatimo logiku vladajuće koalicije, da postoji jedna politička stranka, da je ta stranka registrovana kod nadležnog ministarstva i da stranka samim tim stiče pravo da ima svoje predstavnike u delegacijama Narodne skupštine u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Smatra SRS da to nije tako i da svoje predstavnike u ovim delegacijama mogu da imaju samo one političke stranke koje su učestvovale na parlamentarnim izborima. Ko je učestvovao na parlamentarnim izborima? Moje kolege iz Poslaničkog kluba SRS o tome su govorile. Ja moram prosto zbog javnosti i sredstava javnog informisanja da tu činjenicu ponovim još jedanput.
Dakle, na izborima 11. maja učestvovala je, između ostalih, i Izborna lista SRS koja se zvala – SRS dr Vojislav Šešelj. Evo, ja posedujem fotokopiju prve stranice te izborne liste, koja je predata u RIK 25. marta 2008. godine. Dakle, Lista se zove SRS-dr Vojislav Šešelj, prvi na Listi predsednik SRS dr Vojislav Šešelj, datum rođenja 11. oktobar 1954. godine, zanimanje profesor univerziteta, prebivalište i adresa stanovanja – Zemun, Milice Rakić 36. itd. Dakle, nosilac Liste je bio predsednik SRS dr Vojislav Šešelj.
To je nešto što se apsolutno ne dovodi u pitanje. Koje još činjenice treba da se naglase u ovoj debati? Gospođa Nada Kolundžija se pozvala na to da su svim narodnim poslanicima potvrđeni mandati u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali je pri tome ispustila da kaže da narodni poslanik u Narodnu skupštinu ne pada sa neba, sa Marsa ili sa nekog drugog mesta, nego da dolazi u Narodnu skupštinu kao kandidat neke izborne liste. Nije dovoljno da se kaže da je nekome potvrđen mandat, nego da je potvrđen mandat nekome sa neke izborne liste, to je jako važno. Ne sede ovde poslanici i ne predstavljaju sami sebe, svoje članove familije, komšije itd, već predstavljaju neke političke stranke.
O čemu se ovde radi? Ovde se radi o tome da bivši boljševici, bivši komunisti, bivši praksisovci imaju strah od političkih stranka. Oni su prihvatili silom prilika i silom životnih okolnosti demokratiju kao politički sistem, koja podrazumeva naravno i postojanje više političkih stranka, ali u njima i dalje tinja ona ideja koju su učili na kursevima Kominterne, SKJ, koju su proklamovali na raznim filozofskim školama posle Drugog svetskog rata – da su političke partije zlo, šta će to nama, to je skupo, to zbunjuje narod, bolje da postoji jedna politička partija.
Sada vidite kako se ta ideološka, filozofska nit provlači čak do današnjeg dana. Danas oni koji vode DS, oni koji su njeni očevi osnivači, u stvari izražavaju strah od političkih stranaka. Njihovi učenici ovde prećutkuju jednu činjenicu – da narodni poslanici ne predstavljaju sami sebe i da nisu došli, kako bi se reklo, ex nihilo, ni iz ničega u Narodnu skupštinu, već su došli kao predstavnici određenih političkih stranaka.
Samo da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, da je Ustavom Republike Srbije zagarantovana uloga političkih stranaka u kreiranju javnog mišljenja u Srbiji i kreiranju političkog života. Ne možete biti dosledne demokrate i reći – ja sam za demokratiju, ali ne priznajem ulogu određenih političkih stranaka. Možda se to nekome ne sviđa, možda neko smatra da ta partijska disciplina nije dobra, da nije u skladu sa nekom apsolutnom slobodom čoveka, ali gospodo, sloboda u demokratiji nije apsolutna sloboda. Nije sloboda da radite sve što vam padne na pamet, to je pravo da radite ono što vam Ustav, zakon odnosno, ovaj poslovnik dozvoljavaju.
Prosto želim da podsetim gospođu Nadu Kolundžiju i sve predstavnike vladajuće koalicije na činjenicu da je RIK na osnovu člana 34, člana 85, člana 86. odnosno, člana 90. Zakona o izboru narodnih poslanika podnela Izveštaj o ukupnim rezultatima izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Izveštaj je usvojen na sednici Republičke izborne komisije 20. maja 2008. godine.
Sada se ovde postavlja jedno sasvim logično pitanje. Ne mora čovek da bude pravnik da bi postavio to pitanje i da bi na to pitanje dao validan odgovor. Važi li i dalje Izveštaj o ukupnim rezultatima izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije ili ne važi? SRS smatra da Izveštaj važi, ali Izveštaj koji je podnela RIK i na osnovu kojeg Izveštaja je Narodna skupština potvrdila mandate narodnih poslanika u Narodnoj skupštini.
Evo između ostalog šta se kaže u Izveštaju RIK – naziv izborne liste – SRS-dr Vojislav Šešelj, broj osvojenih glasova 1.219.436, broj osvojenih mandata 78. Na bazi ovog izveštaja Narodne skupštine Republike Srbije je 11. juna 2008. godine verifikovala mandate, odnosno potvrdila mandate narodnih poslanika, ali je potvrdila mandate narodnih poslanika koji su pripadali određenoj političkoj stranci.
U parlamentarnoj demokratiji koja podrazumeva višepartijski politički život, nemoguće je narodnog poslanika odvojiti od njegove izborne liste, odnosno od političke partije kojoj pripada. Niko ovde nije glasao pojedinačno ni za Aleksandra Martinovića, ni za Nadu Kolundžiju, niti za bilo kog drugog, glasali su za neku izbornu listu. Izborna lista se zvala SRS-dr Vojislav Šešelj i ta lista je osvojila 78 mandata.
Šta se u međuvremenu dešava? Od septembra meseca prošle godine Narodna skupština Republike Srbije je, nažalost, ne voljom SRS, dovedena u stanje političke patologije. U Narodnoj skupštini Republike Srbije sedi navodno neka politička stranka, koja uopšte nije učestvovala na parlamentarnim izborima i pri tome se nama od strane vladajuće koalicije spočitava da mi kršimo principe Saveta Evrope. Kršite ih vi, gospodo, iz vladajuće koalicije.
Kažite nam jednu zemlju članicu Saveta Evrope, jednu zemlju članicu EU, jednu veliku svetsku demokratiju od SAD do Japana i Australije u kojoj je moguće da u parlamentu sedi politička partija koja nije učestvovala na parlamentarnim izborima, a da joj vi priznajete ista prava kao političkim partijama koje su učestvovale na izborima i koje su osvojile određeni broj mandata. Na neki način, čak i vi indirektno priznajete činjenicu da u Narodnoj skupštini Republike Srbije postoji nešto što je patološko, nešto što je nenormalno, nešto čega nema u zemljama EU, kojoj vi navodno težite.
Gospodin Zoran Krasić je o tome vrlo argumentovano govorio, a ja ću da ponovim zbog javnosti. Dakle, i vi sami primećujete da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije dešava nešto čega nema u uporednoj političkoj praksi. Na neki način dokaz toga je i veb stranica Narodne skupštine Republike Srbije. Veb stranica Narodne skupštine dokazuje tačnost onoga što na njoj piše.
Putem veb stranice, ne samo narodni poslanici, pre svega građani Srbije, predstavnici sredstava javnog informisanja, međunarodni faktori, obaveštavaju se o tome šta se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada, veb stranica to vam je kao zemljišna knjiga. Veruje se da je tačno, dok se ne dokaže da je suprotno.
Mi verujemo da je tačno ovo što piše na veb stranici Narodne skupštine Republike Srbije. Evo šta piše, između ostalog, spisak narodnih poslanika, kaže broj pronađenih poslanika – 78. Svako ko se malo razume u računare i u internet može da dođe do ove liste do koje sam i ja došao, broj pronađenih poslanika – 78. Sada, pazite, kakav apsurd, kakav utisak, međunarodni faktori, pa i taj famozni Savet Evrope može da stekne o kredibilitetu ove Narodne skupštine. Pazite nelogičnosti i pazite apsurd.
Da ne čitam sva imena. Između ostalog, Antić Zoran, Poslanička grupa Napred, Srbijo, stranka SRS. Arsić Veroljub, Poslanička grupa Napred, Srbijo, stranka SRS. Babić Zoran, Poslanička grupa Napred, Srbijo, stranka SRS. Budimirović Jelena, Poslanička grupa Napred, Srbijo, stranka SRS itd. Sada ja vas pitam, gospođo Čomić, kao predstavnika vladajuće koalicije, i celokupnu vladajuću koaliciju i Nadu Kolundžiju, da li je moguće po Poslovniku Narodne skupštine da jedna politička stranka ima dva poslanička kluba?
Po ovome što piše na sajtu Narodne skupštine, a ja, recimo, verujem da je ovo tačno dok se ne dokaže da je suprotno, ispada da je moguće da jedna stranka ima dva poslanička kluba. Sada kada bismo se držali zdravo za gotovo ovoga što piše ovde, ispada da SRS ima dva poslanička kluba. Jedan se zove Poslanički klub SRS, a drugi se zove Poslanički klub Napred, Srbijo. To naravno nije moguće po Poslovniku i mi samo tražimo kada je reč o određivanju ovih delegacija da kao članovi delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama učestvuju predstavnici političkih stranaka koje su učestvovale na izborima, koje imaju legitimitet i legalitet sa stanovišta Ustava, zakona, sa stanovišta Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Smatramo da u ovim delegacijama ne treba da učestvuju oni koji pripadaju političkoj stranci SNS. Uopšte ne želim da govorim o ideologiji SNS. Recimo, ne želim da govorim kako je moguće da neko ko sebe smatra ozbiljnim čovekom, ko traži da mu Srbija veruje, ne tako davno, sada kada bi citirao neku izjavu Tomislava Nikolića iz 1991. ili 1992. godine on bi mogao da kaže – to je bilo davno, promenila su se vremena, promenile su se okolnosti itd. Čovek je ovde u leto 2007. godine izjavio da je naša ideologija, misleći na ideologiju SRS, četnička ideologija. Možete da proverite po stenogramu.
Samo godinu dana kasnije taj čovek za 180 stepeni menja svoja politička uverenja. Kaže da to nikada nije rekao da on priznaje međunarodno priznate granice Hrvatske, da on jeste za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju itd, ali ja uopšte ne ulazim u to.
Moguće je da se kod ljudi desi takva dramatična promena i takav salto mortale. Moguće je, ovde sada uopšte nije bitna ideologija.
Opet se vraćamo na ono fundamentalno pitanje – da li ima razlike u Srbiji između političkih stranaka koje su učestvovale na izborima i političkih stranaka koje nisu učestvovale na izborima. Ima li razlike između parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka? Mi smatramo da ima. SRS smatra da sva prava koja su Poslovnikom predviđena pripadaju narodnim poslanicima koji su pripadnici političkih stranaka koje su učestvovale u parlamentarnom životu.
Sada ja vas pitam, gospođo Kolundžija, šta je to suprotno principima Saveta Evrope. Je l' Savet Evrope možda nekada rekao da je sve jednako, učestvovali vi na izborima, ne učestvovali, bili parlamentarni, ne bili parlamentarni? Sve je to isto. Nije nikada rekao!
Ključna stvar u demokratiji, ono što gospodin Mićunović ne zna ili neće da kaže, nije samo broj. Kada bi demokratija bila samo broj, onda šta bi bilo sa modernim čovečanstvom. Demokratija je pre svega izbor, demokratija je pre svega volja naroda i volja građana. Naravno, ovih dana u režimski mediji i prorežimski mediji vode jednu ubitačnu kampanju protiv SRS. Manipuliše se sa istraživanjima javnog mnjenja. Između ostalog, građani Srbije se zasipaju brojnim informacijama o tome kakav je rejting pojedinih političkih stranaka.
Ja u ta istraživanja neću da ulazim, neću da kažem ni da su tačna, ni da nisu tačna, ali čak i da su tačna, neka partija Tomislava Nikolića na sledećim izborima osvoji 100 poslanika, 150, svih 250, ja ću biti prvi koji će da im skinem kapu, ali do tada morate, gospodo, da uvažavate rezultate parlamentarnih izbora koji su održani 11. maja 2008. godine. Ako to ne uvažavate, vi ćete državu Srbiju da uvedete u stanje potpuno pravnog i političkog haosa. Možda vama taj haos i odgovara, možda je ovo izjava Nade Kolundžije data baš zato da naša delegacija ne ode u Strazbur, u Savet Evrope, da se ne čuje glas Srbije, koja nije samo DS, o tome šta se u stvari dešava na KiM i uopšte šta se dešava u državi Srbiji i sa državom Srbijom.
Na kraju, pošto mi vreme ističe, gospođo Čomić, završavam za nekoliko sekundi, režimski mediji od Tomislava Nikolića pokušavaju da prave žrtvu. On je čovek koji ne može da govori o Narodnoj skupštini – zuji, pokvareni, neobrazovani radikali mu ne dozvoljavaju da izrazi svoj stav. Makijaveli je rekao da kada jedna država zapadne u krizu treba se vratiti osnovama na kojima je ta država sazdana.
Pitam vas, gospodo narodni poslanici, da li je država Srbija sazdana na krađi, lopovluku i otimačini? Možda neke države u Evropi i jesu, ali Srbija nije. I ako poslušamo Makijavelija i vratimo se na uzroke onoga što se dešava u Narodnoj skupštini, onda to nije lupkanje o klupu, onda to nije dobacivanje, onda je to krađa mandata.
Njegoš je rekao, mislim da ta misao i danas važi: "Zlo činiti od zla se braneći, tu zločinstva nema nikakvoga". (Aplauz.)

Dame i gospodo poslanici, gospodo iz LDP-a, ako se ne varam, pre nekoliko dana ste oštro reagovali zbog napisa pojedinih dnevnih listova u Srbiji koji su objavili vest da je zaštićeni svedok ove države Dejan Milenković Bagzi optužio Čedomira Jovanovića, vašeg lidera, da je naručio ubistvo Šljuke.
Primenjujući vašu logiku, predsednik Narodne skupštine bi trebalo da zabrani ulaz Čedomiru Jovanoviću u zgradu Narodne skupštine zato što ga je optužio ne bilo ko, nego zaštićeni svedok, čovek koji pomaže ovoj državi, navodno, da se raskrinkaju zločini i mafijaška dela zemunsko-surčinskog klana.
Jeste li vi, gospodo iz LDP-a, koji ste tada bili u Demokratskoj stranci, zaboravili kako ste došli na vlast? Jeste li vi na vlast došli poštovanjem Ustava i zakona ili vršenjem krivičnih dela? Ko je palio zgradu tadašnje Savezne skupštine? Ko je zapalio zgradu RTS-a? Kome je taj zemunsko-surčinski klan poklanjao džipove, rasne konje, skupocene automobile? Ko se to kupao u bazenu u Šilerovoj ulici? Kome je to ispadala veštačka vilica dok je skakao u bazen kod Zemunaca i Surčinaca? Jeste li vi to zaboravili?
Nažalost, gospodine predsedavajući, mi Srbi smo u istoj situaciji u kojoj je bio i Njegoš. On je zapisao one čuvene reči: "Ima li iđe išta dobro da za Srbina piše?" Nažalost, danas nema. Dovoljno je da je neki Srbin bilo gde u svetu optužen za bilo šta, on je odmah kriv. Ne treba nam ni sudska presuda, ne treba nam sud, on je kriv.
Gospodo, otkud vi znate da je Miladin Kovačević izvršio bilo koje krivično delo? Piše li to u nekoj sudskoj presudi? Da li je to dokazano na pravno valjan način? Nije, ali bitno je da je Srbin. Ovde je gospođa Vesna Pešić ronila krokodilske suze zato što je Miladin Kovačević navodno istukao jednog američkog građanina jevrejskog porekla. Nisam čuo, gospođo Pešić, da ste kritikovali državu Izrael zato što ubija civile na Zapadnoj obali u pojasu Gaze. Od kada su to žene i deca teroristi Hamasa? Kakve oni veze imaju sa vršenjem bilo kakvih političkih ili terorističkih akata? Ni reči osude, ali zahvaljujući toj vašoj Americi Izrael je dobio odrešene ruke da vrši ne krivična dela, da vrši genocid nad palestinskim narodom. Ali, ima i u Izraelu čestitih ljudi, ima sjajnih intelektualaca koji su rekli da ovo što radi država Izrael sa Palestincima predstavlja judeonacizam.

Gospođo Đukić-Dejanović, ovim nastupom završavam polemiku sa kolegama iz LDP, ali moram da iznesem jednu svoju impresiju i kolegama iz LDP i DS dam jedan prijateljski savet.
Bivši predsednik SAD Bil Klinton ostaće upamćen u istoriji po dve stvari, po bombardovanju SCG i po aferi sa Monikom Levinski. Sada su se Klintonovi ponovo vratili na političku scenu Amerike i ponovo hoće da kroje kapu celom svetu, pa i srpskom narodu. Zaista, gospodo iz LDP i vi, gospodo iz DS, dajem vam prijateljski savet, nemojte da izigravate novu Moniku Levinski.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo činjenice da je poslednjih nekoliko godina Republika Srbija postala u ekonomskom smislu kolonija Slovenije i Hrvatske, posebno Slovenije. Slovenci se predstavljaju kao veliki prijatelji Srbije i srpskog naroda i kao naši strateški ekonomski partneri.
Pre skoro mesec dana mogli ste i u beogradskim dnevnim listovima da pročitate izjavu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju slovenačkog političara Jelka Kacina, koji je izjavio da će davanje saglasnosti od strane Narodne skupštine Republike Srbije na protivustavni separatistički statut AP Vojvodine biti test demokratičnosti vlasti u Srbiji.
Ta izjava je sama po sebi skandalozna. Pre svega, ona predstavlja mešanje u unutrašnje odnose Republike Srbije, a s druge strane jasno je da oni koji se zalažu za statut Vojvodine u stvari ne misle ništa dobro Srbiji. Nisam čuo da je Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo na ovu skandaloznu izjavu Jelka Kacina.
Inače, sama izjava je dokaz više da ni Kosovo i Metohija, a ni saradnja sa tzv. Haškim tribunalom nisu jedini uslovi za priključenje Srbije EU. To nam je na neki način rekao i pre nekoliko dana direktor Američkog instituta za mir Danijel Server, koji je rekao da političari u Srbiji obmanjuju svoje građane kada kažu da nije uslov za priključenje EU uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa tzv. republikom Kosovo.
S druge strane, iz izjave Jelka Kacina jasno je da Kosovo i Metohija nisu jedini uslov za priključenje Srbije EU. Jasno je da od brzog ulaska u EU nema ništa dok se Srbija ne odrekne ne samo južne pokrajine, nego i severne pokrajine, AP Vojvodine.
Ovih dana smo u Skupštini Srbije raspravljali o nizu tzv. budžetskih zakona koji treba da olakšaju, odnosno omoguće primenu budžeta Srbije za 2009. godinu. Aktuelni režim poručuje građanima da moraju da stegnu kaiš, da manje troše, a evo, gospodo iz vladajuće koalicije, statut Vojvodine, o kojem se ovih dana mnogo priča i o kojem govore i pozvani i nepozvani, u stvari predstavlja i predstavljaće, ako ga usvojite ovde u Skupštini Srbije, dodatni atak na budžet svih njenih građana.
Formiranje onakve autonomne pokrajine kakva je predviđena statutom Vojvodine u stvari će predstavljati državu u državi, doći će do još većeg gomilanja administracije i građani koji žive na teritoriji AP Vojvodine to finansijski neće moći da izdrže.
Stoga vas molim da Ministarstvo spoljnih poslova odgovori na pitanje šta je učinjeno povodom izjave Jelka Kacina, a da se Ministarstvo finansija izjasni o tome koliko će građane Vojvodine i sve građane Srbije da košta ovaj i ovakav statut AP Vojvodine.

Dame i gospodo narodni poslanici, u emisiji Poligraf, na televiziji B92, 19. januara ove godine vođen je intervju sa predsednikom Republike Borisom Tadićem i, između ostalog, na pitanje šta on misli o formiranju tzv. kosovskih snaga bezbednosti, Boris Tadić je rekao sledeće: " Mi smo, inače, predložili demilitarizaciju KiM, kao jedini način da se Kosovo uvede kao jedna zajednica u civilnu formu. Srbija ne prihvata i neće priznati državu Kosovo, ali to je jedna regija Srbije, regija na tlu Evrope koja jedino demilitarizacijom može obezbediti sigurnost za ljude koji žive na KiM. Njihove živote moramo da čuvamo. Da li će se one sada formirati? Moram da kažem da te snage", zamislite, dame i gospodo narodni poslanici, "ne ugrožavaju bezbednost Srbije jer je to 2.500 lako naoružanih pripadnika bezbednosnih snaga koji se ne zovu ni vojska".
To je zvaničan stav predsednika Republike o formiranju tzv. Kosovskih snaga bezbednosti, koje i te kako ugrožavaju i bezbednost Republike Srbije u celini, a posebno bezbednost građana koji žive na teritoriji KiM, pre svega pripadnika srpskog naroda.
Prosto je neverovatno da novinar B92 bolje uočava opasnost od Kosovskih snaga bezbednosti nego aktuelni predsednik države Boris Tadić. Naime, novinar B92 kaže sledeće: "Da li je bliže time što recimo sutra, odnosno formalno prekosutra, počinju sa radom Kosovske snage bezbednosti, a na njihovom čelu će biti Seljimi? On je bio poznat kao sultan u vreme OVK i to je nešto što je potpuno suprotno Rezoluciji 1244."
Na to postavljeno pitanje evo šta je izjavio Boris Tadić - da on smatra da te snage ne ugrožavaju bezbednost Srbije, jer je to 2.500 lako naoružanih pripadnika bezbednosnih snaga koji se ne zovu ni vojska.
SRS traži od Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane odgovor na pitanje – da li dele mišljenje sa predsednikom Republike Borisom Tadićem da formiranje Kosovskih snaga bezbednosti ne ugrožava bezbednost Republike Srbije?
Samo da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, da je ovih dana štampa u Srbiji prepuna izjava bivšeg komandanta KFOR-a na KiM, italijanskog generala koji je sada, posle nekoliko godina, javno posvedočio (Predsedavajući: Vreme.), završavam, da je bio očevidac masovnih zločina koje su pripadnici OVK počinili nad pripadnicima srpskog naroda na KiM posle završetka agresije na SRJ.
U kontekstu tih izjava je izjava Borisa Tadića da formiranje Kosovskih snaga bezbednosti, koje predvode bivši komandanti Oslobodilačke vojske Kosova, ne ugrožavaju bezbednost Srbije u najmanju ruku skandalozna i protivustavna. Tražimo da se Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane izjasne o ovoj izjavi Borisa Tadića.

Dame i gospodo narodni poslanici, na pitanje da li će Državna revizorska institucija da ispuni očekivanje građana Srbije i da uradi posao koji joj Ustav i zakon stavljaju u nadležnost, u ovom trenutku ne može niko da odgovori.
To zavisi, pre svega, od samih članova Državne revizorske institucije. Ako budete dosledno poštovali Ustav i zakon, ako budete stručni, savesni, profesionalni i odgovorni, ako poslušate savet apostola Pavla da ne gledate ko je ko i ako ste spremni da se zamerite onima koji trenutno vrše vlast u Srbiji, političkim vlastodršcima, njihovim mentorima, tajkunima itd., onda će DRI opravdati smisao svoga postojanja, odnosno obaviće sve one zadatke koje joj Ustav i zakon propisuju kao njenu nadležnost.
Ali, ako budete samo fasada, ako budete samo dekor aktuelnom režimu, ako postojite samo zato da bi se ispunila puka forma Ustava i zakona, onda od Državne revizorske institucije država Srbija i njeni građani neće imati ikakve koristi.
Budući da dolazim iz Vojvodine, koja je proteklih meseci postala poprište političke borbe oko novog statuta AP Vojvodine, dužan sam da saopštim nekoliko informacija koje će za Državnu revizorsku instituciju verovatno biti veoma značajne.
Dame i gospodo iz Državne revizorske institucije, mesecima, ako ne i godinama, građani Vojvodine se obmanjuju i lažu da će živeti bolje ako budu što više nezavisni od centralne Srbije i režima u Beogradu. Seje se potpuno neistinita priča da građani u Novom Sadu, Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Somboru i drugim opštinama i mestima Vojvodine žive teško zato što ih pljačkaju isto tako siromašni građani Vranja, Kruševca, Valjeva, Šapca, Negotina, Beograda itd.
Režim Bojana Pajtića u Vojvodini je onaj isti ''žuti'' režim koji vlada ovde u Beogradu i celoj Srbiji, a kaže građanima Vojvodine otprilike ovako - živećete bolje, lepše i komfornije pod uslovom da budemo što manje zavisni od režima u Beogradu. A taj režim je isti i u Novom Sadu i u Beogradu.
Gospodo iz Državne revizorske institucije, vi ćete, naravno, imati mnogo posla u celoj Srbiji, i u državnim organima i u javnim preduzećima. Bilo bi dobro da obratite pažnju na jednu instituciju koja u Vojvodini ima prilično mračnu ulogu. Njena uloga je da u vreme predizborne kampanje duva u jedra Demokratskoj stranci u Vojvodini i da joj olakšava pobedu na izborima. To je Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine.
Ako budete ozbiljno krenuli da vršite reviziju poslovanja državnih organa i uopšte subjekata javne vlasti, a tu mislim i na institucije AP Vojvodine, onda ćete kod ovog fonda imati pune ruke posla. Zato što je taj fond jedna poluprivatna ustanova koja služi vlastodršcima u Novom Sadu. Niko ne zna kako, po kom osnovu, odlaze pare iz Fonda za kapitalno ulaganje Vojvodine.
Fond za kapitalna ulaganja vam je, inače, institucija koja šakom i kapom deli pare podobnim tajkunima DS u Vojvodini, bez bilo kakvih tendera. I sad imate jednu paradoksalnu pojavu. Možete sve to da proverite. Ovog puta nisam pominjao i neću da pominjem konkretne cifre i imena itd., ali ako budete insistirali, mogu te informacije da vam dam.
Dakle, sad su opštine u Vojvodini u jednoj smešnoj situaciji. Opštine ne mogu da nabave šoljice za kafu, a da ne raspišu tender. Ne mogu da nabave bilo kakav birotehnički materijal, a da ne raspišu tender. Ne mogu da kreče zgrade u kojima se nalaze opštinski organi, a da ne raspišu tender.
Ali, kod Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine nije tako. Onaj ko je ''dobar'', ko je ''prijatelj'', ko je ''na istoj političkoj talasnoj dužini'' sa onima koji danas vrše vlast u Vojvodini, može da dobije posao da, recimo, asfaltira ulice i puteve u Vojvodini bez bilo kakvih tendera. Znate šta se dešava? Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine direktno uplaćuje pare izvođaču radova, na njihov žiro račun. Proverite to kod ovih koji sede danas u Izvršnom veću Vojvodine i videćete da je tako. Izvođaču radova se direktno uplaćuje novac na njihov žiro račun.
U toj situaciji, gospodo iz Državne revizorske institucije, ko može da proveri koliko je para zaista otišlo u asfaltiranje ulica i puteva, a koliko je otišlo u privatne džepove, u kupovinu skupocenih automobila, stanova, lokala, ne samo ovde u Srbiji, nego i širom sveta?
Zaustavite ono što radi Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, zato što apsolutno niko nema kontrolu kako taj fond u stvari funkcioniše, kuda odlaze te pare, kome i po kom osnovu.
Apsolutno se ne poštuje Zakon o javnim nabavkama. Jednostavno, Fond je stvoren samo zato da se u vreme predizborne kampanje noću na dan izbora, veče uoči izbora, asfaltiraju ulice i putevi, a pri tome je kvalitet izvedenih radova katastrofalan.
Ulice se asfaltiraju (to mogu da vam kažu poslanici iz Vojvodine, ne moraju čak da dolaze iz redova SRS) noću, po temperaturama ispod nule, po blatu, čak se i ne operu, jednostavno se na blato nabacuje asfalt, ali se onda kaže – vidite, građani, kako radi DS; ako budete glasali za DS, dobićete nove puteve, ulice itd. Završe se izbori, ne prođe ni mesec dana, a put propadne. Ali, ko vas pita? DS je pobedila na izborima.
Imali ste ovde Vuka Jeremića, ministra inostranih poslova, koji je, kada smo raspravljali o poverenju Vladi, onako pun sebe, slavodobitnički poručio poslanicima opozicije - možete vi nas da kritikujete, možete da nam prebacujete mnogo toga, ali mi smo pobedili na izborima.
Jeste, pobedili ste na izborima, tako što ste na dan izbora delili paketiće. I time morate da se pozabavite. Kako je moguće da ministri koji sede u Vladi Srbije na dan izbora dele paketiće građanima ne bi li glasali za stranku kojoj ti ministri pripadaju? Pitajte, proverite da li ministri iz svojih džepova kupuju te paketiće. Jedan od tih paketića sam donosio ovde, u Skupštinu Srbije. Na stotine hiljada takvih paketića podeljeno je po celoj Srbiji, a naročito u Vojvodini.
Pitajte ministre, gospodo iz Državne revizorske institucije, da li oni te paketiće pune sopstvenim parama ili su najpre opljačkali narod i narodu oteli stotine hiljada i miliona evra i onda im dođu na dan izbora i donesu paketić koji možda vredi tri, četiri ili pet hiljada dinara i kažu – evo, to je poklon DS i Borisa Tadića, da glasate za listu koja se zove Za evropsku Srbiju ili Za evropsku Vojvodinu.
Dakle, proverite pre svega kako posluje Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine. To vam govorim zato što se mesecima seje jedna vrlo opasna laž da će građani u Vojvodini da žive bolje ako Vojvodina dobije maltene status federalne jedinice.
Evo, ovih dana, danas, pojedini beogradski dnevni listovi objavili su kako se ti veliki autonomaši i borci za prava građana Vojvodine u stvari ponašaju. Ima ovde čak i nekih poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine koji uopšte nisu u Izvršnom veću Vojvodine, niti su pokrajinski sekretari, niti su zamenici, niti su pomoćnici, niti su zaposleni u Izvršnom veću Vojvodine, ali zato svakoga dana u Skupštinu Srbije dolaze službenim automobilima Izvršnog veća Vojvodine i uredno na blagajni naplaćuju dnevnice kao da su došli svojim automobilom.
E, takvima, koji su osnovali Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, koji zloupotrebljavaju pravo na nadoknadu putnih troškova koje imaju narodni poslanici, usta su puna statuta Vojvodine, Evropske unije, oni pričaju priče o Vojvodini kao demokratskoj evropskoj regiji itd. Dakle, pozabavite se malo tim pitanjima.
Mislim da bi bilo dobro, gospodine Sretenoviću, ako nam već Ministarstvo finansija izbegava da da odgovor, pokušajte vi da nam pomognete ili zamolite vašeg kolegu Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja, da nam kaže odakle je Vlada Srbije misli da isplati onoga ko dostavi informacije o tome gde se nalaze Ratko Mladić ili Goran Hadžić.
Iz kojih izvora, sa koje budžetske pozicije, ko će da plati porez na tu nadoknadu koja se dobije u iznosu od milion, odnosno 250.000 evra u dinarskoj protivvrednosti? Na ta pitanja još uvek nismo dobili validan odgovor.
Što se tiče samog poslovnika, gospodine Sretenoviću, ja sam sada u nedoumici da li je poslovnik akt koji reguliše unutrašnja pravila rada jednog organa ili je to jedan materijalno-pravni propis. Ako čitate ovaj poslovnik, videćete da on sadrži brojne odredbe kojima je mesto u zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji, a ne u poslovniku.
Znate, poslovnik je jedan interni akt, koji sadrži, pre svega, pravila postupanja, odnosno unutrašnja pravila rada jednog organa. Ovde imate čitav niz materijalno-pravnih odredaba koje treba da stoje u zakonu o DRI, a ne u Poslovniku. Zaista moram da vam skrenem pažnju na neke očigledne pravničke nedostatke ovog dokumenta.
Član 6 – Institucija u poslerevizionom postupku. Ovo je sad jedna vrlo rogobatna formulacija, ali hajde, recimo da znamo šta znači. Kaže - donosi akta: 1) zahtev za preduzimanje mera. To nije pravni akt, gospodine Sretenoviću. Zahtev za preduzimanje mera nije pravni akt. Dalje, 2) obaveštenje Narodnoj skupštini - isto nije pravni akt, 3) poziv za razrešenje odgovornog lica - isto nije pravni akt, 4) saopštenje za javnost - tek to nije pravni akt.
Onda imate u članu 9. stav 1. tačka 8. Zaista vas molim da obratite pažnju na jezik kojim je pisan ovaj poslovnik. U tački 8) kaže - odazivni izveštaj je izveštaj o otklanjanju otkrivenih nepravilnosti ili nesvrsishodnosti.
"Odazivni izveštaj" - pitajte narodne poslanike koji su bili u vojsci i oni će vam reći da je ovo vojna terminologija. Ovako se sporazumevaju stražar i komandir straže - odziv i lozinka. Šta će vam ovaj ''odazivni izveštaj''? Možda neki ''povratni izveštaj'' ili nađite neki adekvatan termin. Ovo je potpuno vojna terminologija, kojoj nije mesto u poslovniku o radu DRI.
Karakterističan je i ovaj član 43. On je tipičan primer da ovaj poslovnik u većoj meri sadrži materijalno-pravne odredbe, nego one koje se tiču pravila postupanja same DRI: ''Prilikom savetovanja korisnika javnih sredstava i subjekata revizije, pružanja stručne pomoći Narodnoj skupštini, Vladi i drugim državnim organima, kao i davanju mišljenja na zakone iz oblasti javnih finansija, Institucija čuva svoju revizionu nezavisnost''.
Ovo je tipično materijalno-pravna odredba, nema veze sa internim pravilima postupanja DRI.
''Savetovanje ne sme poprimiti vid komentarisanja ili ocenjivanja donetih revizionih izveštaja''. I ovo je tipična materijalno-pravna odredba, od kojih, inače, vrvi ovaj poslovnik.
Naravno, SRS zaista podržava početak delovanja DRI. Dobro je da se donese, makar i ovakav, poslovnik. Bolje ovakav, nego nikakav. Bolje da Državna revizorska institucija počne da radi, nego da je uopšte nema ili da postoji samo na papiru.
Sada, gospodo iz DRI, od vas sve zavisi. Ako ste spremni da pogledate istini u oči i da se hrabro suočite sa brojnim finansijskim malverzacijama, kojima je, na žalost, bogat politički život u Srbiji, ova institucija ima izgleda da uspe. Ako budete postojali samo zato da se ispuni slovo Ustava i zakona, onda ćete biti obična fasada.
Onda od vašeg rada i postojanja, uz sve vaše stručno znanje, koje zaista ne želim da dovodim u pitanje, građani Srbije neće videti nikakvu korist, Srbija će i dalje biti tamni vilajet u kome će vlastodršci da rade sve što im je volja, a državni organi će biti tu samo kao puki posmatrači nečega čega nema nigde, ni u jednoj državi EU, kojoj vi, gospodo, barem na rečima, težite.