Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman koji se odnosi na osnaženje sistema odbrane u Republici Srbiji.

Želim u ime poslaničke grupe SNS da pružim punu podršku predsedniku Republike kao vrhovnom komandantu Vojske Srbije i Vladi Republike Srbije na činjenici da je Republika Srbija danas vojno mnogo snažnija nego što je to bila pre nekoliko godina. Svi građani Srbije su svedoci činjenice da nam je vojska danas bolje opremljena, da imamo više naoružanja, modernog naoružanja i da smo apsolutno spremni da branimo suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Republike Srbije.

U tom smislu, intencija mog amandmana je da se sa takvom politikom nastavi i dalje. Srbija će i dalje da vodi miroljubivu politiku, zalažemo se za apsolutnu stabilnost u regionu zapadnog Balkana, ali smo isto tako duboko svesni činjenice da Republici Srbiji, kao i mnogim drugim zemljama u Evropi i svetu, prete brojni bezbednosni izazovi i mi na te izazove moramo da budemo spremni.

U tom smislu, duboko smo uvereni da je planiranje, priprema i realizacija budžeta Republike Srbije, kada je u pitanju sistem odbrane, izuzetno važna, kao što podržavamo i akciju koju je inicirao predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije, Aleksandra Vučić, da se započne sa masovnom državnom stanogradnjom, da svi oni pripadnici vojske, MUP-a i BIA, koji do sada nisu rešili svoje stambeno pitanje, to stambeno pitanje mogu da reše na veoma povoljan način, kupujući stanove čija će prosečna vrednost biti oko 500 evra i to ne samo u Beogradu, nego i u drugim gradovima u Srbiji, u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu.

U tom smislu, gospodine Vujoviću, gospodine Đorđeviću i svi ostali ministri u Vladi Republike Srbije, imaćete punu podršku poslaničke grupe SNS da koncipirate budžet za 2018. godinu, tako da on bude razvojni, kao što i jeste, ali da se poseban akcenat stavi na sistem odbrane, da se nastavi sa modernizacijom Vojske Srbije i da se rešavaju egzistencijalna pitanja pripadnika vojske, policije i BIA.

Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, javljam se po osnovu replike na izlaganje gospodina Dušana Pavlovića, autora knjige „,Mašina za rasipanje para“.

U vreme kada je predsednik njegovog pokreta bio ministar privrede gospodin Saša Radulović, to Ministarstvo privrede je zaista predstavljalo jednu veliku mašinu za rasipanje para. Gospodin Saša Radulović je doveo u svoj kabinet 28 ljudi, isključivo političkih kadrova, koji su kasnije, svi do jednog, postali članovi, odnosno funkcioneri njegovog pokreta „Dosta je bilo“, a neki od njih i danas sede u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Među njima je i uvaženi gospodin Dušan Pavlović, koji je pisao knjigu „Mašina za rasipanje para“, koji je bio angažovan po osnovu ugovora o delu u vreme kada je gospodin Radulović bio ministar privrede i na mesečnom nivou je dobijao 113 hiljada dinara.

Po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova bilo je angažovano 12 članova i funkcionera pokreta „Dosta je bilo“. Među njima je i gospodin Ivan Ninić, čuveni borac protiv kriminala i korupcije koji je na mesečnom nivou dobijao 80 hiljada dinara.

Zanimljiva je neka gospođa Ana Trbović, gospodine Marinkoviću. Ona je bila žena angažovana po dva osnova. Po osnovu ugovora o delu je dobijala 113 hiljada dinara i bila je angažovana kao posebni savetnik gospodina Saše Radulovića, gde je dobijala iznos od 119 hiljada dinara.

Sada zamislite i onda nam danima, mesecima, evo već skoro dve godine gospodin Saša Radulović govori o nekom partijskom zapošljavanju, mi smo neki partijski kadrovi, mi smo neke lenčuge, mi smo neki neradnici, a on čovek doveo u Ministarstvo privrede, koliko je bio ministar, četiri, pet meseci, 28 ljudi, angažovao ih po različitim pravnim osnovama i ispumpao ko zna koliko para iz državnog budžeta Republike Srbije.

Ukazujem na povredu člana 27, gospodine Marinkoviću. Ne znam zašto se gospođa Vjerica Radeta ovako iznervirala. Mislim da nema potrebe da izigrava advokata pokreta Dosta je bilo.

Ja sam govorio dva minuta i 32 sekunde zato što je juče uspostavljena takva praksa, jer je juče gospodin Vojislav Šešelj u replici nekome od ministara govorio tačno toliko koliko sam ja danas govorio i još se našalio - skoro sam govorio pa tri minuta.

Dakle, mi danas nastavljamo praksu od juče. Dakle, ako gospodin Vojislav Šešelj može da govori dve minute i 32 sekunde, evo, valjda mogu i ja kao predsednik poslaničke grupe SNS.

Vidim da vlada velika nervoza u ovim žalosnim ostacima srpske opozicije.

Član 107, gospodine Marinkoviću. Apsolutno nisam izneo ni jednu jedinu neistinu. Sam gospodin Radulović je rekao da svaki ministar, kaže, dovede pet, šest, do 10 ljudi u ministarstvo, u svoj kabinet, a on čovek doveo 28. Onda kaže – e, vi iz SNS, vi ste neki partijski paraziti, vi ste ovakvi, vi ste onakvi.

On čovek doveo 28 ljudi, zaposlio ih po različitim pravnim osnovama, isplaćivao im, izvinite, u vreme kada je država Srbija počela da štedi, krajem 2013. godine, evo vam, samo po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova – 80 hiljada, 114 hiljada, 110 hiljada, 100 hiljada, 100 hiljada, 60 hiljada, 50 hiljada itd, po osnovu ugovora o delu – 113 hiljada, 113 hiljada, 113 hiljada, 113 hiljada, 113 hiljada, 110 hiljada, 110 hiljada, 80 hiljada, 70 hiljada, 70 hiljada itd, različitim ljudima koji su svi do jednog kasnije postali članovi i funkcioneri pokreta DJB. Tu nije samo gospodin Dušan Pavlović, tu je i gospodin Aleksandar Stevanović, ako se ne varam, poslanika pokreta DJB, koji je bio angažovan. Ugovor se zove – ugovor o pružanju savetodavnih usluga.

Evo, i ja sam sada nešto naučio kao pravnik da u pravnom sistemu postoji ugovor koji se zove ugovor o pružanju savetodavnih usluga.

Inače, gospođa Miroslava Milenović je bila angažovana kao posebni saradnik gospodina Saše Radulovića…

…evo, završavam…ne suđeni kandidat za predsednika Republike.

Vidim da su opet nervozni ovi žalosni ostaci srpske opozicije.

(Maja Videnović: Isključite mu mikrofon.)

Ne znam šta im je…
(Radoslav Milojičić: Po Poslovniku.)
(Balša Božović: Po Poslovniku.)

Rasprava o budžetu je jedna važna rasprava i ona zahteva da čovek bude malo…
(Balša Božović: Poslovnik!)
Dakle, rasprava o budžetu je važna za državu i za njene građane i zbog toga je važno da ovi pripadnici žalosne srpske opozicije, ti ostaci srpske opozicije, predvođeni glumcima, pevačicama i šminkerkama…
(Radoslav Milojičić: Na šta ovo liči?)
Dakle, da malo saslušaju šta je to što mi iz SNS imamo da kažemo o budžetu za 2018. godinu.
Prethodni govornik je rekao da treba da se vratimo malo u nazad. Vratiću se malo, na kraj 2013. godine, kada je predsednik njegovog pokreta bio ministar privrede i predložio Vladi Republike Srbije deo budžeta koji se odnosi na Ministarstvo privrede.
On je tada predložio da se za subvencije, protiv kojih se sada diglo i kuso i repato, nameni 9 milijardi 81 milion dinara i to za sledeće stvari: za ove aproprijacije bila su namenjena sredstva za sprovođenje ugovora o zajedničkim ulaganjima „Fijat“ i „Er Srbiju“, koju danas besomučno napadaju. Zatim, za realizaciju Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, za sprovođenje ugovora o dodeli sredstava PKC Smederevo, za podsticanje ulaganja u privredni razvoj po posebnim aktima Vlade. Za grinfild investicije u 2014. godini bilo je namenjeno 5 milijardi…

Samo da završim, 61 milion 183 hiljade dinara i takav budžet je usvojen od strane Narodne skupštine Republike Srbije i objavljen u „Službenom glasniku“.

Član 107. gospodine Marinkoviću, ja vas molim da ovu sednicu konačno uvedete u legalne tokove. Nikada nisam tražio da se neki poslanik kazni, ovoga puta tražim zato što je gospodim Milojičić izgovorio reči koje se ne izgovaraju, ja mislim, ni u onom najekstremnijem delu Hrvatskog sabora ili Skupštine BiH. Mislim da takve reči nisu izgovorene ni sada kada je Hrvatska donosila zakon o hraniteljima i učesnicima u Domovinskom ratu. On je čovek skoro citirao taj zakon – Vi Srbi, vi ste izvršili agresiju na Hrvatsku. Izvršili ste agresiju na BiH. Zbog vas su uvedene sankcije. Zbog vas je bilo NATO bombardovanje 1999. godine. U prevodu to znače reči gospodina Milojičića.

Gospodina Marinkoviću, sednica neće biti nastavljena, ja vam kažem. Poslanici SNS će se svi javljati po Poslovniku ako ne reagujete, jer ovo nije uvreda za SNS, ovo je uvreda za državu Srbiju, ovo je uvreda za srpski narod.

Dakle, niti smo izvršili agresiju na bilo koga, niti smo odgovorni za NATO bombardovanje, niti smo odgovorni za sankcije.

(Balša Božović: Jeste.)

Politika velikih sila je odgovorna za raspad bivše Jugoslavije, ne Srbija, ne srpski narod, a pogotovo, ne SNS.

(Balša Božović: Jeste, sve je istina. Po Poslovniku!)

Dame i gospodo narodni poslanici, vidi se da je gospodin Božović završio pravni fakultet u kafiću „Bona Fides“.

Dakle, gospodine Božoviću, Dragoljub Jovanović jeste bio predsednik Narodne seljačke stranke, ali nije rekao to što ste vi citirali. Ministar finansija jeste bio Sreten Žujović, ali mu je partizanski nadimak bio Crni. On nije njemu rekao – e, crni ministre, nego su čoveka zvali Crni još iz doba partizana. To je jedna stvar koju vi ne znate i niko nije mogao to da vas nauči.

Slažem se sa vama, gospodine Vujoviću, da žuto preduzeće ideološki luta. Ima jedan roman Dragiše Vasića, zove se „Crvene magle“. Oni su tim svojim crvenim maglama, stranka nastala kao klasična građanska kapitalistička stranka, koja se zalagala za obnovu zapadnih vrednosti u Srbiji, preko noći je postala, navodno, levičarska, socijaldemokratska, sad stoje mirno kada se intonira Internacionala. To što na sebi imaju odela po nekoliko hiljada evra, to što Dragan Šutanovac ima više imovine nego svi mi poslanici zajedno, koju je valjda zaradio od ministarske plate, to njih mnogo ne zanima.

Što se tiče gondole u Beogradu, ista vam je priča kao i sa fontanom na Slaviji. Kada smo je mi napravili, onda fontana na Slaviji ne valja, a oni su se hvalili kako imaju projekat fontane na Slaviji.

Gospodine ministre, ovo vam je, ja nisam bio lenj, pa sam se potrudio da nađem „Glas javnosti“ od 30. aprila 2004. godine, kada su ti isti vršili vlast u gradu Beogradu, kaže – žičarom do Ade. Generalni projekat beogradske žičare predstavljen je juče u prostorijama Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, čime je obeležen početak realizacije od novog načina prevoza u prestonici, i kaže – žičara bi trebala da vozi ljude od centra Beograda do Avale, u prvoj fazi od Novog Beograda do Ade Ciganlije, i bilo je projektovano te 2004. godine da košta 14 miliona evra. Ova žičara koju mi projektujemo u Beogradu košta 10 miliona evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče i danas čujemo najstrašnije optužbe na račun gospođe Zorane Mihajlović, Vlade Republike Srbije i Aleksandra Vučića o tome kako navodno mi iz SNS priznajemo nezavisnost Kosova i Metohije i evo ja ću sada zbog građana Srbije, ne zbog narodnih poslanika, pošto oni imaju svoj stav od koga ne žele da odstupe iz dnevno političkih razloga, da kažem kako stoje stvari.

Dakle, u engleskoj verziji ovog ugovora na samom početku, ono što kolege iz SRS su rekle da nije tačno, stoji zvezdica. Dakle, na prvo pominjanje reči Kosovo u engleskoj verziji ovog ugovora stoji zvezdica, a na kraju te stranice fusnota u kojoj jasno stoji da se pod terminom Kosovo ne prejudicira status Kosova kao nezavisne države, odnosno da se Kosovo tretira, što je jako bitno za Republiku Srbiju, kao sastavni deo Republike Srbije, u skladu sa Rezolucijom 1244.

U članu 3. Predloga zakona, koji je sastavni deo onoga o čemu ćemo mi danas glasati, Republika Srbija je dala, odnosno podnela depozitaru ovog ugovora deklaraciju sledeće sadržine, u kojoj se kaže da je teritorija Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije i da se na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 nalazi pod međunarodnom upravom. Potpisivanje i izražavanje pristanka na obavezivanje Republike Srbije na ugovor o osnivanju transportne zajednice se ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova, pa onda zvzdica, a ispod toga fusnota da se primenjuje Rezolucija 1244.

Ono što je jako bitno…

Evo, završavam. Sastavni deo ovog ugovora, koji ćemo mi danas da ratifikujemo i izglasamo, jeste izjava, ono što je jako bitno, izjava same EU kao jednog od potpisnika ovog ugovora, da Kosovo i Metohiju ne tretira kao nezavisnu državu. Nemojte od naših prijatelja u svetu da stvarate neprijatelje. Pet država članica EU nije priznalo nezavisnost Kosova i Metohije i pet država članica EU, zahvaljujući njima, EU se obavezala da Kosovo i Metohiju, kada je u pitanju ovaj ugovor ne tretira kao nezavisno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se prvo javio za repliku na izlaganje kolege Mirčića, međutim, moram da reagujem po Poslovniku na izlaganje gospodina Milojičića, koji je rekao da se on 20 godina bori protiv neke mračne ideologije. Reći ću nešto što nije novo, to je već izašlo u javnost i građani Srbije za ovo znaju, ali, evo, gospodine Milojičiću da i vi znate i da vas podsetim.

Da, evo, gospodine Veroljube Arsiću, da prenesete gospodinu Milojičiću koji se 20 godina bori protiv mračne ideologije rata.
Dakle, tadašnji predsednik DS, gospodin Zoran Đinđić je na Vidovdan 1994. godine uputio pismo, kaže – general pukovnik Ratko Mladić, načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske, „Poštovani gospodine generale, u ime svih članova DS, i u moje lično ime, svim vojnicima, podoficirima, oficirima i vama lično čestitam Dan Vojske Republike Srpske. Vojska Republike Srpske, nastala u ratu za slobodu je primer kako jedna mala, ali narodna vojska može uspešno sačuvati državu i zaštiti narod, bez obzira na mirovne pregovore, čiji uspeh svi želimo, nama je potrebna snažna vojska, kako bi druga strana odustala od namere da nastavi rat. Nadam se da će srpski narod, kao i Vojska Republike Srpske već sledeći Vidovdan dočekati u miru. S poštovanjem, dr Zoran Đinđić.
Sada mi objasnite gospodine Milojičiću, a evo vas saopštenje od pre dva dana, te iste DS, kaže – presuda Ratku Mladiću je dugo očekivano zadovoljenje pravde i preduslov pomirenja. Srbija i ceo region i danas se suočavaju i žive posledice ratnih zločina devedesetih, a presuda Mladiću je važna, jer skida ljagu sa Srbije i njenih građana. Moje pitanje za DS, vi koji držite stalno lekcije o tome kako ste vi uvek imali jednu ideologiju, jednu ideju – jel stojite iza reči koje je rekao Zoran Đinđić 1994. godine, kada je trajao rat za slobodu srpskog naroda u BiH ili iza ovog sramnog saopštenja od pre dva dana, kada kažete, kao i Haški tribunal da je Ratko Mladić ratni zločinac?