Izvinite, a kada je to Aleksandar Vučić rekao da je Nikola Tesla Hrvat?

Nadam se da vam je poznato ko je počeo da obeležava dan progona Srba iz Republike Srpske Krajine – Aleksandar Vučić. Stotine hiljada ljudi dolazi na te tužne skupove na kojima obeležavamo tragediju srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini. Stotine hiljada ljudi dolazi upravo na skupove koje organizuje predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, tako da to vaše maliciozno poređenje Borisa Tadića i Aleksandra Vučića nikako ne stoji.

Nadam se da vidite i sami, ma koliko vi ne voleli SNS, da Aleksandra Vučića otvorenog srca i širokih ruku dočekuju i Srbi u Zagrebu, i Srbi u Vojniću, i Srbi u Banja Luci, i Srbi u Bjeljini, i Srbi u Kosovskoj Mitrovici i na svakom delu srpske zemlje. To je nešto na šta smo mi iz SNS ponosni. To je garant da će Srbija i dalje da vodi svoju politiku, suverenu, nezavisnu politiku, da ćemo braniti interese i položaj srpskog naroda u Hrvatskoj, da ćemo braniti položaj Republike Srpske i da nikada i ni pod kakvim pritiscima nećemo izdati Kosovo i Metohiju. Eto, to je politika Aleksandra Vučića.

Ko je gde bio u Drugom svetskom ratu, ja mislim da građane Srbije najmanje zanima i tragedija je što smo mi u Drugom svetskom ratu imali dva a ne jedan antifašistički pokret i što je mnogo Srba nažalost u Drugom svetskom ratu palo u tim međusrpskim obračunima.

Za nas iz SNS Drugi svetski rat je završen 1945. godine. Ako za vas još uvek traje, to je vaš problem.

Što se tiče Bunjevaca, ja ne vidim ni jednog Bunjevca u poslaničkoj grupi SRS, ali ja vidim mog kolegu dr Vladu Babića iz Sombora, čoveka Bunjevca.

Vlado, jesi li ti i dalje Bunjevac?

(Vlado Babić: Jesam.)

Da li je neko vršio pritisak na tebe iz SNS da se izjasniš kao Hrvat?

(Vlado Babić: Nije.)

Nije. Evo, čovek živ i zdrav, Bunjevac, mi ponosni na činjenicu što u poslaničkoj grupi imamo čoveka Bunjevca, ponosni na činjenicu da su Bunjevci zajedno sa nama Srbima 1918. godine, ponosni smo dakle na tu činjenicu što su Bunjevci naša braća zajedno sa nama Srbima na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 1918. godine doneli odluku o tome da se Banat, Bačka i Baranja pripoje Kraljevini Srbiji.

Što se tiče pozivanja na obeležavanje progona Srba iz Krajine, Vojislav Šešelj je pozvan na Busije, ali nije došao. Prošle godine u Novi Sad došao je njegov sin, Aleksandar Šešelj, ja sam ga lično video. Da li ste ga vi videli ili ne, to ne znam, ja sam ga video i stajao je tik ispred bine i time mu je na neki način ukazana posebna čast i privilegija da prisustvuje jednom tužnom inače skupu na kome se obeležava godišnjica progona Srba iz Republike Srpske Krajine.

(Milorad Mirčić: Replika.)

Više se neću javljati za reč, zato što više nema nikakve veze sa temom dnevnog reda. Život je anulirao tu odluku da se Bunjevci u Vojvodini imaju izjašnjavati kao Hrvati. Dakle, Bunjevci u Srbiji žive, žive u Vojvodini. Imaju pravo da se izjašnjavaju kao Bunjevci. Postoji Bunjevački nacionalni savet.

Dakle, niko u Srbiji nije doneo odluku da ljudi koji sebe smatraju Bunjevcima moraju da se izjašnjavaju kao Hrvati. U tom smislu, te vaše aluzije zaista ne razumem.

Sada smo evo otklonili sumnju. Dakle, Vojislav Šešelj je pozvan na skupu Busije, nije se pojavio, pozvan je i na skupu Veternik prošle godine. Umesto njega pojavio se njegov sin. Dakle, svi narodni poslanici su pozvani. Da li će se odazvati pozivu Vlade Republike Srbije, to je njihov problem.

(Milorad Mirčić: Replika.)

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine. Prethodni govornik se uvredljivo, i to već ceo dan, izjašnjava o amandmanima Poslaničke grupe Srpske napredne stranke i o našim poslanicima, govori o tome da mi obesmišljavamo rad parlamenta i ceo današnji rad naziva farsom.

Farsa je nešto drugo, dame i gospodo narodni poslanici. Farsa je kada Vuk Jeremić u parlamentu ima dve poslaničke grupe, pa mu je potpredsednik stranke Miroslav Aleksić, u jednoj poslaničkoj grupi, a drugi potpredsednik Sanda Rašković Ivić, predsednik jedne druge poslaničke grupe, a vi joj zamenik. Možda vi niste menjali stranke, to je tačno, ali ste menjali nacionalnu pripadnost, i to je tačno. Pa ste malo Srbin, pa kad vam odgovara, onda ste Vlah, pa kad vam odgovara onda ste narodni poslanik, pa kad vam odgovara, onda ste politički analitičar. Doduše, ni taj posao vam ne ide baš najbolje.

Ovoga puta ste omašili za malo. Broj glasova koje je osvojio Aleksandar Vučić, odnosno lista „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“, promašili ste za nekih 30-ak procenata. Toliko o vašoj stručnosti.

Vas, gospodine Arsiću, molim da one koji ništa u životu drugo nisu naučili da rade sem da se bogate na račun naroda, upozorite da ono što rade poslanici SNS nije nikakva farsa, nije nikakvo zamajavanje, nego zastupanje, dosledno zastupanje i borba za politiku SNS, posebno kada je u pitanju ekonomski razvoj Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština mog amandmana je veza između ekonomskog razvoja Srbije i jačanja sistema bezbednosti u našoj državi. Mi smatramo da samo investicije, otvaranje novih radnih mesta, rast nacionalnog bruto društvenog proizvoda može da dovede i do veće bezbednosti za građane Srbije, odnosno da u budžetu Republike Srbije bude više novca za naše vojnike i policajce.

Tako da nam se ne desi situacija, kakva nam se desila u periodu od 2000. do 2008. godine kada je, samo da podsetim građane Srbije, uništeno više od 500 tenkova i haubica, 220 oklopnih vozila pešadije, više desetina hiljada komada lakog naoružanja, uništeno je 1.200 strela tip 2, 1.100 protivavionskih topova, 26 višecevnih raketnih lansera M63.

Takođe, da nam se ne desi situacija, kakva nam se desila 2007 godine, kada je tadašnji ministar vojni, tadašnjem ambasadoru SAD u Beogradu rekao, po svedočenju novinarke LJiljane Smajlović, da je njegova stvarna misija da, citiram, pripremi srpske oružane snage za ulazak u NATO i da motri na oko 200 aktivnih pripadnika MUP-a u koje, kaže on, nema poverenja jer su ih, opet kaže on, oblikovala kosovska iskustva.

Takođe, da nam se ne desi ona situacija koja nam se desila 2000, 2001, 2002. godine, kada tadašnje vlasti posle 5. oktobra nisu htele da razgovaraju sa investitorima iz Rusije i Kine.

Zašto ovo govorim? Po svedočenju gospodina Radoslava Veselinovića, svojevremeno jednog od glavnih finansijera DS, vlasnika velike kompanije „Galeb grup“ iz Šapca, on je 2001, odnosno 2002. godine primio u Privrednoj komori Srbije gospodina Jevgenija Primakova, tadašnjeg člana Privredne komore Rusije, zato što niko od članova Vlade Srbije nije hteo da ga primi. Takođe, svedoči gospodin Veselinović, i ambasador Kine je imao problema, ni njega niko nije hteo da primi iako smo, kaže on, imali velike dugove po osnovu nafte.

Podneli smo ovaj amandman zato što želimo da nam se ovakva situacija više nikada ne desi. Želimo investitore i sa zapada i sa istoka, želimo da jačaju naša vojska i policija i razgovaraćemo sa svakim investitorom, zato što je to apsolutno u interesu svih građana Srbije, a pre svega je u interesu njihove bezbednosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Srpske napredne stranke će podržati predlog gospođe Maje Gojković da se gospođa Svetislava Bulajić razreši funkcije generalnog sekretara Narodne skupštine.

Pre svega, želim da kažem da ovima koji se raspituju zašto Maja Gojković nije u sali, pa da ne bi ostalo nedorečeno i da bi građani Srbije znali, Maja Gojković danas putuje u Čile, kao predstavnik predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, na svečanu inauguraciju novoizabranog predsednika Republike Čile. To se vama u životu nikad neće desiti, zato što građani Srbije ne žele da ih vi vodite. A da ne žele da ih vi vodite, pokazali su i rezultati nedavno završenih izbora u gradu Beogradu.

Lično mislim da ovi hvalospevi gospođi Bulajić koji dolaze iz Poslaničke grupe „Dosta je bilo“ i Poslaničke grupe „Dveri“ meni lično više izgledaju kao neka medveđa usluga, jer kad vas hvale ljudi koji su u Narodnoj skupštini svirali gitaru, držali ruke u džepovima dok se intonirala državna himna, čupali mikrofon predsednici Narodne skupštine, unosili kamen u salu Narodne skupštine, psovali, pljuvali, vređali, ja mislim da vam to mnogo ne koristi. Ali, ja u to ne želim da ulazim.

Činjenica je da postoje brojni problemi u funkcionisanju skupštinske administracije. Generalni sekretar je starešina skupštinske administracije. Postoje brojni primeri kršenja zakonskih i podzakonskih propisa, za koje je, po našem mišljenju, odgovorna gospođa Svetislava Bulajić. Ne tvrdim da je to činila sa nekom posebnom namerom. Ne mislim da je imala želju da se lično obogati, ali, činjenica je da je Upravna inspekcija konstatovala brojne nezakonitosti u načinu na koji je funkcionisala administracija Narodne skupštine Republike Srbije i za to je, po Zakonu o Narodnoj skupštini i po Poslovniku Narodne skupštine, jedino odgovoran generalni sekretar.

Za razliku od vas bezgrešnih, nepogrešivih, koji nikada ništa u životu pogrešno niste uradili, koji jedino što znate to je da držite lekcije drugima, da posmatrate sa strane i da dobacujete, ali da ništa dobro niste uradili za građane Srbije, mi iz Srpske napredne stranke smo pokazali do sada više puta da imamo hrabrosti i smelosti da smenimo i ministre koji po našem mišljenju ne rade dobro ili ne rade dovoljno dobro svoj posao, a to činimo i danas.

Ja želim da se zahvalim gospođi Bulajić na svemu onome što je dobro uradila za Narodnu skupštinu, ali, isto tako, da kažem i da Srpska napredna stranka, kao najjača poslanička grupa u Narodnoj skupštini koja ju je faktički i predložila, nije zadovoljna njenim radom i mi očekujemo da će na mesto gospođe Svetislave Bulajić doći neko ko će mnogo bolje, mnogo kvalitetnije, mnogo savesnije, požrtvovanije, profesionalnije, raditi svoj posao.

Ne osporavam ja da gospođa Bulajić raspolaže ne malim teorijskim znanjem. Ali, da biste bili dobar rukovodilac, pored teorijskog znanja morate da imate i senzibilitet za ljude. Pokazalo se, nažalost, da u mnogim situacijama tog senzibiliteta nije bilo. U mnogim skupštinskim odeljenjima, odsecima, grupama i drugim organizacionim jedinicama postoje brojni problemi. Narušeni su međuljudski odnosi. Jednom broju ljudi je prestao radni odnos, a nije produžen, iz meni potpuno nepoznatih razloga. Nekima je i produžavan. Dakle, ima mnogo problema. Jedini način da se ti problemi reše jeste da stavimo tačku na ovu priču, da podržimo predlog gospođe Maje Gojković i da u narednom periodu izaberemo nekog ko će poslove skupštinske administracije raditi bolje nego što je to radila gospođa Bulajić.

Gospođi Bulajić želim puno sreće i uspeha u nekom novom poslu, odnosno na nekom novom radnom mestu.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi građani Srbije znaju koliko je „Blic“ naklonjen SNS i koliko piše po nalozima funkcionera SNS.

Što se tiče tabloida o kojima je govorila gospođa iz rebrendirane ili ne brendirane DS oni su majstori u povlačenju ljudi po tabloidima. Po tabloidima su provlačili i Aleksandra Vučića i Sinišu Malog, sada u ovoj kampanji su provlačili i Irenu Vujović, provlačili su Maju Gojković, ja sam bio nebrojeno puta tema tabloida. Evo sada je tema tabloida Marijan Rističević. Čovek je napravio strašno zlodelo, konkurisao je kod Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu za dobijanje sredstava za kupovinu novog traktora, konkurisao je za zakup poljoprivrednog zemljišta, i on je najveći kriminalac u Srbiji. To su vaši tabloidi.

Sve ove priče u Aleksandru Vučiću, o nekakvim prislušnim centrima, o sprezi sa pitaj boga kime, ko je locirao Ratka Mladića? To su sve tekstovi iz tabloida. List se zove „Tabloid“, izvor Milovan Brkić. Dakle, nemojte vi da nam držite predavanje o tome kako se ljudi provlače kroz to tabloidno blato. Vi to radite svaki dan. U Republici Srbiji danas imate, ja ne znam, jedno ili dva najviše, elektronska glasila koja su naklonjena politici koju zastupa Aleksandar Vučić, svi ostali mediji su vaši. Nemojte mi reći da je Vučićev „Danas“, da je N1 Vučićev, da je „Vreme“ Vučićevo, da je NIN Vučićev, da je „Ekspres“ Vučićev. Sve je vaše, sve je vaše. Ali, ni sve to što je vaše od medija nije vam pomoglo da pređete cenzus na izborima za Skupštinu grada Beograd, jer vi nemate drugu politiku sem mržnje prema SNS, prema Aleksandru Vučiću.

Još nešto da vam kažem, gospođa Bulajić, uz svo dužno poštovanje, nije izabrana na konkursu za generalnog sekretara, nego je izabrana političkom odlukom. Dakle mi smo na terenu politike, ne na terenu struke i nauke. Kao što se predsednik Republike ne bira na konkursu, kao što se predsednik Vlade i ministri ne biraju na konkursu, kao što se poslanici ne biraju na konkursu, tako se ni generalni sekretar nije birao na konkursu nego ga je izabrala skupštinska većina koja ima puno pravo i da ga razreši sa te funkcije.

Gospođa iz DS nam je pričalo o tome kako smo mi u nekakvim međustranačkim prepucavanjima, prosto čovek da ne poveruje. Stranka koja hoće da se preregistruje da bi izbegla plaćanje svojih dugova, stranka koja hoće da promeni naziv i logo da bi izbegla plaćanje svojih dugova, stranka u kojoj se ne zna ko je predsednik, ko je potpredsednik, ko je predsednik gradskog odbora, ko je za šta odgovoran, priča nama iz SNS nešto o međustranačkim prepucavanjima.

LJudi, vi morate da shvatite jednu stvar, izbori se dobijaju napornim i teškim radom. Iza sebe morate imati dobro organizovanu političku stranku. Vi to nemate i zato ćete izbore da gubite iz godine u godinu. Izbori se ne dobijaju na Fejsbuku, izbori se ne dobijaju na Tviteru, izbori se ne dobijaju na vajberu, izbori se dobijaju tako što imate jaku stranku od mesnog odbora do predsedništva stranke, imate jako i sposobnog lidera kome narod veruje. Vi od toga nemate ništa.

Ovde se nama spočitavalo, pogledajte ove klupe su pune od SPS do nas iz SNS. I kaže znamo mi jutros koliko je bilo, a vidite koliko vas je sada. Gospodine Vesoviću da vas ja podsetim na čuvene reči Nikole Pašića – za narod demokratija, za članove stranke disciplina. Ovde sede članovi političkih stranaka koji su izašli na izbore i kojima je narod ukazao poverenje i za razliku od vas licemera koji ste se registrovali kao kojekakva udruženja građana, kao nevladine organizacije i kao takvi ušli u parlament, i sad ne podležete kontroli od strane Agencije za borbu protiv korupcije. Mi smo izašli kao političke stranke, dobili poverenje naroda i imamo obavezu da Narodnoj skupštini Republike Srbije predstavljamo svoje političke stranke. Mi iz SNS smo ponosni što ovde zastupamo politiku Aleksandra Vučića i politiku SNS.

Pitali su neki od vas, šta će nam doneti politika koju vodimo. Pa, već je donela, donela je međunarodni ugled Srbiji, donela je to da smo sačuvali suverenitet nezavisnost i teritorijalni integritet, da nas poštuju i Vašington i Brisel i Moskva. Doneli smo to, mnogo više investicija, mnogo više novih radnih mesta. Imamo mnogo veći stepen bezbednosti za naše građane. Postižemo uspehe ne svim poljima, nedovoljno brzo ali ih postižemo. Nije lako Srbiju izvući iz blata u koje ste nas svi vi zajedno uveli.

To i ova današnje sednica pokazuje. Kad god treba napasti SNS svi ste zajedno. Bio je u pravu Aleksandar Vučić, uvek postoji jedna nit koja će da vas spaja, a to je mržnja prema SNS i prema Aleksandru Vučiću. Ne branite vi danas Svetislavu Bulajić, baš vas briga za Svetislavu Bulajić. Kad je bila tako kvalitetna i dobra, tako stručna i uspešna, pa što niste glasali 2016. godine za nju. Ne, vi danas pokušavate da napadnete SNS, koja ima hrabrosti da kaže – nismo zadovoljni radom generalnog sekretara, zahvaljujemo joj na svemu onome što je uradila, ali tražimo boljeg kandidata. Za razliku od vas, koji ste se zaglavili u vremenu i prostoru i koji mislite da ste nepogrešivi i nedodirljivi, mi smatramo da uvek može bolje, da uvek može da se ide napred, da uvek može da se ide jače, brže. Zato to i radimo i bolje, gospođo Stamenković.

Nego, gde vam je predsednik, to mene zanima. Gde vam je predsednik Saša Radulović, da kaže i on neku reč. Vrlo pametan, vrlo pošten čovek, vodio stečajeve u 17 firmi istovremeno, zaključivao ugovore sam sa sobom, bogatio se na račun ovog napaćenog naroda. Pa, gde vam je taj vaš predsednik, taj koji je najavljivao epohalne promene, on će da smeni Aleksandra Vučića, držao predavanja o Vučićevom bratu, o mami, tati i tako dalje. Gde vam je predsednik? Gde vam je predsednik ovaj što je unosio kamen u Narodnu skupštinu?

Mene veoma čudi, u stvari i ne čudi me, da vam budem iskren, terminologija koju danas koristite, čim vi ne znate ko je Slobodan Jovanović, Uroš Predić, ko je Nadežda Petrović, onda su normalni termini – vi ste nešto umuvali. Zoran Živković juče kaže meni – čibe. To je sve, znate, demokratski, to je građanski, to je evropski, fensi, super, to je sve u skladu sa evropskim standardima, ja vam kažem da nije. Ako želite više uspeha na sledećim izborima moraćete, dame i gospodo malo da se promenite.

Tema amandmani. Vidim ovaj vaš „Blic“, njega mnogo zanima zašto SNS podnosi amandmane na predloge zakona. Pričali ste vi o amandmanima, pažljivo sam slušao sve što ste vi govorili i dozvolite mi da izvršim jednu malu opservaciju u ime poslaničke grupe SNS, vezano za te amandmane. Vidim ovaj vaš „Blic“ raspisao se o tome, kako poslanici SNS imaju hrabrosti i pravo da podnose amandmane. Amandmani imaj dve svrhe i dva cilja.

Prvi cilj, je da dopune ili poprave tekst Predloga zakona.

Drugi cilj koji mi želimo da postignemo to je da promovišemo politiku za koju se zalažemo i to činimo preko amandmana i niko vama, dame i gospodo iz tih žalosnih ostataka srpske opozicije ne brani da govorite o vašim amandmanima, ali ćete govoriti u okviru vremena koji vam daje Poslovnik, a koji ste sami doneli.

U godinama kada ste smatrali da vas niko nikada neće smeniti sa vlasti i da će doživotno Boris Tadić biti predsednik Republike, da će doživotno žuto preduzeće vladati Srbijom i da će doživotno žuto preduzeće biti gospodar života i smrti u Srbiji.

E, onda se situacija preokrenula pa Poslovnik koji vam je 2009, 2010, 2011. i u prvoj polovini 2012. bio idealan, bio demokratski, dobili ste pozitivna mišljenja evropskih relevantnih tela, sada vam odjedanput ne valja. Imaćete vi vremena da diskutujete, ali u okviru vremena koje vam daje Poslovnik.

I samo da vam kažem još nešto nikada više se neće desiti situacija da nam vi koji ste na izborima dobili jedan, dva, tri i po procenta, danima govorite šta ne valja u predlozima zakona a da svi ovi ljudi koji ovde sede i koji predstavljaju ubedljivo većinu građana Srbije ćute.

Ne, od sad će većina da govori, govorite i vi, pa će građani Srbije da izmere ko je u pravu.

Ali, nemojte da očekujete, nemojte da očekujete da ćutimo danima dok govori Balša Božović, dok govori Saša Radulović, dok govori Boško Obradović, i njima slični. Ne. Više nema ćutanja, sada će svi poslanici SNS, svi poslanici poslaničke grupe Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke Srbije da govore i svakoga dana ćemo ukazivati na dobre stvari koje za državu Srbiju i građane Srbije i za srpski narod uradio i predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, a i mi ovde narodni poslanici koji predstavljamo veliku, ogromnu većinu građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, i juče i danas se SNS inputira fašizam, juče od strane Marinike Tepić, a danas od strane Marka Đurišića.

Fašizam je, dame i gospodo narodni poslanici, kada momku od 20 i nešto godina, policijskim čizmama smrskate lobanju. To se desilo Ranku Paniću u vreme kada je predsednik Republike bio Boris Tadić. To je bio fašizam. U vreme Borisa Tadića, Marka Đurišića i svih ostalih DOS-ista, ubijeni su visoko pozicionirani policijski službenici Marko Gavrilović Gavra 2001. godine, a 2002. godine Boško Buha i gospodin Nenad Batočanin.

To se sve dešavalo u vreme kada je Srbija bila pod vlašću, sada već izgleda pokojne i preminule DS.

Što se tiče Savamale, mi smo o tome pričali u Narodnoj skupštini i ja ću to da ponovim. Gospoda koja govore o Savamaloj i koji su pokušali da dobiju beogradske izbore, pričajući o Nebojši Stefanoviću, kao glavnom fantomu iz Savamale, uporno prećutkuju neke činjenice, a ja sada želim da podsetim narodne poslanike i građane Srbije na te činjenice, ali i da skrenem pažnju vama gospodine Stefanoviću.

Vlasnik tih nelegalno podignutih objekata u Hercegovačkoj ulici je bio izvesti Vladimir Marković, član ispred naravno, DS, član Gradskog veća za saobraćaj do 2008. godine. Sa svojim italijanskim partnerom je u tim objektima u Hercegovačkoj ulici, potpuno nelegalnim objektima, nisu plaćali porez, nisu plaćali takse, struju, završavam, imao je firmu „Peroni“ dispečerski centar i kada je Italijan shvatio da je reč o velikoj prevari, on se povukao iz tog posla.

Prema tome, bilo je tamo i kriminala, bilo je velike štete za državu.

Hvala, gospodine Arsiću.

Ovde je rečeno da ja pričam gluposti. Mislim da nije glupost kada spomenete i kada skrenete pažnju na činjenicu da je u vreme bivšeg režima i predsednika Republike Borisa Tadića ubijen Ranko Panić. Mislim da nije glupost kada ubijete na ulici Momira Gavrilovića, Boška Buhu, Nenada Batočanina, pa, na kraju krajeva, 2003. godine i samog premijera Zorana Đinđića.

Što se tiče investitora, gospodin Stefanović je spomenuo neke vaše čuvene investitore iz Crne Gore, koji su se obogatili tako što su dilovali drogu srpskoj deci. Ali, da vas podsetim na još neke vaše velike investitore i velike poslovne partnere, na primer – Dragoljub Marković „Krmilo produkt“, pa onda čovek koji je imao ekskluzivno pravo da asfaltira u vaše vreme, kako ono beše, Čume, je li tako, „Difens roud“. To su sve vaše firme i to su sve bili vaši prijatelji.

Legija je do 2003. godine bio vaš najveći prijatelj. Proglašavali ste ga nacionalnim herojem. Pomogao vam je da se izvede 5. oktobar itd. To su sve bili vaši prijatelji. Oni su s vama išli po diskotekama. Na njihovim bazenima ste se kupali i tamo ste radili pitaj Boga šta. Dakle, to su bili vaši prijatelji. To su bili vaši investitori.

Vi ste 2011. godine, je li tako gospodine Arsiću, proglasili najvećom investicijom činjenicu da je Miroslav Mišković prodao „Maksi“ „Delezeu“. Kaže, to je bila najveća investicija u Srbiji.

Izvinjavam se, 2010. godine. Eto, to su bile njihove investicije. Malo Dragoljub Marković, malo Čume, malo Legija, malo Mišković, malo ovaj, malo onaj, to su bile investicije u Srbiji.

I kao rezultat toga od 2008. do 2012. godine imali smo 400.000 ljudi koji su ostali bez posla.

Dakle, Marko Đurišić pita nas zašto Ranko Panić nije otišao u Bolnicu, a sad ja vas pitam gospodine Đurišiću - a ko je vas tukao kada ste prošle godine dva i po meseca demonstrirali po Beogradu, kada ste protestovali zato što ste bili, navodno, nezadovoljni rezultatima izbora, gde ste doživeli ubedljiv debakl, debakl kakav nije viđen u političkoj istoriji Srbije, kao što ste ga doživeli i sada na beogradskim izborima. U vreme kada je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, policajca prošle godine za dva i po meseca na ulicama Beograda niste mogli da vidite, a u vaše vreme ste poslali u julu 2008. godine na nenaoružan narod, na mirne ljude koji su došli da protestuju protiv Borisa Tadića specijalne jedinice. Bacali ste bojne otrove na ljude. To nije bio suzavac. Znaju ovde ljudi koji su bili na tom protestu, bacali ste bojne otrove.

Kako vas nije sramota da vi sada postavljate pitanja zašto Ranko Panić nije mogao da ode u bolnicu? Kako da ode u bolnicu čovek kome je smrskana glava policijskom čizmom? Tako je ubijen i to se desilo u vaše vreme, u vreme Borisa Tadića i u vreme DS, kao što se u vreme DS desilo i ubistvo Momira Gavrilovića, Buhe, Batočanina, Đinđića i svih drugih. Šta sada kažete – to je bilo pre 15 godina i nije sada bitno šta se desilo pre 15 godina? Nije bitno što su ljudi ubijeni? Nije bitno što je neko ubio momka od 20 i nešto godina zato što se protivio politici njegovog kraljevskog veličanstva Borisa Tadića, nepogrešivog i mudrog lidera Srbije, koji je tako uspešno vodio državu da je za četiri godine uspeo 400.000 ljudi da ostavi bez posla?

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da već treći dan, ono što se zove opozicija u Srbiji, boli činjenica da su poslanici SNS podneli veliki broj amandmana. Uzgred, budi rečeno, nije tačno da sede dva dana ovde, juče ih ceo dan nije bilo, jedan do dva poslanika, mislim da je bilo više ministara iz Vlade Republike Srbije, nego svih poslanika iz opozicije zajedno.

Tako da, ono što želim da vam kažem, ako mislite da se vas neko plaši, vas sa rukama u džepovima i vas koji kažete da smo mi vojna hunta, ja ću vam reći jednu stvar kao predsednik poslaničke grupe. Ubuduće će na svakoj sednici biti ovoliko amandmana SNS, zato što ćemo vam pokazati kroz te amandmane kakva je politika i kakav je program SNS i naših koalicionih partnera, a vi kukajte do mile volje. Kukajte do mile volje zajedno sa Oliverom Jovićević, zajedno sa Jugoslavom Ćosićem, zajedno sa voditeljkama, šminkerkama, blogerkama i ostalim vođama vaših opozicionih stranaka. Da li ćemo stići do budžeta ili ne? To ne zavisi od SNS. Doživeli ste debakl na izborima 2014, 2016, 2017. godine, a vremena za raspravu imate onoliko koliko vam je narod dao i za to vam nije kriva SNS.

Pošto ne želim da trošim previše vremena, juče je jedan kolega rekao da oni u svojim redovima imaju neke generale. Evo, jedan general se oglasio, general potpukovnik Petar Radojčić, koji dovodi u pitanje politiku Vlade Republike Srbije i kaže - samoproklamovana vojna neutralnost, inače je to politika Vlade Republike Srbije, je neutemeljena i međunarodno nepriznata forma sa nejasnim sadržajem. On se zalaže, i stranka kojoj pripada, za prihvatanje NATO standarda i saradnju i članstvo u tom savezu. To kaže, doduše zahteva značajna sredstva, ali mnogo manje nego vojna neutralnost Republike Srbije.

To su oni koji su nam pričali danima kako smo mi iz SNS i SPS izazvali nekakve ratove na prostoru bivše Jugoslavije, kako smo mi krivi za raspad bivše Jugoslavije, a u svojim redovima imaju ljude koji se otvoreno zalažu za ulazak u savez koji je bombardovao Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Gospodine Marinkoviću, ukazujem na povredu člana 103. stav 2. - „Narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano“.

Molim vas, gospodine Marinkoviću, da ne dozvolite da pet ili šest poslanika tzv. opozicije vam neprestano ukazuju na iste članove Poslovnika koji su, navodno, povređeni, i da na taj način pokušavaju da kupe dodatno vreme za raspravu u pojedinostima, a vremena nemaju ne zbog SNS, nego zbog toga što su doživeli debakl na izborima, jer vreme se ne osvaja po Poslovniku i ne osvaja se u Narodnoj skupštini nego se osvaja na parlamentarnim izborima.

Molim vas, gospodine Marinkoviću, da ovu sednicu vodite u skladu sa Poslovnikom, da ne dozvolite da se poslanici javljaju po istovetnim članovima Poslovnika, jer to jednostavno nije dopušteno.

Dakle, ja vas najljubaznije molim da poštujete ovu odredbu Poslovnika.