Dame i gospodo narodni poslanici, skandal je sam po sebi, gospođo Đukić-Dejanović, da vi  kada se neko javi po Poslovniku, a da čovek uopšte nije imao priliku da obrazloži zašto smatra da je došlo do povrede Poslovnika, paušalno kažete – nije bilo povrede Poslovnika.
Povredili ste član 104, kada je reč o dostojanstvu Narodne skupštine. Ovde se ne čuje buka narodnih poslanika SRS, ovde se čuje odjek nezadovoljnog naroda, kojeg ste prevarili na izborima. Tom narodu ste obećali ...

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, evo možete sami da vidite, i pre nego što je donet zakon o zabrani diskriminacije drastično se krše prava narodnih poslanika SRS.
Kao dobar poznavalac ustavnog prava, mislim da ćete se složiti sa mnom, u Srbiji se ponavlja situacija koja je bila u Turskoj, odnosno u vreme Otomanske imperije krajem 19. veka, kada je u Turskoj uveden ćut-parlamentarizam. Čim poslanik kaže nešto što ne odgovara predsedniku Skupštine, a to znači Borisu Tadiću, isključuje se mikrofon. Nekada je predsednik turskog parlamenta govorio - suz, što znači - ćut, sad se ne kaže baš ćut, ali se isključuju mikrofoni i poslanici dobijaju opomene.
U ovoj skupštini, gospodine ministre, pokradeni su mandati SRS. SRS je faktički stavljena van zakona. Ustav se ne primenjuje kada je u pitanju SRS, zakoni se ne primenjuju kada je u pitanju SRS, međunarodne konvencije, sva demokratska načela koja važe u svim civilizovanim državama, ovde ne važe ako su u pitanju poslanici SRS.
Ovde zaštitu uživaju ljudi koji su na sednici Izvršnog odbora SRS, koja je održana 13. juna 2008. godine, rekli sledeće - dr Šešelj je zvao i Acu Vučića i Dragana Todorovića i zahtevao da budem poslanik.
Pristao sam i zadnjega dana, Todorović mi je svedok, predao sam dokumentaciju, protiv moje želje, protiv moje volje, ali sam prihvatio zato što ne mogu da odbije Vojislava Šešelja, zbog situacije u kojoj se nalazi.
Ono što mogu da vam kažem je da zaista držim svoju reč...(Predsednik: Zahvaljujem.)… da nikada nikog nisam izdao.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pokušao sam jutros da objasnim, na jedan vrlo kulturan način, da predsednik Narodne skupštine nije u pravu kada opominje narodne poslanike SRS da izazivaju buku.
Pokušao sam da joj skrenem pažnju na činjenicu da ona čuje buku, to je tačno, ali ne sa ove strane gde sede poslanici SRS, nego da čuje buku građana Srbije, koji su očigledno nezadovoljni situacijom u kojoj se nalaze, a koji su, pre svega, nezadovoljni prevarom od strane Vlade koja je formirana prošle godine.
Građanima je obećano da će živeti u državi socijalne pravde, da će se ubrzano kretati ka EU, da će biti novih stotine hiljada radnih mesta, da neće više biti siromašnih itd. Vidimo ovih dana, hiljade ljudi ostaje bez posla. Do kraja 2009. godine, kaže, ostaće 300 hiljada građana Srbije bez posla i taj huk sa ulica Srbije prenosi se ovde u Narodnu skupštinu. To čuje gospođa Slavica Đukić-Dejanović, to čuje gospođa Gordana Čomić, ne buku koju izazivaju poslanici SRS.
Kad to pokušamo na jedan civilizovan način da objasnimo predsedniku, odnosno predsedavajućem, dobijamo opomenu. To vam je najbolji primer kako se diskriminišu narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Nesporno je da se čuje buka, ali to je buka siromašnog i prevarenog sveta, to je buka građana Srbije koji su grubo obmanuti da će živeti bolje, a u stvari će živeti mnogo gore nego što su živeli u 2008. godini.
Imam jednu zanimljivu priču, ali zbog nedostatka vremena, nastaviću kasnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, obećao sam gospodinu ministru da ću nastaviti sa pričom o diskriminaciji invalida.
Ovim zakonom, gospodine ministre, kažete da hoćete da zaštitite invalide. Sada hoću da vas upoznam sa jednom posebnom kategorijom građana koji su malo invalidi, a malo nisu.
Radi se o aktuelnom zameniku gradonačelnika Beograda Milanu Krkobabiću. On je svojevremeno otišao u invalidsku penziju zato što je navodno nesposoban za rad. Godine 2008. postao je zamenik gradonačelnika Beograda. U čemu je problem? Po Zakonu o lokalnoj samoupravi, gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu u gradu, to znači da su u radnom odnosu i gradonačelnik i zamenik gradonačelnika.
Sada se, gospodine ministre, ovde postavlja pitanje - kako je moguće da je neko invalid kada treba da radi u preduzeću, a kada treba da bude zamenik gradonačelnika, onda nije invalid, onda je sposoban da bude u radnom odnosu?
Dakle, vidite, gospodine ministre, kolika je to hipokrizija. Kada treba pošteno da se radi kao što rade hiljade građana u Srbiji, onda sam nesposoban za rad, a kada treba da budem zamenik gradonačelnika Beograda, da o trošku Beograđana, šaljući im uplatnice za Infostan jedem krempite i pijem viski, onda sam i te kako sposoban, onda mogu da budem zamenik gradonačelnika.
Hoće li ovim zakonom ta vrsta diskriminacije biti ukinuta? Neće. Šta mogu da urade pravi invalidi kojima ova država nije obezbedila nikakvu zaštitu? Mogu da se žale povereniku tom vašem za zaštitu od diskriminacije, pa taj koji ih diskriminiše biće opomenut, pa ako ne postupi po opomeni, opomena će biti javno objavljena. Kakva je vrsta zaštite? Nikakva. Oni koji kradu, krašće i dalje, i građanima Srbije biće sve teže i teže.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo šta vladajuća koalicija zamera ovom amandmanu, čiji je smisao da zaštiti mlade ljude i uopšte građane Srbije od verskih sekti.
Oni kažu da je ova formulacija neustavna - ne smatraju se diskriminacijom mere koje preduzimaju organi javne vlasti prema organizacijama čija verska učenja ugrožavaju ljudski život i dostojanstvo, odnosno koje javno i očigledno vređaju verska osećanja pripadnika tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
Zaista ne znam šta je ovde, gospodine ministre, neustavno? To znači da je, po vašem tumačenju, moguće da neko izađe na ulice Beograda i javno propoveda satanizam, ne smeta mu ništa, jer ako mu nešto kažete, vređate Ustav, odnosno dozvoljeno je da svaki avanturista, svaki pustolov koji umisli da je prorok, da je mesija, izađe na ulice Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša i na jedan očigledan način vređa, recimo, Srpsku pravoslavnu crkvu. Ako bi organi javne vlasti pokušali da spreče takvo delovanje oni bi, po vašem mišljenju, delovali protivustavno.
Gospodine ministre, to znači da vi indirektno priznajete da ovim zakonom legalizujete verske sekte, od kojih neke mogu da budu i jesu vrlo destruktivne. Nadam se da vam je poznato da je veliki broj mladih ljudi u Srbiji izgubio život u proteklih nekoliko godina baš kao žrtva ovih destruktivnih i satanističkih sekti. Smisao našeg amandmana je bio da svako ima pravo na svoja verska ubeđenja, ali ako ta verska ubeđenja ugrožavaju ljudske živote i dostojanstvo, onda to više nisu verska ubeđenja, onda je to atak na najveću društvenu vrednost, a to je ljudski život. To je po vama, gospodine ministre, neustavno.

Dame i gospodo narodni poslanici, broj podnetih amandmana na Predlog zakona o zabrani diskriminacije, koji je veći od 500, kao i činjenica da su amandmane na Predlog ovog zakona podneli i poslanici vladajuće koalicije, najbolji je dokaz o kvalitetu, odnosno nekvalitetu ovog zakonskog projekta.
Ako znamo da su protiv ovog predloga zakona ustale sve tradicionalne crkve i verske zajednice, ako znamo da su ustale brojne patriotske nevladine organizacije, političke stranke, pre svega one u opoziciji, istaknute javne ličnosti, onda može da se izvuče nedvosmislen zaključak da je Predlog zakona loš.
SRS je u početku mogla da smatra da su određena rešenja koja su sadržana u Predlogu ovog zakona posledica neznanja, neukosti, možda ne neke loše želje nego nesposobnosti da se određeni interesi i određeni pogledi pretoče na odgovarajući način u Predlog zakona. Međutim, posle onoga što je pre nekoliko dana ovde za ovom govornicom izrekao gospodin Dragoljub Mićunović kao siva eminencija DS, nama u SRS je potpuno jasno kakav je pravi smisao ovog zakona.
Gospodin Mićunović je, kao jedan od osnivača DS, jedan od njenih ideologa, rekao ono što ministar Čiplić nije smeo da kaže, a to je – da je DS namerno sad, u ovo vreme, izašla sa ovim zakonskim projektom i sa samo jednim jedinim ciljem, a to je da se legalizuje jedna društvena grupa, odnosno jedan deo populacije stanovništva Srbije, a to su oni koji u odnosu na većinu drugih građana Srbije imaju neku specifičnu seksualnu orijentaciju.
Svi ostali – invalidi, deca, omladina, stari, oni su samo fasada, ne donosi se ovaj zakon zbog njih.
Ovaj zakon se donosi zato što DS, po uputstvima svojih političkih mentora sa zapada, hoće da legalizuje određene oblike psihoseksualnih devijacija. Gospodin Dragoljub Mićunović je rekao ono što u stvari misle oni koji stoje iza DS, a to je – da njih baš briga za belu kugu u Srbiji, da njih baš briga da li će u Srbiji živeti Srbi ili Kinezi, baš ih briga šta će biti sa srpskim narodom za 50 ili 100 godina. Očigledno je da je zakon i pisan po toj intenciji.
Smisao ovog zakonskog projekta jeste da se uništi duhovni, biološki i moralni sklop srpskog naroda, da se poremete i unište sve tradicionalne moralne vrednosti koje postoje kod Srba i kod svih drugih građana Srbije i da se nastavi ono što NATO nije uspeo da uništi 1999. godine.
Može slobodno da se kaže da je ovaj zakon, ako ga usvojite u tekstu u kakvom ste ga predložili, nastavak NATO agresije na Srbiju. Uopšte nije slučajno što mi baš ovih dana, kada obeležavamo 10 godina od varvarskog i divljačkog bombardovanja Srbije od strane NATO pakta, raspravljamo o Predlogu zakona o diskriminaciji.
Ono što NATO bombarderi nisu uspeli da unište 1999. godine, to danas traba da uništi vladajuća koalicija, pre svega DS, predlažući ovakav zakon, koji je u suštini uperen protiv vitalnih interesa srpskog naroda.
NATO nije uspeo 99. godine da uništi Srbiju, nije uspeo da uništi Srbe, kao što nije uspeo da ih uništi ni 94, ni 95. godine, kada je takođe, suprotno Povelji UN, bombardovao položaje Vojske Republike Srpske Krajine, odnosno Vojske Republike Srpske. Ali, zato taj posao, umesto NATO bombardera, treba da završe poslanici i ministri vladajuće koalicije – treba biološki i duhovno uništiti i obezglaviti, pre svega, srpski narod.
Vi ćete, glasajući za ovaj zakonski projekat da legalizujete nešto što je svuda u civilizovanom svetu proglašeno nenormalnim, patološkim i u suštini nečovečnim. Ovih dana je bilo mnogo reči o toj pojavi. Verovatno će o tome biti reči i danas.
Gospodo iz vladajuće koalicije, uprkos vašem zaklinjanju na ljudska prava, slobode, demokratiju, tekovine EU itd. homoseksualizam, ma šta vi o tome rekli, biološki je necelishodan. Homoseksualizam ne može da dovede do rađanja novog života. Vi kao vlast u Srbiji, umesto da preduzmete sve mere – ekonomske, socijalne politike, da se u Srbiji rađa što više dece, svake dece, ne samo srpske, već i romske, i mađarske, i slovačke, i bugarske, jer svako dete je dar Božiji, bez obzira kako se krste njegovi roditelji, kojoj naciji ili veri pripadaju, ali da u Srbiji bude što više dece.
Sa ovim zakonom ne da neće biti više dece, biće ih manje. Vi na ovaj način legalizujete jedan vid seksualne orijentacije koji je biološki potpuno necelishodan. Umesto da preduzmete sve potrebne mere da se izvrši jedna biološka obnova stanovništva Srbije, da nam čitavi krajevi Srbije ne budu pusti, da se Srbija ne svede na nekoliko velikih gradova, kao što su Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš, vi radite suprotno od toga.
Vi ubijate ideju da je brak određena vrednost, vi ubijate ideju da je novi život određena vrednost, vi ćete ovim zakonom praktično da stavite tačku na biološku snagu, pre svega, srpskog naroda.
Broj podnetih amandmana od strane poslanika SRS govori o tome da je zakonski predlog loš, potpuno loš. Žalosno je što je vladajuća koalicija iskoristila invalide, stare osobe, decu, omladinu, nezaposlene kao fasadu. Vi njihov položaj ovim zakonom nećete popraviti. Njihov položaj je već uređen nizom zakonskih propisa koji postoje u Republici Srbiji unazad nekoliko godina.
Vaš pravi cilj je da legalizujete homoseksualizam. Sledeći korak je da legalizujete homoseksualne brakove i da homoseksualcima dozvolite da usvajaju decu. To je vaš pravi cilj. U stvari, krajnja namera onih koji stoje iza vas jeste da za 50, odnosno 100 godina više ne bude Srba, da Srbija bude potpuno pusta i da onda SAD, NATO pakt i razni belosvetski kriminalci ovde, na ovim prostorima, mogu da rade šta im je volja.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije prvi put da se SRS imputira da smo fašisti, da smo rasisti, da smo protiv ovoga, da smo protiv onoga, to jednostavno nije tačno.
Smatram da ste, gospođo Kolundžija, uz svo uvažavanje koje izražavam prema vama kao dami, pre svega uvredili žene koje su poslanici SRS. Dovoljno je samo da bacite letimičan pogled pa da vidite kako mi u SRS diskriminišemo žene.
Vidite li vi ovde gospođu Gordanu Pop-Lazić? Vidite li Vesnu Marić? Vidite li Lidiju Dimitrijević? Vidite li Marinu Raguš? Vidite li da smo za potpredsednika Narodne skupštine izabrali jednu damu – Natašu Jovanović? O kakvoj vi to diskriminaciji žena govorite u SRS?
Gospođo Kolundžija, nismo mi da se diskriminiše bilo ko u Srbiji, treba zaštiti sve ugrožene društvene kategorije, i decu i omladinu, i starije ljude, i penzionere, i nezaposlene i invalide itd.
Ono što vam govorimo to je da se ovim zakonom ne pruža adekvatan sistem pravne zaštite. Uzalud pričate da treba zaštiti invalide. Kako ćete ih zaštiti? Tako što taj invalid, ne daj bože, sutra ako mu neko diskriminiše njegova prava može da se obrati tom vašem povereniku za zaštitu od diskriminacije i jedino što taj poverenik može da uradi to je da uputi pismenu opomenu onome ko vrši diskriminaciju i cela stvar se na tome završava? Kakva zaštita invalida? Šta invalid ima od toga? Šta bilo ko ima od toga?
Da ste hteli da obezbedite efikasnu zaštitu za sve te društvene kategorije morali ste da propišete odgovarajuća krivična dela i da strogim zatvorom i novčanim kaznama kaznite one koji su hteli da diskriminišu decu, omladinu, invalide, starije ljude itd.
Ali, vama nije stalo da zaštitite bilo koga, vama je stalo da legalizujete samo jednu malu grupu ljudi koja postoji u Srbiji zato što hoćete da ono što nije normalno.
Možete, gospođo Kolundžija, da kažete sto puta da je homoseksualizam normalan, nije normalan i Svetska zdravstvena organizacija kaže da je to poremećaj i svuda u svetu, svaki civilizovan i pristojan čovek reći će da to nije normalno.
I umesto da država Srbija podstiče rađanje, da nam se rađaju deca, da mladi ljudi stupaju u brak, da zasnivaju svoju porodicu, vi radite sve suprotno od toga, razbijate porodicu, destimulišete rađanje. Gospodin Mićunović izađe za govornicu i kaže – lažu radikali da u Srbiji postoji bela kuga, a svi demografi, svi ljudi koji se bave statistikom kažu da su nam čitavi krajevi Srbije pusti. O tome se radi.
Nas u SRS i te kako zanima da li će za 50 ili 100 godina u Srbiji živeti Srbi ili će živeti neko drugi.
Dozvolite, Srbija je, ipak, država srpskog naroda i mi hoćemo da srpski narod opstane, a ne da nestane. Hoćemo da bude što više Srba i da u Srbiji bude što više i mađarske dece, slovačke, romske i sve druge, ali vi ubijate samu ideju rađanja novog života u Srbiji. O tome se radi.
Molim vas, gospođo Kolundžija, vas i sve ostale vaše kolege iz DS, nemojte da iznosite laži o tome da neko u SRS diskriminiše homoseksualce.
Uvek smo rekli i to smo istakli i u načelnoj raspravi: ako čovek hoće da bude homoseksualac, neka bude, ali neka bude u svojoj kući, u svom stanu. Zašto homoseksualizam podižete na nivo društvene norme? Zašto bi homoseksualizam odjedanput trebalo da postane društvena vrednost? O tome se radi.
Privatno, u četiri zida, neka čovek bude šta god želi, nemamo ništa protiv toga. I homoseksualci treba da se leče, i homoseksualci treba da se zapošljavaju, i homoseksualac ima pravo da živi kao i ostali građani Srbije, ali nemojte homoseksualizam podizati na nivo nečega što je normalno, kada to nije normalno. Jednostavno, nije normalno.
Ne samo da religije osuđuju takav oblik ponašanja, nego i vi sami, kad ne biste bili licemerni.
Evo, ostanite sami sa sobom i sa svojom savešću, i pitajte ste se vi koji promovišete ovaj zakon, da li biste hteli, ako je svejedno da li ste u ljubavi sa muškarcem ili sa ženom, da vam sin jednog dana, umesto snajke, dovede zeta ili da vam dovede snajku sa brkovima? Pa, ne biste hteli.
Znate, vi ste licemeri, vi kažete: nema veze, neka se to dešava nekom drugom. Može to sutra da se desi i vama i vašoj porodici. Nemojte da izgubite iz vida jednu činjenicu: ako homoseksualizam proglasite društveno prihvatljivom pojavom i ako dozvolite javno izražavanje ne samo homoseksualizma nego i svih drugih oblika seksualne devijacije, to će izazvati prirodan revolt onih koji su protiv toga. Imaćete na ulicama Srbije sukobe homoseksualaca i onih koji su protiv toga, imaćete sukobe pedofila i onih koji su protiv toga.
Zašto to radite? Zašto izazivate jedan latentan građanski rat u Srbiji? Zar vam nije već sada jasno, iz izjava ljudi i pre nego što je ovaj zakon usvojen, da postoje silni otpori ovom zakonu?
Nemoguće je da su odjedanput i Irinej Bulović, i nadbiskup beogradski Hočevar, i svi oni silni intelektualci preko noći postali fašisti, niko od njih ne zna šta je Evropa, niko od njih ne zna ništa dok im vi to ne kažete. To je naivno.
Naravno, niste vi koji ovde sedite idejni tvorci ovoga. Neko drugi vuče konce, neko drugi ko ne želi dobro ne samo SRS nego ni vama, ni našoj deci, ni vašoj. O tome se radi.
Nemojte da budete slepi kod zdravih očiju. Mislite malo svojom glavom i gledajte na svet svojim očima, a ne američkim, francuskim, nemačkim, masonskim ili ko zna kakvim drugim.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je SRS protiv ovakvog zakona o zabrani diskriminacije. Mi smo apsolutno protiv bilo kog oblika diskriminacije, ali vi iz DS uporno obmanjujete javnost.
Vi nećete da kažete, uostalom to je ministar rekao u obrazlaganju Predloga zakona, ali vi sada prećutkujete kad je došlo vreme rasprave u pojedinostima, da u Srbiji postoji preko 15 zakona kojima se štite određene društvene kategorije. Imate Zakon o zdravstvenoj zaštiti, imate Porodični zakon, imate Krivični zakonik, imate Zakon o radio-difuziji, imate Zakon o sprečavanju izgreda na sportskim priredbama, imate Zakon o radu.
Dakle, postoji čitav niz zakona koji su već predvideli odgovarajuće oblike zaštite određenih kategorija građana Srbije: invalida, dece, omladine, starih ljudi itd.
Dakle, postoji zakonska regulativa, ali vi sada hoćete da napravite neku vrstu Potemkinovog sela. Vas ne zanima kod ovog zakona da zaštitite invalide, jer vi njih iskreno da hoćete da zaštitite, onda biste omogućili, ako ste gledali pre nekoliko dana RTS, onom nesrećnom čoveku, Živoradu Vasiljkoviću iz Mladenovca, da čovek na odgovarajući način vrši svoja prava.
Ne, takvi ljudi će i dalje da žive teškim životom. Vi ćete kao da donesete neki zakon kojim ćete navodno da ubrzate put Srbije u EU, ali ne da biste popravili suštinski položaj tih ugroženih društvenih kategorija. Ne. Vama je cilj samo jedan, vi hoćete da legalizujete određene patološke vidove seksualne orijentacije i to je pravi cilj ovog zakona. Sve ostalo je kozmetika.
Molim vas, gospođo Kolundžija, kakvu zaštitu može da očekuje invalid po ovom zakonu? Može da se obrati pismeno povereniku za zaštitu od diskriminacije i taj poverenik kada ispita sve činjenice, može da uputi opomenu onome ko je vršio diskriminaciju, pa ako taj neće da postupi po opomeni, onda će opomena da bude javno objavljena. Kakvu korist ima invalid od toga? Kakvu korist ima dete od toga? Kakvu korist ima bilo ko od toga?
Pravna zaštita koju ste vi predvideli ovim predlogom zakona je besmislena. To nije nikakva zaštita. To je da se kaže, eto, postoji neki poverenik. Prvo, taj poverenik nije Ustavom predviđen i uopšte ne znam kako mislite da obrazujete državne organe koji nisu Ustavom predviđeni. I da je predviđen Ustavom, instrumenti koji mu stoje na raspolaganju su apsolutno nedovoljni da bilo kome i u bilo kojoj sferi društvenog života ozbiljno pomogne.
Naravno da smo protiv diskriminacije, pa ako neko trpi diskriminaciju onda su to valjda poslanici SRS. Uzmite zapisnike sa sednica Administrativnog odbora. Ispada da samo radikali ovde upućuju neke teške reči, samo radikali su nedisciplinovani, ostali su apostoli, ostali su sveci. Nemoguće da je to tako.
Nemoguće da nijedan poslanik DS nije novčano kažnjen otkako je uvedena represija u Narodnu skupštinu. Nemoguće. Svedok sam, kao i moje kolege iz SRS, kada čovek izađe ovde za govornicu, prava salva uvreda krene sa ove strane. Da li je neko kažnjen? Nije. Kažnjeni su isključivo poslanici SRS.
Ako neko zna šta je diskriminacija, znamo mi srpski radikali, zna naš predsednik Vojislav Šešelj. Sve moguće međunarodne konvencije, svaki elementarni pravni akt je pogažen kada je u pitanju dr Vojislav Šešelj. Tu više ništa ne važi, ni Povelja UN, ni Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, ni Ustav Srbije, apsolutno ne važi ništa. Treba uništiti čoveka koji neće da se pokloni novom svetskom poretku.
Ovim zakonom treba uništiti srpski narod koji se ne uklapa u novi svetski poredak. Treba uništiti biološku supstancu srpskog naroda. Vi to ovim zakonom činite. Žalosno je što među vama ima ljudi koji su duboko svesni svih opasnosti koje ovaj zakon u sebi nosi. Oni to komentarišu po kuloarima, na ulicama, u razgovorima preko telefona.
Ovde će sagnute glave morati da glasaju za ovaj zakonski projekat, zato što su vaši politički mentori naredili da se ovaj zakon usvoji. A da u vladajućoj koaliciji ne cvetaju ruže povodom ovog zakona, najbolji vam je dokaz gospodin Dragan Marković Palma, koji je rekao da njegovi poslanici neće glasati za ovaj zakon. Vi mi sada objasnite, ako čovek neće glasati za ovaj zakon, da li je on preko noći postao antievropejac, protiv EU i protiv bele šengenske vize. I kakva je ta vaša koalicija. Neki malo hoće u Evropu, a neki malo neće. Vi ste rekli, ova vlada ima jasan kurs, što brži ulazak Srbije u EU.
Povodom tih famoznih šengen viza, gospođo Kolundžija, hajde da ne budemo mala deca. Vama je pre neki dan Angela Merkel, kancelarka Savezne Republike Nemačke, rekla, zaboravite ulazak u EU, eventualno će ući Hrvatska, Srbija, BiH, Crna Gora i Albanija čekaće ko zna koliko godina da uđu u EU.
Što se tiče belih šengenskih viza, češki ministar spoljnih poslova je rekao da će Srbija možda do polovine 2010. godine da dođe na dnevni red da se razmatra njen zahtev da bude stavljena na belu šengen listu. Dakle, nema ništa od toga.
Ne zato što je SRS protiv toga, ne možemo mi to da sprečimo. EU iz svojih razloga ne želi Srbiju kao svog člana. Da li vam je to jasno? Jednostavno, ne žele.
Da li vam je jasno kada vam se kaže da nema prijema novih članica EU dok svaka postojeća država članica ne ratifikuje Lisabonski ugovor. Tu ima da prođu decenije dok se taj proces ne okonča.
Vi sada svaku nepodopštinu koja nekom padne na pamet stavljate u proceduru u Skupštinu i kažete, e, to je sad uslov za ulazak u EU. Nije. To je nečija paklena namera da se uništi srpski narod, ali se nama sve ono što je upereno protiv Srba uporno godinama promoviše kao da je to naš uslov za ulazak u EU. Ako Srbija u EU treba da uđe bez Srba, onda nam EU ne treba.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je uvek smešno kada se državni funkcioneri iz DS pozivaju na Ustav i kažu – nešto nije moguće zato što ne piše u Ustavu. Gospodine Čipliću, nađite mi član Ustava koji predviđa da u Srbiji, kao državni organ, postoji poverenik za zaštitu od diskriminacije. U kom to članu Ustava piše? Ne piše nigde. To ste vi izmislili. To je izmišljen državni organ koji nije predviđen Ustavom Republike Srbije.
Kao stručnjak za ustavno pravo znate, kao što znam i ja, da se ne mogu formirati državni organi a da prethodno nisu predviđeni Ustavom. Dakle, ovaj organ je neustavan. To je prva stvar.
Druga stvar, vi ni Slobodana Miloševića niste mogli da isporučite po tada važećem Ustavu 2001. godine, pa ste ga isporučili. Mnogo toga vi niste mogli da uradite po Ustavu.
Kada je reč o Ustavu, vi se ponašate po principu političke celishodnosti – kad mi odgovara u jednom trenutku da se Ustav poštuje, onda ćemo da ga poštujemo, a kad mi ne odgovara – Ustav je prevaziđen, ima nekih pravnih praznina, onda možemo da radimo i mimo Ustava. Ovo je samo prvi korak ka legalizaciji nečega što je duboko protivno ljudskoj prirodi i to je moje lično duboko ubeđenje.
Ovo je samo prvi korak. Sada ćete dopustiti da se javno promovišu određeni oblici seksualne patologije, dopustićete ovim zakonom. Sledeći korak je da ćete dopustiti zaključivanje homoseksualnih brakova. Treći korak je da ćete dopustiti homoseksualcima da usvajaju decu.
Sve tri mere su duboko protivne vitalnim interesima i srpskog naroda i svih građana koji žive u Srbiji. Jednostavno, homoseksualizam, pedofilija, sodomija, nisu biološki opravdani oblici seksualnog ponašanja i ne mogu da dovedu do rađanja novog života, mogu samo da prouzrokuju nevolju, muku, patnju, suze, krv itd.
Država to ne sme da radi. Država odnosno ljudi koji je vode, ako hoće da budu nacionalno odgovorni, onda politiku ne smeju da vode od danas do sutra, nego moraju da vode politiku tako da razmišljaju šta će biti za narednih 100 ili 200 godina.
Uostalom, ugledajte se na vaše prijatelje Amerikance. Oni imaju trust mozgova koji planiraju američku politiku za narednih 300 godina i ništa što se dešava u svetu ne dešava se slučajno. Neko je nešto isplanirao, neko je nešto odredio, neko iz pozadine vuče konce.
Mi se ponašamo kao neko beslovesno stado koje tumara po mraku istorije, danas ćemo da poštujemo Ustav, sutra nećemo, baš nas briga da li će u Srbiji postojati ili neće postojati bela kuga, da li će u Srbiji žive Srbi ili Tajvanci, Tajlanđani, Eskimi itd. Tako se država ne vodi, odnosno vodi se, ali se vodi na kratke staze i vodi se u propast.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da uopšte nisam ubeđen u opravdanost argumenata koje je iznela moja uvažena prethodnica. Dakle, ovde se izgleda mešaju dve stvari: da li je SRS protiv bilo kog oblika diskriminacije? Jeste. Da li smo protiv ovog zakona? Jesmo. Zato što ovaj zakon ne pruža adekvatan vid pravne zaštite od diskriminacije.
Možda se vama koji niste pravnici sada ova materija čini malo komplikovanom i nejasnom, ali uvek vodite računa koja je krajnja sankcija za diskriminaciju. Krajnja sankcija po ovom zakonu je, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, smešna. To je opomena koju upućuje poverenik, pa ako taj koji vrši diskriminaciju neće da postupi po opomeni, onda će poverenik da mu kaže – pazi dobro šta radiš, ova moja opomena će biti javno objavljena.
Ko se više u Srbiji boji javnih opomena? Ne boji se niko. Ova sankcija je smešna, odnosno sankcije u pravom smislu te reči i nema.
Nesporno je da u Srbiji ima primera diskriminacije i SRS sve te primere osuđuje, ali vi ovim zakonom ne štitite žrtve diskriminacije. Poverenik nije nikakva zaštita. Poverenik je jedan neustavni organ koga ste predvideli ovim zakonom, da biste na to mesto doveli opet nekog svog partijskog čoveka koji će da prima platu u državnom trošku i da ga snabdete određenim birokratskim aparatom. Nikakvu zaštitu on bilo kome u bilo kojoj sferi društvenog života neće uspeti da pruži.
Ono što je rekao gospodin Čiplić, postoji već krivično-pravna zaštita, za neke oblike diskriminacije, gospodine Čipliću, postoji, ali za neke oblike diskriminacije ne postoji. Koliko znam, u Krivičnom zakoniku Republike Srbije ne postoji aparthejd kao krivično delo, ne postoji etničko čišćenje kao krivično delo. Genocid postoji, ali aparthejd i etničko čišćenje ne postoji.
Sada kada bismo stvar sveli na apsurd, a vi je očigledno svodite, ne znam iz kojih razloga, to znači da je u Srbiji dozvoljeno vršiti i aparthejd i etničko čišćenje, a jedina sankcija koja u ta dva teška oblika diskriminacije može da se izrekne jeste da poverenik nekome uputi opomenu. Znači, pobijete 100.000 ljudi i onda poverenik uputi neku opomenu. Kakva je to sankcija? To je smešno.
Dakle, vi ovim zakonom apsolutno ne štitite žrtve diskriminacije. Da hoćete da ih zaštitite onda biste predvideli čitav niz krivičnih dela, predvideli biste sudski postupak, kazne zatvora i to stroge kazne zatvora, i novčane kazne za one koji ugrožavaju građane Srbije po osnovu nekog njihovog ličnog svojstva.
Vama to nije cilj. Vas ne zanimaju ni invalidi, ni nezaposleni, ni deca, ni omladina.
(Predsedavajuća: Tri minuta, narodni poslaniče, vreme za repliku je iskorišćeno.)
Vas zanima da biološki uništite srpski narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da u okviru ova dva minuta koliko mi stoji na raspolaganju za obrazlaganje amandmana pokušam da problematizujem jednu tvrdnju koju smo čuli od gospodina Čiplića, a to je da je o ovom predlogu zakona vođena jedna vrlo kvalitetna javna rasprava, da su konsultovani svi, sve odgovarajuće državne i društvene institucije i da što se tiče Predloga zakona ništa nije sporno.
Pre svega, očigledno je da u samoj vladajućoj koaliciji ta javna rasprava nije vođena. Očigledno je da u vladajućoj koaliciji i te kako postoje disonantni tonovi, da jedan deo vladajuće koalicije predlaže ovaj predlog zakona i brani ga, neki iskreno, većina neiskreno, većina po službenoj dužnosti, zato što to tako moraju. Onaj drugi deo vladajuće koalicije je jasno stavio do znanja i narodnim poslanicima i građanima Srbije da ni pod kakvim uslovima neće glasati za ovaj predlog zakona.
Sama činjenica jasno govori o tome ne da nije vođena javna rasprava, nego ta rasprava nije vođena čak ni unutar vladajuće koalicije, jer da je vođena ne bismo došli u situaciju da jedan deo vladajuće koalicije podržava ovaj zakon, a da drugi deo vladajuće koalicije ustaje protiv tog zakona.
Ako je vođena javna rasprava i ako je u vladajućoj koaliciji sve jasno, a nije jasno mnogo toga, postavlja se pitanje – kako je moguće da na Predlog zakona o zabrani diskriminacije, koji je prošao vrlo kvalitetnu, uspešnu javnu raspravu, konsultovani svi društveni činioci, sve političke partije koje čine vladajuću koaliciju, imate amandman na predlog vladajuće koalicije koju su podneli, recimo, Gordana Rajkov, Snežana Stojanović-Plavšić, Zoran Bortić i mnogi drugi poslanici vladajuće koalicije? Dakle, ni vama samima nije jasno o čemu se radi i za čega ćete u danu za glasanje morati da glasate.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo koliko je ovaj zakon besmislen i koliko ne pruža adekvatnu pravnu zaštitu žrtvama diskriminacije. Sav besmisao ovog zakona, odnosno još uvek Predloga zakona sadržan je u članu 40.
Evo kako glasi član 40, gospođo Kolundžija – ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, taj koji je izvršio diskriminaciju, odnosno ne otkloni povredu prava, poverenik mu izriče meru opomene, dakle, prva sankcija je mera opomene, za genocid, za aparthejd, za etničko čišćenje, za ko zna kakvo iživljavanje nad ljudima, dakle mera opomene.
Onda ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene poverenik može o tome obavestiti javnost. Zamislite kakva strašna sankcija, da javnost bude obaveštena. Pa onda – mera opomene izriče se rešenjem protiv koga nije dopuštena posebna žalba, strašna sankcija.
I onda poslednje – na postupak pred poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Gospodin Čiplić sigurno zna da se u upravnom postupku ne izriču bilo kakve sankcije. Drugim rečima, sankcija za diskriminaciju po ovom zakonu nema.
Sve to što vi pričate, invalidi, deca, nezaposleni, starije osobe, žene itd. je priča za malu decu. Sankcija za povrede nečijih prava u ovom zakonu nema. Da li je tako, gospodine Čipliću? Vi znate, kao i ja, da se u upravnom postupku ne izriču bilo kakve sankcije. U upravnom postupku se izdaje građevinska dozvola, saobraćajna dozvola, poresko rešenje itd. Ovim zakonom se apsolutno ne pruža ni jedan validan vid pravne zaštite žrtvama diskriminacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da istaknem da ono što je rekao gospodin Čiplić u diskusiji s gospodinom Krasićem zaista nije tačno.
Gospodin Krasić je tačno primetio da se zakonima mogu samo predviđati načini ostvarivanja prava koji su već Ustavom predviđeni. Izgleda da se mi ovde ne razumemo, gospodine ministre. Jedno je zabrana diskriminacije i apsolutno niko u SRS, mislim da ne postoji nijedan razuman čovek koji bi bio protiv zabrane diskriminacije, ali jedno je zabrana diskriminacije, a drugo je dozvoljavanje nekome, odnosno određenim društvenim grupama, da javno ispoljavaju svoja seksualna uverenja, odnosno svoju seksualnu orijentaciju. To nema veze jedno sa drugim.
U Ustavu ne postoji odredba koja bi predviđala pravo da neko javno izražava svoju seksualnu orijentaciju. Zašto bi uopšte pristojne ljude zanimalo kakva je seksualna orijentacija drugih ljudi? Ostavite to u sferi privatnosti. Zašto to dižete na rang neke društveno prihvatljive norme? Zašto bi to trebalo da bude model po kome bi trebalo da se ponašaju svi građani u Republici Srbiji?
Način ostvarivanja prava može da bude definisan zakonom, a ne uvođenje nekih novih prava kojih nema u Ustavu. O tome se radi. Uopšte mi nije jasno kako to da je zakon o zabrani diskriminacije odjedanput, preko noći, postao najvažnija stvar u Srbiji.
Koliko znam, Narodna skupština Republike Srbije nije raspravljala o tzv. Vladinom paketu mera za suzbijanje posledica ekonomske krize. Oni su o tome samo usmeno referisali predsednika države, ali u parlamentu o tome nije vođena rasprava.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, prekršili ste odredbu člana 104, koja govori o dostojanstvu, ali i odredbu člana 31, koja kaže da potpredsednici, a vi ste potpredsednik, pomažu u radu predsedniku Narodne skupštine.
Nije vaše da komentarišete stil izlaganja pojedinih narodnih poslanika. Vi ste jedan, ipak, uvaženi pravnik, advokat ste i dozvolite da vam kao mlađi kolega dam jedan dobronameran savet – kada čitate ovaj predlog zakona, onda morate da čitate njegove redove, ali i između redova.
Gospodin Dušan Marić je pokušao da vam objasni da se između redova ovog zakona krije i NATO pakt, i SAD, i EU, i svi oni koji su 1999. godine započeli agresiju protiv srpskog naroda i sada je ovim zakonom nastavljaju. Znate, gospodine Novakoviću, kada biste samo malo uzeli tekst zakona, pa pogledali između redova, našli biste tu i Havijera Solanu, koji je naredio bombardovanje, i Kamerona Mantera i razne druge zlikovce, koji nastavljaju posao koji nisu završili 1999. godine.
Znate šta oni hoće? Oni su 99. godine ubili malu Milicu Rakić i sada ovim zakonom hoće da ubiju na hiljade malih Milica Rakić u Srbiji, da ne bude više Srba. Oni hoće ovde u Srbiji da promovišu kao društvenu vrednost nešto što je ...
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam koju reč da izaberem, mene je lično sramota što sedim u Narodnoj skupštini sa ljudima koji mogu da izgovore ovakve reči. Nekada kao komunista, danas kao perjanica DS, gospodin Mićunović je uvek u istom frontu, protiv Srbije i protiv Srba.
Gospodine Mićunoviću, ove slike su dokaz da se u Srbiji ne radi o tome da zli, primitivni i pokvareni pravoslavni fundamentalisti progone jadne i unesrećene homoseksualce. Stvar je mnogo gora i sasvim suprotna od one kakvom je vi predstavljate. Samo se vi smejte, cokćite, mrštite itd. Ovo je bolna i tužna istina kojoj vi aplaudirate. Aplaudirate propasti Srbije i nestanku srpskog naroda. Doduše, gospodin Mićunović zna, kao stari komunista, nema veze što u Srbiji neće biti Srba, naselićemo Kineze. Ta politika se sprovodi danas.
Vidite, gospodine Mićunoviću, ovo je "jadni i progonjeni" homoseksualac Boban Stojanović, koji se obukao u mantiju i ruga se pravoslavnim monahinjama, ovom čoveku država Srbija iz budžeta za 2009. godinu daje 250.000 dinara da bi se izrugivao na najbrutalniji način SPC, da bi srpske vladike nazivao fašistima.
Na srpskom pravoslavnom blogu, koji se nalazi na sajtu B 92, pripadnici Kvirije i Predrag Zeljković, predstavili su fotografije ...