Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Jovanović, kad već pokazujete ovu zbirku propisa, poslednji akt u ovoj Zbirci propisa zove se „Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa“. U „Jedinstvenim metodološkim pravilima“ na koja se pozvao gospodin Orlić lepo piše da se jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi i autonomne pokrajine pominju u jednini. Dakle, kad se kaže: „opština“, kad se kaže: „grad“, ne znači da u Republici Srbiji postoji samo jedna opština i samo jedan grad. I kad se kaže u nekom članu – autonomna pokrajina, ne znači da Srbija nema dve autonomne pokrajine. Dakle, gospodin Orlić vam je samo dobronamerno ukazao na jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa.

A što se tiče odbrane Kosova i Metohije, koliko se sećam, na Kosovu i Metohiji je u januaru, sa narodom koji živi na Kosovu i Metohiji, razgovarao lično Aleksandar Vučić. Kosovo i Metohija se ne brane iz Beograda i iz Kragujevca. Brani se tako što se ode na Kosovo i Metohiju i tako što se rešavaju životni problemi građana koji žive na Kosovu i Metohiji. Kao što se ni velika Srbija ne stvara iz Beograda i kao što se ne brani srpski narod u Hrvatskoj samo iz Beograda, nego se ode i u Zagreb, ode se i u Vojnić, ode se i u Dvor na Uni, pa se tamo razgovara sa Srbima, pa se tamo na licu mesta pruža podrška srpskom narodu koji je ostao da živi u Hrvatskom.

Ja ne znam, vi ste izgleda nešto pomešali. Kakve veze ima Srpska napredna stranka sa izmeštanjem pregovora iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju? To je uradila Demokratska stranka. Kakve veze sad ima DS sa postavljanjem onog besmislenog pitanja Međunarodnom sudu pravde vezano za to da li je Kosovo i Metohija mogla da proglasi nezavisnost ili ne, odnosno da li je to bilo u skladu sa međunarodnim pravom. Pa, to je uradio Vuk Jeremić. Kakve veze sa tim ima Aleksandar Vučić? Kakve veze sa tim ima SNS?

Član 27, gospodine Arsiću.

Nemam ništa protiv, izrecite mi opomenu ako smatrate da sam prekršio Poslovnik ili da sam uvredio bilo kog kolegu narodnog poslanika.

Što se tiče odbrane Kosova i Metohije, što se tiče pitanja koliko je dalekovida čija politika, ja moram da kažem da su neki narodni poslanici nosili majice sa likom jednog predsedničkog kandidata iz SAD i hvalili se time da ako on pobedi, nastupiće potpuno drugačija politika prema Republici Srbiji, promeniće se odnos snaga u svetu, nastupiće mir, bezbednost, povratićemo Kosovo i Metohiju.

I, šta se onda desilo sa onim velikim braniocima Kosova i Metohije koji su nosili majice sa likom tok predsedničkog američkog kandidata? Desilo se bombardovanje Sirije. Sad je neka druga politika. Sad je onaj koji je trebalo da bude nosilac mira i bezbednosti u svetu ratni zločinac. Sad je on zlikovac, sad je on isti kao Bil Klinton. Sad iz istih razloga bombarduje Siriju iz kojih razloga je Bil Klinton bombardovao SRJ 1999. godine.

Ali, ono što me čudi još više, to je da neki narodni poslanici koji su u opoziciji i koji ne snose nikakvu odgovornost za vođenje Republike Srbije, niti će snositi u nekoj doglednoj budućnosti, po svemu sudeći, prosto seire nad činjenicom da se Republika Srbija nalazi u teškoj situaciji i da se nama zaista svakoga dana ispostavljaju različite ucene i različiti zahtevi povodom Kosova i Metohije i sad se prosto uživa u tome – evo, sad vam se postavlja ucena, evo, sad vam se postavlja zahtev.

Pa, naravno da nam se postavljaju ucene. Pa Vučić o tome govori čovek svaki dan. Ali, nije stvar u tome da li se nama postavljaju ili ne postavljaju ucene. Postavljaju se, ali mi na te ucene ne pristajemo. Mi branimo Kosovo i Metohiju i nećemo dozvoliti, onoliko koliko od nas zavisi, da se desi novi „Bljesak“ i nova „Oluja“ nad Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, ali se Srbi na Kosovu i Metohiji ne brane tako što se vređaju poslanici SNS, nego tako što se vodi jedna mudra, racionalna, obazriva i realistična spoljna politika gde se u fokus pažnje stavlja država Srbija i njeni građani, ne ni države zapada, ne ni države istoka, nego jedna jedina država Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aleksić po običaju obmanjuje javnost. Juče su to činili N1 i RTS, želeći da ove žalosne ostatke srpske opozicije prikažu kao nekakve mučenike, kojima Maja Gojković nije dala, odnosno nije dozvolila da se utvrdi kvorum.

Sada ću vam izneti zvanične podatke vezano za jučerašnja dešavanja. Dakle, Marko Đurišić je dobio opomenu u 10 sati i 53 minuta kada je na dnevnom redu, odnosno kada se na glasanje stavio Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika, o kojima nam inače DS probija mozak još od septembra 2016. godine, koji je podneo Balša Božović. Sada zamislite ko nam drži predavanja o tome ko Narodnu skupštinu pretvara u cirkus. Dakle, Balša Božović, poslanik DS, predlaže zakon o dopunama Krivičnog zakonika i kaže kako je to jako važno za državu, kako smo mi zlikovci zato što taj Predlog zakona ne usvajamo, a Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ćirić, kaže – nisu glasali za Predlog zakona. To je jedna stvar.

Druga stvar, Marko Đurišić, je juče na najgori mogući način vređao gospođu Maju Gojković, rečnikom koji nije primeren ni kafanama koje se nalaze na Ibarskoj magistrali. Vi koji pričate o tome kako nije bilo kvoruma, juče je svako ko je pratio sednicu Narodne skupštine mogao da vidi da je u trenutku kada je Marko Đurišić vređao Maju Gojković, u sali bilo prisutno 149 poslanika, pri čemu nije bilo prisutno iz ove tzv. demokratske, evropske i građanske opozicije, ukupno 45 poslanika. Dakle, vas nije bilo i nema vas ni danas, a poslanici SNS sede i danas ovde, kao što su sedeli i juče, a vas na prste jedne ruke može čovek da izbroji.

Gospodine Marinkoviću, ako mi dozvolite, ja sam jedan od ovlašćenih predstavnika na ovoj sednici, tako da…

Tako da me nemojte ograničavati u ove dve minute, imam dosta toga da kažem o tome kako su gospodin Boško Obradović i Dveri ispumpavale državni novac od 2004. godine, pa do dan danas. Ono što ne budem uspeo ja da kažem, nadam se da će reći moj kolega Marijan Rističević.

Dakle ovako, gospodin Boško Obradović je počeo sa ispumpavanjem državnog novca već 2004. godine, inače za vreme martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, iz Kolubare.

Tada je direktor Kolubare bio gospodin Vladan Jovičić iz DSS. U tom trenutku je Kolubara zabeležila, te 2004. godine, gubitak od skoro 10 milijardi dinara, a istovremeno je i pored tog gubitka uspela da izdvoji više od 140 miliona raznim udruženjima.

Od svih tih raznih udruženja, jedno od udruženja, još 2004. godine bile su Dveri, kojima je iz Kolubare, koja je tada grcala u gubicima i dugovima, dato bespovratno 4,2 miliona dinara. To je nastavljeno i 2007. i 2008. i 2009. i 2010. godine.

Dalje. Kada je u pitanju ispumpavanje državnog novca, gospodin Boško Obradović se u to izuzetno dobro razume, mnogo bolje nego mi iz SNS, jer mi se nikada na taj način nismo finansirali.

Ja ću vam sada pročitati podatke samo za dve budžetske godine, za 2008. i 2009. godinu. Inače, Boško Obradović je navodno veliki protivnik DS, svega onoga što je DS uradila. On je najveći borac protiv režima koji je došao 5. oktobra 2000. godine i on jako ima veliku averziju prema DS i jedino voli njihove pare. Godine 2008. i to preko, pazite, Ministarstva za dijasporu, kako su se vešto dosetili, kao da su Dveri negde u Americi ili u Australiji, Ministarstvo za dijasporu je za Dveri u 2008. godini izdvojilo 300 hiljada dinara, a za 2009. godinu, opet Ministarstvo za dijasporu, odnosno u 2008, pazite dva puta 300 hiljada dinara, pa 400 hiljada dinara, a u 2009. godini dva puta po 300 hiljada dinara.

Znači, Ministarstvo za dijasporu samo u dve budžetske godine, 2008. i 2009. godine izdvaja više od milion dinara preko Ministarstva za dijasporu, pokretu Dveri.

Želim da podsetim gospodina Boška Obradovića, da je u Narodnu skupštinu Republike Srbije ušao na listi stranke koja je krajem aprila 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije.

To je bila zajednička Vlada DS i DSS. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je u ime Republike Srbije potpisao Božidar Đelić i sećate se da je mahao onim naliv-perom, kao nekakvom relikvijom koja će ostaviti mnogo pozitivnog efekta za buduće generacije Srba. Dakle, onim naliv-perom kojim je krajem aprila 2008. godine potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Na listi DSS gospodin Boško Obradović je 2016. godine ušao u Narodnu skupštinu.

Dalje, ni to nije bilo dosta, boreći se za cenzus ne bi li se nekako dokopao tih famoznih 5% glasova, koji su neophodni da bi neka stranka, odnosno koalicija ušla u Narodnu skupštinu, on se nije obratio za pomoć zbog navodne izborne krađe ambasadoru Ruske Federacije u Beogradu, nije se obratio za pomoć ambasadoru Kine, on se obratio za pomoć ambasadoru SAD, i to je činjenica.

Dalje, gospodin Boško Obradović nam je ovde držao predavanja o tome kako bi trebalo voditi politiku prema KiM, da sve što Vlada Srbije radi, sve što radi predsednik Republike da to ništa ne valja, da je to izdaja, da ćemo mi na kraju morati da priznamo nezavisno Kosovo i Metohiju, da mi postupamo po nekakvim direktivama EU.

Pročitaću vam sada kakav je bio program Dveri. Ne znam, možda je u međuvremenu promenjen od 2011. godine. Pročitaću samo jedan deo da bi građani Srbije znali o kakvim se licemerima i dvoličnim ljudima radi. Dakle, jedan deo iz programa Dveri vezan za pregovore o KiM.

Dakle, 2011. godine Dveri kažu sledeće, citiram – shodno tome da je EU preuzela ulogu posrednika u pregovorima, još pre njihovog početka, treba insistirati na jasnoj i nedvosmislenoj izjavi predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja, kojem će biti poslata poruka kosovsko metohijskim Srbima da treba da ostanu na KiM i da će im, na ovo posebno obratite pažnju, EU garantovati, ne UN, nego EU garantovani sva prava i slobode i da se neće tolerisati bilo kakve provokacije političke ili oružane usmerene protiv Srba. Dakle, EU treba da da te garancije, ne Savet bezbednosti UN, ne Republika Srbija, nego EU. To kažu Dveri 2011. godine u vreme kada su bile finansirane iz DS, preko Ministarstva za dijasporu, i kada su bile finansirane iz Kolubare. Zato ovakvi stavovi o KiM.

Takođe, kaže se dalje – glavno komandujući KFOR mora garantovani da će međunarodne vojne snage na KiM oštro reagovati značajnim vojnim snagama u slučaju ugrožavanja preostalog srpskog stanovništva u južnoj srpskoj pokrajini i ponovne masovne akcije albanskih paravojnih i parainstitucionalnih struktura. Smatramo da bezbednosne službe, citiram i podvlačim još jednom, smatram da bezbednosne službe uticajnih država EU, ne UN, nego bezbednosne službe uticajnih država EU i KFOR-a, raspolažu sa dovoljnim brojem informacija zbog kojih se ovakav zahtev srpske strane može okarakterisati nužnim.

Dalje, Srbija, po mišljenju Dveri, iskazuje punu spremnost za učestvovanje u zajedničkim projektima od obostranog interesa sa predstavnicima privremenih kosovskih institucija, sa ili bez podrške međunarodnih organizacija, u oblastima saobraćaja, saobraćajne infrastrukture, energetike, između ostalog, to podrazumeva da se Šiptarima da i jezero Gazivode, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, turizma, to znači skijalište na Brezovici, održivog razvoja, zaštite životne sredine i prostornog planiranja. To je program Dveri iz 2011. godine, vezano za pregovaračku poziciju Republike Srbije u razgovorima sa privremenim institucijama samouprave u Prištini.

Šta možete da vidite iz ovog jednog dela programa koji sam citirao? Šta se spominje? Evropska unija, KFOR, službe bezbednosti država članica EU, saradnja sa Albancima na KiM u svim onim važnim životnim pitanjima za Srbe na KiM, saobraćaj i saobraćajna infrastruktura, energetika, turizam, održivi razvoj, zaštita životne sredine, prostorno planiranje.

Nigde se ne spominje ni Rusija, nigde se ne spominje ni Kina, ni Savet bezbednosti UN, gde nam Rusija i Kina čuvaju suverenitet i teritorijalni integritet na KiM. Spominje se jedino EU i bezbednosne službe država članica EU.

Zašto je program Dveri bio takav? Morao je da bude takav, jer su Dveri bile u to vreme, a verovatno su i dan danas, finansirane od strane tadašnjeg režima Borisa Tadića i u kontinuitetu, od 2004. godine do 2012. godine, Dveri su bile na državnim jaslama, da li je u pitanju Kolubara, da li je u pitanju budžet Ministarstva za dijasporu, da li je u pitanju keš koji su dobijali od DS. Sada nam takvi ljudi u 2018. godini drže predavanja o tome kako mi navodno ispumpavamo neki novac iz državne kase, kako smo korumpirani, kako smo ne znam ni ja kakvi, kako vodimo izdajničke pregovore oko KiM.

Naveo sam vam samo nekoliko primera koliko su para dobili iz Kolubare, kada je Kolubara imala 10 milijardi dinara gubitka samo u 2004. godini. Pare su dobijali 2004, 2005, 2006, 2007. i 2008. godine, onda od 2008. godine prelaze na državni budžet pa svake godine po milionče dobijaju od Ministarstva za dijasporu, a najnovija tehnologija kako se krade država, to je kada se dobije novac od države za izbornu kampanju, pa ono što se ne potroši, da se ne bi vratilo državi, da završi u privatnim džepovima funkcionera Dveri.

Da ne bih previše oduzimao vremena, o tome će vrlo detaljno, sa strukturom svih izdataka, svih primanja, svih uzimanja, svih lopovluka u režiji Dveri, da vam kaže nešto više moj uvaženi kolega Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Boško Obradović očigledno uopšte ne zna koje su sve tačke dnevnog reda.

Dakle, 19. tačka dnevnog reda je Predlog odluke o organizaciji i radu službe Narodne skupštine, koji je podneo Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Taj Odbor je mene ovlastio kao ovlašćenog predstavnika na ovoj sednici Narodne skupštine.

Dalje, što se tiče finansiranja Dveri, evo šta kaže Miloš Jovanović, ako lažem ja, valjda ne laže čovek koji je predsednik DSS. U izjavi za „Danas“ od 21. februara 2018. godine kaže – pokret Boška Obradovića polazi od sebe, jer je svojevremeno DSS finansirala baš taj pokret, a to je činio i Dragan Đilas, što može i da posvedoči. Znači, ne samo da vas je finansirala DSS, nego su vas finansirali i Dragan Đilas i njegovo lopovsko udruženje.

Što se tiče ovoga što je rekao gospodin Neđo Jovanović, „Katena mundi“, samo da vas podsetim, gospodine Obradoviću, evo, kažite pred građanima Srbije da ste 2014. godine kao jedan od suvlasnika „Katene mundi“ zvali u Izvršni odbor SNS, predlagali koaliciju Dveri i SNS u opštini Lučani? Vaš uslov je bio da sve škole i predškolske ustanove nabavljaju knjige, udžbenike i sav ostali materijal od izdavačke kuće „Katena mundi“, a vi ćete za uzvrat navodno da smanjite napade na SNS.

(Boško Obradović: To je hit.)

Jeste, to je hit, tako radi Boško Obradović. Znači, napravi izdavačku kuću, malo ga finansira Đilas, malo DSS, malo Kolubara, malo Ministarstvo za dijasporu i on kaže – ja ne snosim odgovornost. Ne snosite vi odgovornost ne zato što vi ne želite da snosite odgovornost, nego vam građani Srbije nisu dali pravo da snosite odgovornost za sudbinu države Srbije.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Razumem da je gospodin, Boško Obradović, opsednut sa ličnošću Aleksandra Vučića i sa članovima njegove porodice. Mi smo hiljadu puta već rekli, nije uopšte nikakva tajna gde radi brat Aleksandra Vučića, ali zašto se onda Boško Obradović ljuti kada mu neko od narodnih poslanika kaže da cela njegova porodica radi u javnom sektoru, ali baš svi do jednog rade u javnom sektoru i sve do jednog je u javni sektor zaposlio, navodno njegov najveći politički neprijatelj, odnosno jedan od najvećih političkih neprijatelja Velimir Ilić, u vreme kada je bio gradonačelnik Čačka.

Nemam ništa protiv toga. Oni govore zajedno sa ovim svojim koalicionim partnerom Sašom Radulovićem, o nekakvoj partokratiji, političkim parazitima, koji parazitiraju na grbači naroda, a oni svi do jednog rade u javnom sektoru. Da li u biblioteci, da li u gradu Čačku, da li u gradskoj upravi, da li u javnom preduzeću, u javnim ustanovama. Boško Obradović prima platu u Narodnoj skupštini, svi su na državnim jaslama. Nemam ja ništa protiv toga. To je legalno. To je legitimno, ali onda nemojte da nam držite predavanja o tome kako u Srbiji vlada partokratija i kako se po nekim kumovskim i parazitskim linijama ljudi zapošljavaju u javnom sektoru. Vi to najbolje znate. Vas i članove vaše porodice manje-više, sve je zbrinuo Velimir Ilić i Nova Srbija.

Što se tiče koalicije koju ste nudili SNS, niste vi to nudili samo 2014. godine, evo izjava vaša od 27. aprila 2016. godine - spremni smo za saradnju sa SNS u Čačku. Pokret Dveri koji je osvojio drugo mesto na lokalnim izborima u Čačku sa 24% osvojenih glasova, spreman je da učestvuje u vlasti u tom gradu, ali je, kaže Boško Obradović, na potezu SNS prvoplasirana na izborima. Od SNS zavisi da li će Novu Srbiju i SPS, koji su poraženi na izborima, vratiti u vlast, jer će to neko iz Beograda narediti kandidatu naprednjaka za gradonačelnika Milunu Todoroviću ili će otvoriti prostor za pravljenje nove vladajuće većine SNS i srpskog pokreta Dveri. To je izjavio Boško Obradović 27. aprila 2016. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Ćirić je u svojoj diskusiji apsolutno sve izmešao.

Pre svega, 1986. godine, kada je osnovan aerodrom Niš, nije postojala državna svojina, a pogotovo nije postojala svojina lokalnih samouprava i to je bila SFRJ po ustavu i po zakonima SFRJ postojao je samo jedan oblik svojine, a to je društvena svojina.

I 1986. godine, aerodrom u Nišu je formiran kao društveno preduzeće i to društveno preduzeće na republičkom nivou, ne na nivou grada Niša, nego na nivou tadašnje SFRJ. To je prva stvar koju ste pogrešili.

Druga stvar koju ste pogrešili, Zakon o sredstvima o svojini Republike Srbije nije donet 1997. godine nego je donet 1995. Godine. Dakle, to je bilo pre nego što je vaša tzv. Koalicija Zajedno, osvojila, između ostalog i vlast u Nišu i kada je gradonačelnik Niša postao legendarni Zoran Živković.

Ono što je mnogo važnije, to je da DS od pitanja aerodroma Niš pokušava da napravi novu aferu Savamalu, odnosno da napravi problem tamo gde ga nema, pošto oni nikakvu drugu politiku nemaju, pošto ne mogu ništa da predlože, što se tiče ekonomskog razvoja Republike Srbije, pošto nemaju nijedan odgovor, ni politički ni ekonomski na pitanja sa kojima se danas susreću građani Srbije, onda su se uhvatili aerodroma Niš i sada su oni postali navodno branioci aerodroma Niš od neke zle i pokvarene Vlada Republike Srbije koja hoće da građanima Niša oduzme taj aerodrom.

To nije tačno.

Ono što DS neće da kaže, a ja ću to sada da pročitam, to je da je problem nastao 2010. godine kada je potpisan taj famozni ugovor između grada Niša koga je predstavljao gospodin Simonović iz DS-a, a ne znam gde ste vi tada bili gospodine Ćiriću i Vlade Republike Srbije.

U članu 4. tog ugovora stoji – ukoliko grad Niš ne okonča postupak izgradnje stanova iz stava 1. člana 3. ovog ugovora, u roku predviđenom stavovima 5. i 6. istog člana i do isteka tog roka ne preda Republici Srbiji, Ministarstvu odbrane, 21% bruto građevinske površine novoizgrađenog stambenog prostora, dužan je da Republici Srbiji, Ministarstvu odbrane na ime naknade štete plati iznos koji predstavlja tržišnu vrednost vojnog kompleksa kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu, utvrđen aktom Ministarstva finansija, Poreske uprave na dan nastanka štete, a preračunato u evre prema zvaničnom srednjem kursu NBS na dan procene.

Gospodine Ćiriću, na današnji dan to iznosi 64,2 miliona evra. Tolika je šteta koju je DS napravila gradu Nišu. Sada se postavlja sledeće pitanje – šta bi bilo da Vlada Srbije poštujući odredbe ugovora koji ste vi potpisali 2010. godine, presavije tabak i tuži grad Niš za 64,2 miliona evra?

Grad Niš bi bio blokiran, grad Niš bi bankrotirao, kao što bi i Srbija bankrotirala 2012, odnosno 2013. godine da ste vi nekim slučajem ostali na vlasti. Prema tome, prestanite da obmanjujete građane Niša kako ste vi veliki branilac aerodroma od Vlade Srbije. Ne, Vlada Srbije pomaže gradu Nišu tako što mu skida sa leđa jedan veliki teret.

Aerodrom „Konstantin Veliki“ ostaje i dalje u Nišu. I dalje će ga koristiti građani Niša i građani cele Srbije, samo više grad Niš neće imati tu obavezu u iznosu od 64 miliona evra prema Vladi Srbije koju danas ima. To je ono što vi nećete da kažete građanima Niša i vi koristite svaku moguću priliku gde se građani okupe, njih 100-200, da kažete – mi sada to podržavamo, mi smo predvodnici tih protesta zato što Aleksandar Vučić i Vlada Srbije hoće da nam otmu grad Niš, odnosno Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu. Pa gde da ga odnesemo? U Bugarsku? U Mađarsku? U Hrvatsku? On će ostati u Nišu samo što će biti mnogo razvijeniji aerodrom. Država će investirati u svoj aerodrom i nećemo više morati da plaćamo „Montenegro erlajnsu“, „Vind džetu“ i kome sve nismo plaćali da sleće na niški aerodrom.

U vaše vreme vi ste morali iz budžeta grada Niša i iz budžeta države Srbije da dajete subvencije stranim aviokompanijama da bi uopšte sletale na aerodrom u Nišu. Nemojte da zaboravite da u blizini aerodroma u Nišu imate aerodrom u Prištini „Adem Jašari“, imate aerodrom u Skoplju i imate aerodrom u Sofiji. Da bi privukli strane kompanije da sleću u Niš mi smo morali da dajemo gotov novac. Mi smo morali da dajemo subvencije stranim kompanijama da ne bi sletali u Skoplje, u Prištinu, u Sofiju nego da bi sletali u Niš. To je ta vaša uspešna ekonomska politika.

Vi ste upropastili Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu odnosno on bi bio upropašćen da Vlada Srbije od 2014. godine nije dala ogromna sredstva da taj aerodrom ostane. To što je taj aerodrom trenutno u plusu, ako izuzmemo ovu obavezu od 64 miliona evra, to nije zahvaljujući činjenici da Aerodrom „Konstantin Veliki“ sam po sebi dobro posluje nego zahvaljujući činjenici da Vlada Srbije svake godine već pune četiri godine izdvaja značajna finansijska sredstva za taj aerodrom i pošteno je ako država finansira funkcionisanje tog aerodroma da to i pripadne državi Srbiji, a država Srbija je i država Nišlija i država Beograđana i država Subotičana i Valjevaca i Kragujevčana i svih ostalih građana koji u ovoj državi žive.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim gospodinu Ćiriću ako je zaista učestvovao u deminiranju Aerodroma Niš, posle NATO bombardovanja 1999. godine. Neke njegove stranačke kolege su umesto toga postavljale lokatore, on nadam se u tome nije učestvovao i na tome mu čestitam.

Što se tiče Sporazuma o slobodnom nebu, gospodine Ćiriću, u vaše vreme vi ste iz Niša nebo nad kopnenom zonom bezbednosti mogli da gledate samo na televiziji, a Vlada Srbije koju je predvodio Aleksandar Vučić je povratila potpunu kontrolu nad vazdušnim prostorom iznad kopnene zone bezbednosti.

Ja uopšte ne razumem to vaše hvaljenje sa Sporazumom o slobodnom nebu. Nebo je postalo slobodno otkako je SNS došla na vlast i otkako je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade, a nebo je bilo zatvoreno kad ste vi bili na vlasti. I zato danas, avioni Srbije, Vojske Srbije, a vidim da vam i to smeta, nekima od vas, mogu slobodno da lete iznad Preševa, iznad Bujanovca, iznad Medveđe i da štite bezbednost građana koji žive na tom prostoru. U vaše vreme to nismo mogli da vidimo.

Ono što niste uspeli da odgovorite, gospodine Ćiriću, to je šta bi bilo da Vlada Srbije tuži grad Niš zbog neispunjenih obaveza po ugovoru koji je zaključen u vreme vape vlasti 2010. godine, a dug, ponavljam, nije uopšte mali, iznosi preko 64 miliona evra.

Umesto da tužimo grad Niš, mi u grad Niš ulažemo. I grad Niš, kao što je rekao i Aleksandar Vučić, će postati regionalni centar, ne na nivou Srbije, ne na nivou četiri južna okruga u Republici Srbiji, nego regionalni centar u smislu centra Srbije, Makedonije, Bugarske, to je politika Vlade Srbije.

Vi ste gospodine Ćiriću stariji od mene, imate viši čin. Vi ste rezervni kapetan, ja sam rezervni potporučnik.

Godine 1999. nisam nažalost mogao da sa puškom u ruci branim Srbiju, bio sam student, završavao sam Pravni fakultet, ali ono što želim da kažem, to je da sam i te 1999. godine podržavao Vladu koja je branila Srbiju od NATO agresije, za razliku od mnogih od vas koji su pozivali da se NATO udari na Srbiju intenziviraju, ne bili se ta Vlada što pre srušila i to je bila zvanična politika DS te 1999. godine.

Nisam rekao da ste vi lično postavljali lokatore, ali da neki vaši članovi stranke jesu, na kraju krajeva to su u samoj Narodnoj skupštini i priznali. Kažu – Bila mi je čast da postavljam lokatore zato što sam znao što NATO bude više udarao, pre će pasti režim Slobodana Miloševića, odnosno pre ćemo mi doći na vlast i došli ste na vlast.

Kada ste došli na vlast, šta ste uradili za 12 godina vaše vladavine? Upropastili ste sve živo po Srbiji. Između ostalog, zaključili ste i ovaj štetan ugovor.

Kažete, protesti u Nišu nemaju politički karakter. Čitava bolumenta ovih opozicionih lidera iz kruga dvoje premestila se u Niš. Eno, svaki dan Šetaju po Nišu. Svaki dan šetaju po Nišu i Saša Janković i Borko Stefanović i ne znam više kako se sve ne zovu ovi vaši lideri. Čekamo sada da se vrati Vuk Jeremić iz Amerike. Eno objavljuje na Tviteru kako je lep trešnjin cvet u NJujorku. Bio je neki dan u Arizoni, sada je malo u NJujorku, čekamo da se vrati u Srbiju, sad će i on u Niš da podrži i on građane Niša u borbi protiv zle i pokvarene Vlade Srbije, koja hoće da oduzme grad Niš i da ga odnese u Arizonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se odgovornosti predstavnika bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića za stanje na Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i za ekonomsko devastiranje grada Niša.

Naime, da bih podsetio građane Srbije, aerodrom Niš otvoren je 1986. godine, kada je osnovan kao društveno preduzeće na republičkom nivou. Godine 1999. aerodrom u Nišu je bombardovan, nakon čega je obnovljen sredstvima donacije norveške vlade, 2002. godine postaje javno preduzeće, a 2003. godine obnovljen je saobraćaj na ovom aerodromu. Od oktobra 2003. godine do 2010. godine praktično je samo JAT leteo i ovaj aerodrom je služio kao alternativni aerodrom za Aerodrom „Nikola Tesla“ i ostale aerodrome u regionu.

Vlada Srbije, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, 2010. godine stavlja grad Niš u dužničko ropstvo, prenoseći vlasništvo nad aerodromom na grad Niš, uz obaveze koje se mere milijardama dinara. Zoran Živković, koji ovih dana najviše ustaje protiv odluke grada Niša, bio je gradonačelnik Niša, a posle i premijer i nikad nije pokrenuo inicijativu da vlasništvo nad aerodromom Niš bude preneto sa nivoa Republike na grad Niš.

Grad Niš ni danas nije u stanju, a posebno nije bilo u stanju 2010. godine da izdvaja sredstva za normalno funkcionisanje ovog aerodroma. Ukupne obaveze koje je grad Niš 2010. godine preuzeo po osnovu ugovora koji je zaključen između Ministarstva odbrane i grada Niša iznose ukupno: prenos 158 hektara zemljišta Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, 32 stana za pripadnike Vojske, 21% od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ oko 20,8 miliona evra i u periodu od 2010. godine do danas u Vojsci Srbije je predato 32 stana ukupne vrednosti dva miliona evra i svega nepunih šest hektara zemlje vrednosti od 55 hiljada evra.

Posebno želim da istaknem da je u godinama 2010, 2011, 2012. i 2013. godine, dakle, za četiri godine, izdvojeno 3,6 miliona evra direktnih subvencija iz sredstava grada Niša, i to „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, a sve da bi aerodrom Niš uopšte mogao da funkcioniše. Osim toga, direktne subvencije iz sredstava grada Niša i Aerodroma „Nikola Tesla“ u istom periodu su data u iznosu od oko četiri miliona evra.

Sve prethodno navedeno je odraz neodgovorne politike rukovodstva grada Niša do 2012. godine i neodgovornog davanja sredstava, što je jedan od uzroka koji su doveli grad Niš u ogroman budžetski deficit.

Od 2014. godine do danas broj putnika zahvaljujući subvencijama i pomoći Vlade Republike Srbije porastao je od 1335, koliko je iznosio, do današnjih 331.582 putnika. U istom periodu, ukupna pomoć grada Niša za aerodrom Niš iznosi 2,2 miliona evra kroz investicije, kroz program pomoći i pomoć finanisijskoj likvidnosti. U istom periodu, investicije Republike Srbije u aerodrom Niš iznose 3,6 miliona evra, i to u zemaljsku radio-navigacionu opremu, obezbeđivanje rentgena za kontrolu putnika, prtljaga i predimenzionisanih paketa i pratećih vozila koji služe za aerodromske svrhe.

Potreba za novim investicijama iskazana od strane samog aerodroma Niš i Razvojne agencije JUB iznosi punih 20 miliona evra do 2021. godine i svima je jasno da grad Niš te investicije ne može da obezbedi. U pitanju su sledeće investicije: toranj kontrole leta - 10 miliona evra, oprema za sletanje u uslovima magle i ograničene vidljivosti - dva miliona evra, proširenje terminalne zgrade – 3,5 miliona evra, nova oprema – tri miliona evra, i prilazna svetla za kategoriju – jedan, jedan i po milion evra.

Prema dugoročnom planu poslovne strategije i razvoja JP aerodrom Niš za period od 2021. godine do 2026. godine neophodne su značajne kapitalne investicije za rehabilitaciju poletno sletne staze, proširenje platforme za koje planiraju da apliciraju za bespovratna sredstva iz međunarodnih i nacionalnih fondova u iznosu od oko 7,25 miliona evra.

(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju.)

Evo, završavam.

U ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će takva vrsta sredstava biti dostupna, što znači da Republika Srbija mora da pripremi sredstva u budžetu i za ovu investiciju kako bi se ostvario prognozirani saobraćaj od 774 hiljade putnika do 2027. godine.

Dakle, ponavljam, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o tome koja je odgovornost bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića zbog ogromne štete koju su naneli Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i samom gradu Nišu?

Dame i gospodo narodni poslanici, intencija mog amandmana ide u pravcu da se poveže afirmacija stečenih kvalifikacija sa jačanjem bezbednosnih struktura i bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije.

S tim u vezi, želim da naglasim, budući da je to aktuelna tema ovih dana i to tema koju potenciraju predstavnici bivšeg režima, odnosno vlasti koja je postojala u Srbiji do 2012. godine, a tiče se štetnog ugovora koji je zaključen 2010. godine između Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva odbrane i Grada Niša koga je te 2010. godine predstavljao Miloš Simonović, ako se ne varam iz DS-a.

Ugovor je bio štetan kako po Ministarstvo odbrane, odnosno po Vojsku Srbije, tako je bio štetan i po sam grad Niš i naravno bio je štetan kada je u pitanju Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu.

Naime, svoju ugovornu obavezu po tom ugovoru iz 2010. godine prema Ministarstvu odbrane, kao nadoknadu za prenos nepokretnosti sa Vojnog aerodroma Niš na grad Niš, grad Niš nije izvršio. To je ono što Zoran Živković i predstavnici bivšeg režima ne žele da kažu. Dakle, grad Niš tu svoju obavezu prema Ministarstvu odbrane nije izvršio, iako je ugovorom između Republike Srbije i grada Niša utvrđen rok za izvršenje te obaveze. Inače, ugovor je potpisan 22. oktobra 2010. godine.

Rokovi, gospodine ministre, za izvršavanje većeg dela obaveza grada prema Republici Srbiji, utvrđeni ugovorom iz 2010. godine su davno istekli. Republika Srbija je svoje obaveze, u smislu prenosa nepokretnosti, a to znači Aerodrom Niš i kasarna „Bubanjski heroji“ u potpunosti ispunila, što je konstatovano zapisnikom o primopredaji nepokretnosti iz 2011. godine.

Istim ugovorom predviđena je i finansijska obaveza grada Niša prema Republici Srbiji u slučaju da grad ne ispuni svoje obaveze prema Republici Srbiji i ne preda ugovorene nepokretnosti.

Ono što se postavlja kao pitanje, a to je pitanje za sve one koji su vladali Srbijom od početka 2000. do 2012. godine, za sve one koji ovih dana vode kampanju protiv Aleksandra Vučića i protiv Vlade Republike Srbije i naravno protiv rukovodstva grada Niša, a pitanje je i za Zorana Živkovića i za Borisa Tadića i za Mirka Cvetkovića i za sve ostale, šta bi bilo kada bi Republika Srbija u ovom trenutku pokrenula sudski spor zbog toga što grad Niš nije ispunio svoje obaveze prema Republici Srbiji, a koje se tiču Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu?

Samo želim da vas podsetim kolika je šteta naneta Ministarstvu odbrane do sada. Dakle, od 2010. godine pa do sada, Republika Srbija je prenela pravo korišćenja na Aerodromu „Konstantin Veliki“ na grad Niš i prenela je pravo korišćenja na kasarni „Bubanjski heroji“ u Nišu.

Sam aerodrom je 2010. godine procenjen na 55 miliona evra, a kasarna „Bubanjski heroji“ na nešto više od 11 miliona evra. Dakle, govorim o vrlo velikim brojevima koji vam govore o razmeri štete koju su predstavnici bivšeg režima naneli Republici Srbiji.

Jedina praktično ugovorna obaveza koju je grad Niš pod rukovodstvom DS realizovao prema Ministarstvu odbrane to je dodela 32 stana ukupne površine od 2.380 kvadrata i ukupne vrednosti od nešto manje od 2 miliona evra.

Međutim, ono što nije izvršeno kao obaveza grada Niša, od 2010. godine, prema Ministarstvu odbrane jeste obaveza iz ugovora, a to je da se za kasarnu „Bubanjski heroji“ koju je Republika Srbija ustupila na korišćenje gradu Nišu, grad Niš se obavezao da 21% predviđene stambene izgradnje na lokaciji „Bubanjskih heroja“ bude u funkciji izgradnje stanova za potrebe Ministarstva odbrane i to tako da pet godina, u periodu od pet godina, prve godine plan je da se uradi tehnička dokumentacija, a da se svake naredne godine izgradi 25% objekata.

Ja sada imam ovde ispred sebe tabelu koja govori o tome da je ova obaveza grada Niša, dakle da izgradi stanove za potrebe pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u gradu Nišu izvršena sa 0%. To su oni koji nam danas drže predavanje o tome kako je današnje rukovodstvo grada Niša donelo katastrofalnu odluku zbog toga što je odlučilo da Aerodrom Niš ustupi državi Srbiji, a pri tome rukovodstvo grada Niša pod vođstvom DS, je svoju obavezu prema Ministarstvu odbrane, izvršilo sa 0% i naravno time je naneta ogromna šteta Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Za razliku od DS i svih ostalih stranaka koje su vodile Srbiju do 2012. godine, za razliku od Zorana Živkovića, za razliku od Borisa Tadića, za razliku od Dragana Šutanovca, koji su sistematski upropaštavali sve resurse Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, Ministarstvo odbrane Republike Srbije je samo u prošloj godini pokrenulo jedan značajan projekat izgradnje stanova za potrebe pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i u 2017. godini, nastavila se politika jačanja operativnih sposobnosti Vojske Srbije.

Zbog nedostatka vremena, ja ću samo reći da su u 2017. godini realizovane sledeće aktivnosti, 48 vežbi komandi i jedinica i 15 logoravanja jedinica Vojske Srbije. Osnovnu obuku je prošlo 497 vojnika Vojske Srbije, a specijalističku obuku 538 vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka.

Realizovan je kurs višednevna i jednodnevna obuka sa 2.067 lica iz rezervnog sastava u komandama i jedinicama Vojske Srbije i od prošle godine, praktično stalno otvoren javni konkurs za prijem profesionalnih vojnika u Vojsku Srbije. Samo u 2017. godini primljeno je 1.114 profesionalnih vojnika u Vojsku Srbije.

Ovaj amandman sam podneo u želji da podržim ove napore države Srbije, Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane i u nastavku obrazlaganja amandmana, pokušaću da ubedim gospodina ministra da sa ovakvom politikom jačanja operativnih sposobnosti Vojske Srbije i svih drugih njenih kapaciteta treba nastaviti dalje.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ja priznajem da sam i švercovao bunde i da sam ružan i da sam glup i da sam ovca. Priznajem i da sam se preselio iz Niša u Beograd u stan od 200 kvadrata, sve priznajem, ali hoću da pitam gospodina Živkovića, kada toliko brine o interesima građana Niša, vezano za Aerodrom „Konstantin Veliki“, zašto kada je bio premijer, kada je bio predsednik Vlade Republike Srbije nije preneo vlasništvo ili korisništvo sa Republike Srbije na Grad Niš? Dakle, mogao je to da učini 2003. godine, ali on to nije učinio.

Ono što ja želim da kažem, što gospodin Živković očigledno ne razume, to je da su dugovi grada Niša prema Republici Srbiji, pre svega prema Ministarstvu odbrane, u ovom trenutku 64 miliona evra. Grad Niš taj novac nema.

Dug je nastao zbog štetnog ugovora koji je potpisan između Ministarstva odbrane, odnosno Vlade Republike Srbije i grada Niša, kome je u to vreme gradonačelnik bio gospodin Miloš Simonović iz DS.

Dakle, nije učinjeno skoro ništa da se ispune obaveze grada Niša prema Ministarstvu odbrane i time je naneta velika šteta državi Srbiji, a posebno je naneta velika šteta Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Da vas podsetim, obaveze grada Niša, to je ono što predstavnici bivšeg režima neće da kažu građanima Niša i građanima Srbije, a važno je da se kaže da bi se shvatila koliko je njihova štetočinska politika razarala srpsko društvo i srpsku ekonomiju. Dakle, obaveze grada Niša prema Republici Srbiji po ugovoru iz 2010. godine su: prenos skoro 158 hektara Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, nije ispunjeno skoro ništa. Trideset dva stana za pripadnike Vojske, to je učinjeno odmah. Dvadeset jedan posto od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ u vrednosti od skoro 21 milion evra, nije urađeno apsolutno ništa. Procenat ispunjenosti te obaveze grada Niša prema Republici Srbiji je nula procenata.

U periodu od 2010. godine do danas Vojsci Srbije, kao što sam već rekao, predato je samo 32 stana ukupne vrednosti od dva miliona evra i od onih 158 hektara zemljišta, predato je nešto manje od šest hektara zemljišta u vrednosti od 55 hiljada evra.

Nadam se da je gospodinu Živkoviću sada jasno da grad Niš sa svojim ekonomskim kapacitetima ne može da ispuni ugovornu obavezu prema Republici Srbiji koja je nastala 2010. godine kada je njegova bivša stranka upravljala državom Srbijom i kada je upravljala gradom Nišom.

To što se on povukao iz politike ne znači da se povukao iz javnog života. On je nastavio da pustoši Republiku Srbiju ekonomski, jer je 2007. godine potpuno protivzakonito uzeo subvencije za vinograd, koje je navodno zasadio u novembru, odnosno subvencije je dobio u aprilu, a vinograd je sadio u novembru 2007. godine, o čemu je moj kolega Rističević više puta u ovoj Skupštini govorio.

Ono što, takođe, želim da kažem, to je da je aerodrom Niš kao javno preduzeće uspešan, ali samo zahvaljujući bezrezervnoj finansijskoj podršci Vlade Republike Srbije. To je ono što predstavnici bivše vlasti, štetočinske vlasti, vlasti koja je nanela ogromnu štetu, koja je devastirala grad Niš, a mi sada iz SNS pokušavamo da grad Niš ponovo učinimo ekonomskim gigantom na jugu Srbije. Dakle, zbog te štetočinske vlasti Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu ne bi mogao redovno da funkcioniše.

Zahvaljujući podršci Vlade Republike Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture iz godine u godinu imamo povećanje broja aviona i broja putnika na niškom aerodromu i podaci o tome govore. Samo u 2009. godini bilo je 349 aviona, odnosno poletanja i sletanja na niški aerodrom, da bi u 2017. godini bilo 1.477 poletanja i sletanja na niški aerodrom.

Što se tiče robe u tonama, o tome tek ne treba posebno govoriti. Godine 2009. bilo je 390 tona robe transportovano sa Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu, a 2017. godine 2.542 tone.

Ja mislim da iz ovih podataka jasno proizlazi da bez podrške, finansijske, pre svega, podrške, materijalne, logističke, tehničke podrške Vlade Republike Srbije Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu jednostavno ne bi mogao da funkcioniše, ne bi mogao da funkcioniše čak ni na način da isplaćuje samo plate zaposlenima na aerodromu. To građani Niša i to građani Srbije moraju da znaju.

Neće niko iz Vlade Srbije, ni predsednica Vlade, ni ministarka saobraćaja, neće ni predsednik Republike Aleksandar Vučić Aerodrom „Konstantin Veliki“ da stavi u svoj džep i neće to postati ničija privatna svojina. To će i dalje ostati u Nišu, na raspolaganju građanima Niša, samo što će sada to postati jedno preduzeće koje će moći da funkcioniše tako da grad Niš bude oslobođen obaveza koje objektivno ne može da ispuni prema Republici Srbiji i što će ova kompanija postati još efikasnija nego što je bila do sada. A, kao što vidite, od 2014. do 2017. godine JP Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu je uspešno preduzeće, ali zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Republike Srbije.

Ono što kao pravnik moram da naglasim, što gospodin Živković neće da kaže, i zbog toga što je Vlada Republike Srbije imala razumevanja za tešku finansijsku situaciju u gradu Nišu i nije tražila sudskim putem izvršenje svojih ugovornih prava po ugovoru iz 2010. godine koje je imala prema gradu Nišu i prema Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu.

Nisam rekao da je preseljenje iz Niša u Beograd opasno, nego da je skupo, jer mi nije jasno kako neko može kao predsednik Vlade da kupi stan od preko 200 kvadrata, a imao je platu od 100.000 dinara. Ta stvar mi nije jasna, ali da se više ne vraćam na to.

Gospodin Živković kaže – ako postoji taj neki famozni ugovor vezan za aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, ja ću ga sada pokazati da ga građani Srbije vide i da ga vidite vi, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, dakle, ugovor je zaključen između Republike Srbije koju zastupa direktor Republičke direkcije za imovinu, Bratislav Pejković, i grada Niša koga zastupa gradonačelnik grada Niša Miloš Simonović. Ugovor je zaveden u Gradskoj upravi grada Niša pod brojem 2887/2010. Inače je potpisan 22. oktobra 2010. godine.

Gospodin Zoran Živković, po svom dobrom starom običaju, ne zna šta priča. Dakle, nije se radilo o 300 stanova, nego o 32 stana koje je grad Niš odmah ustupio Vojsci Srbije, ali gde je nastao problem? Nastao je problem u ispunjenju ugovorne obaveze koju grad Niš ni 2010, ni 2018. godine objektivno ne može da ispuni, a to je da izgradi stanove za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu. Znalo se i 2010. godine da grad Niš nema te finansijske kapacitete, kao što se zna i danas, ali je neko u želju da obmane građane grada Niša rekao da je to moguće i po tom osnovu je nastao dug grada Niša prema Republici Srbiji od 64 miliona evra. Dakle, za taj dug odgovoran je Zoran Živković, Simonović, Boris Tadić, DS i svi oni koji su vodili Srbiju do 2012. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, tu američku firmu o kojoj govori Zoran Živkoviće je dovodio, a na insistiranje tadašnjeg američkog ambasadora, tadašnji gradonačelnik Niša Miloš Simonović. Aleksandar Vučić nikada nije polagao bilo kakve kamene temeljce za izgradnju stanova na lokaciji bivše kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu. To je još jedna laž i još jedna neistina, ali ne zbog Zorana Živkovića. To je čovek kome ne vredi objašnjavati bilo šta. To je čovek koji je i te kako uspeo u životu. Od nekoga ko je bio švercer bundi, postao je predsednik Vlade, kao onaj prvi jevrejski car Saul koji je u travi našao carsku krunu, a tražio je izgubljene magarce. To se desilo Zoranu Živkoviću i ja mu na tome čestitam.

Zbog građana Srbije želim da kažem nešto što je jako bitno. Godine 2010, kada je potpisan ugovor između grada Niša i države Srbije, se znalo da grad Niš nema finansijske i ekonomske kapacitete da ispuni svoje obaveze prema državi Srbiji. Problem je nastao 2010. godine. Mi danas u 2018. godini, kada kažem mi mislim i na rukovodstvo grada Niša i na Vladu Republike Srbije koju mi u Skupštini podržavamo bezrezervno i apsolutno, pokušavamo da taj problem rešimo, da Niš bude ekonomski gigant na jugu Srbije, da u Niš dovodimo investitore, da zapošljavamo ljude i da grad Niš oslobodimo jedne obaveze koju on ne može da ispuni.

Nije mogao da je ispuni ni 2010. godine, niti može da je ispuni 2018. godine. Ali, odgovornost za to snose oni koji su potpisali štetan ugovor po grad Niš, 2010. godine i napravili obaveze, to je ono što građani Niša treba da znaju, grada Niša prema državi Srbiji od 64 miliona evra.