Član107. gospodine Milićeviću.

Nemamo mi nikakav problem sa Boškom Obradovićem. Boško Obradović, izgleda ima problem sam sa sobom. On ima problem sa činjenicom da bi finansirao pokret Dveri u vreme DSS, mašine u Kolubari su morale da rade 28 sati, dnevno.

U vreme DS, da bi se iz državnog budžeta finansirao pokret Dveri, Dveri su finansirane kao jedan segment dijaspore, pa su onda u periodu između 2008. i 2012. godine, umesto u stanove za pripadnike Vojske i policije, išle državne pare u finansiranje Dveri iz budžeta Ministarstva za dijasporu.

Što se tiče ovog insistiranja na rešavanju problema srpskih snaga bezbednosti, mi taj problem rešavamo. Problem je što u vreme kada je Boško Obradović sa DSS bio na vlasti, taj problem nije rešavan.

Ovde je postavljeno pitanje, a ko može da se zaposli u Srbiji? Pa, Boško Obradović može da se zaposli, čovek zaposlen u gradskoj biblioteci u Čačku. Jel pripadnik SNS? Nije. Jel zaposlen? Jeste. Znači, mogu ljudi da se zapošljavaju i ako nisu članovi SNS.

Što se tiče tendera i muljanja sa tenderima, pa, to je Boško Obradović usavršio. On je usavršio pljačku sopstvene političke stranke, tako što je ispumpavao novac iz svoje stranke, zaključujući fiktivne ugovore sa firmama čiji su vlasnici njegovi odbornici ili kandidati sa njegove odborničke liste, i umesto da vrati novac u državni budžet, on je taj novac prisvajao za sebe.

Sada nam drži predavanje o tome – a što ne piše za „srpske snage bezbednosti“. Pa, da se on pita pisalo bi za „nemačke snage bezbednosti, za bugarske snage bezbednosti, i za hrvatske snage bezbednosti“, jer sa njima on sarađuje. On sa srpskim snagama bezbednosti nema nikakvih dodirnih tačaka.

Član 108, gospodine Milićeviću.

Ovo vam je šematski prikaz kako se pljačka sopstvena stranka zvana Srpski pokret Dveri – četiri miliona 200.000 dinara, tri miliona 800.000 dinara, 201.000 dinara, preduzetnička radnja „Mintel“ Borča, „Fluks kom“ Borča, Branislav Simidžija MK Tel Beograd, „Veluks“ d.o. Beograd, sve vlasnici firmi koji su bili odbornici ili kandidati za odbornike na listi Srpskog pokreta Dveri. To je jedan dokaz.

Drugi dokaz, kaže – laže Martinović, lažu ovi iz SNS, nisu nas finansirali žuti itd, evo vam ugovor iz 2010. godine zaključen između „Ninamedia Kliping“ d.o.o. Novi Sad, Vojvode Mišića 9, koju zastupa gospođa koja je maločas govorila Marija Janjušević, direktor, i opštine Inđija, koju zastupa gospodin Goran Ješić, predsednik opštine Inđija. Ugovor je inače, samo da vam kažem, po članu 5, zaključen u evrima. Oni, znate, ne vole EU, ali evre što vole, pa to je čudo jedno. To je čudo jedno. Pazite, Goran Ješić u Vojvodini ima bar sto firmi koje mogu da vam vade taj dnevni pres kliping za jednu opštinu i on je baš izabrao firmu gde je direktor gospođa Marija Janjušević, pripadnik Dveri. Sada vi meni recite da je to slučajno i da to nema nikakve veze sa finansiranjem Dveri od strane raznih stranaka bivšeg režima i DSS i DS.

Što se tiče radnog mesta gospodine Obradovića, ja sam danas čuo da je on profesor i da on nama treba da održi časove, završavam, iz srpskog jezika i književnosti, pa sam ga ja pitao gde predaje? Ne predaje nigde. Radi u Narodnoj skupštini, a pre toga je radio u čačanskoj biblioteci. Nikad nije radio kao profesor srpskog jezika i književnosti.

Član 107, gospodine Marinkoviću.

Ovo što priča DS danas, to su pričali i 1991. godine, da je Srbija kriva za rat u Hrvatskoj. Kada je izbio rat u Bosni, Srbija je odgovorna za rat u Bosni. Kada se desila oružana pobuna šiptara na KiM, kriva je Srbija. Ovo što govori Balša Božović 2018. godine je nastavak te politike i nije to politika Balše Božovića, to je zvanična politika DS.

Evo šta kaže predsednik DS u ostavci Dragan Šutanovac, koji je upropastio Vojsku. Zamislite da nas neko danas napadne ili da nas je napao kada je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac. Vojska ne bi mogla da se brani ne 78 dana, dva dana ne bismo mogli da se branimo koliko je taj čovek devastirao odbrambeni sistem Republike Srbije.

Dakle, gospoda iz DS danas govore ono što je njihova zvanična politika. U intervjuu za NIN od 12. oktobra 2017. godine Dragan Šutanovac kaže – koje su činjenice o Kosovu kojih moramo da budemo svesni kada govorimo o mogućem rešenju. Formalno, Srbija je izgubila pravo da vrši vlast na KiM nakon rata, kaže, koji je Miloševićev režim vodio protiv čitavog zapadnog sveta, ali je suštinski ono izgubljeno kada se pre toga tenkovima odgovorilo na želju Albanaca za autonomijom i ravnopravnošću. Znači, šiptari na KiM su ustali da se bore za autonomiju i ravnopravnost, koja im je navodno bila ugrožena od strane režima Slobodana Miloševića.

Maločas spomenuti general potpukovnik u penziji Petar Radojičić, član glavnog odbora DS, i to je zvanična politika DS, kaže za NIN takođe od 2017. godine – samoproklamovana vojna neutralnost iz 2007. godine je neutemeljena i međunarodno nepriznate forma sa nejasnim sadržajem. Prihvatanje NATO standarda i saradnja ili članstvo u savezu zahtevaju značajna sredstva, dok ovakva neutralnost košta mnogo više, a ne uliva sigurnost u ostvarenju ciljeva zbog kojih je usvojena. Dakle, ovde je na delu pokazivanje ogoljene politike DS. Srbija je kriva za bombardovanje, Srbija je kriva, da se vratimo u 1991. godinu, za raspad bivše Jugoslavije i prema tome, nema potrebe da utvrđujemo bilo kakvu odgovornost bilo koga drugog kada je režim Slobodana Miloševića razbio Jugoslaviju i ustao na legitimnu težnju šiptara da budu autonomni i da budu ravnopravni sa drugim građanima Srbije. To je zvanična politika DS.

Ova diskusija je do te mere mizerna, bedna, konfuzna, neozbiljna, neodgovorna da mi zaista nije padalo na pamet da se javljam za reč da me gospođa koja je prethodno govorila nije spomenula.
Dakle, ne znam šta sam joj rekao na toj sednici Administrativnog odbora. Ako sam joj rekao to što kaže, mislim da nisam pogrešio. Godine 1999. podržavao sam Vladu Republike Srbije koja je branila Saveznu Republiku Jugoslaviju od NATO bombardovanja, i to bih uradio i dan danas.
Možda je gospođa koja je bombardovanje provela na poslednjem spratu solitera na Novom Beogradu psovala tada i Blera, i Klintona, i Šredera, i ne znam ni ja koga, ali danas, 2018. godine, svi oni zajedno isključivo psuju Vučića. Vi kada ste rekli da nije tema Vučić, pa jeste, za njih je uvek tema Vučić. O čemu god da se priča u Narodnoj skupštini, koji god zakon i koja god odluka da dođe na dnevni red, tema je Vučić, jer su to ljudi koji su obuzeti neverovatnom količinom mržnje prema tom čoveku i ne samo prema tom čoveku, vi vidite iz njihovih diskusija, iz diskusije ovog gospodina iz Trstenika koji zastupa Vuka Jeremića, iz diskusije gospođe sa Novog Beograda da pokušava da se nametne jedna teza da je u stvari Srbija odgovorna za NATO bombardovanje. To ste mogli da čujete iz diskusije gospodina Aleksića da je vođena, kaže, drugačija politika ne bi se desilo NATO bombardovanje.
Ako bude bilo prilike, ja ću da kažem šta je sadržao tzv. Aneks B, koji nije prihvatila srpska delegacija u Rambujeu, a koji je podrazumevao…
(Radoslav Milojičić: Vreme.)
… a ti što dobacuješ „vreme“ malo pročitaj taj Aneks B, biće ti pametnije.
Dakle, taj Aneks B tzv. Sporazuma iz Rambujea, izvinjavam se što sam malo prekoračio vreme, ali važno je zbog građana Srbije, je podrazumevao NATO okupaciju celokupne Savezne Republike Jugoslavije i nijedna suverena država na to nije mogla da pristane.

Pa, pre svega ono što moram da kažem, prijatelji gospodina koji je maločas govorio su ljudi koji traže da se maltene trećina Srbije pripoji Bugarskoj, Bugarska je koliko se sećam članica NATO pakta. On je čestitao pobedu, odnosno ulazak u parlament, nije to pobeda. Za njih je pobeda kao što je i za gospodina koji je maločas govorio pobeda kad pređe 5% i njihovih 5% je veće od naših 60%, ali on je čestitao ulazak u parlament alternativi za Nemačku.

Dakle, Nemačka je takođe članica NATO pakta, pa me sad zanima kako to da mu ne smetaju njegovi prijatelji koji su u NATO, a nama lažno spočitava da su nam savetnici Klinton, Bler, Šreder ili ne znam ni ja ko sa zapada. Gospodi je u jednoj stvari u pravu. Oni nikada nisu bili na vlasti, ali su zato bili finansirani od svake vlasti koja je preuzela funkcije u Srbiji od 5. oktobra 2000. godine. Malo su bili finansirani od strane DS, malo od strane DSS, a samo da podsetim građane Srbije DS i DSS, a ne SNS su potpisale i Sofast sporazum i Partnerstvo za mir i mnoge druge sporazume koji su približili Republiku Srbiju NATO paktu.

Još jednu stvar da istaknem. Srpska napredna stranka i na kraju krajeva predsednik SNS Aleksandar Vučić je 1999. godine aktivno branio, kao ministar informisanja građane Srbije od NATO. Pitam, gospodina Boška Obradovića gde je bio on 1999. godine? Pisao je članke za „Novu Iskru“ o tome kako su najveći zlikovci za srpsku duhovnost i kulturu Vuk Karadžić i Dositej Obradović.

U pravu ste gospođo Čomić, dakle, postoje ogromne razlike između DS i SNS. Srpska napredna stranka nije sprovela ni jednu pljačkašku privatizaciju u Srbiji. Srpska napredna stranka nije otpustila za četiri godine 400.000 ljudi i nismo uništili ni jedno radno mesto, nego smo nezaposlenost sa 27 smanjili na 12%. Za razliku od vas koji su imali negativnu stopu rasta od 3,2, a nekad od 3,6 i koji ste 2008. godine rekli da je svetska ekonomska kriza šansa za Srbiju. Mi smo u Srbiji otvorili na stotine hiljada novih radnih mesta, otvorili na stotine novih fabrika i danas ljudi od svoga rada u Srbiji mogu da žive.

Tačno je, postoje velike razlike između DS i SNS, nismo uništili ni jedan tenk, nismo uništili ni jednu strelu, jačamo naše odbrambene i vojne kapacitete i ono što je takođe jako važno, mi ne stičemo političke poene na nesrećama građana Srbije, mi se ne radujemo kada se u Srbiji sruši helikopter, kad padne avion, kada muškarac ubije ženu ili se desi neko silovanje. Vi mislite da je to politika, a mi mislimo da nije. Tako da sa tim se slažem.

Što se tiče toga da Maja Gojković ne može da ovlasti gospodina Laketića da bude ovlašćeni, odnosno da predstavlja predlagača to jednostavno nije tačno. Postoji jedan metod tumačenja. Tumačenje po analogiji. Kao što Vlada Srbije predlaže zakone, pa ovlašćuje pojedine ministre da ih zastupaju u Narodnoj skupštini, tako isto i gospođa Maja Gojković kao predlagač jednog akta koji treba da donese Skupština je ovlastila gospodina Darka Laketića da predstavlja predlagače.

Tako da to nije ništa suprotno Poslovniku, a da bi građani Srbije znali, to zna i gospođa Čomić, ali ona to iz političkih razloga neće da kaže, Maja Gojković je u Turskoj i prima orden od gospodina Erdogana zbog toga što je zaslužna za jačanje partnerskih veza i na političkom i na ekonomskom planu između Republike Srbije i Republike Turske i mi smo na to ponosni.

Što se tiče gospodina Šredera, ja se nadam da gospodin Boško Obradović gleda televiziju. Ja sam na televiziji video da je gospodin Gerhard Šreder sedeo u prvom redu sad pre nekoliko dana kada je bila inauguracija novoizbranog predsednika Ruske Federacije, Vladimira Vladimiroviča Putina.

Gerhard Šreder nije neprijatelj Srbije i nije neprijatelj srpskog naroda i nije Gerhard Šreder došao na ideju da se bombarduje Republika Srbija.

Što se tiče vašeg angažmana, ja znam koja je vaša politika, vaša politika je ista kakva je bila politika Demokratske stranke Srbije, sa čije liste ste izabrani u Narodnu skupštinu, uz malu pomoć ambasadora Sjedinjenih Američkih Država, koji je kukao i plakao dok navodno niste osvojili tih 5%. Tako da ta vaša averzija prema Amerikancima je onako vrlo diskutabilna kategorija. vi ih ne volite, ali kad treba da uđete u Skupštinu, onda su vam Amerikanci dobri. Onda vam je dobra pomoć kad američki ambasador kaže da bi trebalo još jedanput izvršiti analizu izbornih rezultata i konstatovati da su između ostalog i Dveri prešle 5%.

Ja za razliku od vas, gospodine Obradoviću, nikad nisam tvrdio da su najveći duhovni neprijatelji srpskog naroda Vuk Karadžić i Dositej Obradović. Takve ludačke ideje ja mislim da nisu pale na pamet čak ni onima koji su otvoreno služili Nemcima u toku Drugog svetskog rata. To sam prvi put pročitao u časopisu „Nova iskra“ i ispod toga stoji potpis Boška Obradovića.

Evo, samo da pitam Boška Obradovića da li i dalje zastupa te stavove iz 1999. godine da su Vuk Karadžić i Dositej Obradović uništitelji srpske duhovnosti i srpske kulture?

Ja gospođi Čomić želim, pošto vidim da se Narodna skupština koristi kao instrument za unutarstranačku borbu u DS, ja vama gospođo Čomić želim puno uspeha u tim vašim unutarstranačkim izborima. Želim vam da pobedite na tim izborima i nadam se da će DS sa vama imati malo više uspeha nego sa vašim prethodnicima.

Ono što me je začudilo, to je da vi kao neko ko je, ako se ne varam, potpredsednik Narodne skupštine, razlikujete dva subjekta, predlagača od ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Dakle, Maja Gojković nije ovlašćeni predstavnik, nego je predlagač, kao što je Vlada Srbije predlagač zakona. Kao što Vlada Srbije, kao predlagač zakona, ima pravo da odredi ko će da je zastupa u Narodnoj skupštini, tako isto i Maja Gojković kao predlagač ove odluke ima pravo da predloži, odnosno da ovlasti ko će da je zastupa u njenom odsustvu.

Prema tome, stvar je potpuno jasna, a SNS ima svog ovlašćenog predstavnika, a to je gospodin Milovan Drecun koji će vam se nešto kasnije obratiti. Prema tome, ako ste pokušali da kažete da je povređen Poslovnik, tehnologijom današnjeg rada, ja vam kažem da nije, jer se isti princip primenjuje i kada se donose zakoni i kada se donose odluke zato što su i zakoni i odluke akti koje donose, odnosno akti koje donosi Narodna skupština Republike Srbije.

U tom smislu, svaki pokušaj da se baci senka na odluku koju ćemo mi doneti, neće vam poći za rukom. Sve što se danas radi u skladu je sa Poslovnikom i ova odluka će biti doneta u skladu sa Poslovnikom, sviđalo se to vama ili ne.

Povređen je član 107, gospodine Marinkoviću. Ne tražim da se glasa.

Petar Petrović NJegoš je posvetio svoje najčuvenije delo „Gorski vijenac“ Karađorđu Petroviću, prahu oca Srbije. Taj otac Srbije, Karađorđe, je za svog prvog popečitelja prosvete uzeo upravo Dositeja Obradovića. Dositej Obradović je, pošto se ovi iz Dveri puno hvale da mnogo znaju, a da mi iz SNS ne znamo ništa, 1811. godine postao prvi ministar prosvete u oslobođenoj Srbiji.

Nisam čuo od bivšeg predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, hajde sada, vidim da imate nekih razloga da mrzite Dositeja Obradovića. Što mrzite Vuka Karadžića? Da li možete da mi pročitate neki citate šta vam je to jadni Vuk Karadžić uradio, sem što je opismenio srpski narod i sem što je rekao i zbog toga ga Hrvati i dan danas ne mogu očima da vide, da su svi štokavci Srbi?

Još jedna stvar mi nije jasna. Vama, koji ste navodno ekskluzivni zastupnici srpskih nacionalnih interesa, kako to da su vam prijatelji oni koji traže da se četiri okruga na jugu Srbije pripoje Bugarskoj? Kako da su vam prijatelji oni koji svake godine hodočaste u Blajburg i polažu vence na jedan kamen na kome piše – u čast i slavu poginuloj hrvatskoj vojsci? Pa, tog čoveka ste dovodili ovde na galeriju Narodne skupštine, fotografisali ste se sa njim, prikazivali ga kao nekog velikog prijatelja vaše političke organizacije. Onda spočitavate nama kako mi navodno hoćemo da izdamo Kosovo i Metohiju, mi hoćemo da ga izdamo, a vi ćete da ga branite. Samo mi kažite odakle, sa Terazija, iz čačanske biblioteke? Sa kog mesta mislite da branite Kosovo i Metohiju, vi koji na izborima ne možete da osvojite ni 2% glasova? U čije ime vi govorite?

Zaista, nisam imao nameru da vređam gospođu Čomić, niti da od nje, kako ona kaže, pravim budalu. Gospođa Čomić ne vodi da neko nju pravi budalom, ali gospođo Čomić, ne volimo ni mi poslanici SNS da vi od nas pravite budale.

Dakle, svaki predlog zakona koji dođe u Narodnu skupštinu, vidite da postoji potpis samo predsednice Vlade Ane Brnabić. U tom dopisu lepo stoji koga Vlada određuje kao svog predstavnika u Narodnoj skupštini. Objasnite mi u čemu je razlika između akta koga predlaže Vlada i akta koga predlaže narodni poslanik? Dakle, Maja Gojković nije ovlašćeni predstavnik nego je predlagač, kao što je Vlada predlagač zakona, tako je Maja Gojković predlagač ove odluke.

Što se tiče gospodina Boška Obradovića i njegovog tumačenja rada Vuka Karadžića, on je 1999. godine u ljotićevskom časopisu „Nova iskra“ napisao, da vam sada sve ne prepričavam, da su Dositej Obradović i Vuk Karadžić antizavetni i antisvetosavski ljudi i da su započeli nekakvih pet revolucija, nemam zaista pojma o čemu se radi. Znam samo jedno.

Ne znam kojih to pet revolucija su započeli Dositej Obradović i Vuk Karadžić, ali znam samo jedno. To što ste rekli da je Vuk Karadžić prekinuo nit srpske književnosti i duhovnosti i kulture sa sredonjovekovnom književnošću i da je bio navodno anticrkveni čovek, pa, samo da vam kažem jednu stvar, koju izgleda vi ili ne znate ili nećete da kažete. Pa, njegov glavni saradnik u prikupljanju narodnih umotvorina i narodnih izreka, narodnih pesama, bio je jedan od najznačajnijih duhovnih i crkvenih ljudi 19. veka Lukijan Mušicki. Lukijan Mušicki je bio jedan od glavnih saradnika Vuka Karadžića i podržavao …

Samo da završim. I podržavao reformu jezika u smislu da se piše onako kako narod govori. Budući da vi ne priznajete Vukovu reformu jezika, ja vas molim …

Evo završavam, gospodine Marinkoviću, uporno mi dobacuju. Samo da kažem jednu rečenicu.

Vi se, gospodine Obradoviću, onda u Narodnoj skupštini obraćajte onako kao što su Srbi pričali u srednjem veku, jer vi reformu Vuka Karadžića ne priznajete. Dakle, molim vas, ubuduće, obraćajte nam se srpskim srednjovekovnim jezikom.

Gospodine Marinkoviću, povređen je član 27.

Najljubaznije vas molim u ime poslaničke grupe SNS, mi smo ovde došli da radimo ozbiljan posao i da raspravljamo o važnim predlozima zakona, a ne da slušamo prepričavanja žute štampe ko šta kuva, ko je bio u kom kafiću, ko kupuje donji veš, itd.

To je ispod svakog civilizacijskog nivoa. Molim vas da takvu vrstu rasprave zaustavite i da zaustavite kad god dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, gospođa Zorana Mihajlović verbalno i mentalno čerečenje gospođe Mihajlović i svih nas poslanika iz SRS od jedne ili dve gospođe iz poslaničke grupe SRS čija je diskusija zaista na nivou, kako da vam kažem, neke prigradske kafane u kojoj sede dokoni ljudi koji ne znaju šta će od sebe i onda prepričavaju čaršijske priče i tračeve koje su čuli pre dan ili dva.

Dakle, ovo je Narodna skupština. Na šta ovo liči? Zorana Mihajlović bila u kafiću, Zorana Mihajlović kupovala donji veš, Zorana Mihajlović ovo, Zorana Mihajlović ono. Zorana Mihajlović pravi auto-puteve, pravi mostove, obnavlja železničku infrastrukturu, žena se time bavi.

Šta sad treba, znači kad god Zorana Mihajlović dolazi u Narodnu skupštinu da se mi svi posakrivamo u mišje rupe i da gledamo kako nekoliko dokonih ljudi koji ne znaju šta će pametnije u životu da rade, čereče na način koji je zaista nedostojan Narodnoj skupštini.

Ja sam ćutao do sada, mislio sam da ćete vi da reagujete, ćutao sam juče, ćutao sam i danas, ali vas molim ovo znači više nemojte da dozvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što radi DS već mesecima je nečovečno, licemerno, nekrofilno, morbidno i mogu slobodno da kažem bolesno.

Optuživati vladajuću partiju, pri tome misleći na SNS, da je ona htela smrt bilo koga, smrt tih vojnika, pilota… Kaže prethodni govornik – neko im je rekao da izvrše neki zadatak. Pa taj zadatak se sastojao u tome da iz Novog Pazara prevezu bolesnu bebu na VMA, da joj spasu život. Sada je Bratislav Gašić, sada je Vučić, sada je Lončar, sad smo mi iz SNS, hteli da padne helikopter i da se desi nesreća.

Ustane čovek i kaže – ministar vojni je nesposoban za funkciju koju obavlja, ali samo da vam kažem, sinoć je ubijena jedna žena. LJudi, ovde sede ljudi koji su u braku, koji imaju svoje supružnike, koji imaju decu, neki imaju i unuke. Da li vi mislite da neko stvarno u SNS trlja ruke kada se u Srbiji desi bilo kakva nesreća, kada neko pogine, kada, ne daj Bože, neko nekog ubije, desi se krivično delo silovanja, ili bilo šta što užasava svakog normalnog čoveka? Ni u jednoj normalnoj…

(Radoslav Milojičić: Samo se Vučić napije kada ubiju Đinđića.)

Neću da odgovaram na ova divljačka dobaciva gospodina koji je upropastio sopstvenu opštinu.

U jednoj normalnoj i pristojnoj zemlji normalni i pristojni ljudi ne pokušavaju da steknu političke poene na nesreći, na smrti nevinih ljudi. To radi isključivo DS i to radi već više od godinu dana.

Gospodine Marinkoviću, zbog ovih reči prethodni govornik je trebao u najmanju ruku da dobije opomenu.

Poslanici SNS, da kažem vama, a da kažem i njemu, nisu psi. Pavlovljev refleks, o kome je govorio prethodni govornik, je rezultat jednog eksperimenta koga je još pre Drugog svetskog rata sovjetski naučnik Pavlov vežbao na psima. Dakle, Zoran Živković nas je sve ovde u Poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke nazvao psima. Ja vas molim da takvo ponašanje ubuduće ne tolerišete.

Znam ja da je on navikao na kafanski rečnik, na kafansko ponašanje, znam da su ga svojevremeno vezivali za banderu u Nišu, pa su verovatno ostale posledice, ali to ga ne opravdava da se sa takvim ponašanjem nastavi i u 2018. godini. To bahato ponašanje, paljenje računa za električnu energiju u buretu, vezivanje ljudi za banderu, to je moglo u njegovo vreme. U današnje vreme Srbija je jedna civilizovana, pristojna zemlja. Niko nema ništa protiv da svako kaže svoje mišljenje, ali da celokupnu poslaničku grupu uporedite sa psima na kojima se vežbaju nekakvi refleksi, to je nedopustivo. Ja vas molim, gospodine Marinkoviću, da o tome ubuduće i te kako povedete računa.

Dakle, ponašanje gospodina Živkovića je nešto što na najgrublji mogući način dovodi u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine. Razumem ja da je on čovek koji je u političkom beznađu i bespuću, da praktično nema stranku, stranka mu se raspala, svi živi su ga napustili, sam je kao vuk samotnjak u Narodnoj skupštini, ne zna više ni kakvu politiku zastupa i ostalo mu je još jedino da vređa. To što on misli da je previše pametan pa da kroz njegove jeftine pijačne aluzije ne može da se razume šta je hteo da kaže, to neka zaboravi.

Ovde sede ljudi koji su od njega hiljadu puta obrazovaniji, pismeniji, kulturniji, pristojniji i veoma dobro znamo značenje pojedinih reči i pojedinih izraza.