Evo završavam, gospodine Marinkoviću, uporno mi dobacuju. Samo da kažem jednu rečenicu.

Vi se, gospodine Obradoviću, onda u Narodnoj skupštini obraćajte onako kao što su Srbi pričali u srednjem veku, jer vi reformu Vuka Karadžića ne priznajete. Dakle, molim vas, ubuduće, obraćajte nam se srpskim srednjovekovnim jezikom.

Gospodine Marinkoviću, povređen je član 27.

Najljubaznije vas molim u ime poslaničke grupe SNS, mi smo ovde došli da radimo ozbiljan posao i da raspravljamo o važnim predlozima zakona, a ne da slušamo prepričavanja žute štampe ko šta kuva, ko je bio u kom kafiću, ko kupuje donji veš, itd.

To je ispod svakog civilizacijskog nivoa. Molim vas da takvu vrstu rasprave zaustavite i da zaustavite kad god dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, gospođa Zorana Mihajlović verbalno i mentalno čerečenje gospođe Mihajlović i svih nas poslanika iz SRS od jedne ili dve gospođe iz poslaničke grupe SRS čija je diskusija zaista na nivou, kako da vam kažem, neke prigradske kafane u kojoj sede dokoni ljudi koji ne znaju šta će od sebe i onda prepričavaju čaršijske priče i tračeve koje su čuli pre dan ili dva.

Dakle, ovo je Narodna skupština. Na šta ovo liči? Zorana Mihajlović bila u kafiću, Zorana Mihajlović kupovala donji veš, Zorana Mihajlović ovo, Zorana Mihajlović ono. Zorana Mihajlović pravi auto-puteve, pravi mostove, obnavlja železničku infrastrukturu, žena se time bavi.

Šta sad treba, znači kad god Zorana Mihajlović dolazi u Narodnu skupštinu da se mi svi posakrivamo u mišje rupe i da gledamo kako nekoliko dokonih ljudi koji ne znaju šta će pametnije u životu da rade, čereče na način koji je zaista nedostojan Narodnoj skupštini.

Ja sam ćutao do sada, mislio sam da ćete vi da reagujete, ćutao sam juče, ćutao sam i danas, ali vas molim ovo znači više nemojte da dozvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što radi DS već mesecima je nečovečno, licemerno, nekrofilno, morbidno i mogu slobodno da kažem bolesno.

Optuživati vladajuću partiju, pri tome misleći na SNS, da je ona htela smrt bilo koga, smrt tih vojnika, pilota… Kaže prethodni govornik – neko im je rekao da izvrše neki zadatak. Pa taj zadatak se sastojao u tome da iz Novog Pazara prevezu bolesnu bebu na VMA, da joj spasu život. Sada je Bratislav Gašić, sada je Vučić, sada je Lončar, sad smo mi iz SNS, hteli da padne helikopter i da se desi nesreća.

Ustane čovek i kaže – ministar vojni je nesposoban za funkciju koju obavlja, ali samo da vam kažem, sinoć je ubijena jedna žena. LJudi, ovde sede ljudi koji su u braku, koji imaju svoje supružnike, koji imaju decu, neki imaju i unuke. Da li vi mislite da neko stvarno u SNS trlja ruke kada se u Srbiji desi bilo kakva nesreća, kada neko pogine, kada, ne daj Bože, neko nekog ubije, desi se krivično delo silovanja, ili bilo šta što užasava svakog normalnog čoveka? Ni u jednoj normalnoj…

(Radoslav Milojičić: Samo se Vučić napije kada ubiju Đinđića.)

Neću da odgovaram na ova divljačka dobaciva gospodina koji je upropastio sopstvenu opštinu.

U jednoj normalnoj i pristojnoj zemlji normalni i pristojni ljudi ne pokušavaju da steknu političke poene na nesreći, na smrti nevinih ljudi. To radi isključivo DS i to radi već više od godinu dana.

Gospodine Marinkoviću, zbog ovih reči prethodni govornik je trebao u najmanju ruku da dobije opomenu.

Poslanici SNS, da kažem vama, a da kažem i njemu, nisu psi. Pavlovljev refleks, o kome je govorio prethodni govornik, je rezultat jednog eksperimenta koga je još pre Drugog svetskog rata sovjetski naučnik Pavlov vežbao na psima. Dakle, Zoran Živković nas je sve ovde u Poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke nazvao psima. Ja vas molim da takvo ponašanje ubuduće ne tolerišete.

Znam ja da je on navikao na kafanski rečnik, na kafansko ponašanje, znam da su ga svojevremeno vezivali za banderu u Nišu, pa su verovatno ostale posledice, ali to ga ne opravdava da se sa takvim ponašanjem nastavi i u 2018. godini. To bahato ponašanje, paljenje računa za električnu energiju u buretu, vezivanje ljudi za banderu, to je moglo u njegovo vreme. U današnje vreme Srbija je jedna civilizovana, pristojna zemlja. Niko nema ništa protiv da svako kaže svoje mišljenje, ali da celokupnu poslaničku grupu uporedite sa psima na kojima se vežbaju nekakvi refleksi, to je nedopustivo. Ja vas molim, gospodine Marinkoviću, da o tome ubuduće i te kako povedete računa.

Dakle, ponašanje gospodina Živkovića je nešto što na najgrublji mogući način dovodi u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine. Razumem ja da je on čovek koji je u političkom beznađu i bespuću, da praktično nema stranku, stranka mu se raspala, svi živi su ga napustili, sam je kao vuk samotnjak u Narodnoj skupštini, ne zna više ni kakvu politiku zastupa i ostalo mu je još jedino da vređa. To što on misli da je previše pametan pa da kroz njegove jeftine pijačne aluzije ne može da se razume šta je hteo da kaže, to neka zaboravi.

Ovde sede ljudi koji su od njega hiljadu puta obrazovaniji, pismeniji, kulturniji, pristojniji i veoma dobro znamo značenje pojedinih reči i pojedinih izraza.

Pavlov je sovjetski naučnik koji je preminuo 1936. godine. Svojevremeno je nominovan za Nobelovu nagradu. Eksperimentisao je sa psima, a ti psi su imali uglavnom tužnu i nesrećnu sudbinu. Ja stojim iza onoga što sam rekao. Dakle, prethodni govornik, zbog toga što ne ume da govori o amandmanu i budući da se pokazao kao jedan od najvećih političkih promašaja Srbije u novijoj političkoj istoriji, ostalo mu je još jedino da vređa i da poslanike Srpske napredne stranke upoređuje sa psima.

On kaže da nije govorio o Pavlovljevom refleksu i nije govorio o psima, govorio je o logici. Evo, ja bih voleo, pošto je on mnogo obrazovaniji od mene, mnogo kulturniji, mnogo pristojniji, više je knjiga pročitao, da nam sad da definiciju logike, pa da mi vidimo da li mi poslanici SNS, koji podnosimo amandmane, podnosimo logične ili nelogične amandmane.

Znači, ja vas molim kao predsednik poslaničke grupe, molim vas i kao prijatelj i kao kolega, da date reč prethodnom govorniku da nam da definiciju logike, onu udžbeničku definiciju logike, pa ćemo mi da vidimo da li se naši amandmani uklapaju u tu definiciju ili ne.

Prethodni govornik inače ne zna ni da računa, što me čudi, pošto mu je računica uvek dobro išla posebno kada je novac u pitanju. Poslanici SNS su na čitav set vojnih zakona, koje zastupa u Narodnoj skupštini ministar Vulin, podneli 380 amandman. Ukupno je na sve te zakone podneto, ako se ne varam, 1.600 amandman. Sad mi kažite, kako je 380 veće i više, veći broj, od 1.600? Ako smo mi podneli 380 amandmana, pa ko je onda podneo ostalih 1.200 i ko zna koliko amandmana?

Dakle, ja vas molim, dajte reč prethodnom govorniku, pošto smo neuki, glupi, neobrazovani, nepristojni, ne znamo ništa ni o čemu, dajte mu reč pa neka nam da definiciju logike, a mi ćemo na brzinu da vidimo da li su nam ti amandmani u skladu sa njegovom definicijom ili ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi sa amandmanom koji sam podneo, a koji se tiče odnosa između vojno stručnog osposobljavanja i jačanja bezbednosnih struktura Republike Srbije, želim da ukažem pažnju gospodinu ministru da se nadam da nam se više nikada neće ponoviti da imamo ministra vojnog koji je 2007. godine rekao tadašnjem američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Poltu, da je njegova stvarna misija da pripremi srpske oružane snage za ulazak u NATO i da mu veliki problem predstavlja oko 200 aktivnih pripadnika MUP-a i da on budno motri na njih preko svojih službi bezbednosti zbog, kako je rekao, njihovog kosovskog iskustva.

Takođe, nadam se da nam se nikada više neće desiti situacija koja nam se dešavala pre 2012. godine, da neko ko je tužilac za ratne zločine, raportira savetniku američke ambasade o tome kakvo je stanje u pojedinim predmetima i dokle se stiglo u gonjenju lica koja su optužena da su učinila određena krivična dela za koje je nadležno to tužilaštvo. Ovo govorim i zbog toga što se pre izvesnog vremena pojavila jedna monstruozna optužba protiv aktuelnog načelnika Generalštaba, inače jednog divnog čoveka generala LJubiše Dikovića, valjda im nije dovoljno srpskih glava i srpskog živog mesa koji su isporučeni u Haški tribunal, pa se pojavila jedna monstruozna optužba da je general Diković odgovoran navodno za nekakve ratne zločine koji su se desili na KiM.

Dakle, nadam se gospodine ministre, uvažili vi ovaj amandman ili ne da ćete nastaviti da vodite politiku vojne neutralnosti i politiku koja će biti u skladu sa interesima države Srbije i njenih građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo dosta pričali o tome kako je uništavano naše naoružanje, vojna oprema i vojna tehnika u periodu posle 2000. godine, a ja bih želeo da ukažem na jednu pojavu koja je takođe bila veoma opasna po bezbednost Republike Srbije.

Vi znate da je čitav niz decenija pri nekada SMIP, kasnije Ministarstvu inostranih poslova Republike Srbije postojala služba bezbednosti. Posle 2000. godine nova tzv. demokratska i tzv. proevropska vlast htela je da u naša strateška dokumenta uvede neke nove pojmove. Jedan od tih pojmova bio je i pojam protivnik. Govorila se da Srbija više nema neprijatelja nego da eventualno možemo da imamo protivnika. Budući da više nemamo neprijatelje, neko je zaključio da treba ukinuti službu bezbednosti pri Ministarstvu inostranih poslova.

Vama je sigurno poznata činjenica da smo mi godinama do 2012. godine iz Ministarstva inostranih poslova našim ambasadama u svetu, a i naše ambasade u svetu prema Ministarstvu inostranih poslova ovde u Beogradu slali praktično nešifrovane telegrame, otvorene telegrame, odnosno obične telegrame. Možete da pretpostavite koliko je to bilo štetno po bezbednost Republike Srbije i koliko smo se pred drugim državama, bile one nama više ili manje naklonjene prikazivali kao u stvari jedna krajnje neozbiljna država, država koju ne treba respektovati, jer kada jedanput ukinute službu bezbednosti onda znate i sami jako ju je teško ponovo formirati, jako je teško pronaći adekvatnu saradničku mrežu.

Na kraju krajeva ljudi više neće da angažuju, kada pokažu da je država neozbiljna, odnosno kada pokažete da je država neozbiljna, jako je teško naći ljude makar oni bili i čestiti i ispravni i obrazovani i spremni da služe svojoj zemlji ako ne vide da im je država ozbiljna. Mi sada imamo jednu ozbiljnu državu i ja vam želim da sa tako ozbiljnom politikom nastavite i dalje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vama iz Vlade i uopšte nama poslanicima SNS, koji podržavamo Vladu Srbije vrlo često se spočitava kako iznosimo neistine o tome da se pojedine političke stranke koje su zastupljene u parlamentu otvoreno zalažu za pristupanje NATO-u. Ja ću vama sada pročitati samo jedan deo onoga što je za NIN izjavio general potpukovnik u penziji Petar Radojčić, za koga je navedeno da je član glavnog odbora DS, verovatno znate o kome se radi.

U intervjuu sa NIN od 15. juna 2017. godine ovaj general je rekao samo proklamovana vojna neutralnost iz 2007. godine je neutemeljena i međunarodno nepriznata forma sa nejasnim sadržajem.

Nedavno učlanjenje Crne Gore u NATO je izvesno i izvesnost da će i Makedonija pristupiti kolektivnom sistemu bezbednosti još jedan su razlog za preispitivanje opredeljenja Srbije.

Prihvatanje NATO standarda i saradnja ili članstvo u savezu zahtevaju značajna sredstva, dok ovakva neutralnost, misleći na zvaničnu politiku Vlade Srbije košta mnogo više i ne uliva sigurnost u ostvarivanje ciljeva zbog kojih je usvojena. Eventualno članstvo Srbije u NATO smanjuje šansu za konvencionalno ugrožavanje njene teritorije, ali donosi rizik od veće izloženosti i transnacionalnim pretnjama do poboljšanja odnosa sa Rusijom.

Iz ovog što je rečeno vrlo jasno je da se DS i jedan krug penzionisanih vojnih lica…

(Predsednik: Vreme.)

…generala, završavam, otvoreno zalažu za uvođenje Srbije u NATO pakt, ja se nadam da će politika Srbije ostati i dalje politika vojne neutralnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko se SRS brine iskreno o Republici Srpskoj Krajini i o Srbima iz Republike Srpske Krajine, ja ću izneti samo dva podatka, pošto sam živi svedok toga.

(Vjerica Radeta: Odakle mu pravo na repliku?)

Nemojte da budete nervozni, gospođo Radeta, i nemojte da mislite da vi sve znate o Republici Srpskoj Krajini.

Dakle, gospođa Radeta je rekla kako ona brine o Vladi Republike Srpske Krajine, ne u egzilu nego u progonstvu, tako se zove, i kako je velika krivica nas iz SNS što ne podržavamo rad Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu.

Srpska radikalna stranka je 2012. godine predsednika Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, Milorada Buhu stavila na 49. mesto na izbornoj listi za Narodnu Skupštinu Republike Srbije. Na izborima 2016. godine, na parlamentarnim izborima, poslanika u Skupštini Republike Srpske Krajine u progonstvu, čoveka koga, na kraju krajeva, lično poznajem, kao i gospodina Buhu, Dušana Munikravića, zvanog Munju stavili su na 43. mesto.

Vi da se iskreno brinete o Vladi Republike Srpske Krajine u progonstvu i o Skupštini Republike Srpske Krajine u progonstvu, pa valjda bi te ljude stavili na neka prolazna mesta. Valjda bi ti ljudi dobili priliku da uđu u Narodnu skupštinu i da budu autentični predstavnici, pošto vi to niste, autentični predstavnici srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine.

Vi nemate nijednog Srbina iz Republike Srpske Krajine, za razliku od poslaničke grupe SNS, gde ovde možete da vidite koliko hoćete Srba koji su rođeni na teritoriji Republike Srpske Krajine, a neki su zbog ratnih okolnosti 1995. godine i došli u Srbiju zbog zločinačke operacije „Oluja“.

Jesam li dobio povredu Poslovnika ili repliku? Povredu Poslovnika? Dobro. Član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

Dobro, član 27, gospodine Milićeviću. Rečeno mi je da ja lažem.
Ovo je izborna lista - Dr Vojislav Šešelj SRS za 2016. godinu. Poslanik u Skupštini Republike Srpske Krajine u progonstvu Dušan Munikravić je na 43. mestu, godište 1964. po zanimanju policajac, živi u Zemunu. Šta sam ja tu slagao? Nisam slagao ništa.
Što se tiče geografije, izgleda da vam to, gospođo Jovanović, nije baš jača strana. Livno nije u Republici Srpskoj Krajini.
Inače, pitali ste me - ko još sedi ovde? Pa, ja mogu pola poslaničkog kluba da vam navedem ljudi koji su poreklom iz Republike Srpske Krajine ili iz Republike Srpske ili iz Bosne i Hercegovine. Evo, živog profesora dr Marka Atlagića koji je bio ministar u Vladi Republike Srpske Krajine u vreme kada su trajali oružani sukobi.
Dakle, ja molim da podignu ruke svi ljudi koji su poreklom iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Srpske, a koji sede u poslaničkoj grupi SNS. Evo, pogledaćete koliko takvih ljudi ima. Znači, ovde imate Kordunaša, Ličana, Bosanaca, Hercegovaca itd.
Sad ste se našli vi, gospođo Jovanović, iz Kragujevca da mi kažete kako je gospođa Vjerica Radeta, koja je rođena u Livnu, predstavnik srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine. Mislim, zaista ne znam šta da kažem. Naravno, ne želim da se izjasnite o ovoj povredi Poslovnika.

Član 107, gospodine Milićeviću.

Zaista ne želim da…

(Vjerica Radeta: Ne može član 107.)

Dakle, ja zaista ne želim da usijavam atmosferu u Narodnoj skupštini, to sam rekao i juče, i da prebrojavam Srbe ko je sa ove, a ko je sa one strane Drine.
Nažalost, tragedija se desila i srpskom narodu u Republici Srpskoj Krajini i srpskom narodu koji je živeo na prostorima BiH. Kao i vi, duboko žalim zbog te tragedije. Nismo ni vi ni ja na suprotnim stranama po tom pitanju. Hteo sam samo da vam kažem jednu stvar.
Republika Srpska Krajina je postojala od 1990. do 1995. godine. Mi smo govorili o Republici Srpskoj Krajini. Nismo govorili o Srbima zapadno od Drine. Činjenica je da Livno nije bilo u Republici Srpskoj Krajini, da se Livno nalazi u BiH, kao što je činjenica da je gospođa LJiljana Mihajlović zaista došla u Srbiju, ali opet nije došla iz Republike Srpske Krajine, nego je došla iz Zagreba.
(Vjerica Radeta: Iz zapadne Slavonije.)
Došla je iz Zagreba i vi to veoma dobro znate. Dakle, Zagreb opet nije bio u Republici Srpskoj Krajini.
Što se tiče Milorada Buhe, gospođo Radeta, ja se zaista više neću povodom ovoga javljati za reč, vi znate da je gospodin Buha 2012. godine bio stavljen na 49. mesto na izbornoj listi SRS. On je smatrao da je to poniženje, ne za njega lično, nego za krajiške Srbe. Ako je neko predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, on je smatrao da zaslužuje više mesto na izbornoj listi. On se povukao sa te izborne liste i vi ste na to 49. mesto te 2012. godine opet stavili jednog krajiškog Srbina, dobrog istoričara, dobrog čoveka dr Nikolu Žutića

Dame i gospodo narodni poslanici, suština mog amandmana je da se napravi veza između vojnog obrazovanja i jačanja bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije. Činjenica je da Srbija može da se podiči dugogodišnjim kvalitetnim vojnim obrazovanjem, kako na nivou srednjih vojnih škola, posebno kada je u pitanju ono najviše vojno obrazovanje.

Smatrao sam da Ministarstvo odbrane treba da obrati pažnju na činjenicu da se Vojska Srbije iz dana u dan modernizuje, da ili sami proizvodimo, kao što su moje uvažene kolege više puta istakle, naša namenska industrija sama proizvodi najsavremenije borbene sisteme. Sa druge strane, snabdevamo se najsavremenijim borbenim sistemima iz prijateljskih zemalja. Zahvaljujući pre svega mudroj politici predsednika republike Aleksandra Vučića, cela Srbija je mogla da vidi da smo praktično dobili na poklon šest Migova 29, da smo dobili 30 oklopnih vozila i 30 tenkova. Vi ste gospodine Vulin najavili helikoptere i avione iz takođe bratske i prijateljske Belorusije.

Ono što je važno, to je da ljudi koji sutra budu oficiri Vojske Srbije, budu dovoljno osposobljeni da mogu da upravljaju, rukuju i da komanduju vojnicima koji budu radili na tim najsavremenijim borbenim sistemima. U tom smislu, smatram da je jako važno da se radi na jednom permanentnom usavršavanju naših oficira, ne samo kada studiraju, odnosno u toku osnovnih studija, nego moramo da vodimo računa o jednom permanentnom celoživotnom obrazovanju, kako bi naši oficiri, oficiri Vojske Srbije uvek išli u korak svojim znanjima, veštinama i sposobnostima sa borbenim sistemima koje nabavlja Ministarstvo odbrane, odnosno sa kojima se snabdeva Vojska Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja juče nisam reagovao na komentare koji su stizali iz poslaničke grupe Dveri o tome da smo izgubili, odnosno da je Vojsku Srbije napustilo kako je juče rečeno više hiljada vojnika, oficira i podoficira.

Prvo, morate da vodite računa svi vi koji govorite o brojnom stanju Vojske Srbije da je to informacija, odnosno podatak od izuzetnog bezbednosnog značaja i da Ministarstvo odbrane i te kako vodi računa, i u tom smislu to vaše insistiranje da vam se kaže koliko je tačno vojnika oficira i podoficira napustilo Vojsku Srbiju, mislim da pre svega potkopava i ugrožava integritet i bezbednost same vojske, mislim da biste vi o tome kao ozbiljan čovek i te kako morali da vodite računa. To je jedna stvar.

Druga stvar, lično mislim da iz dnevnopolitičkih razloga vi i predsednik vaše poslaničke grupe ste apsolutno preterali sa brojem ljudi koji su napustili Vojsku Srbije. Reći za jednu vojsku, koja je brojnog sastava, kakva je Vojska Srbije, da ju je napustilo više hiljada ljudi, to praktično znači da mi Vojsku Srbije više i nemamo. Građani Srbije su svedoci činjenice da mi Vojsku imamo i da su te brojke o kojima vi govorite apsolutno nerealne.

Ono što takođe hoću da vam kažem, vi ste svi, kompletna opozicija, na nož dočekali teške mere koje je preduzela Vlada Srbije krajem 2013. i početkom 2014. godine. Pričali ste o tome kako smo pokrali penzionere, kako smo upropastili radnike, kako smo nekome uzeli ovo, nekome drugome uzeli ono itd.

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Martinoviću.)

Sad polako i vi postajete svesni činjenice da su te mere bile neophodne i da su te mere ozdravile srpsku privredu. Zahvaljujući tim merama, mi smo danas u stanju da ojačavamo srpsku vojsku. Šta mislite, da nam je ekonomija bila u stanju iz 2012. godine, da li bismo mi mogli da nabavljamo najsavremenije borbene sistema kakve danas nabavljamo i da bi Vojska Srbije bila u ovakvom stanju da nam je ekonomija ostala ista kakva je bila pre četiri godine?