Dame i gospodo narodni poslanici, za one koji ne znaju, Miodrag Linta je poslanik SNS i predsednik je Saveza Srba iz regiona. Rođen je u Topuskom, studirao je u Zagrebu i danas je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izabran sa liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje. Ako iko zna sa kakvim problemima se prognani Srbi iz Hrvatske susreću, onda to zna Miodrag Linta i u rešavanju životnih problema tih ljudi taj čovek učestvuje svaki dan. On danas, sticajem okolnosti, nije prisutan na sednici Narodne skupštine zato što se nalazi u Banjaluci na jednom skupu koji je posvećen tome da na predstojeće izbore u Bosni i Hercegovini Srbi koji su ostali da žive u Federaciji Bosne i Hercegovine izađu na jednoj listi. Dakle, Miodrag Linta učestvuje u sabiranju srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, i to u onom delu Bosne i Hercegovine u kome srpski narod danas veoma teško živi. Tako da, sa podsmehom govoriti o tom čoveku i o njegovom amandmanu mislim da je krajnje nekorektno.
Ono što ja ne razumem, priznajem da sam glup, ali ne razumem, kako je moguće zauzeti stav da amandman Miodraga Linte nema nikakve veze sa onim što ovaj zakon reguliše, kao da izbegla i prognana ili interno raseljena lica ne mogu da budu korisnici finansijskih usluga na daljinu. Pa, naravno da mogu. Neki od tih ljudi primaju penzije, neki primaju odgovarajuća socijalna davanja, i te kako imaju posla sa bankama i sa drugim finansijskim institucijama, neki su u procesu rešavanja problema svojih penzija u Hrvatskoj, neki u Bosni i Hercegovini, i te kako su korisnici finansijskih usluga na daljinu i i te kako im ovaj zakon izlazi u susret i olakšava im rešavanje njihovih problema.
Što se tiče ovih ljudi koji su izbegli, a koji žive u Čačku, vi ste kontradiktorni, gospođo Radeta. Inače, spomenuli ste neki termin, vi ste izgleda uveli neki novi kalendar, kaže – sva rešenja koja budu doneta do 31. aprila. April ima 30 dana, koliko ja znam, sem u nekom novom kalendaru.
(Vjerica Radeta: Rekla sam – 31. marta i 1. aprila.)
Dobro, vi ste rekli – 31. aprila, ali nije to sad bitno.
Ono što je mnogo važnije, rekli ste dve kontradiktorne stvari. Najpre kažete – tamo negde u Čačku žive izbegla lica iz Hrvatske, ni na nebu ni na zemlji, doduše, žive u nekoj zgradi koju je napravila Vlada Srbije i useljeni su u stanove, ali to sad nema nikakve veze, to je sad sve bez veze. NJihov problem nije rešen. Pa, čekajte, je li ti ljudi žive ni na nebu ni na zemlji ili žive u zgradi koju je napravila Vlada
Srbije i imaju svoje stanove, gde žive sa svojim porodicama?
Zaista ne razumem dokle sežu vaši lični animoziteti prema Miodragu Linti i prema poslaničkoj grupi SNS. Znači, ili čovek nema gde da živi, pa se onda kaže da živi ni na nebu ni na zemlji ili je čoveku rešeno stambeno pitanje, neko mu je napravio zgradu, a to je Vlada Srbije, čovek se sa svojom porodicom uselio u taj stan, znači, rešeno mu je jedno važno životno pitanje. Radimo i dalje da se rešavaju sva druga pitanja ljudi koji su proterani iz Hrvatske, iz Republike Srpske Krajine, iz Federacije Bosne i Hercegovine. Ali, ono što primećujem, to je da kad god se na dnevnom redu pojavi amandman Miodraga Linte, obavezno se javlja gospođa Radeta da kaže kako je taj amandman besmislen, kako je glup i kako nema nikakve veze sa predlogom zakona. Naravno da ima.
Kao što bi mi sad mogli svi redom da se javljamo na amandmane koje vi podnosite i da dokazujemo ili da obrazlažemo njihovu besmislenost. Ja mislim da takva rasprava ne vodi nigde. Dakle, mi ovde ne treba da se sukobljavamo na ličnoj osnovi. Miodrag Linta mi nije simpatičan, pa ću sad da kažem da je amandman glup ili da ljudi žive ni na nebu ni na zemlji, iako im je Vlada Srbije sazidala zgradu i napravila stanove.
Mi ovde treba da izložimo naše političke koncepte, pa da vidimo čiji je politički koncept bolji, odnosno neka građani Srbije na izborima o tome sude, ali ja ne mogu kao predsednik poslaničke grupe da dozvolim da Miodrag Linta na svakoj sednici bude stavljen na stub srama zato što se nekome lično dopada ili ne dopada. Lično mislim da čovek odlično radi svoj posao. Radi jedan težak posao. Ja ga svaki dan srećem ovde u holu Narodne skupštine kako telefonira sa našim sunarodnicima koji su proterani iz Hrvatske, koji su proterani iz Federacije Bosne i Hercegovine i koji pokušava aktivno da reši njihove probleme.
Lako je nama ovde koji sedimo da pričamo kako Srbi koji su proterani teško žive i kako imaju mnogo problema. To svi znamo. Hajde da pokušamo da rešimo makar jedan njihov životni problem. Miodrag Linta to radi svaki dan, i vi ste našli baš danas, kada čovek u Banja Luci učestvuje na jednom skupu pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srpske gde treba da se dogovori združeni nastup Srba u Federaciji Bosne i Hercegovine na izborima, da idemo svi pod jednim srpskim barjakom, da idemo svi na jednu listu, kao što smo uradili na Kosovu i Metohiji, iako mnogi za to nemaju razumevanja i tu politiku ne razumeju, a da ne idemo u dve, tri ili pet kolona, jer nas sve muči ista muka i svi smo u istim problemima. Da stanemo pod jedan srpski barjak i da sledimo politiku koju vodi Vlada Srbije i koju vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. To znači da poštujemo Dejtonski mirovni sporazum, poštujemo suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ali se borimo za prava srpskog naroda koji je ostao da živi u Federaciji Bosne i Hercegovine.
Vi to, gospođo Vjerice Radeta vrlo dobro znate koliko teško žive Srbi u onim opštinama i gradovima koji su, kako bi rekao Vuk Karadžić – ovejano srpski, čisti srpski krajevi Mrkonjić grad, Grahovo, Glamoč, to su krajevi i u kojima su do 1995. godine Srbi živeli u preko 90% od ukupnog broja stanovnika i ti ljudi tamo dan danas žive, ali žive pod vrlo teškim uslovima.
Mi sad pokušavamo koliko god možemo da te ljude okupimo, da ih saberemo, da ne idu na dve ili tri liste na izbore, nego da idu na jednoj zajedničkoj listi koja će se boriti za srpsku stvar u Federaciji Bosne i Hercegovine, ne dirajući u Dejtonski mirovni sporazum i vi kažete – e, amandman Miodraga Linte je besmislen, on je glup, kakva izbegla i prognana lica imaju veze sa finansijskim uslugama na daljinu.
Mislim, najmanje što ste rekli je krajnje politički nekorektno. Kao što bi bilo, sad zamislite da ja podsećam vas, vi ste ovde spominjali čast, obraz, ugled, ne zaboravlja se sramota i tako dalje. Da li treba da vas podsećam bili smo živi svedoci i vi i ja i Jorgovanka 2008. godine, Bog prokleo onoga ko sarađuje sa Borisom Tadićem. Nije prošlo tri godine i vi uđete u Tadićeve upravne odbore. I, šta je sa čašću? Šta je sa obrazom? Šta je sa ugledom? Nema veze. Nemojte tako, te 2008. godine 2010/2011. godine, dešavale su se mnoge teške stvari u srpskom parlamentu. Želim da se takve stvari više ne dešavaju. Padale su teške reči. Padale su uvrede, kleli smo jedni druge. Mislim da srpski parlamentarizam je makar toliko uznapredovao da takvu vrstu retorike jednostavno više ne zaslužuje.
Konačno, ako želite da stavimo tačku na priču o tim mandatima, mislili vi, ja ili Jorgovanka, o prirodi mandata bilo šta, Zakon o Narodnoj skupštini je rekao svoje, Ustavni sud je rekao svoje. U tom smislu, naša privatna mišljenja možemo da zadržimo za sebe. Možemo i javno da ih iznosimo, a možemo oko toga da se prepiremo iako ja u tome ne želim da učestvujem, ali samo želim da vas podsetim da je 2008. godina bila pre deset godina i da se građani Srbije danas suočavaju sa nekim novim izazovima, sa nekim novim problemima, a raskol u SRS je možda zanimljiv za istoričare. Možda je zanimljiv za one koji će se jednog dana baviti političkom, novijom političkom istorijom Srbije, ali mislim da građanima Srbije danas je potpuno nezanimljiva.