Pavlov je sovjetski naučnik koji je preminuo 1936. godine. Svojevremeno je nominovan za Nobelovu nagradu. Eksperimentisao je sa psima, a ti psi su imali uglavnom tužnu i nesrećnu sudbinu. Ja stojim iza onoga što sam rekao. Dakle, prethodni govornik, zbog toga što ne ume da govori o amandmanu i budući da se pokazao kao jedan od najvećih političkih promašaja Srbije u novijoj političkoj istoriji, ostalo mu je još jedino da vređa i da poslanike Srpske napredne stranke upoređuje sa psima.

On kaže da nije govorio o Pavlovljevom refleksu i nije govorio o psima, govorio je o logici. Evo, ja bih voleo, pošto je on mnogo obrazovaniji od mene, mnogo kulturniji, mnogo pristojniji, više je knjiga pročitao, da nam sad da definiciju logike, pa da mi vidimo da li mi poslanici SNS, koji podnosimo amandmane, podnosimo logične ili nelogične amandmane.

Znači, ja vas molim kao predsednik poslaničke grupe, molim vas i kao prijatelj i kao kolega, da date reč prethodnom govorniku da nam da definiciju logike, onu udžbeničku definiciju logike, pa ćemo mi da vidimo da li se naši amandmani uklapaju u tu definiciju ili ne.

Prethodni govornik inače ne zna ni da računa, što me čudi, pošto mu je računica uvek dobro išla posebno kada je novac u pitanju. Poslanici SNS su na čitav set vojnih zakona, koje zastupa u Narodnoj skupštini ministar Vulin, podneli 380 amandman. Ukupno je na sve te zakone podneto, ako se ne varam, 1.600 amandman. Sad mi kažite, kako je 380 veće i više, veći broj, od 1.600? Ako smo mi podneli 380 amandmana, pa ko je onda podneo ostalih 1.200 i ko zna koliko amandmana?

Dakle, ja vas molim, dajte reč prethodnom govorniku, pošto smo neuki, glupi, neobrazovani, nepristojni, ne znamo ništa ni o čemu, dajte mu reč pa neka nam da definiciju logike, a mi ćemo na brzinu da vidimo da li su nam ti amandmani u skladu sa njegovom definicijom ili ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi sa amandmanom koji sam podneo, a koji se tiče odnosa između vojno stručnog osposobljavanja i jačanja bezbednosnih struktura Republike Srbije, želim da ukažem pažnju gospodinu ministru da se nadam da nam se više nikada neće ponoviti da imamo ministra vojnog koji je 2007. godine rekao tadašnjem američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Poltu, da je njegova stvarna misija da pripremi srpske oružane snage za ulazak u NATO i da mu veliki problem predstavlja oko 200 aktivnih pripadnika MUP-a i da on budno motri na njih preko svojih službi bezbednosti zbog, kako je rekao, njihovog kosovskog iskustva.

Takođe, nadam se da nam se nikada više neće desiti situacija koja nam se dešavala pre 2012. godine, da neko ko je tužilac za ratne zločine, raportira savetniku američke ambasade o tome kakvo je stanje u pojedinim predmetima i dokle se stiglo u gonjenju lica koja su optužena da su učinila određena krivična dela za koje je nadležno to tužilaštvo. Ovo govorim i zbog toga što se pre izvesnog vremena pojavila jedna monstruozna optužba protiv aktuelnog načelnika Generalštaba, inače jednog divnog čoveka generala LJubiše Dikovića, valjda im nije dovoljno srpskih glava i srpskog živog mesa koji su isporučeni u Haški tribunal, pa se pojavila jedna monstruozna optužba da je general Diković odgovoran navodno za nekakve ratne zločine koji su se desili na KiM.

Dakle, nadam se gospodine ministre, uvažili vi ovaj amandman ili ne da ćete nastaviti da vodite politiku vojne neutralnosti i politiku koja će biti u skladu sa interesima države Srbije i njenih građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo dosta pričali o tome kako je uništavano naše naoružanje, vojna oprema i vojna tehnika u periodu posle 2000. godine, a ja bih želeo da ukažem na jednu pojavu koja je takođe bila veoma opasna po bezbednost Republike Srbije.

Vi znate da je čitav niz decenija pri nekada SMIP, kasnije Ministarstvu inostranih poslova Republike Srbije postojala služba bezbednosti. Posle 2000. godine nova tzv. demokratska i tzv. proevropska vlast htela je da u naša strateška dokumenta uvede neke nove pojmove. Jedan od tih pojmova bio je i pojam protivnik. Govorila se da Srbija više nema neprijatelja nego da eventualno možemo da imamo protivnika. Budući da više nemamo neprijatelje, neko je zaključio da treba ukinuti službu bezbednosti pri Ministarstvu inostranih poslova.

Vama je sigurno poznata činjenica da smo mi godinama do 2012. godine iz Ministarstva inostranih poslova našim ambasadama u svetu, a i naše ambasade u svetu prema Ministarstvu inostranih poslova ovde u Beogradu slali praktično nešifrovane telegrame, otvorene telegrame, odnosno obične telegrame. Možete da pretpostavite koliko je to bilo štetno po bezbednost Republike Srbije i koliko smo se pred drugim državama, bile one nama više ili manje naklonjene prikazivali kao u stvari jedna krajnje neozbiljna država, država koju ne treba respektovati, jer kada jedanput ukinute službu bezbednosti onda znate i sami jako ju je teško ponovo formirati, jako je teško pronaći adekvatnu saradničku mrežu.

Na kraju krajeva ljudi više neće da angažuju, kada pokažu da je država neozbiljna, odnosno kada pokažete da je država neozbiljna, jako je teško naći ljude makar oni bili i čestiti i ispravni i obrazovani i spremni da služe svojoj zemlji ako ne vide da im je država ozbiljna. Mi sada imamo jednu ozbiljnu državu i ja vam želim da sa tako ozbiljnom politikom nastavite i dalje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vama iz Vlade i uopšte nama poslanicima SNS, koji podržavamo Vladu Srbije vrlo često se spočitava kako iznosimo neistine o tome da se pojedine političke stranke koje su zastupljene u parlamentu otvoreno zalažu za pristupanje NATO-u. Ja ću vama sada pročitati samo jedan deo onoga što je za NIN izjavio general potpukovnik u penziji Petar Radojčić, za koga je navedeno da je član glavnog odbora DS, verovatno znate o kome se radi.

U intervjuu sa NIN od 15. juna 2017. godine ovaj general je rekao samo proklamovana vojna neutralnost iz 2007. godine je neutemeljena i međunarodno nepriznata forma sa nejasnim sadržajem.

Nedavno učlanjenje Crne Gore u NATO je izvesno i izvesnost da će i Makedonija pristupiti kolektivnom sistemu bezbednosti još jedan su razlog za preispitivanje opredeljenja Srbije.

Prihvatanje NATO standarda i saradnja ili članstvo u savezu zahtevaju značajna sredstva, dok ovakva neutralnost, misleći na zvaničnu politiku Vlade Srbije košta mnogo više i ne uliva sigurnost u ostvarivanje ciljeva zbog kojih je usvojena. Eventualno članstvo Srbije u NATO smanjuje šansu za konvencionalno ugrožavanje njene teritorije, ali donosi rizik od veće izloženosti i transnacionalnim pretnjama do poboljšanja odnosa sa Rusijom.

Iz ovog što je rečeno vrlo jasno je da se DS i jedan krug penzionisanih vojnih lica…

(Predsednik: Vreme.)

…generala, završavam, otvoreno zalažu za uvođenje Srbije u NATO pakt, ja se nadam da će politika Srbije ostati i dalje politika vojne neutralnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko se SRS brine iskreno o Republici Srpskoj Krajini i o Srbima iz Republike Srpske Krajine, ja ću izneti samo dva podatka, pošto sam živi svedok toga.

(Vjerica Radeta: Odakle mu pravo na repliku?)

Nemojte da budete nervozni, gospođo Radeta, i nemojte da mislite da vi sve znate o Republici Srpskoj Krajini.

Dakle, gospođa Radeta je rekla kako ona brine o Vladi Republike Srpske Krajine, ne u egzilu nego u progonstvu, tako se zove, i kako je velika krivica nas iz SNS što ne podržavamo rad Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu.

Srpska radikalna stranka je 2012. godine predsednika Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, Milorada Buhu stavila na 49. mesto na izbornoj listi za Narodnu Skupštinu Republike Srbije. Na izborima 2016. godine, na parlamentarnim izborima, poslanika u Skupštini Republike Srpske Krajine u progonstvu, čoveka koga, na kraju krajeva, lično poznajem, kao i gospodina Buhu, Dušana Munikravića, zvanog Munju stavili su na 43. mesto.

Vi da se iskreno brinete o Vladi Republike Srpske Krajine u progonstvu i o Skupštini Republike Srpske Krajine u progonstvu, pa valjda bi te ljude stavili na neka prolazna mesta. Valjda bi ti ljudi dobili priliku da uđu u Narodnu skupštinu i da budu autentični predstavnici, pošto vi to niste, autentični predstavnici srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine.

Vi nemate nijednog Srbina iz Republike Srpske Krajine, za razliku od poslaničke grupe SNS, gde ovde možete da vidite koliko hoćete Srba koji su rođeni na teritoriji Republike Srpske Krajine, a neki su zbog ratnih okolnosti 1995. godine i došli u Srbiju zbog zločinačke operacije „Oluja“.

Jesam li dobio povredu Poslovnika ili repliku? Povredu Poslovnika? Dobro. Član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

Dobro, član 27, gospodine Milićeviću. Rečeno mi je da ja lažem.
Ovo je izborna lista - Dr Vojislav Šešelj SRS za 2016. godinu. Poslanik u Skupštini Republike Srpske Krajine u progonstvu Dušan Munikravić je na 43. mestu, godište 1964. po zanimanju policajac, živi u Zemunu. Šta sam ja tu slagao? Nisam slagao ništa.
Što se tiče geografije, izgleda da vam to, gospođo Jovanović, nije baš jača strana. Livno nije u Republici Srpskoj Krajini.
Inače, pitali ste me - ko još sedi ovde? Pa, ja mogu pola poslaničkog kluba da vam navedem ljudi koji su poreklom iz Republike Srpske Krajine ili iz Republike Srpske ili iz Bosne i Hercegovine. Evo, živog profesora dr Marka Atlagića koji je bio ministar u Vladi Republike Srpske Krajine u vreme kada su trajali oružani sukobi.
Dakle, ja molim da podignu ruke svi ljudi koji su poreklom iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Srpske, a koji sede u poslaničkoj grupi SNS. Evo, pogledaćete koliko takvih ljudi ima. Znači, ovde imate Kordunaša, Ličana, Bosanaca, Hercegovaca itd.
Sad ste se našli vi, gospođo Jovanović, iz Kragujevca da mi kažete kako je gospođa Vjerica Radeta, koja je rođena u Livnu, predstavnik srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine. Mislim, zaista ne znam šta da kažem. Naravno, ne želim da se izjasnite o ovoj povredi Poslovnika.

Član 107, gospodine Milićeviću.

Zaista ne želim da…

(Vjerica Radeta: Ne može član 107.)

Dakle, ja zaista ne želim da usijavam atmosferu u Narodnoj skupštini, to sam rekao i juče, i da prebrojavam Srbe ko je sa ove, a ko je sa one strane Drine.
Nažalost, tragedija se desila i srpskom narodu u Republici Srpskoj Krajini i srpskom narodu koji je živeo na prostorima BiH. Kao i vi, duboko žalim zbog te tragedije. Nismo ni vi ni ja na suprotnim stranama po tom pitanju. Hteo sam samo da vam kažem jednu stvar.
Republika Srpska Krajina je postojala od 1990. do 1995. godine. Mi smo govorili o Republici Srpskoj Krajini. Nismo govorili o Srbima zapadno od Drine. Činjenica je da Livno nije bilo u Republici Srpskoj Krajini, da se Livno nalazi u BiH, kao što je činjenica da je gospođa LJiljana Mihajlović zaista došla u Srbiju, ali opet nije došla iz Republike Srpske Krajine, nego je došla iz Zagreba.
(Vjerica Radeta: Iz zapadne Slavonije.)
Došla je iz Zagreba i vi to veoma dobro znate. Dakle, Zagreb opet nije bio u Republici Srpskoj Krajini.
Što se tiče Milorada Buhe, gospođo Radeta, ja se zaista više neću povodom ovoga javljati za reč, vi znate da je gospodin Buha 2012. godine bio stavljen na 49. mesto na izbornoj listi SRS. On je smatrao da je to poniženje, ne za njega lično, nego za krajiške Srbe. Ako je neko predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, on je smatrao da zaslužuje više mesto na izbornoj listi. On se povukao sa te izborne liste i vi ste na to 49. mesto te 2012. godine opet stavili jednog krajiškog Srbina, dobrog istoričara, dobrog čoveka dr Nikolu Žutića

Dame i gospodo narodni poslanici, suština mog amandmana je da se napravi veza između vojnog obrazovanja i jačanja bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije. Činjenica je da Srbija može da se podiči dugogodišnjim kvalitetnim vojnim obrazovanjem, kako na nivou srednjih vojnih škola, posebno kada je u pitanju ono najviše vojno obrazovanje.

Smatrao sam da Ministarstvo odbrane treba da obrati pažnju na činjenicu da se Vojska Srbije iz dana u dan modernizuje, da ili sami proizvodimo, kao što su moje uvažene kolege više puta istakle, naša namenska industrija sama proizvodi najsavremenije borbene sisteme. Sa druge strane, snabdevamo se najsavremenijim borbenim sistemima iz prijateljskih zemalja. Zahvaljujući pre svega mudroj politici predsednika republike Aleksandra Vučića, cela Srbija je mogla da vidi da smo praktično dobili na poklon šest Migova 29, da smo dobili 30 oklopnih vozila i 30 tenkova. Vi ste gospodine Vulin najavili helikoptere i avione iz takođe bratske i prijateljske Belorusije.

Ono što je važno, to je da ljudi koji sutra budu oficiri Vojske Srbije, budu dovoljno osposobljeni da mogu da upravljaju, rukuju i da komanduju vojnicima koji budu radili na tim najsavremenijim borbenim sistemima. U tom smislu, smatram da je jako važno da se radi na jednom permanentnom usavršavanju naših oficira, ne samo kada studiraju, odnosno u toku osnovnih studija, nego moramo da vodimo računa o jednom permanentnom celoživotnom obrazovanju, kako bi naši oficiri, oficiri Vojske Srbije uvek išli u korak svojim znanjima, veštinama i sposobnostima sa borbenim sistemima koje nabavlja Ministarstvo odbrane, odnosno sa kojima se snabdeva Vojska Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja juče nisam reagovao na komentare koji su stizali iz poslaničke grupe Dveri o tome da smo izgubili, odnosno da je Vojsku Srbije napustilo kako je juče rečeno više hiljada vojnika, oficira i podoficira.

Prvo, morate da vodite računa svi vi koji govorite o brojnom stanju Vojske Srbije da je to informacija, odnosno podatak od izuzetnog bezbednosnog značaja i da Ministarstvo odbrane i te kako vodi računa, i u tom smislu to vaše insistiranje da vam se kaže koliko je tačno vojnika oficira i podoficira napustilo Vojsku Srbiju, mislim da pre svega potkopava i ugrožava integritet i bezbednost same vojske, mislim da biste vi o tome kao ozbiljan čovek i te kako morali da vodite računa. To je jedna stvar.

Druga stvar, lično mislim da iz dnevnopolitičkih razloga vi i predsednik vaše poslaničke grupe ste apsolutno preterali sa brojem ljudi koji su napustili Vojsku Srbije. Reći za jednu vojsku, koja je brojnog sastava, kakva je Vojska Srbije, da ju je napustilo više hiljada ljudi, to praktično znači da mi Vojsku Srbije više i nemamo. Građani Srbije su svedoci činjenice da mi Vojsku imamo i da su te brojke o kojima vi govorite apsolutno nerealne.

Ono što takođe hoću da vam kažem, vi ste svi, kompletna opozicija, na nož dočekali teške mere koje je preduzela Vlada Srbije krajem 2013. i početkom 2014. godine. Pričali ste o tome kako smo pokrali penzionere, kako smo upropastili radnike, kako smo nekome uzeli ovo, nekome drugome uzeli ono itd.

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Martinoviću.)

Sad polako i vi postajete svesni činjenice da su te mere bile neophodne i da su te mere ozdravile srpsku privredu. Zahvaljujući tim merama, mi smo danas u stanju da ojačavamo srpsku vojsku. Šta mislite, da nam je ekonomija bila u stanju iz 2012. godine, da li bismo mi mogli da nabavljamo najsavremenije borbene sistema kakve danas nabavljamo i da bi Vojska Srbije bila u ovakvom stanju da nam je ekonomija ostala ista kakva je bila pre četiri godine?

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da ne budem suviše grub prema koleginici iz DSS koja je pokušala da bude duhovita na račun amandmana SNS, ali to joj baš nije pošlo za rukom.

Znate, koleginice, postoji nešto što je mnogo ozbiljnije i što je nanelo mnogo veću štetu Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, od ove vaše dosetke da treba da bude prisutna cela Vlada da bi se razmatrali amandmani SNS.

Za vreme vaše vlasti, samo da vas podsetim, najbolji srpski oficiri su isporučeni Haškom tribunalu, Pavković, Lazarević, koji su branili Srbiju na KiM. Isporučen je pukovnik Veselin Šljivančanin, znate kako. Imate snimke na „ju tjubu“ kako ste hapsili čoveka. Isporučili ste generala Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira, bolesnog čoveka tako što ste ga uhapsili ovde u Beogradu, čamcem ga prebacili preko Save u Bosnu i onda rekli da su ga uhapsili pripadnici MUP-a Republike Srpske. Onda se pojavite u Narodnoj skupštini 2018. godine i ronite krokodilske suze nad Vojskom Srbije, nad KiM i pitate ministra Vulina – a ko će da obučava našu mušku decu da sklapaju i rasklapaju puške?

Da niste radili to što ste radili zajedno sa DS, verujte mi, bilo bi i te kako, mnogo više oficira koji bi umeli, kako vi kažete, našu mušku decu da obučavaju ne samo kako se sklapaju i rasklapaju automatske puške, nego kako se voli i kako se brani otadžbina. Vi ste radili za vreme vaše vlasti sve suprotno, da vam ne spominjem onu sramnu trgovinu sa generalom Lazarevićem. Nudili ste mu, ako se ne varam Škodu „Oktaviju“, a da on dobrovoljno ode u Haški tribunal da ga vi ne biste hapsili.

Nemojte ovo, koleginice, lično da shvatite. Znam ja da vi niste imali nikakvu ulogu u tome, možda ste intimno i bili protiv svega toga, ali ovo govorim zbog građana Srbije. Ovo govorim da se ne zaboravi ko je sistematski upropastio Vojsku Srbije do te mere da ona gotovo nije imala nikakvu borbenu moć. Jedno od slabljenja borbene moći Vojske Srbije, jedan od načina da se ubije patriotski moral kod građana Srbije bilo je i ono što je radila vaša stranka u vreme kada je vaš bivši predsednik stranke bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Vi kažete da ste vi pružali žestok otpor hapšenju generala. Evo, ja ću da vam kažem samo jedan slučaj. Dana 13. juna, ako se ne varam, 2003. godine, nemojte mi zameriti ako sam pogrešio datum, 13. juna 2003. godine, kada je hapšen pukovnik Šljivančanin na sraman način, onako se ne love ni divlje zveri po Africi, jedini koji su pružali otpor ispred njegove zgrade u kojoj je stanovao bili su Aleksandar Vučić i Aleksandar Vulin. Nisam čuo da je bio bilo ko iz DSS, iz Vlade Srbije ili iz tadašnje Savezne vlade.

Ja ovde nisam pričao o putu u EU, pričao sam o tome da narod ne treba da zaboravi ko je najbolje sinove i najhrabrije sinove srpskog naroda isporučivao Haškom tribunalu. Kad ste pružali toliko snažan otpor, nemoguće je da niste uspeli makar nekog da zaštite. Znači, sve koje su vam tražili vi ste im dali. Da vam ne pominjem slučaj policijskih generala koje ste u pidžamama i bolničkim papučama odvodili u Haški tribunal. Ne možete vi sada da kažete – vratili smo mandat narodu i ni za šta niste krivi. Svi vi, sva ona grupacija…

(Predsedavajući: Privedite kraju, gospodine Martinoviću.)

… završavam, od 19 stranaka, udruženja, organizacija, šta ste već bili, koji su 5. oktobra 2000. godine došli na vlast, svi ste vi krivi za situaciju u kojoj se 2012. godine našla Vojska Srbije i svi ste vi krivi za ono sramno hapšenje najhrabrijih srpskih oficira kako Vojske, tako i policije.

Ne morate da se žestite toliko gospođo Gajić. Vojislav Koštunica se odrekao EU, odnosno puta u EU u izjavi za televiziju Pink 4. aprila 2008. godine. To je bilo posle svih ovih hapšenja o kojima sam vam ja govorio. Nemojte da zamenjujete teze. Neće niko iz SNS, neće niko iz Vlade Srbije da izda KiM ili da potpiše bilo šta što je suprotno interesima države Srbije i njenih građana.

Ja vam samo kažem, srpske generale i srpske oficire u Hag nije isporučivao Aleksandar Vučić, nego vaša stranka i Vojislav Koštunica. Vi me sada podsećate kako je i nama teško. Teško je, ali da vam navedem samo jedan slučaj. Bili su pritisci na Aleksandra Vučića da se uhapsi Vojislav Šešelj i da se vrati ponovo u Hag. Da li su bili? Šta je rekao Aleksandar Vučić javno na televiziji, na javnom servisu? Nije srpska Vlada fedeks, pa da nam pošaljete paket, a mi vam taj paket vratimo. Kada je to rekao Vojislav Koštunica? Nije rekao nikad. Odavde su odlazili paketi živog srpskog mesa u oficirskim uniformama, u bolničkim pidžamama u Hag. Tamo im se sudilo za zločine koje nisu počinili. Tamo su na silu boga svrstavani u nekakav udruženi zločinački poduhvat „Joint criminal enterprise“, to je nešto što je izmišljeno u Haškom tribunalu da bi se dokazala srpska krivica za raspad bivše Jugoslavije, jer u svakoj optužnici, ne znam da li ste imali prilike da čitate te Haške optužnice, pošto ste ljude isporučivali u Hag bio bi red da ste malo čitali te Haške optužnice. U svakoj Haškoj optužnici piše – Milan Martić, Slobodan Milošević, Milan Babić, Radovan Karadžić, Ratko Mladić itd, i druga znana i neznana lica. Ti ljudi nikada nisu bili svi zajedno na jednom mestu da bi dogovorili nekakav plan o stvaranju etnički čiste srpske države. Vi ste takve ljude isporučivali u Haški tribunal.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Martinoviću.)

Završavam gospodine Arsiću.

Mi smo pokazali kako može da se odupre pritiscima iz inostranstva, kada su u pitanju interesi države Srbije i njenih građana. Vi to niste bili u stanju da uradite.

Poštovani narodni poslanici, povređen je član 107. Pre svega, zbog građana Republike Srbije, na set zakona o kojima raspravljamo na ovoj sednici podneto je ukupno 1.600 amandmana. Poslanička grupa SNS podnela je 380 amandmana. Ko je podneo sve ostale amandmane? Podneli su poslanici uglavnom opozicionih poslaničkih grupa.

Prema tome, ta prva i pogrešna teza da poslanici SNS zatrpavaju Skupštinu nekim, kako oni kažu, nepotrebnim i besmislenim amandmanima, nije tačna.

Druga stvar, da li je neki amandman suštinski ili nije suštinski, to je lično mišljenje svakog poslanika. Mi mislimo da su naši amandmani suštinski, kao što vi verovatno mislite da su vaši amandmani suštinski. Mi kroz amandmane koje podnosimo kao poslanička grupa afirmišemo sve ono što je dobro u politici Vlade Republike Srbije kada je reč o odbrani.

Treće, podnošenje amandmana nije nikakva opstrukcija. Kada se koristite pravom koje vam pravni poredak daje na raspolaganje, onda vi ne vršite nikakvu opstrukciju. Opstrukcija podrazumeva zloupotrebu, opstrukcija podrazumeva da uzimate pravo koje vam ne pripada. Kada koristite pravo koje vam Poslovnik daje, onda to nije nikakva opstrukcija.

Četvrto, vremena za raspravu, i to je ono što vi nećete da kažete građanima Srbije, neko vam, kaže, krade vaše vreme. Niko vaše vreme ne može da ukrade. Vi imate onoliko vremena spram broja poslanika, a broj poslanika se ne osvaja u Skupštini, nego na izborima. I vi nemate problem sa poslaničkom grupom SNS, vi imate problem što vašu politiku građani Srbije ne uvažavaju i što nemate dovoljno poslanika.