Vidim da se prethodni govornik mnogo iznervirao, samo polako, nemojte da padate u vatru nije to dobro za ni fizičko, ni psihičko zdravlje, ali ja mislim da su sada svi narodni poslanici i svi građani Srbije čuli šta je rekao naslednik LJube Davidovića i Milana Grola, da je zbog ratno huškačke politike Srbije …

(Radoslav Milojičić: Srpske napredne stranke, ne Srbije.)

Dobro, Srpske radikalne stranke dakle 1998. i 1999. godine je došlo do NATO agresije. Sada se vraćamo na ono što je maločas rekao gospodin Vulin, nije odgovoran Haradinaj, nije odgovoran Hašim Tači, nisu odgovorni oni koji su vadili Srbima organe u „žutoj kući“, nije odgovorna OVK. Vi Srbi ste odgovorni zato što je došlo do oružane pobune Šiptara na KiM, vi ste huškali na rat i zbog vas, zlih i pokvarenih Srba, NATO je morao da interveniše. To je zvanična politika NATO-pakta iz 1999. godine, ali u tu politiku danas, u 2018. godini, ni NATO-pakt više ne veruje. Sada i oni koji su bili najžešći albanski lobisti u Americi tvrde da su ljudi koji danas vode tzv. republiku Kosovo narkodileri, kriminalci i ratni zločinci. Vi ste poslednji koji veruje u to da je Srbija odgovorna zato što ju je NATO-pakt bombardovao 1999. godine.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Gospodine ministre, mislim da vama kao ministru unutrašnjih poslova ne treba posebno objašnjavati zašto je važno efikasno planiranje u sektoru bezbednosti, odnosno zašto je efikasno planiranje važno za jačanje bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije. Tu mislim, kako na MUP, tako i na Ministarstvo odbrane i na Vojsku Srbije.

Srpska napredna stranka i njena poslanička grupa u Narodnoj skupštini podržavaju politiku Vlade u oblasti odbrane. Smatramo da su prioriteti u toj oblasti održavanje i unapređenje operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije, poboljšanje standarda pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, opremanje i održavanje naoružanja i vojne opreme, popuna ratnim i materijalnim rezervama i nastavak učešća Vojske Srbije u multinacionalnim mirovnim operacijama.

Juče sam rekao da je Ministarstvo odbrane u 2017. godini uradilo jedan važan posao, posao koji nije mogao da se uradi bez brižljivog i preciznog planiranja. Završeni su nacrti i strategije nacionalne bezbednosti i strategija odbrane, a Bele knjige odbrane Republike Srbije, dugoročnog plana razvoja sistema odbrane i srednjoročnog plana i programa razvoja sistema odbrane.

Ono što danas želim da napomenem, to je da nas u verovatno narednim mesecima očekuje donošenje seta zakona iz oblasti odbrane Republike Srbije. Tu pre svega mislim na zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Tu mislim na Zakon o proizvodnji, prometu naoružanja i vojne opreme, Zakon o vojnom obrazovanju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika.

Ovom prilikom, budući da sam već pomenuo Zakon o proizvodnji, prometu naoružanja i vojne opreme, želim samo da podsetim narodne poslanike i građane Republike Srbije da smo u ovoj oblasti, kao država, napravili veliki pomak i da je to takođe uticalo na suficit u budžetu Republike Srbije.

U 2017. godini ukupna vrednost izvoza i izvoznih dozvola, kada je u pitanju odbrambena i namenska industrija Republike Srbije, iznosila je preko 764 miliona dolara. U 2017. godini potpisani su ugovori u vrednosti od preko 331 miliona dolara. Ukupna realizacija ugovora privrednih društava iz oblasti odbrane i namenske industrije iznosila je 224 miliona dolara. Direktna ulaganja države tj. direktna ulaganja Republike Srbije u fabrike odbrambene i namenske industrije Srbije, iznosila su samo u 2017. godini 49 miliona evra. Ono što je jako važno, ono što bi građani Srbije trebali da znaju, iz sopstvene proizvodnje mi danas redovno servisiramo tekuće obaveze prema državi i prema drugim poveriocima kada je reč o odbrambenoj i namenskoj industriji Srbije.

Naravno, situacija koju danas imamo drastično je drugačija, drastično je bolja nego što je bila do 2012. godine kada smo, ne mi, nego neki drugi koji su bili na vlasti, sistematski radili na tome da unište sve bezbednosne kapacitete Republike Srbije, da unište sve tenkove kojima smo raspolagali, sva teška artiljerijska oruđa. Dovoljan je samo podatak da smo uništili preko 800 tenkova T-55, da smo uništili najveći broj tenkova T-84. Sve to, kao što su rekle i moje kolege, najveći deo toga je pretopljen u smederevskoj „Železari“ zato što je neko hteo, a taj neko se zove Dragan Šutanovac bivši ministar odbrane, da na mala vrata i puzeći, Srbiju uvede u NATO pakt.

Poslanička grupa SNS čvrsto je opredeljena za politiku vojne neutralnosti. Vlada Republike Srbije imaće našu punu podršku da održimo vojnu neutralnost Republike Srbije, da građane Srbije ne izlažemo bilo kakvim rizicima od nekog novog rata ili nekog novog oružanog sukoba, ali ćemo isto tako podržati politiku Vlade da dodatno ojača bezbednosne kapacitete Republike Srbije, a pre svega našu vojsku zato što ne želimo da se nad srpskim narodom bilo gde u zemljama bivše Jugoslavije ponove zločini kao što su bili „Bljesak“ i „Oluja“.

Ono što je za nas u Srbiji naročito važno, želimo da osposobimo i našu vojsku i našu policiju, ali i naše bezbednosne službe da nam se ne desi da bilo ko na teritoriji Kosova i Metohije specijalnim, vojnim i policijskim jedinicama upadne kako na sever Kosova i Metohije tako i u srpske opštine u kojima su Srbi većina, a koji se nalaze južno od Ibra. U tom smislu ide i intencija ne samo ovog mog amandmana nego i svih drugih kolega iz poslaničke grupe SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS podržava međunarodnu vojnu saradnju Republike Srbije, podržavamo međunarodnu saradnju Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Želim samo da podsetim građane da smo u 2017. godini imali 141 aktivnost međunarodne saradnje, 10 ministarskih poseta, da je 470 pripadnika Vojske Srbije učestvovalo u realizaciji osam multinacionalnih vežbi, a da su zemlje učesnice na vežbama bile Ruska Federacija, SAD, Belorusija, Bugarska, Mađarska, Makedonija, Crna Gora, Moldavija, Rumunija, Slovenija, Albanija, Ukrajina i druge zemlje. To pokazuje da je Srbija kada je u pitanju odbrana, kada je u pitanju bezbednost, kada je u pitanju jačanje njenih bezbednosnih kapaciteta opredeljena za saradnju sa svim državama u svetu, ali na principu pune vojne neutralnosti.

Što se tiče međunarodne vojne saradnje, podržavamo činjenicu da je potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade države Izrael u vezi sa vojnom odbrambenom i odbrambeno industrijskom saradnjom. Potpisana je Nota o pristupanju Srbije Tehničkom sporazumu o osnivanju tzv. HELBROC, čime su stvoreni preduslovi za angažovanje Republike Srbije u borbenoj grupi HELBROC, gde je Grčka inače vodeća nacija. Podržavamo Sporazum između Saveznog ministarstva odbrane i sporta Republike Austrije i Ministarstva odbrane Republike Srbije, po kom osnovu je donirano 30 dvogleda za noćno osmatranje namenjenih našim snagama koje su angažovane na obezbeđivanju državne granice i sprečavanju ilegalnih prelazaka migranata. Naravno, pozdravljamo Memorandum o razumevanju u oblasti vojno-tehničke saradnje između Republike Srbije i Kazahstana.

Ono što takođe želim da naglasim to je da je Vojska Srbije imala i te kako sluha za saradnju i ima sluha i dalje i to treba posebno planirati u 2018. godini, saradnju sa civilnim sektorom. U 2017. godini Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije rekonstruisali su i otvorili Park Milice Rakić, ako se ne varam na današnji dan Milica Rakić je poginula u Batajnici u NATO bombardovanju. Vojska Srbije učestvovala je u gašenju požara na teritoriji opštine Kladovo. Inženjerci Vojske Srbije su intenzivno radi na rekonstrukciji puteva ka rodnoj kući Milunke Savić, naše heroine iz Prvog svetskog rata, na rodnoj kući Vojvode Petra Bojovića u selu Miševići u opštini Nova Varoš i intenzivno su radili na izgradnji puta u dve mesne zajednice u opštini Ivanjica i mi se iskreno nadamo da će takva politika Ministarstva odbrane da se nastavi i u ovoj godini.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se nadovezati na amandman mog uvaženog kolege gospodina Komlenskog.

Dakle, 2000. godine Vojska Jugoslavije je bila impozantna vojna sila na ovim prostorima i posle NATO bombardovanja 1999. godine, Vojska Jugoslavije je 2000. godine raspolagala sa, pokušaću da budem precizan u podacima, sa 1.100 tenkova, preko 850 oklopnih borbenih vozila, više od 3.750 artiljerijskih oruđa velikog kalibra, 155 aviona, 53 helikoptera. Posle 5. oktobra 2000. godine, za vreme mandata različitih ministara odbrane iz redova DOS-a, od Borisa Tadića preko Prvoslava Davinića do Dragana Šutanovca, naša vojna sila je bila potpuno devastirana i o razmerama te devastacije govori činjenica da smo uništili preko 800 komada tenkova T-55 i da smo došli u situaciju da praktično vojsku nemamo.

Mi danas vojsku imamo ponovo. Naša vojska se oprema i ako je igde potrebno dobro planiranje, onda je to u sistemu odbrane. Želim da kažem zbog građana Republike Srbije da je Ministarstvo odbrane u 2017. godini izradilo Nacrt strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Strategiju odbrane Republike Srbije, Belu knjigu odbrane Republike Srbije, izradili smo dugoročni plan razvoja sistema odbrane Republike Srbije i srednjoročni plan i program razvoja sistema odbrane.

Cilj obnavljanja Vojske Srbije, cilj svih ovih strategija, planova i programa je da ponovo imamo snažnu vojsku, koja neće dozvoliti da se nad Srbima nigde više na prostorima bivše Jugoslavije dese akcije kao što su bile „Bljesak“ i „Oluja“, a pogotovo da se to ne desi Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, kako Srbima koji žive na severu Kosova i Metohije, tako i Srbima koji žive u tzv. enklavama južno od Ibra. Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Jovanović, kad već pokazujete ovu zbirku propisa, poslednji akt u ovoj Zbirci propisa zove se „Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa“. U „Jedinstvenim metodološkim pravilima“ na koja se pozvao gospodin Orlić lepo piše da se jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi i autonomne pokrajine pominju u jednini. Dakle, kad se kaže: „opština“, kad se kaže: „grad“, ne znači da u Republici Srbiji postoji samo jedna opština i samo jedan grad. I kad se kaže u nekom članu – autonomna pokrajina, ne znači da Srbija nema dve autonomne pokrajine. Dakle, gospodin Orlić vam je samo dobronamerno ukazao na jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa.

A što se tiče odbrane Kosova i Metohije, koliko se sećam, na Kosovu i Metohiji je u januaru, sa narodom koji živi na Kosovu i Metohiji, razgovarao lično Aleksandar Vučić. Kosovo i Metohija se ne brane iz Beograda i iz Kragujevca. Brani se tako što se ode na Kosovo i Metohiju i tako što se rešavaju životni problemi građana koji žive na Kosovu i Metohiji. Kao što se ni velika Srbija ne stvara iz Beograda i kao što se ne brani srpski narod u Hrvatskoj samo iz Beograda, nego se ode i u Zagreb, ode se i u Vojnić, ode se i u Dvor na Uni, pa se tamo razgovara sa Srbima, pa se tamo na licu mesta pruža podrška srpskom narodu koji je ostao da živi u Hrvatskom.

Ja ne znam, vi ste izgleda nešto pomešali. Kakve veze ima Srpska napredna stranka sa izmeštanjem pregovora iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju? To je uradila Demokratska stranka. Kakve veze sad ima DS sa postavljanjem onog besmislenog pitanja Međunarodnom sudu pravde vezano za to da li je Kosovo i Metohija mogla da proglasi nezavisnost ili ne, odnosno da li je to bilo u skladu sa međunarodnim pravom. Pa, to je uradio Vuk Jeremić. Kakve veze sa tim ima Aleksandar Vučić? Kakve veze sa tim ima SNS?

Član 27, gospodine Arsiću.

Nemam ništa protiv, izrecite mi opomenu ako smatrate da sam prekršio Poslovnik ili da sam uvredio bilo kog kolegu narodnog poslanika.

Što se tiče odbrane Kosova i Metohije, što se tiče pitanja koliko je dalekovida čija politika, ja moram da kažem da su neki narodni poslanici nosili majice sa likom jednog predsedničkog kandidata iz SAD i hvalili se time da ako on pobedi, nastupiće potpuno drugačija politika prema Republici Srbiji, promeniće se odnos snaga u svetu, nastupiće mir, bezbednost, povratićemo Kosovo i Metohiju.

I, šta se onda desilo sa onim velikim braniocima Kosova i Metohije koji su nosili majice sa likom tok predsedničkog američkog kandidata? Desilo se bombardovanje Sirije. Sad je neka druga politika. Sad je onaj koji je trebalo da bude nosilac mira i bezbednosti u svetu ratni zločinac. Sad je on zlikovac, sad je on isti kao Bil Klinton. Sad iz istih razloga bombarduje Siriju iz kojih razloga je Bil Klinton bombardovao SRJ 1999. godine.

Ali, ono što me čudi još više, to je da neki narodni poslanici koji su u opoziciji i koji ne snose nikakvu odgovornost za vođenje Republike Srbije, niti će snositi u nekoj doglednoj budućnosti, po svemu sudeći, prosto seire nad činjenicom da se Republika Srbija nalazi u teškoj situaciji i da se nama zaista svakoga dana ispostavljaju različite ucene i različiti zahtevi povodom Kosova i Metohije i sad se prosto uživa u tome – evo, sad vam se postavlja ucena, evo, sad vam se postavlja zahtev.

Pa, naravno da nam se postavljaju ucene. Pa Vučić o tome govori čovek svaki dan. Ali, nije stvar u tome da li se nama postavljaju ili ne postavljaju ucene. Postavljaju se, ali mi na te ucene ne pristajemo. Mi branimo Kosovo i Metohiju i nećemo dozvoliti, onoliko koliko od nas zavisi, da se desi novi „Bljesak“ i nova „Oluja“ nad Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, ali se Srbi na Kosovu i Metohiji ne brane tako što se vređaju poslanici SNS, nego tako što se vodi jedna mudra, racionalna, obazriva i realistična spoljna politika gde se u fokus pažnje stavlja država Srbija i njeni građani, ne ni države zapada, ne ni države istoka, nego jedna jedina država Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aleksić po običaju obmanjuje javnost. Juče su to činili N1 i RTS, želeći da ove žalosne ostatke srpske opozicije prikažu kao nekakve mučenike, kojima Maja Gojković nije dala, odnosno nije dozvolila da se utvrdi kvorum.

Sada ću vam izneti zvanične podatke vezano za jučerašnja dešavanja. Dakle, Marko Đurišić je dobio opomenu u 10 sati i 53 minuta kada je na dnevnom redu, odnosno kada se na glasanje stavio Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika, o kojima nam inače DS probija mozak još od septembra 2016. godine, koji je podneo Balša Božović. Sada zamislite ko nam drži predavanja o tome ko Narodnu skupštinu pretvara u cirkus. Dakle, Balša Božović, poslanik DS, predlaže zakon o dopunama Krivičnog zakonika i kaže kako je to jako važno za državu, kako smo mi zlikovci zato što taj Predlog zakona ne usvajamo, a Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ćirić, kaže – nisu glasali za Predlog zakona. To je jedna stvar.

Druga stvar, Marko Đurišić, je juče na najgori mogući način vređao gospođu Maju Gojković, rečnikom koji nije primeren ni kafanama koje se nalaze na Ibarskoj magistrali. Vi koji pričate o tome kako nije bilo kvoruma, juče je svako ko je pratio sednicu Narodne skupštine mogao da vidi da je u trenutku kada je Marko Đurišić vređao Maju Gojković, u sali bilo prisutno 149 poslanika, pri čemu nije bilo prisutno iz ove tzv. demokratske, evropske i građanske opozicije, ukupno 45 poslanika. Dakle, vas nije bilo i nema vas ni danas, a poslanici SNS sede i danas ovde, kao što su sedeli i juče, a vas na prste jedne ruke može čovek da izbroji.

Gospodine Marinkoviću, ako mi dozvolite, ja sam jedan od ovlašćenih predstavnika na ovoj sednici, tako da…

Tako da me nemojte ograničavati u ove dve minute, imam dosta toga da kažem o tome kako su gospodin Boško Obradović i Dveri ispumpavale državni novac od 2004. godine, pa do dan danas. Ono što ne budem uspeo ja da kažem, nadam se da će reći moj kolega Marijan Rističević.

Dakle ovako, gospodin Boško Obradović je počeo sa ispumpavanjem državnog novca već 2004. godine, inače za vreme martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, iz Kolubare.

Tada je direktor Kolubare bio gospodin Vladan Jovičić iz DSS. U tom trenutku je Kolubara zabeležila, te 2004. godine, gubitak od skoro 10 milijardi dinara, a istovremeno je i pored tog gubitka uspela da izdvoji više od 140 miliona raznim udruženjima.

Od svih tih raznih udruženja, jedno od udruženja, još 2004. godine bile su Dveri, kojima je iz Kolubare, koja je tada grcala u gubicima i dugovima, dato bespovratno 4,2 miliona dinara. To je nastavljeno i 2007. i 2008. i 2009. i 2010. godine.

Dalje. Kada je u pitanju ispumpavanje državnog novca, gospodin Boško Obradović se u to izuzetno dobro razume, mnogo bolje nego mi iz SNS, jer mi se nikada na taj način nismo finansirali.

Ja ću vam sada pročitati podatke samo za dve budžetske godine, za 2008. i 2009. godinu. Inače, Boško Obradović je navodno veliki protivnik DS, svega onoga što je DS uradila. On je najveći borac protiv režima koji je došao 5. oktobra 2000. godine i on jako ima veliku averziju prema DS i jedino voli njihove pare. Godine 2008. i to preko, pazite, Ministarstva za dijasporu, kako su se vešto dosetili, kao da su Dveri negde u Americi ili u Australiji, Ministarstvo za dijasporu je za Dveri u 2008. godini izdvojilo 300 hiljada dinara, a za 2009. godinu, opet Ministarstvo za dijasporu, odnosno u 2008, pazite dva puta 300 hiljada dinara, pa 400 hiljada dinara, a u 2009. godini dva puta po 300 hiljada dinara.

Znači, Ministarstvo za dijasporu samo u dve budžetske godine, 2008. i 2009. godine izdvaja više od milion dinara preko Ministarstva za dijasporu, pokretu Dveri.

Želim da podsetim gospodina Boška Obradovića, da je u Narodnu skupštinu Republike Srbije ušao na listi stranke koja je krajem aprila 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije.

To je bila zajednička Vlada DS i DSS. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je u ime Republike Srbije potpisao Božidar Đelić i sećate se da je mahao onim naliv-perom, kao nekakvom relikvijom koja će ostaviti mnogo pozitivnog efekta za buduće generacije Srba. Dakle, onim naliv-perom kojim je krajem aprila 2008. godine potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Na listi DSS gospodin Boško Obradović je 2016. godine ušao u Narodnu skupštinu.

Dalje, ni to nije bilo dosta, boreći se za cenzus ne bi li se nekako dokopao tih famoznih 5% glasova, koji su neophodni da bi neka stranka, odnosno koalicija ušla u Narodnu skupštinu, on se nije obratio za pomoć zbog navodne izborne krađe ambasadoru Ruske Federacije u Beogradu, nije se obratio za pomoć ambasadoru Kine, on se obratio za pomoć ambasadoru SAD, i to je činjenica.

Dalje, gospodin Boško Obradović nam je ovde držao predavanja o tome kako bi trebalo voditi politiku prema KiM, da sve što Vlada Srbije radi, sve što radi predsednik Republike da to ništa ne valja, da je to izdaja, da ćemo mi na kraju morati da priznamo nezavisno Kosovo i Metohiju, da mi postupamo po nekakvim direktivama EU.

Pročitaću vam sada kakav je bio program Dveri. Ne znam, možda je u međuvremenu promenjen od 2011. godine. Pročitaću samo jedan deo da bi građani Srbije znali o kakvim se licemerima i dvoličnim ljudima radi. Dakle, jedan deo iz programa Dveri vezan za pregovore o KiM.

Dakle, 2011. godine Dveri kažu sledeće, citiram – shodno tome da je EU preuzela ulogu posrednika u pregovorima, još pre njihovog početka, treba insistirati na jasnoj i nedvosmislenoj izjavi predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja, kojem će biti poslata poruka kosovsko metohijskim Srbima da treba da ostanu na KiM i da će im, na ovo posebno obratite pažnju, EU garantovati, ne UN, nego EU garantovani sva prava i slobode i da se neće tolerisati bilo kakve provokacije političke ili oružane usmerene protiv Srba. Dakle, EU treba da da te garancije, ne Savet bezbednosti UN, ne Republika Srbija, nego EU. To kažu Dveri 2011. godine u vreme kada su bile finansirane iz DS, preko Ministarstva za dijasporu, i kada su bile finansirane iz Kolubare. Zato ovakvi stavovi o KiM.

Takođe, kaže se dalje – glavno komandujući KFOR mora garantovani da će međunarodne vojne snage na KiM oštro reagovati značajnim vojnim snagama u slučaju ugrožavanja preostalog srpskog stanovništva u južnoj srpskoj pokrajini i ponovne masovne akcije albanskih paravojnih i parainstitucionalnih struktura. Smatramo da bezbednosne službe, citiram i podvlačim još jednom, smatram da bezbednosne službe uticajnih država EU, ne UN, nego bezbednosne službe uticajnih država EU i KFOR-a, raspolažu sa dovoljnim brojem informacija zbog kojih se ovakav zahtev srpske strane može okarakterisati nužnim.

Dalje, Srbija, po mišljenju Dveri, iskazuje punu spremnost za učestvovanje u zajedničkim projektima od obostranog interesa sa predstavnicima privremenih kosovskih institucija, sa ili bez podrške međunarodnih organizacija, u oblastima saobraćaja, saobraćajne infrastrukture, energetike, između ostalog, to podrazumeva da se Šiptarima da i jezero Gazivode, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, turizma, to znači skijalište na Brezovici, održivog razvoja, zaštite životne sredine i prostornog planiranja. To je program Dveri iz 2011. godine, vezano za pregovaračku poziciju Republike Srbije u razgovorima sa privremenim institucijama samouprave u Prištini.

Šta možete da vidite iz ovog jednog dela programa koji sam citirao? Šta se spominje? Evropska unija, KFOR, službe bezbednosti država članica EU, saradnja sa Albancima na KiM u svim onim važnim životnim pitanjima za Srbe na KiM, saobraćaj i saobraćajna infrastruktura, energetika, turizam, održivi razvoj, zaštita životne sredine, prostorno planiranje.

Nigde se ne spominje ni Rusija, nigde se ne spominje ni Kina, ni Savet bezbednosti UN, gde nam Rusija i Kina čuvaju suverenitet i teritorijalni integritet na KiM. Spominje se jedino EU i bezbednosne službe država članica EU.

Zašto je program Dveri bio takav? Morao je da bude takav, jer su Dveri bile u to vreme, a verovatno su i dan danas, finansirane od strane tadašnjeg režima Borisa Tadića i u kontinuitetu, od 2004. godine do 2012. godine, Dveri su bile na državnim jaslama, da li je u pitanju Kolubara, da li je u pitanju budžet Ministarstva za dijasporu, da li je u pitanju keš koji su dobijali od DS. Sada nam takvi ljudi u 2018. godini drže predavanja o tome kako mi navodno ispumpavamo neki novac iz državne kase, kako smo korumpirani, kako smo ne znam ni ja kakvi, kako vodimo izdajničke pregovore oko KiM.

Naveo sam vam samo nekoliko primera koliko su para dobili iz Kolubare, kada je Kolubara imala 10 milijardi dinara gubitka samo u 2004. godini. Pare su dobijali 2004, 2005, 2006, 2007. i 2008. godine, onda od 2008. godine prelaze na državni budžet pa svake godine po milionče dobijaju od Ministarstva za dijasporu, a najnovija tehnologija kako se krade država, to je kada se dobije novac od države za izbornu kampanju, pa ono što se ne potroši, da se ne bi vratilo državi, da završi u privatnim džepovima funkcionera Dveri.

Da ne bih previše oduzimao vremena, o tome će vrlo detaljno, sa strukturom svih izdataka, svih primanja, svih uzimanja, svih lopovluka u režiji Dveri, da vam kaže nešto više moj uvaženi kolega Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Boško Obradović očigledno uopšte ne zna koje su sve tačke dnevnog reda.

Dakle, 19. tačka dnevnog reda je Predlog odluke o organizaciji i radu službe Narodne skupštine, koji je podneo Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Taj Odbor je mene ovlastio kao ovlašćenog predstavnika na ovoj sednici Narodne skupštine.

Dalje, što se tiče finansiranja Dveri, evo šta kaže Miloš Jovanović, ako lažem ja, valjda ne laže čovek koji je predsednik DSS. U izjavi za „Danas“ od 21. februara 2018. godine kaže – pokret Boška Obradovića polazi od sebe, jer je svojevremeno DSS finansirala baš taj pokret, a to je činio i Dragan Đilas, što može i da posvedoči. Znači, ne samo da vas je finansirala DSS, nego su vas finansirali i Dragan Đilas i njegovo lopovsko udruženje.

Što se tiče ovoga što je rekao gospodin Neđo Jovanović, „Katena mundi“, samo da vas podsetim, gospodine Obradoviću, evo, kažite pred građanima Srbije da ste 2014. godine kao jedan od suvlasnika „Katene mundi“ zvali u Izvršni odbor SNS, predlagali koaliciju Dveri i SNS u opštini Lučani? Vaš uslov je bio da sve škole i predškolske ustanove nabavljaju knjige, udžbenike i sav ostali materijal od izdavačke kuće „Katena mundi“, a vi ćete za uzvrat navodno da smanjite napade na SNS.

(Boško Obradović: To je hit.)

Jeste, to je hit, tako radi Boško Obradović. Znači, napravi izdavačku kuću, malo ga finansira Đilas, malo DSS, malo Kolubara, malo Ministarstvo za dijasporu i on kaže – ja ne snosim odgovornost. Ne snosite vi odgovornost ne zato što vi ne želite da snosite odgovornost, nego vam građani Srbije nisu dali pravo da snosite odgovornost za sudbinu države Srbije.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Razumem da je gospodin, Boško Obradović, opsednut sa ličnošću Aleksandra Vučića i sa članovima njegove porodice. Mi smo hiljadu puta već rekli, nije uopšte nikakva tajna gde radi brat Aleksandra Vučića, ali zašto se onda Boško Obradović ljuti kada mu neko od narodnih poslanika kaže da cela njegova porodica radi u javnom sektoru, ali baš svi do jednog rade u javnom sektoru i sve do jednog je u javni sektor zaposlio, navodno njegov najveći politički neprijatelj, odnosno jedan od najvećih političkih neprijatelja Velimir Ilić, u vreme kada je bio gradonačelnik Čačka.

Nemam ništa protiv toga. Oni govore zajedno sa ovim svojim koalicionim partnerom Sašom Radulovićem, o nekakvoj partokratiji, političkim parazitima, koji parazitiraju na grbači naroda, a oni svi do jednog rade u javnom sektoru. Da li u biblioteci, da li u gradu Čačku, da li u gradskoj upravi, da li u javnom preduzeću, u javnim ustanovama. Boško Obradović prima platu u Narodnoj skupštini, svi su na državnim jaslama. Nemam ja ništa protiv toga. To je legalno. To je legitimno, ali onda nemojte da nam držite predavanja o tome kako u Srbiji vlada partokratija i kako se po nekim kumovskim i parazitskim linijama ljudi zapošljavaju u javnom sektoru. Vi to najbolje znate. Vas i članove vaše porodice manje-više, sve je zbrinuo Velimir Ilić i Nova Srbija.

Što se tiče koalicije koju ste nudili SNS, niste vi to nudili samo 2014. godine, evo izjava vaša od 27. aprila 2016. godine - spremni smo za saradnju sa SNS u Čačku. Pokret Dveri koji je osvojio drugo mesto na lokalnim izborima u Čačku sa 24% osvojenih glasova, spreman je da učestvuje u vlasti u tom gradu, ali je, kaže Boško Obradović, na potezu SNS prvoplasirana na izborima. Od SNS zavisi da li će Novu Srbiju i SPS, koji su poraženi na izborima, vratiti u vlast, jer će to neko iz Beograda narediti kandidatu naprednjaka za gradonačelnika Milunu Todoroviću ili će otvoriti prostor za pravljenje nove vladajuće većine SNS i srpskog pokreta Dveri. To je izjavio Boško Obradović 27. aprila 2016. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Ćirić je u svojoj diskusiji apsolutno sve izmešao.

Pre svega, 1986. godine, kada je osnovan aerodrom Niš, nije postojala državna svojina, a pogotovo nije postojala svojina lokalnih samouprava i to je bila SFRJ po ustavu i po zakonima SFRJ postojao je samo jedan oblik svojine, a to je društvena svojina.

I 1986. godine, aerodrom u Nišu je formiran kao društveno preduzeće i to društveno preduzeće na republičkom nivou, ne na nivou grada Niša, nego na nivou tadašnje SFRJ. To je prva stvar koju ste pogrešili.

Druga stvar koju ste pogrešili, Zakon o sredstvima o svojini Republike Srbije nije donet 1997. godine nego je donet 1995. Godine. Dakle, to je bilo pre nego što je vaša tzv. Koalicija Zajedno, osvojila, između ostalog i vlast u Nišu i kada je gradonačelnik Niša postao legendarni Zoran Živković.

Ono što je mnogo važnije, to je da DS od pitanja aerodroma Niš pokušava da napravi novu aferu Savamalu, odnosno da napravi problem tamo gde ga nema, pošto oni nikakvu drugu politiku nemaju, pošto ne mogu ništa da predlože, što se tiče ekonomskog razvoja Republike Srbije, pošto nemaju nijedan odgovor, ni politički ni ekonomski na pitanja sa kojima se danas susreću građani Srbije, onda su se uhvatili aerodroma Niš i sada su oni postali navodno branioci aerodroma Niš od neke zle i pokvarene Vlada Republike Srbije koja hoće da građanima Niša oduzme taj aerodrom.

To nije tačno.

Ono što DS neće da kaže, a ja ću to sada da pročitam, to je da je problem nastao 2010. godine kada je potpisan taj famozni ugovor između grada Niša koga je predstavljao gospodin Simonović iz DS-a, a ne znam gde ste vi tada bili gospodine Ćiriću i Vlade Republike Srbije.

U članu 4. tog ugovora stoji – ukoliko grad Niš ne okonča postupak izgradnje stanova iz stava 1. člana 3. ovog ugovora, u roku predviđenom stavovima 5. i 6. istog člana i do isteka tog roka ne preda Republici Srbiji, Ministarstvu odbrane, 21% bruto građevinske površine novoizgrađenog stambenog prostora, dužan je da Republici Srbiji, Ministarstvu odbrane na ime naknade štete plati iznos koji predstavlja tržišnu vrednost vojnog kompleksa kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu, utvrđen aktom Ministarstva finansija, Poreske uprave na dan nastanka štete, a preračunato u evre prema zvaničnom srednjem kursu NBS na dan procene.

Gospodine Ćiriću, na današnji dan to iznosi 64,2 miliona evra. Tolika je šteta koju je DS napravila gradu Nišu. Sada se postavlja sledeće pitanje – šta bi bilo da Vlada Srbije poštujući odredbe ugovora koji ste vi potpisali 2010. godine, presavije tabak i tuži grad Niš za 64,2 miliona evra?

Grad Niš bi bio blokiran, grad Niš bi bankrotirao, kao što bi i Srbija bankrotirala 2012, odnosno 2013. godine da ste vi nekim slučajem ostali na vlasti. Prema tome, prestanite da obmanjujete građane Niša kako ste vi veliki branilac aerodroma od Vlade Srbije. Ne, Vlada Srbije pomaže gradu Nišu tako što mu skida sa leđa jedan veliki teret.

Aerodrom „Konstantin Veliki“ ostaje i dalje u Nišu. I dalje će ga koristiti građani Niša i građani cele Srbije, samo više grad Niš neće imati tu obavezu u iznosu od 64 miliona evra prema Vladi Srbije koju danas ima. To je ono što vi nećete da kažete građanima Niša i vi koristite svaku moguću priliku gde se građani okupe, njih 100-200, da kažete – mi sada to podržavamo, mi smo predvodnici tih protesta zato što Aleksandar Vučić i Vlada Srbije hoće da nam otmu grad Niš, odnosno Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu. Pa gde da ga odnesemo? U Bugarsku? U Mađarsku? U Hrvatsku? On će ostati u Nišu samo što će biti mnogo razvijeniji aerodrom. Država će investirati u svoj aerodrom i nećemo više morati da plaćamo „Montenegro erlajnsu“, „Vind džetu“ i kome sve nismo plaćali da sleće na niški aerodrom.

U vaše vreme vi ste morali iz budžeta grada Niša i iz budžeta države Srbije da dajete subvencije stranim aviokompanijama da bi uopšte sletale na aerodrom u Nišu. Nemojte da zaboravite da u blizini aerodroma u Nišu imate aerodrom u Prištini „Adem Jašari“, imate aerodrom u Skoplju i imate aerodrom u Sofiji. Da bi privukli strane kompanije da sleću u Niš mi smo morali da dajemo gotov novac. Mi smo morali da dajemo subvencije stranim kompanijama da ne bi sletali u Skoplje, u Prištinu, u Sofiju nego da bi sletali u Niš. To je ta vaša uspešna ekonomska politika.

Vi ste upropastili Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu odnosno on bi bio upropašćen da Vlada Srbije od 2014. godine nije dala ogromna sredstva da taj aerodrom ostane. To što je taj aerodrom trenutno u plusu, ako izuzmemo ovu obavezu od 64 miliona evra, to nije zahvaljujući činjenici da Aerodrom „Konstantin Veliki“ sam po sebi dobro posluje nego zahvaljujući činjenici da Vlada Srbije svake godine već pune četiri godine izdvaja značajna finansijska sredstva za taj aerodrom i pošteno je ako država finansira funkcionisanje tog aerodroma da to i pripadne državi Srbiji, a država Srbija je i država Nišlija i država Beograđana i država Subotičana i Valjevaca i Kragujevčana i svih ostalih građana koji u ovoj državi žive.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim gospodinu Ćiriću ako je zaista učestvovao u deminiranju Aerodroma Niš, posle NATO bombardovanja 1999. godine. Neke njegove stranačke kolege su umesto toga postavljale lokatore, on nadam se u tome nije učestvovao i na tome mu čestitam.

Što se tiče Sporazuma o slobodnom nebu, gospodine Ćiriću, u vaše vreme vi ste iz Niša nebo nad kopnenom zonom bezbednosti mogli da gledate samo na televiziji, a Vlada Srbije koju je predvodio Aleksandar Vučić je povratila potpunu kontrolu nad vazdušnim prostorom iznad kopnene zone bezbednosti.

Ja uopšte ne razumem to vaše hvaljenje sa Sporazumom o slobodnom nebu. Nebo je postalo slobodno otkako je SNS došla na vlast i otkako je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade, a nebo je bilo zatvoreno kad ste vi bili na vlasti. I zato danas, avioni Srbije, Vojske Srbije, a vidim da vam i to smeta, nekima od vas, mogu slobodno da lete iznad Preševa, iznad Bujanovca, iznad Medveđe i da štite bezbednost građana koji žive na tom prostoru. U vaše vreme to nismo mogli da vidimo.

Ono što niste uspeli da odgovorite, gospodine Ćiriću, to je šta bi bilo da Vlada Srbije tuži grad Niš zbog neispunjenih obaveza po ugovoru koji je zaključen u vreme vape vlasti 2010. godine, a dug, ponavljam, nije uopšte mali, iznosi preko 64 miliona evra.

Umesto da tužimo grad Niš, mi u grad Niš ulažemo. I grad Niš, kao što je rekao i Aleksandar Vučić, će postati regionalni centar, ne na nivou Srbije, ne na nivou četiri južna okruga u Republici Srbiji, nego regionalni centar u smislu centra Srbije, Makedonije, Bugarske, to je politika Vlade Srbije.

Vi ste gospodine Ćiriću stariji od mene, imate viši čin. Vi ste rezervni kapetan, ja sam rezervni potporučnik.

Godine 1999. nisam nažalost mogao da sa puškom u ruci branim Srbiju, bio sam student, završavao sam Pravni fakultet, ali ono što želim da kažem, to je da sam i te 1999. godine podržavao Vladu koja je branila Srbiju od NATO agresije, za razliku od mnogih od vas koji su pozivali da se NATO udari na Srbiju intenziviraju, ne bili se ta Vlada što pre srušila i to je bila zvanična politika DS te 1999. godine.

Nisam rekao da ste vi lično postavljali lokatore, ali da neki vaši članovi stranke jesu, na kraju krajeva to su u samoj Narodnoj skupštini i priznali. Kažu – Bila mi je čast da postavljam lokatore zato što sam znao što NATO bude više udarao, pre će pasti režim Slobodana Miloševića, odnosno pre ćemo mi doći na vlast i došli ste na vlast.

Kada ste došli na vlast, šta ste uradili za 12 godina vaše vladavine? Upropastili ste sve živo po Srbiji. Između ostalog, zaključili ste i ovaj štetan ugovor.

Kažete, protesti u Nišu nemaju politički karakter. Čitava bolumenta ovih opozicionih lidera iz kruga dvoje premestila se u Niš. Eno, svaki dan Šetaju po Nišu. Svaki dan šetaju po Nišu i Saša Janković i Borko Stefanović i ne znam više kako se sve ne zovu ovi vaši lideri. Čekamo sada da se vrati Vuk Jeremić iz Amerike. Eno objavljuje na Tviteru kako je lep trešnjin cvet u NJujorku. Bio je neki dan u Arizoni, sada je malo u NJujorku, čekamo da se vrati u Srbiju, sad će i on u Niš da podrži i on građane Niša u borbi protiv zle i pokvarene Vlade Srbije, koja hoće da oduzme grad Niš i da ga odnese u Arizonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se odgovornosti predstavnika bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića za stanje na Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i za ekonomsko devastiranje grada Niša.

Naime, da bih podsetio građane Srbije, aerodrom Niš otvoren je 1986. godine, kada je osnovan kao društveno preduzeće na republičkom nivou. Godine 1999. aerodrom u Nišu je bombardovan, nakon čega je obnovljen sredstvima donacije norveške vlade, 2002. godine postaje javno preduzeće, a 2003. godine obnovljen je saobraćaj na ovom aerodromu. Od oktobra 2003. godine do 2010. godine praktično je samo JAT leteo i ovaj aerodrom je služio kao alternativni aerodrom za Aerodrom „Nikola Tesla“ i ostale aerodrome u regionu.

Vlada Srbije, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, 2010. godine stavlja grad Niš u dužničko ropstvo, prenoseći vlasništvo nad aerodromom na grad Niš, uz obaveze koje se mere milijardama dinara. Zoran Živković, koji ovih dana najviše ustaje protiv odluke grada Niša, bio je gradonačelnik Niša, a posle i premijer i nikad nije pokrenuo inicijativu da vlasništvo nad aerodromom Niš bude preneto sa nivoa Republike na grad Niš.

Grad Niš ni danas nije u stanju, a posebno nije bilo u stanju 2010. godine da izdvaja sredstva za normalno funkcionisanje ovog aerodroma. Ukupne obaveze koje je grad Niš 2010. godine preuzeo po osnovu ugovora koji je zaključen između Ministarstva odbrane i grada Niša iznose ukupno: prenos 158 hektara zemljišta Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, 32 stana za pripadnike Vojske, 21% od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ oko 20,8 miliona evra i u periodu od 2010. godine do danas u Vojsci Srbije je predato 32 stana ukupne vrednosti dva miliona evra i svega nepunih šest hektara zemlje vrednosti od 55 hiljada evra.

Posebno želim da istaknem da je u godinama 2010, 2011, 2012. i 2013. godine, dakle, za četiri godine, izdvojeno 3,6 miliona evra direktnih subvencija iz sredstava grada Niša, i to „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, a sve da bi aerodrom Niš uopšte mogao da funkcioniše. Osim toga, direktne subvencije iz sredstava grada Niša i Aerodroma „Nikola Tesla“ u istom periodu su data u iznosu od oko četiri miliona evra.

Sve prethodno navedeno je odraz neodgovorne politike rukovodstva grada Niša do 2012. godine i neodgovornog davanja sredstava, što je jedan od uzroka koji su doveli grad Niš u ogroman budžetski deficit.

Od 2014. godine do danas broj putnika zahvaljujući subvencijama i pomoći Vlade Republike Srbije porastao je od 1335, koliko je iznosio, do današnjih 331.582 putnika. U istom periodu, ukupna pomoć grada Niša za aerodrom Niš iznosi 2,2 miliona evra kroz investicije, kroz program pomoći i pomoć finanisijskoj likvidnosti. U istom periodu, investicije Republike Srbije u aerodrom Niš iznose 3,6 miliona evra, i to u zemaljsku radio-navigacionu opremu, obezbeđivanje rentgena za kontrolu putnika, prtljaga i predimenzionisanih paketa i pratećih vozila koji služe za aerodromske svrhe.

Potreba za novim investicijama iskazana od strane samog aerodroma Niš i Razvojne agencije JUB iznosi punih 20 miliona evra do 2021. godine i svima je jasno da grad Niš te investicije ne može da obezbedi. U pitanju su sledeće investicije: toranj kontrole leta - 10 miliona evra, oprema za sletanje u uslovima magle i ograničene vidljivosti - dva miliona evra, proširenje terminalne zgrade – 3,5 miliona evra, nova oprema – tri miliona evra, i prilazna svetla za kategoriju – jedan, jedan i po milion evra.

Prema dugoročnom planu poslovne strategije i razvoja JP aerodrom Niš za period od 2021. godine do 2026. godine neophodne su značajne kapitalne investicije za rehabilitaciju poletno sletne staze, proširenje platforme za koje planiraju da apliciraju za bespovratna sredstva iz međunarodnih i nacionalnih fondova u iznosu od oko 7,25 miliona evra.

(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju.)

Evo, završavam.

U ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će takva vrsta sredstava biti dostupna, što znači da Republika Srbija mora da pripremi sredstva u budžetu i za ovu investiciju kako bi se ostvario prognozirani saobraćaj od 774 hiljade putnika do 2027. godine.

Dakle, ponavljam, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o tome koja je odgovornost bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića zbog ogromne štete koju su naneli Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i samom gradu Nišu?