Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da vas podržim gospođo Gojković u vašem radu. Znam da vam danas nije lako, ali dobro je da građani Srbije danas vide ovako sve na gomili ko sebe predstavlja kao alternativu Aleksandru Vučiću.

Pomenuću samo ili da ukažem na neke od njih. Inače, svi su oni manje-više bili u poziciji u kojoj je svojevremeno bio onaj prvi jevrejski car koji je u travi našao carsku krunu, a tražio je izgubljene magarce. Oni su svi 5. oktobra 2000. godine tražili izgubljene magarce, a pronašli carsku krunu.

Evo ga jedan koji je bio jedan palanački advokat, kasnije čovek postao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, ministar pravde, pa ministar poljoprivrede. Evo ga jedan iz Niša za koga je Aleksandar Tijanić svojevremeno rekao da je pravio pljeskavice i ćufte. Neki kažu da je švercovao bunde, pa onda palio račune za struju u buradima, pa postao predsednik Vlade.

Onda imamo jednog koji je jako ucveljen, kome je jako teško pod režimom Aleksandra Vučića koji kuka i plače svaki dan, ali je specijalni savetnik generalnog direktora Pošte. Predsednik je poslaničke grupe DS, sa platom od 150.000 dinara.

Onda imamo jednog bivšeg predsednika opštine koji je popio na hektolitre piva i od Smederevske Palanke napravio jednu od najzaduženijih opština u Srbiji. Zatim imamo koordinatora svih njih koji je ideološki ubeđen LJotićevac. LJuti se na nas kada mu kažemo da je izdajnik. LJotićevci su bili izdajnici u vreme Drugog svetskog rata, služili Nemcima i danas služe onima koji su protiv Srbije i onima koji su protiv srpskog naroda.

Onda imamo jednog koji je prodao stranku Vuku Jeremiću, neki kažu za 50, neki kažu za 100.000 evra. Zatim imamo jednu gospođu koja je bila pokrajinski sekretar za omladinu i sport koja je davala milione iz pokrajinskog budžeta za razvoj tradicionalnog sporta koji se zove „Banatske šore“.

Zatim imamo jednu bivšu ambasadorku Republike Srbije u Italiji kojoj su puna usta Kosova, Srbije i srpskog naroda, ali čije je srce toliko krvarilo za KiM da nije htela da se vrati u Srbiju na poziv sopstvenog predsednika stranke i na poziv sopstvenog predsednika Vlade i koja je rekla da nije ništa sporno u operaciji „Oluja“, da je to bila jedna intervencija na koju je Hrvatska imala pravo.

Onda vidim tamo jednog tačijevog ministra poljoprivrede, velikog borca za KiM, izgubio se ovaj što je 2011. godine uvodio granicu između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku, koji je inače takođe gospođo Gojković mnogo ucveljen pod režimom Aleksandra Vučića, a i dan danas prima platu kao zaposlen u Poreskoj upravi u Zubinom Potoku, u opštini u kojoj živi. Dakle, to je ta šarena družina koju je neko spojio. Ko ih je spojio? Neko mnogo moćan, neko mnogo jak i neko ko pre svega ima mnogo novca.

Svi ovi ljudi koje sam naveo imaju jednu jedinu ljubav koju ne mogu da sakriju, to je ljubav prema novcu, ljubav prema bogatstvu. Neka kažu ti koji sada pitaju Sinišu Malog koliko je bilo zaposlenih 2003. godine – u kakvoj su garderobi i sa kakvom su imovinom došli na vlast 5. oktobra 2000. godine, a u kakvoj garderobi i sa kakvom imovinom su napustili vlast 2012. godine?

Sećam ih se u pocepanim farmericama, u pocepanim patikama, u pocepanim jaknama. Sada imaju stanove na Vračaru, sada imaju na računima nekoliko desetina i nekoliko stotina miliona evra i predstavljaju najbogatije ljude, ne u Srbiji, nego u regionu. Dobro je da ih narod vidi, dobro je da su ustali.

Dakle, svi ovi koji su ustali su bili gospodari života i smrti u Srbiji od 2000. do 2012. godine, a u Vojvodini neki i do 2016. godine. Pričaju o ubistvima, da ih podsetim, oni su ubili 2008. godine Ranka Panića …

(Maja Videnović: Pobogu!)

(Radoslav Milojičić: Sram te bilo.)

Pre toga su 2001. godine ubili Momira Gavrilovića, pa su onda ubili Boška Buhu, pa su onda ubili Nenad Batočanina, a 2003. godine su uspeli da ubiju i premijera Zorana Đinđića.

Što se tiče Borka Stefanovića, Saša Janković je rekao da je Borko Stefanović dobio batine u Kruševcu zato što ga ljudi nisu prepoznali. Da su ga prepoznali, niko ne bi digao ruku na njega. To je rekao Saša Janković. To je rekao vaš politički prijatelj. To je rekao vaš istomišljenik, to nisam rekao ja. Citirao sam reči Saše Jankovića.

Još da vas podsetim na najnoviji biser vašeg velika kulturne i umetničke scene u Srbiji Sergeja Trifunovića. Kaže – šta se ovi bune protiv Legije, Legija je bio jedan hrabar čovek, branio Srbe na Kosovu, doduše znao je ponekad po nekim beogradskim kafićima da nekom udari ćušku i da otkine minđušu, ali je inače bio pozitivan momak. To su reči čoveka za koga ste vi do juče tvrdili da je neko ko će možda biti ministar kulture kada vi preuzmete vlast.

Dakle, dobro je što su svi ustali, dobro je da ih narod vidi, dobro je da građani Srbije konačno vide ko su ljudi koji se navodno predstavljaju kao lideri opozicije u Srbiji i ko su ljudi koji navodno mogu da pobede Aleksandra Vučića. Super. Pobedite, ali morate da pobedite na izborima.

Ono što je jako dobro da građani Srbije znaju, legla je uplata. Ne bi oni stajali džabe, ništa oni u životu nisu radili džabe. Legla je uplata, sada je samo pitanje, verovatno je malo dao Đilas, malo su dali Šiptari, malo su dali Englezi, malo su dali Amerikanci, malo je stiglo para iz Hrvatske, malo je stiglo iz Crne Gore, malo je stiglo iz Makedonije, stiglo je sa raznih strana, ali uglavnom uplata je legla i svaka im čast opravdali su i do poslednjeg uloženog evra.

U jednom se slažem sa prethodnim govornikom. Ja sam zaista bio, imam hrabrosti to da ponovim, magarac i ja sam zaista rekao za Aleksandra Vučića nešto što nije tačno.

(Poslanici opozicije aplaudiraju.)

Evo, vidite, za razliku od vas, ja imam hrabrosti da vas pogledam u oči i da vam to kažem. Ali, Aleksandar Vučić je jako veliki čovek i jako veliki državnik, kada je protiv sebe uspeo da ujedini povampirene ustaše, kada je uspeo da ujedini one koji sad hoće NJegoša da nam ispišu iz srpstva i da ga upišu u neku novu kominternu. Mnogo je veliki čovek kada je protiv sebe uspeo da ujedini Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija, Hodžaja i njima slične. Mnogo je veliki čovek kada je uspeo protiv sebe da ujedini sve vas koje ni Sveti Petar nije mogao da ujedini pre tri godine. On je uspeo. Dakle, sve vas, bivše ministre, bivše predsednike Vlade, ljude koji su dovedeni 5. oktobra 2000. godine i koji su vladali Srbijom 12 godina. Dakle, Aleksandar Vučić je zaista veliki čovek i veliki državnik. Samo protiv velikih državnika takva sila srpskih neprijatelja može da se ujedini.

Što se tiče nekih sastanaka sa kriminalcima o kojima je pričao gospodin koji je prodao stranku Vuku Jeremiću, pa, evo ga na fotografiji vaš Vuk Jeremić u Hong Kongu 5. aprila 2013. godine, vodi zapisnik na sastanku osumnjičenog Lozoje sa onim Patrikom Hom, u vreme dok je bio predsedavajući Generalne skupštine UN. Evo, to je čovek koji kaže za Aleksandra Vučića da je izdajnička bitanga.

A, evo, šta kaže vaš budući ministar kulture Sergej Trifunović, u koga ste se kleli do juče, ne znam da li se kunete i dan danas, kaže – Legija je ratovao na Kosovu protiv oslobodilačke vojske Kosova, nije tukao Srbe na ulicama. Doduše, ponekad kad se napije šamarao je po klubovima i skidao minđuše, ali to su dijametralno različite stvari, napisao je Sergej Trifunović.

Pa, sada ja vas pitam – jel vi stojite iza reči vašeg budućeg ministra kulture? I, objasnite jedanput građanima Srbije tu veliku nepoznanicu koja prati Legiju od 5. oktobra 2000. godine pa do danas. Da li on kriminalac ili je heroj? Da li je on izdajnik, ili je neko ko je zaslužan za Srbiju? Da li vam je on pomagao 5. oktobra da preuzmete vlast, pa 12. marta 2003. godine postao državni neprijatelj broj jedan, a sada u 2018. godini, vidim, da ga ponovo slavite kao junaka? Dakle, objasnite građanima Srbije šta u stvari vaš budući ministar kulture Sergej Trifunović, hoće da kaže.

Aleksandar Vučić je veliki čovek, pošlo mu je za rukom nešto što nije pošlo nikome u istoriji Srbije, uspeo je da ujedini protiv sebe sve srpske neprijatelje. Znam da mu nije lako, teško mu je, ali građani Srbije su uz njega, srpski narod je uz njega, i srpski narod iz Srbije i iz Republike Srpske, i iz Crne Gore i sa Kosova i Metohije, i iz Makedonije, i svuda gde žive Srbi. U njemu, i ja znam da to vas boli, u njemu Srbi u svim bivšim jugoslovenskim republikama vide svog istinskog lidera. Ne vide ni u Draganu Đilasu, ni u Vuku Jeremiću, ni u ovom bivšem ministru pravde, ni u ovom što je prodavao ćufte i palio račune za električnu energiju u buradima, vide u Aleksandru Vučiću.

A, to što je ova gospođa ambasadorka iz Rima, stavljala masku, pa to nije ništa novo, pa vi ste sa maskama i došli na vlast, sa fantomkama, sa automatskim puškama, sa mitraljezima ste upadali u Narodnu skupštinu, u Saveznu uprava carina, u Narodnu banku Srbije. Samo to vreme je prošlo, peti oktobar je završen i više se neće ponoviti.

Dame i gospodo…

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je jedan poslanik Vuka Jeremića rekao da oni stoje zbog naroda. Ne, oni stoje zato što su dobili nalog da to danas rade, za 14. decembar Kadri Veselji, njihov politički saveznik, možda i finansijer, najavio je formiranje tzv. vojske Kosova. Treba napraviti haos u Srbiji. Treba napraviti haos u Srbiji u trenutku kada Šiptari na Kosovu i Metohiji pokušavaju da naprave vojsku. Ovo je njihova politička vojska u Srbiji. Oni služe neprijateljima Srbije.

To građani Srbije treba da znaju. Uvek ste služili neprijateljima Srbije. Kad god je mogao da se posluži bilo kom neprijatelju Srbije, vi ste bili na strani neprijatelja, i danas ste na strani neprijatelja.

Zbog teške situacije u kojoj se Srbija nalazi predsednik Republike će u 18 časova i 15 minuta da se obrati građanima Srbije i da kaže…

(Narodni poslanici govore u glas.)

Tako je, uvek budite na strani srpskih neprijatelja, samo to znate da radite. Samo napred. Neka građani Srbije vide na čijoj ste strani.

Mi smo na strani Aleksandra Vučića. Mi smo na strani Srbije, mi smo na strani srpskog naroda koji se danas na Kosovu i Metohiji bori za goli život, a vama neka služi na čast što ste politička vojska Ramuša Haradinaja i Kadrija Veseljija.

Vi ste isti oni koji su 2001. godine pustili na slobodu 2.108 šiptarskih terorista. Vi ste pustili na slobodu braću Mazeku. Vi ste omogućili onima koji su Srbe klali, onima koji su Srbe silovali, onima koji su Srbe ubijali da budu na slobodi. Vi ste njihovi politički saveznici. I Ramuš Haradinaj i Hašim Tači od vas većih političkih prijatelja nemaju.

Napadači na Borka Stefanovića su otkriveni i protiv njih se vodi krivični postupak i kao što vidi srpski državni organi danas efikasno rade svoj posao za razliku od 2008. godine kada ste vi policijskim čizmama izgazili glavu Ranka Panića samo zato što nije mislio isto kao Boris Tadić i kao Demokratska stranka.

Vi ste 2000. godine uradili nešto što nije uradila ni jedna ozbiljna vlast. Vi ste prihvatili da je SRJ nova država i kao nova država je primljena u UN i vi ste time nivelisali Srbiju i Crnu Goru sa onima koji su razbili SFRJ i priznali ste da podjednako pravo na sukcesiju SFRJ imaju i Slovenija, i Hrvatska, i Bosna, i Hercegovina i Makedonija, podjednako kao i Srbija i Crna Gora koje su branile suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije. To je uradila vaša štetočinska vlast.

Što se tiče dugova koje ste vratili, jedini dugovi za koje sam ja čuo da su vraćeni, je otpis dugova Londonskog i Pariskog kluba i to je bio poklon vama od onih, zahvaljujući čijoj pomoći političkoj, medijskoj, finansijskoj ste i došli na vlast. A na vlast ste došli tako što ste 5. oktobra 2000. godine upali ovde u zgradu Narodne skupštine, tada Savezne skupštine. Ovde je da podsetim građane Srbije bilo sedište Savezne izborne komisije i onda ste do temelja spalili kompletan izborni materijal. To takođe nijedna pobednička vlast u istoriji nije uradila da neko pobedi na izborima i onda uništi odnosno zapali dokaz svoje pobede. To nije uradio niko drugi, to je uradio DOS 5. oktobra 2000. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde nam je upućeno pitanje… U stvari, rečeno nam je kad god mi spomenemo…

(Radoslav Milojičić: Arsiću, jel vidiš da tražim reč?)

(Boško Obradović: Replika!)

Morate ih razumeti, gospodine Rističeviću, taksimetar radi, novac je uplaćen i novac mora na neki način da se opravda, a taksimetar radi od 10.00 sati jutros.

Ovde nam je rečeno da pitamo, navodno mi koji smo zaboravili, koje su to sve bile tekovine 5. oktobra 2000. godine i da pitamo šta je to sve dobro ta nova vlast uradila za Srbiju i, evo, ja bih sada hteo da pitam Boška Buhu, policijskog generala o kriminalu DOS posle 5. oktobra 2000. godine, ali ne mogu, ubili su ga. Hteo bih da pitam Momira Gavrilovića, zvanog Gavru, o kriminalu DOS posle 5. oktobra 2000. godine, ali ne mogu, ubili su ih. Hteo bih da pitam visokog policijskog oficira Nenada Batočanina…

(Dijana Vukomanović: Olivera Ivanovića!)

(Boško Obradović: Olivera Ivanovića!)

… o kriminalu DOS posle 5. oktobra 2000. godine, ali ne mogu, ubili su ga.

Kao što vidite, ubili su sve koji su bili svedoci. Znaju građani Srbije o čemu pričam. Ubili su sve one koji su imali podatke o tome kako su došli na vlast i šta su radili kada su preuzeli vlast 5. oktobra 2000. godine.

Uradili su isto što i Ramuš Haradinaj – sve svedoke svojih zločina su pobili.

Zahvaljujem se gospođo Gojković, samo nekoliko primedbi.

Nisam najbolje razumeo ono što je rekao gospodin Čedomir Jovanović, reči koje su upućeni Siniši Malom da je on istovremeno i zakonodavac i poslodavac. Zakonodavac je Narodna skupština, nije zakonodavac Vlada i nije zakonodavac Ministarstvo finansija. To je jedna stvar.

(Čedomir Jovanović: Zakonopisac.)

Pričali ste o privatnom sektoru i o tome da je on praktično iščupao našu ekonomiju iz krize od 2014. godine, to je tačno, ali ono što niste rekli to je da je taj privatni sektor razvijen zahvaljujući činjenici da smo imali jednu aktivnu državu, da smo imali jednog veoma aktivnog premijera Aleksandra Vučića, zahvaljujući kome su te investicije i došle u Republiku Srbiju i zahvaljujući toj aktivnoj državi mi smo za manje od četiri godine otvorili stotinu novih fabrika u Srbiji i zaposlili oko 150.000 ljudi i uspeli da spustimo stopu nezaposlenosti sa preko 26% na nekih 11%.

Pričate o uzimanju kredita. Tačno je da je cena kapitala 2008, 2009. i 2010. godine bila mnogo viša nego danas, to je tačno, ali nije problem samo cena kapitala, problem su motivi zašto su uzimani krediti. Ti krediti nisu uzimani da bi se podigla proizvodnja u Srbiji, nego da bi se na nerealnim osnovama povećale plate i penzije, da bi tadašnji režim mogao da pobedi i na sledećim izborima. To je ono što niste rekli, a ono što je jako važno da građani Srbije znaju.

Pitate gde nam je Razvojna banka? Imali smo, gospodine Jovanoviću, jednu Razvojnu banku Vojvodine. Pitajte ove koji sede pored vas šta je bilo sa Razvojnom bankom Vojvodine i čemu je služila Razvojna banka Vojvodine? Razvojna banka je služila tome i zašto treba biti obazriv, po mom mišljenju, sad iznosim moje lično mišljenje, kad god država razmišlja da li da uvede ili da ne uvede Razvojnu banku.

Razvojna banka Vojvodine služila je tome da u vreme izborne kampanje upumpava na veštački način novac DS i strankama koje su sa njima bile u koaliciji da bi imale više para i da bi pobeđivale na izborima. To su sve posledice jedne pogubne ekonomske politike sa kojima smo mi morali da se suočavamo.

Prvo, gospodine Jovanoviću, nisam vam rekao da ste izdajnik i zaista nemam nameru da tim rečnikom…

(Čedomir Jovanović: Nisam ni rekao da ste vi, nego vaši birači.)

Dobro, dobro. Znači, nisam vam rekao da ste izdajnik niti želim da na taj način komuniciram sa vama. Hoću da vam kažem samo jednu stvar, mislim da bi ste morali vrlo jasno i decidirano da kažete ko su ti u Srbiji koji prete građanima Srbije da kad oni dođu na vlast, da će da zatvore sve fabrike. To sigurno nije SNS. To su Dragan Đilas, to je Vuk Jeremić, to su Boško Obradović, to su isti oni ili delimično isti oni sa kojima ste vi 5. Oktobra 2000. godine preuzimali vlast.

Drago mi je što ste se od njih distancirali, ali mislim da bi bilo fer i pošteno da kažete ko su ljudi koji misle da Srbiju vrate u stanje u kome je bila 2012. godine, u Srbiju u kojoj ste imali preko 400 hiljada ljudi bez posla, u kojoj niste imali skoro ni jednu ozbiljnu stranu investiciju, u kojoj niste imali ni jednu ozbiljnu i bilo kakvu proizvodnju.

U tom smislu, SNS je odgovorna prema građanima Srbije. Sve investicije koje su došle u Srbiju, bez obzira ko ih je doveo, a najvećim delom smo ih doveli mi, odnosno dovela ih je Vlada koju podržava SNS, dok smo mi na vlasti, te investicije će i ostati u Srbiji, ne zbog nas, zbog građana Srbije, jer vi ne zatvarate fabrike zbog Aleksandra Vučića ili zbog bilo kog poslanika SNS. Ako zatvorite fabriku, onda morate da objasnite tim ljudima koji u tim fabrikama rada gde će sutra da rade. To je jedna stvar.

Druga stvar, SNS je uspela ono što su mnogi pričali, ali na tome ništa nisu uradili. Mi smo izvršili, uprkos teškim merama fiskalne konsolidacije, nešto što se zove reindustrijalizacija Srbije. Srbija više nije samo agrarna zemlja. Srbija je i zemlja koja ima visoko razvijenu industriju.

Dakle, prethodni govornik je, koliko se ja razumem u politiku, koordinator Đilasov za Narodnu skupštinu i on je praktično šef svim poslaničkim grupama koje čine Đilasov Savet za Srbiju.

Gospodin koordinator se, ako se sećate, drage kolege narodni poslanici, dan nakon što je Aleksandar Vučić, kao predsednik Vlade, otvorio jednu fabriku u Vladičinom Hanu, fotografisao ispred te fabrike i rekao – kada dođem na vlast, mi ćemo da zatvorimo tu fabriku zato što je štetno da u Vladičinom Hanu radnici, odnosno građani Vladičinog Hana rade u jednoj turskoj kompaniji. To im je sada zvanična politika celog tog Saveza za Srbiju. Dakle, to pričaju svaki dan po tribinama koje održavaju. Doduše, malo su im posećene tribine, pa su zbog toga nervozni, ali to pričaju po svojim tribinama, koje drže širom Srbije, da će oni da zatvore svaku fabriku koju je otvorila Vlada koju je predvodio Aleksandar Vučić ili Vlada koju je predvodila i koju još uvek predvodi Ana Brnabić. To je zvanična politika Dragana Đilasa, a eksponent te politike u Narodnoj skupštini je gospodin koordinator, koji je šef svima ovima koji su članovi Saveza za Srbiju.

Uopšte ne znam na koji način sam uvredio gospodina koordinatora. Samo sam ga podsetio, njega i narodne poslanike, građane Srbije, koja je njihova zvanična politika. Zvanična politika Dragana Đilasa i koordinatora je ključ u bravu. To je ono što su radili i 2004, 2005, 2006, 2007, 2008. do 2012. godine. Zvanična ekonomska politika koordinatora i Dragana Đilasa je ključ u bravu i u Vladičinom Hanu, i u Loznici, i u Subotici, i u Beogradu, i u Novom Sadu, i u Vranju, i u Leskovcu, i gde god smo otvorili fabriku, ta fabrika da se zatvori. Zašto? Ništa u Srbiji ne treba da radi. Jedine kompanije koje treba da rade su kompanije Dragana Đilasa. Jedino on sme da se bogati. Jedino on sme da ime novca. Niko drugi ne sme u Srbiji da radi.

To je jedna sumanuta ekonomska politika i mi ćemo u Narodnoj skupštini o tome da pričamo i baš nas briga ko je koordinator i koga će Dragan Đilas za pet minuta da pošalje da govori u njegovo ime, ali protiv te pogubne ekonomske politike koja se zove ključ u bravu ćemo da govorimo svakog dana i u svakom trenutku.

Član 106.

Ja sam samo rekao ono što su svi građani Srbije videli, da je zvanična politika Saveza za Srbiju, čiji je šef Dragan Đilas, a njegov koordinator i šef svih poslanika koji pripadaju tom famoznom Savezu za Srbiju, Boško Obradović, da se zatvore sve fabrike u Srbiji koje su otvorene od 2014. godine pa do danas.

Kao dokaz tome, ja sam podsetio građane Srbije na onu epizodu iz Vladičinog Hana kada je gospodin koordinator dan nakon što je predsednik Vlade Aleksandar Vučić otvorio fabriku došao u Vladičin Han i rekao – ovu fabriku treba zatvoriti. To je njihova zvanična politika.

Oni kada pričaju o domaćoj privredi, oni misle u stvari samo na jednog jedinog čoveka, a to je Dragan Đilas, samo njemu treba davati subvencije, samo njemu treba omogućiti da radi, samo njegovim kompanijama treba omogućiti da posluju na tržištu Srbije, a sve druge kompanije, da li su domaće ili strane, treba zatvoriti, a radnike isterati na ulicu. To smo već videli, to su radili kada su bili na vlasti do 2012. godine.

Tu, gospodine koordinatore, imate jedan mali problem. Dragan Đilas nije čist domaći privrednik. Znate zbog čega? Pola firmi mu je registrovano po Kipru, Kajmanskim, Devičanskim ostrvima, po Sejšelima itd. Tako da on nije obrazac domaće privrede onako kako ga vi zamišljate. Delimično jeste i domaći privrednik tako što je reketirao posle 2000. godine sve direktore iz DS, predstavljajući se kao eksponent tadašnjeg predsednika Vlade, da moraju da se reklamiraju preko njegove firme „Dajrektmedija“ i ostalih medijskih kuća kojima je raspolagao.

Na kraju krajeva, o tome je govorio i bivši direktor DS Miodrag Kostić.

Završavam.

Lično se žalio Zoranu Đinđiću kako ga Dragan Đilas reketira i vi se sa tom reketaškom politikom nastavili i dalje samo ako bi nekim slučajem pobedili na izborima.

Razumem gospodina Mirčića. Kao poslanika jedne opozicione stranke on mora da kritikuje Vladu i to je sasvim normalno, ali za nekoliko stvari koje je izneo nije u pravu.

Prvo, iznos penzije nije stečeno pravo i vi uporno brkate dve kategorije. Penziju kao socijalni status od iznosa penzije. Iznos penzije nije zagarantovano pravo. Iznos penzije zavisi, bilo bi dobro kada ne bi zavisilo, ali iznos penzije zavisi od realnih ekonomskih mogućnosti, sa jedne strane, budžeta Republike Srbije, a sa druge strane, fondova penzijskog i invalidskog osiguranja. Da smo potpuno udžbenički i ekonomski uređena država, onda iz budžeta uopšte ne bi trebao da se isplaćuje ni jedan jedini dinar za penzije, nego bi se sve penzije isplaćivale iz fondova PIO.

Nažalost, ti fondovi su opljačkani u nekim davnim vremenima i sada je Republika Srbija u situaciji da najveći deo penzija ili jedan veći deo penzija isplaćuje iz budžeta Republike Srbije. Tako da to oko penzija, iznosa penzija, mislim da niste u pravu.

Što se tiče fabrika koje su otvorene zahvaljujući, kako vi kažete, subvencijama stranim kompanijama, ni tu niste u pravu. Pozitivno pravni propisi Republike Srbije, gospodine Mirčiću, ne prave nikakvu razliku između stranih i domaćih investitora. Pogledajte Zakon o državnoj pomoći. On prepoznaje samo kategoriju investitora. Kapital može da bude strani, ali kapital kada dođe, i taj strani kapital kada dođe u Republiku Srbiju, on mora da posluje po zakonima Republike Srbije, on podrazumeva formiranje preduzeća po pozitivno pravnim propisima Republike Srbije, koje mora biti registrovano u Agenciji za privredne registre i to preduzeće je domaće preduzeće koje plaća poreze, doprinose i sve druge fiskalne obaveze po propisima Republike Srbije.

Dakle, Republika Srbija nije država u kojoj strana kompanija može direktno da funkcioniše na tržištu. Kapital je strani, ali sve kompanije koje su otvorene su domaće zato što su registrovane u Republici Srbiji. Mi nismo banana država u kojoj posluju firme koje su registrovane na Kajmanskim ostrvima, nego država uređena u kojoj svaka firma novoosnovana mora da bude registrovana u Agenciji za privredne registre.

Nemojte da zaboravite još jednu stvar. Ja znam da je to politički zgodno da se upotrebljava, motate neke kablove i izvozite gorenjske frižidere od sto i nešto fabrika koje su otvorene u Republici Srbiji od 2014. do 2018. godine…