Ono što mislim da ni jedna stranka, koja želi da bude ozbiljna, nema pravo da radi jeste da obmanjuje sopstvene građane. Neko je valjda glasao i za DS, doduše mali broj 5,86% u Vojvodini 2014. godine, ali ja poštujem i te ljude koji su glasali za DS. Nemojte da ih obmanjujete da u zakonu piše nešto što ne piše.
Dakle, u zakonu lepo piše da stranci neće moći da kupuju poljoprivredno zemljište. Cela vaša kampanja protiv ovog zakona svodi se na to da Vučić hoće da proda vojvođansku zemlju strancima, a mi je ne damo. Vi ste je prodali ili dali ili je prodali po ko zna kojim cenama koje su dogovorene u ko zna kojoj kafani. Vi pričate o nekoj transparentnosti, o nekim tenderima koji su zakoniti. Gde ste vi zaključivali vaše tendere? Gde ste vi potpisivali uslove za vaše tendere? Po „Maderi“, po „Mažestiku“, po „Moskvi“, po novosadskim kafanama…

Neću više da se vraćam na to.
Zakon je vrlo jasan. Zakon je u interesu poljoprivrednika i onih u Vojvodini i onih u ostalim delovima Srbije. Ono što je važno da se naglasi, u diskusijama DS i nekih drugih poslaničkih grupa ponovo provejava jedna vrlo opasna ideja da se Srbija podeli po ovom pitanju. Ispada da će ovaj zakon separatno da važi samo na teritoriji Vojvodine, a on će da važi na celoj teritoriji Republike Srbije. Isti pravni režim će biti i za zemlju u Sremu, Banatu, Bačkoj, Mačvi, Pomoravlju, Ponišavlju, itd.
Nije tačno da je ovaj zakon zakon koji se odnosi isključivo na jedan deo naše teritorije, na Vojvodinu. Odnosi se na celu Republiku Srbiju. Svi će pod istim uslovima moći da zakupljuju poljoprivredno zemljište. Nikome zemlja neće biti prodata, pogotovo ne strancima. Usvojen je, to je bitno da se kaže, amandman Odbora za poljoprivredu da će ljudi koji imaju 30 hektara zemlje, već sada, moći da kupe još 20 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta na period od 10 godina.
To je izuzetno važan benefit za naša poljoprivredne proizvođače. Mi ćemo time omogućiti i da se ukrupne posedi i da mladi ljudi ostanu da žive na selima i da na selima stvaraju svoju egzistenciju. Dakle, zakon je dobar i SNS će ga podržati, jer je u interesu srpskog poljoprivrednika i onog u Subotici, i onog u Mitrovici, i onog u Šapcu, i onog u Lapovu i u celoj Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ko o čemu Zoran Živković o poštenju u poljoprivredi. U akciji „Rezač“ priveden je Dobrivoje Sudžum, tadašnji pomoćnik ministra poljoprivredne koji se tereti da je zloupotrebio službeni položaj u periodu od 7. avgusta 2007. godine do 8. februara 2008. godine. Između ostalog, Vinariji „Živković“ omogućio nezakonito sticanje…

Dakle, omogućio je da Vinarija „Živković“ protivzakonito dobije 41 milion dinara, a vinarija izvesnog gospodina Đorđevića više od 77 miliona dinara. Sve ono što je pričao moj uvaženi kolega Marijan Rističević o kriminalu u režiji Zorana Živkovića ispostavilo se da je tačno.
Naime, na osnovu odredbi Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje interne revizije u javnom sektoru i godišnjeg plana rada grupe za internu reviziju od 9. februara 2015. godine izvršena je revizija u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Predmet interne revizije bio je postupak izdavanja rešenja broj 320-05-4572/2007-06 od 15. novembra 2007. godine o dodeli podsticajnih sredstava po osnovu Uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada sa naslonom vinove loze i hmelja za 2007. godinu, „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 64/2007 i 97/2007 u daljem tekstu uredba.
Sada da ne pitam sve, pošto ima dosta, između ostalog se kaže, - na osnovu uvida u Registar poljoprivrednih gazdinstava utvrđeno je da je registracija poljoprivrednog gazdinstva broj 801747002642, Vinarija „Živković“ d.o.o. izvršena tek u julu 2007. godine. Prema gore navedenom proizilazi da ovo gazdinstvo nije imalo osnov za sticanje prava na podsticajna sredstva u 2007. godini, tj. da nije ispunjavalo osnovni uslov za podnošenje zahteva. Obzirom na to da se zahtev odnosi na površinu zemlje koja u trenutku podnošenja zahteva nije u posedu ovog pravnog lica, a unos ovog zemljišta u Registar poljoprivrednih gazdinstava je morao biti izvršen u periodu od januara do marta tekuće godine, odnosno 2007. godine. U skladu sa gore pomenutim članom 13. stav 1. tačka 1) Uredbe o registru poljoprivrednih gazdinstava iz navedenog je takav zahtev morao biti odbijen kao neosnovan.
Dakle, gospodin Živković je protivpravno prisvojio više od 41 miliona dinara i sad nam drži lekcije o tome kako bi trebalo da se uredi poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji.
Ministarka ga je pitala zašto on nije promenio Zakon o poljoprivrednom zemljištu? Pa, zato što se on i nije bavio poštovanjem zakona i primenom zakona, nego kršenjem zakona i sticanjem protivpravne imovinske koristi na način koji je suprotan svim važećim propisima u Republici Srbiji.
Ono što gospodin Živković ne razume ili neće da razume, to je da se ovim zakonom pokušava podići nivo poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji na način da prestanemo da budemo izvoznici puke sirovine.
Dakle, da prestanemo da budemo izvoznici pšenice i kukuruza u Sloveniji, pa onda od njih uvozimo proizvode upakovane koji se prodaju u našim prodavnicama, našim supermarketima, našim dućanima. Zato se u zakonu pominju investicije, biznis planovi. Zato se formira neka komisija.
Ja razumem predstavnike bivšeg režima. Oni se plaše svih tih postupaka gde se nešto odlučuje po nekom postupku gde se podnose neki biznis planovi gde neko gleda vaše papire itd. Najbolje je ispod žita.
Najbolje je tajno, da niko ne zna, dogovoriš se tamo sa nekim pomoćnikom ministra, trebao si da registruješ do marta 2007. godine ti si registrovao u novembru, nema veze, ne isplate ti se podsticajna sredstva od 41 miliona dinara i onda se pitamo zašto je situacija u poljoprivredi takva kakva jeste, a zato što je naša poljoprivreda sistematski opljačkana. Zato što su je pljačkali ljudi iz bivšeg režima, zato što ju je pre svega pljačkala DS.
Ja sam o tome govorio i načelnoj raspravi. Ljudi iz DS u svim svojim agregatnim stanjima sadašnje demokrate, bivše demokrate, Nova stranka, Socijaldemokratska stranka, pitaj Boga kako se sve zovu.
Dakle, od 2002.-2008. godine Vlada Republike Srbije…

Privodim, privodim kraju. Dakle, Vlada Republike Srbije, a gospodin Živković je u jednom periodu bio, na žalost ove zemlje, predsednik Vlade.
Dakle, Vlada Republike Srbije je, preko Agencije za privatizaciju u periodu od 2002-2008. godine konsultatskim kućama za usluge privatizacionih savetnika isplatila skoro četiri milijarde dinara. I onda su imali, da kažem, ekskluzivne privatizacione savetnike, to su bile četiri firme.
Prva, „Sitadel finelšel Edvajzeri“; Duvanska industrija „Niš“, Duvanska industrija „Vranje“, JAT ervajz, to su im bile mušterije.
Kompanija „Zdravlje“, „Polet“, „Cementara“ i „Jelen d.o.o.“, „Mobi 063“, Robne kuće „Beograd“, Vojvođanska banka, Niška banka, Panonska banka, Elektroprivreda Srbije i čuveni „CesMekon“, Mirko Cvetković, „Telekom Srbija“, „Knjaz Miloš“, „Frikom“, „Zmaj“, „Somboled“, Pivara „Čelarevo“, Mlekara „Šabac“ kupio kako se beše zove, gospodine Bečiću, Miroslav Bogićević…

...“Srbijanka“, „Trajal“,PI Pančevo, „Danubius“, pa onda DDO „BC Eksel“, RTB BOR, „Geneks“, „Robne kuće Beograd“, Srpska fabrika stakla „Paraćin“, BIP, „Hisar“ Prokuplje, „Beopetrol“, JU banka a.d….

Evo završavam, DDOR Novi Sad, tri cementare „Kosjerić“, „Novi Popovac“, „Beočin“, Zavod za izgradnju grada Beograda. Pazite i to su hteli da privatizuju. „Radijator“ Zrenjanin, i onda „Rajfajzen investment“, NIS, BPI, Frikom, Polet, „Jelen dol“, Kolubara, „Gas beton“, Veterinarski zavod, Vršački vinogradi, „Mitros Srem“, „Litas“, i kako su završene sve te privatizacije, do 2008. godine, to građani Srbije najbolje znaju, a u džepovima ljudi koji su bili bliski tadašnjim vladama Srbije, koje je sve vodila DS, završilo je više od 4 milijarde dinara građana Srbije.
Kad se podvuče crta, ko je za to odgovoran, isti oni koji danas kritikuju Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji nam sole pamet o tome, kako sve znaju, samo u svoje vreme, ništa od te svoje pameti nisu uspeli da primene, da bi bilo bolje građanima Srbije, nego su sve stavljali u svoj džep.

Zahvaljujem se gospodinu Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo ističem da ovaj amandman ne treba prihvatiti. On apsolutno nema bilo kakvog smisla. Ono što piše u Predlogu zakona je dobro, zato što srpsku poljoprivredu valja unaprediti, u nju treba uneti transparentne postupke i u srpsku poljoprivredu treba uvesti princip tržišne konkurencije. Zato pojmovi kao što su investicije, biznis plan i te kako imaju smisla.
Ovde je bilo reči o tome šta je ko radio 1992, 1993, 1997. godine. Godine 1992. i 1993. sam bio učenik gimnazije. Godine 1997. sam bio na trećoj godini Pravnog fakulteta.
Gospodin Živković je 1992. godine bio, ako se ne varam, postao član DS, 1997. godine je bio gradonačelnik Niša i u buretu palio račune za električnu energiju i time pokazao kako se ponaša u skladu sa evropskim standardima. Godine 2000. se grlio i ljubio sa Legijom, Miletom Lukovićem, onim Đurom mutavim, kako su se već sve zvali, da bi 2003. godine posle ubistva Zorana Đinđića postao veliki protivnik navedene gospode.
Pre toga se slikao sa njima u Kuli, pevao i đuskao na koncertu „Crvenih beretki“ u sedištu jedinice za specijalne operacije. Tako da, ko je gde bio i ko je šta radio tih devedesetih godina i dvehiljaditih godina, ja mislim da je za Zorana Živkovića bolje da se ne spominje.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Ja moram da odgovorim na nekoliko stvari. Prvo, što se tiče tog famoznog protesta, tu se skupilo, gospodo iz bivšeg režima u Srbiji i gospodo iz sadašnjeg režima u Vojvodini, brat bratu jedno sto, sto pedeset ljudi. Poljoprivrednici su preko noći postali Bojan Pajtić, Nenad Čanak, Saša Radulović, pokrajinski poslanici, pokrajinski sekretari itd. Tu ljudi koji se stvarno bave poljoprivredom daj bože da je bilo jedno pedeset, a i oni su tu dovedeni verovatno zato što su bili obmanuti vašim netačnim informacijama kako će neko navodno da im oduzme zemlju.
Ali, to su sve videli građani Srbije. Nema potrebe da se time posebno bavimo. Taj vaš protest koji je Bojan Pajtić najavljivao – dolazi 17 asocijacija poljoprivrednika, traktorima blokiramo Beograd, tražimo od Tomislava Nikolića da ne potpiše zakon, mi ćemo stopirati donošenje zakona itd. Tu se sastala šačica sadašnjih pokrajinskih funkcionera, neki bivši ministri, neki sadašnji narodni poslanici, pokrajinski poslanici i manje-više na tome se taj famozni skup i završio.
Ali, ja bih sada hteo da postavim jedno drugo pitanje. Gospođo ministarka, ako dobro razumem poslanike bivšeg režima i ovog sadašnjeg režima u Vojvodini još koji mesec, oni su sad protiv toga i vode maltene rad protivpravnih lica. Sad su odjedanput pravna lica neprijatelj broj jedan ove države, treba ih ukinuti, ne treba im dati nikakva prava, kada je u pitanju zakup, dakle zakup, ne prodaja, ne otuđivanje, zakup poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji. Ja te iste pitam – kako je onda moguće da na nivou AP Vojvodine, evo, pitam i pokrajinskog sekretara, pravna lica tamo nisu problem, čak pravna lica tamo moraju i jedina su ovlašćena da dobiju sredstva iz pokrajinskih fondova.
Evo, na primer, na osnovu javnog konkursa od 17. marta 2011. godine Pokrajinski skeretarijat za nauku i tehnološki razvoj, tada je pokrajinski sekretar bio onaj bivši kadar Ante Markovića, prof. dr Dragoslav Petrović, je zaključio ugovor sa pravnim licem i to je bio jedan od uslova konkursa, d.o.o. Maranta Sombor, Bukovac 133, PIB taj i taj, matični broj taj i taj, ukupna vrednost investicije je 50 miliona, pazite, 50.530.000 dinara, za sufinansiranje pogona za proizvodnju pogrebne opreme u Somboru, 50 miliona dinara za finansiranje pogona za proizvodnju pogrebne opreme u Somboru. Što niste stavili u javni konkurs da može i fizičko lice da dobije 50 miliona dinara? Kakve se to savremene tehnologije koriste u proizvodnji mrtvačkih sanduka? Dakle, očigledno je da je reč o pranju para. To je 2011. godina. Godine 2012. su trebali izbori, laiku je jasno o čemu se ovde radi, pola pije, pola šarcu daje.
Ovaj čovek, odnosno vlasnik ove firme je verovatno pola para morao da vrati tom istom Dragoslavu Petroviću, odnosno DS, za izbornu kampanju. Ne znam koje se to tehnologije svemirske koriste u proizvodnji mrtvačkih sanduka.
Dalje, kako vam to pravna lica ne smetaju npr. kada dajete, takođe po ovom javnom konkursu od 17. marta 2011. godine, zaključen je ugovor između Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, opet Dragoslav Petrović i d.o.o. vinarija, pa hajde sad, poznat je muzičar i pevač, pa da mu ne spominjem ime. Tu je ukupna vrednost investicije 87.577.763,80 dinara. Toliko košta nabavka nove linije za proizvodnju vina i, zamislite, linije za punjenje flaša sa stelirizatorom i linije za etiketiranje flaša Enos star due. Pri tome, firma tek treba da bude osnovana, jer se u članu 6. kaže – korisnik sredstava se obavezuje da uloži svoj deo kapitala u predmet ugovora preciziram u članu 1. ovog ugovora u visini od 67.577.000 dinara itd. To je u stvari ovaj novac. Dakle, on ne ulaže svoj kapital. Kaže da ulaže svoj kapital, a to su u stvari pare iz budžeta Vojvodine, odnosno 77% ukupne investicije završi pogon, pazite, završi pogon. Slušajte, gospođo Čomić, malo, da završi pogon, a ovde se kaže – zaključuje se ugovor o sufinansiranju pogona. Pa, valjda je pogon već napravljen.
Njega, u stvari, gospodo, nema, on tek treba da se napravi. Koji je rok? Evo, piše u ovom vašem zaključku. Kaže – mora da bude napravljen do 30. septembra 2011. godine. Vi ste fiktivne ugovore zaključivali niti pogona, niti vinarije, niti vina, niti flaša, nema ničega, samo date pare. Sada vam tu pravna lica nisu smetala. Zašto? Pa, preko pravnih lica ste najlakše mogli da operete novac i pravna lica nisu toliko bola oči nego da ste dali 80 miliona dinara nekom fizičkom licu. Sada odjedanput rat protiv pravnih lica, kako pravna lica mogu da dođu u zakup poljoprivrednog zemljišta? Pa, kažite mi jednu državu u EU u kojoj ne mogu da dođu? Kažite mi na koje to svetsko tržište poljoprivredno mi možemo kao Srbija da izađemo ako zemlju u zakup dobijaju samo individualni poljoprivredni proizvođači?
Na kraju krajeva, pitanje na koje niko od nas iz SNS nije dobio odgovor – kako to da vam 2001, 2002, 2003, 2008, 2009, 2010. i 2011. godine nisu smetali svi oni tajkuni iz inostranstva, pre svega iz Hrvatske, kojima ste prodavali i poljoprivredne kombinate, i državno poljoprivredno zemljište i uknjižavali te strane kompanije kao vlasnike zemljišta pre svega na teritoriji AP Vojvodine? Gde vam je tada bila briga za malog seljaka? Što tada niste blokirali Skupštinu Srbije? Što tada niste blokirali Skupštinu AP Vojvodine? Gde su vam tada bile asocijacije malih poljoprivrednih proizvođača? Vi koji ste prodali sve, više nema šta da se proda.
Dakle, gospođo ministar, moj vam je dobronamerni savet, ne znam da li se toga sećaju ovi narodni poslanici sadašnji DS, bivši lider i predsednik DS, ali mislim da je bio mnogo sposobniji političar nego ovi sadašnji, Milan Grol, je 1945. godine u tadašnjoj Ustavotvornoj skupštini FNRJ – ne znam što se vi komunisti stalno javljate za reč i stalno nešto pričate, pa, dovoljno je jedanput da se javite za reč, jedanput nešto kažete i više ne morate da se javljate za reč, jer vi stalno pričate jedno te isto.
Tako i vi iz Demokratske stranke. Uhvatili ste se nečega što nigde u zakonu ne piše, da će navodno Vlada da prodaje poljoprivredno zemljište strancima. To nigde u zakonu ne piše i mi danima, nedeljama i mesecima slušamo jedno te isto. Hajde, smislite makar još jednu laž, pored ove jedne koju ste već izmislili, pa da nam makar ovaj skupštinski rad bude malo zanimljivi, nego što je sada.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Evo, ja ću pokušati u ove dve minute da odgovorim, pre svega, gospođici…

Samo ću da kažem da znam šta me čeka, verovatno 56 tužba Bojana Pajtića protiv mene, nije problem.
Što se tiče gospodina pokrajinskog sekretara i toga da on navodno ne razume kakve veze ima zakup poljoprivrednog zemljišta sa novim tehnologijama, evo kako vam glasi javni konkurs u AP Vojvodini iz 2011. godine – javni konkurs za sufinansiranje pogona, pazite pogona, za primenu novih tehnologija u AP Vojvodini. Dakle, po definiciji, ovde jedini učesnici konkursa mogu da budu pravna lica. Što pojedinac, što fizičko lice ne može da primenjuje novu tehnologiju, pa da po tom osnovu dobije određena sredstva. Ne, vi ste unapred isključili fizička lica i predvideli da sredstva u prilično velikim iznosima mogu da dobijaju isključivo pravna lica koji su, navodno, vlasnici nekih pogona.
Ja sam vam pokazao iz onog ugovora da ste vi skoro 90 miliona dinara dali privrednom društvu koje vinariju uopšte i nema, koja tek treba da bude napravljena do 30. septembra 2011. godine i koja treba da uloži 67 miliona dinara od 87, koliko je dobio, a to je 77% kapitala u izgradnju pogona za proizvodnju vina.
Dakle, u praksi na terenu ne postoji ništa. Postoji nešto što je registrovano u APR, i to je sve. Ne postoji nikakva vinarija. Vi toj nepostojećoj vinariji dajete skoro 90 miliona dinara. Zbog toga sam vas pitao – kako tu kad delite pare iz pokrajinskih fondova, isključivo moraju da budu pravna lica, za neke nove tehnologije, kao što su mrtvački sanduci, a kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, onda vam pravna lica smetaju?

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministar, evo za ovo kratko vreme koliko nam je preostalo, ja ću da kažem samo nekoliko rečenica koje bih želeo da uputim građanima Srbije, a pre svega poljoprivrednim proizvođačima.
Oni koji ih danas plaše ovim Predlogom zakona doveli su srpsku poljoprivredu u situaciju u kojoj se ona danas nalazi. Dakle, 2001. godine, Demokratska stranka je donela Zakon o privatizaciji. Prema članu 3. tog Zakona, poljoprivredno zemljište je bilo izuzeto iz postupka privatizacije zato što je proglašeno dobrom od opšteg interesa.
Posle toga, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, na čijem se čelu nalazio Aleksandar Vlahović, izdalo je službeno mišljenje po kome se poljoprivredno zemljište koje koriste poljoprivredni kombinati u društvenom vlasništvu, može da bude predmet privatizacije i svi problemi u srpskoj poljoprivredi kreću od tada, od 2001. godine. Koliko je to eskaliralo, evo ja ću vam izneti samo na jednom primeru.
Demokratska stranka, koja tvrdi da nikada nije bila vlasti u Srbiji i da nizašta nije odgovorna, je uradila sledeću stvar. Dakle, na osnovu ovakvog pogrešno protumačenog Zakona o privatizaciji, desila se sledeća stvar – 2003. godine, dakle, kada je Demokratska stranka bila na vlasti, u opštini Odžaci jedan biznismen kupio je poljoprivredno preduzeće „Ratkovo“, između ostalog, i preko 2.000 hektara najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta, da bi 2009. godine, u vreme kada je predsednik Vlade bio Mirko Cvetković, pre toga, izvršni direktor konsultantske firme „CES Mekon“, pa direktor Agencije za privatizaciju, pa zamenik ministra za privredu i privatizaciju, pa ministar finansija, pa na kraju predsednik Vlade Republike Srbije. Toliko o tome da Demokratska stranka nizašta nije kriva.
Dakle, te 2009. godine, ovaj odžački biznismen preprodaje ovo poljoprivredno preduzeće kompaniji „Žito grupa“ iz Osijeka. Formalni vlasnik je Marko Pipunić, stvarni vlasnik, dame i gospodo narodni poslanici i poljoprivredni proizvođači, Branimir Glavaš, koji je 2010. godine osuđen kao ratni zločinac zbog zločina nad Srbima u Osijeku 1991. godine.
Oni koji danas prete Vladi Srbije kako će oni zajedno sa poljoprivrednim proizvođačima iz Vojvodine, mislim na Bojana Pajtića, da dođu ispred Skupštine Srbije i da blokiraju rad Skupštine Srbije, evo šta su i kako su vodili srpsku ekonomiju, pa između ostalog i srpsku privredu i kako su se navodno borili za to da zaštite srpsku privredu od stranih investitora, sa kojima danas plaše građane Srbije.
Dakle, u periodu od 2000. pa do 2012. godine, pogledajte šta su radili genijalci iz Demokratske stranke. Govorim o spoljnotrgovinskom odnosu između Srbije i Hrvatske. Hrvatska je u Srbiju uložila 658 miliona evra, Srbija za to vreme 40 miliona evra u Hrvatsku. U tom periodu, 195 hrvatskih kompanija je poslovalo u Srbiji, a svega 12 srpskih kompanija u Hrvatskoj. Onda ste dobili poražavajući bilans.
Tako su danas u vlasništvu Atlantik grupe, čiji je vlasnik Emil Tedevski, čuveni srpski poljoprivredni brendovi kao što su „Grand kafa“, „Bonito kafa“, bananica, smoki, čokoladica „Najlepše želje“, čokoladica „Svit“, napolitanke „Fazon“, „Prima štapići“, „Štark napolitanke“, „Bakina tajna“, mineralna voda „Karađorđe“. Zamislite kakav nonsens. To je danas u vlasništvu hrvatskih kompanija, ovih koji nam prete kako će da dovedu traktore pred Skupštinu Srbije, zato što navodno štite malog poljoprivrednog proizvođača od stranih investitora.
Dalje, „Agrokor“, Ivica Todorić, veliki prijatelj Miroslava Miškovića i Bojana Pajtića, videćete kasnije i kako, u vlasništvu firme „Agrokor“, čuveni srpski poljoprivredni brendovi, „Frikom sladoledi“, „Frikum smrznuti program“, ulje „Dijamant“, „Dijamant margarin“, margarin „Dobro jutro“, „Dijamant majonez“, Multivita „Nivela“, Ivan Ergović, Neksegrupa, takođe hrvatski investitor, veliki prijatelj DS, kupili IGM Stražilovo u Sremskim Karlovcima, „Polet“ IGK, „Polet“ keramiku, Tvornicu, odnosno Fabriku cigala u Novom Bečeju, „Jelen do“, Tvornicu gipsa kod Požege, „Nekse beton“ u Novom Sadu, itd.
Za to vreme, „Kroacija osiguranje“ kupila „Milenijum osiguranje“, „Dukat“, Ivica Todorić je kupio „Somboled“, Pastor grupa, takođe jednog hrvatskog tajkuna, kupila beogradski „Gasop“ i „Vatrosprem“ i firma „M profil“ Ivana Ergovića kupila proizvodnju netkanog tekstila „Inteks“. Sada će oni, ovi koji su sve ovo uradili, da štite malog poljoprivrednika u Srbiji.
Ovde se danas postavilo pitanje od strane DS u različitim agregatnim stanjima – zašto niko od predstavnika SNS nije posetio paore koji navodno štrajkuju u Vojvodini? Evo, ja kao zamenik predsednika poslaničke grupe SNS kažem da to nije tačno. Te paore je posetio predsednik Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević. Šta je tamo zatekao? Kada je došao do traktora, koji nisu traktori, kao što je rekao Borislav Stefanović da vreme 200 evra, to su najsavremeniji traktori koji koštaju po 100, 150, 200.000 evra. Kada je došao do tih ljudi pored traktora i pitao ih – ljudi, zašto štrajkujete, jesu li to vaši traktori, čime ste nezadovoljni? Oni su rekli – to nisu naši traktori, mi samo radimo kod ljudi koji imaju ove traktore. A zašto ste ovde? Pa, zato što nam je plaćena pljeskavica i dato nam je 1.000 dinara dnevnice.
To je istina o štrajku u Vojvodini. Ko stoji iza tog štrajka? Demokratska stranka i Bojan Pajtić. Zašto? Pa, približilo se vreme izbora, došlo je vreme da se položene računi i građanima Vojvodine i građanima Srbije i sad hajde da se uhvatimo za to kako navodno zla i pokvarena Vlada Aleksandra Vučića hoće našu vojvođansku zemlju da proda strancima.
Evo šta je radio Bojan Pajtić, 2011. godine, gospođo ministarka, Fond za razvoj Vojvodine i Fond za razvoj Srbije formirali su tzv. „Tesla“ štednu banku u Zagrebu na volšeban način. Fond za razvoj Vojvodine upisano je vlasništvo 75% akcija „Tesla“ banke u Zagrebu. Ta banka je imala za cilj, koji nikada nije ostvaren, da pomaže obnovu ruralnih područja u Hrvatskoj iz kojih su proterani Srbi u zločinačkoj akciji „Oluja“ 1995. godine. Ali, šta se desilo? Umesto da pomažu Srbima koji su ostali u Hrvatskoj i da pomažu Srbima da se vrate na svoja vekovna ognjišta, šta je uradio Bojan Pajtić? On je preko „Tesla“ banke davao kredite Ivici Todoriću da kupuje firme po Srbiji i na taj način je Ivica Todorić, odnosno njegova firma „Agrokor“ kupila „Frikom“, kupila „Somboled“, kupila „Dijamant“, kupila njive, itd.
Prema podacima koje mi imamo, a to zna i DS, Ivica Todorić je za tu uslugu koju mu je učinio Bojan Pajtić i DS za izbore 2012. godine dala 60 miliona evra na tajne račune DS i to treba da znaju srpski vojvođanski seljaci.
Dakle, nemojte da dozvolite da oni koji su upropastili srpsku poljoprivredu, oni koji su vam oteli njive, oni koji su vam doveli Tedeskija, Todorića, Ergovića, Branimira Glavaša itd, nemojte da vam oni budu kolovođe, nemojte da vas po ko zna koji put prevare ne bi li sačuvali svoje fotelje.
Dakle, pljačku srpske poljoprivrede uradila je DS 2001. i 2003. godine, u periodu od 2008. do 2012. godine. Da ne govorim o tome kako Mirko Cvetković nizašta nije kriv. Čovek bio izvršni direktor konsultantske firme „CES Mekon“. Ljudi, evo imam podatak, „CES Mekon“ je učestvovao u pružanju tzv. konsultantskih usluga u postupku brze aukcijske privatizacije kod privatizacije „Telekoma Srbije“, „Knjaz Miloš“, „Frikom“, „Zmaj“, „Somboled“, Pivara „Pčelarevo“, Mlekara „Šabac“, koju je kupio Miroslav Bogićević, gle čuda, „Srbijanka“, „Trajal“, „Beograd film“, „Pekarska industrija Pančevo“, „Danubius“ Novi Sad, a koliko je tu para oprano za račun DS govori samo jedan podatak. Po ugovoru o pružanju konsultantskih usluga, koji je zaključila jedna od vlada DS, 38 lica iz jedne strane konsultantske kompanije za 10 do 50 radnih dana, a i to je veliko pitanje da li su toliko radili, naplatili su po osnovu dnevnica, poštovani srpski poljoprivrednici, 1.125.000 evra.
Ako će Bojan Pajtić, Mirko Cvetković da vas brane, bolje da vas ne brane i nemaju od čega da vas brane. Ovim zakonom vaši posedi biće apsolutno zaštićeni.

Vama će se omogućiti da nastavite da radite, da unapređujete svoju poljoprivrednu proizvodnju, da ostanete na selu, da od poljoprivrede možete da hranite i sebe i članove svojih porodica.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne plašim se ja tužbi Bojana Pajtića i DS. Vaša uvažena koleginica, Gordana Čomić, dok je bila potpredsednik Skupštine i dok je imala priliku da predsedava kaznila me je u periodu između 2008. i 2012. godine sa, brat bratu, jedno 3.500 evra, tako da sam navikao da mi DS zavlači ruku u džep.
Ono što je mnogo važnije jeste da je DS pokazala svo licemerje koga inače ima u neograničenim količinama. Kada su Ivica Todorić, Emil Tedeski, Ivan Ergović, Branimir Glavaš kupovali zemlju po Vojvodini, to je bilo evropski, to je bilo u duhu dobrosusedskih odnosa, a sada su odjedanput problem strane investicije u srpskoj poljoprivredi.
Ja vas pitam – kako vam to nije smetalo 2001, kako vam to nije smetalo 2003, kako vam to nije smetalo 2009. godine? Kako to da vam strane investicije u srpsku poljoprivredu smetaju u 2015. godini, i to baš u godini kada vi niste na vlasti? Onda vam je to zgodna prilika da plašite srpske poljoprivrednike kako će navodno Vlada Srbije oteti zemlju i dati je nekom strancu, a to nigde u zakonu ne piše.
Nije tačno da Bojan Pajtić nije najavio da će doći sa traktorima ispred Skupštine Srbije. Ne znam da li zna ili ne zna da vozi traktor, ali je danas, za vašu informaciju, to možete da proverite na internetu, održao sastanak sa navodno 17, da li je tako, raznih asocijacija paora iz Vojvodine i rekao kako će on za dva dana da dođe ispred Skupštine Srbije i da blokira rad Skupštine Srbije, zamislite, to je sila, Bojan Pajtić ima 5% glasova, i pozvao predsednika Republike da ni slučajno ne potpisuje ovaj zakon zato što je, po njegovom mišljenju, protivustavan. Prema tome, konsultujte vašeg predsednika oko toga čime se bavi i šta radi u radno vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS dužan sam da kažem nekoliko rečenica vezano za izbor javnih tužilaca.
Pre svega, ovde je najvažnije da se javni tužioci, da su javni tužioci predloženi i da će javni tužioci biti izabrani po važećim propisima po Ustavu RS i po važećem zakonu koji reguliše izbor na javnotužilačku funkciju.
Ono što ne razumem i ono što ne razumeju moje kolege iz SNS, to je, da je sada odjedanput problem kada Vlada i Narodna skupština žele da poštuju proceduru koja je propisana Ustavom i koja je propisana zakonom. Dakle, nisam čuo od predstavnika bivšeg režima koji je to pravni propis prekršen u postupku predlaganja, odnosno u postupku izbora javnih tužilaca bez obzira da li su u pitanju kandidati za tužioce za organizovani kriminal, za ratne zločine, za osnovne javne tužioce ili za više javne tužioce.
Prvi put čujem da kao kritiku upućenu na račun Vlade i na račun skupštinske većine, da je mana i da je greška kada radite po Ustavu i kada radite po zakonu. Ja tu vrstu kritike zaista ne razumem. Dakle, ovde su Ustav i zakon sprovedeni do kraja. Predstavnici bivšeg režima uvek pate od tog problema naknadne pameti. Oni su se gospodine ministre, setili da postoji Venecijanska komisija 2015. godine, u decembru 2015. godine i sada kada slušate ljude iz bivšeg režima kako pričaju o izboru javnih tužilaca shvatite da je po njima osnovni argument to šta Venecijanska komisija misli ili ne misli o tome kako bi trebalo birati javne tužioce u Srbiji.
Ja sam, pripremajući se za ovu raspravu malo informisao o istorijatu Venecijanske komisije. Venecijanska komisija je, dame i gospodo narodni poslanici, i poštovani građani koji pratite ovaj prenos u stvari kolokvijalni naziv za Evropsku komisiju za demokratiju putem prava. Pazite, Evropska komisija za demokratiju putem prava. Venecijanska komisija je formirana kao savetodavno telo odlukom Odbora Saveta ministara EU još od 10. maja 1990. godine. Dakle, Venecijanska komisija postojala je i 2006. godine kada je usvajan važeći Ustav Republike Srbije, a usvojen je tako što su se tri tada najjače političke stranke u Narodnoj skupštini dogovorili o njegovoj sadržini i to ne može niko da demantuje i tako što je taj Ustav potvrđen na referendumu krajem oktobra 2006. godine. To je prva stvar.
Druga stvar, Venecijanska komisija je postojala i 2008. i 2009. godine kada je u Srbiji usvajan set zakona iz oblasti pravosuđa za vreme bivšeg režima, tada jedinstvene DS i ta Venecijanska komisija je takođe postojala u vreme kada su vršeni izbori za sudije i za javne tužioce 2009. godine. Ja nisam čuo ni 2006. godine, ni 2008. ni 2009. godine da postoji bilo kakav problem kada je u pitanju Venecijanska komisija i njihova mišljenja o sadržini našeg Ustava i o sadržini našeg zakona koji regulišu oblast pravosuđa uključujući tu naravno i sudove i javna tužilaštva. Sada kada je ministar pravde Nikola Selaković, potpredsednik SNS sad je odjedanput ključni kriterijum mišljenje Venecijanske komisije. To nije politički korektno i to nije politički dosledno. Na kraju krajeva, to nema i ne predstavlja bilo kakvu pravnu argumentaciju, to je jedan jedini politički argument koji u principu neće doneti bilo kakve rezultate.
Kada sam slušao predstavnike bivšeg režima, ja sam se zapitao da li to znači da mi treba da sačekamo sa izborom i tužioca za organizovani kriminal i tužioca za ratne zločine i viših javnih tužioca i osnovnih javnih tužilaca dok ne promenimo Ustav i dok ne promenimo zakone iz oblasti pravosuđa. Da li to znači da mi treba da čekamo naredne dve ili tri godine da se taj posao završi, pa da tek tada izaberemo javne tužioce. Čekajte, šta će biti sa pravnim sistemom u Republici Srbiji, kako će funkcionisati javno-tužilačka organizacija, kako će funkcionisati sudovi, šta će biti sa ljudskim pravima i slobodama ako mi budemo čekali da promenimo Ustav i dok promenimo zakone koji se odnose na izbor javnih tužioca? To bi izazvalo bukvalno kolaps našeg pravnog, a posebno sistema pravosuđa.
U tom smislu, ja ovde ne vidim da je bilo šta sporno sa stanovišta važećih propisa. Dakle, ovde je Vlada poštovala Ustav i Vlada je poštovala Zakon o javnom tužilaštvu. Ustav je donet 2006. godine, Zakon o javnom tužilaštvu je donet 2008. godine u vreme bivšeg režima. Nije mi jasno da je tada 2008. godine sve bilo odlično, sve je bilo u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, ovde su se predstavnici bivšeg režima hvalili kako je to najdemokratskije, najevropskije, najbolje moguće rešenje u oblasti sudske vlasti, javno-tužilačke organizacije, zaštite ljudskih prava i sloboda. Sada kada Vlada Republike Srbije u liku ministra pravde predstavlja kandidate za nosioce odgovornih funkcija u javno-tužilačkoj organizaciji, sad je odjedanput problem i Ustav, sad su odjedanput problem i naši zakoni, sad je odjedanput problem i otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU. Dakle, u 2015. godini je problem, a u 2008. i 2009. godini to nije bio problem.
Ja tu vrstu političke logike, gospodine ministre, ne razumem, ali to su politički argumenti. Bivši režim i to je ono što je možda najvažnije, nema nikakve pravne argumente vezano za izbor kandidata koji su predloženi u okviru javno-tužilačke organizacije, opet kažem bez obzira da li je u pitanju tužilaštvo za organizovani kriminal, za ratne zločine, osnovna javna tužilaštva, viša javna tužilaštva. Tu ne postoji bilo kakav pravni argument, tu postoje samo politički argumenti.
Ovde sam čuo jednu neverovatnu stvar, da ovde faktički treba ukinuti izbornu funkciju Narodnoj skupštini i da Narodna skupština ne treba da ima bilo kakve veze sa izborom između ostalog i javnih tužilaca. Hajde, da pogledamo šta piše u našem Ustavu. U našem Ustavu u članu 4. stavu 3. kaže se – da odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Te tri vlasti, kao što je lepo rekao i ministar Selaković su zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Dakle, u Republici Srbiji sa jedne strane važi načelo podele vlasti, ali to načelo nije apsolutno načelo, ono je dopunjeno jednim drugim principom, da se tri grane vlasti međusobno kontrolišu i da tu postoji ravnoteža.
Na kraju krajeva, ako ćemo da idemo u političku teoriju i ako ćemo da idemo u političku istoriju, pa britanski politički sistem koji je kolevka parlamentarne demokratije, politički sistem od koga su učili mnogi evropski i vanevropski narodi počiva na sistemu tzv. kočnice i ravnoteže. Dakle, ni jedna vlast ni zakonodavna, ni izvršna, ni sudska nije apsolutno nezavisna jedna od druge, tu postoji neki balans.
U tom smislu ja ne razumem primedbu da treba prekinuti svaku vezu između Narodne skupštine koju su izabrali građani na neposrednim i tajnim izborima, što je važno da se naglasi i javnih tužilaca. Stvar možemo da postavimo i na drugačiji način. Po važećim zakonima, po Zakoniku o krivičnom postupku, po Zakonu o parničnom postupku u čije ime sud donosi presudu? U ime naroda. Da li će neko da mi kaže da zato što sud donosi presudu u ime naroda, ne u ime Visokog saveta sudstva, ne u ime Državnog veća tužilaca nego u ime naroda, narod je politička kategorija, narod je politički pojam, ne pravni pojam, pravni pojam su građani. Kada kažete narod to je politička kategorija. Ako sudovi mogu da donose krivične i parnične presude u ime naroda, onda ja zaista ne razumem logiku kolega iz bivšeg režima koje kažu, pa šta ima Narodna skupština da se pita oko izbora javnih tužilaca.
Treba da se pita zato što su narodne poslanike izabrali građani, odnosno političkim rečnikom izabrao nas je narod. Zašto narod ne bi trebalo da se pita ko će biti glavni tužioci u Republici Srbiji? Dakle, tu vrstu političke argumentacije ne razumem.
Ono što bih želeo da kažem u ime poslaničke grupe SNS to je da ćemo mi u danu za glasanje naravno da se opredelimo, svaki narodni poslanik će da se opredeli u skladu sa svojim slobodnim uverenjem nema nikakvih političkih pritisaka na bilo koga.
Želeo bih samo u ime poslaničke grupe da, svi oni koji budu izabrani u danu za glasanje, na javno tužilačke funkcije svoj posao rade u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonom, u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji, da rečeno biblijskim jezikom, ne gledaju ko je ko, nego da vode računa isključivo o poštovanju važećeg pravnog poretka u Republici Srbiji.
Posebno bih želeo da istaknem ulogu budućeg tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala. Mislim da je to jedna od najvažnijih tužilaštava u Republici Srbiji, vas tu tek očekuje veliki posao.
Vlada Republike Srbije koju predvodi Aleksandar Vučić, je prva Vlada u modernoj srpskoj istoriji koja je krenula sa bespoštednom borbom protiv kriminala i korupcije, protiv organizovanog kriminala i, u toj borbi nije bila ni u jednom slučaju selektivna i mi smo pokazali čak i na primeru nekih bivših poslanika SNS, da ne gledamo da li je neko član ove ili one političke stranke i da li je neko blizak ovom ili onom političaru.
Dakle, borba protiv kriminala i korupcije mora da bude u potpunosti u skladu sa zakonom, mora da bude bespoštedna i u toj borbi mora da se ide do kraja.
I u tom smislu, Tužilaštvo za organizovani kriminal i tužilac za organizovani kriminal imaće u budućem periodu u narednih šest godina, ogroman posao pred sobom, veliki posao da u Srbiji konačno odgovaraju svi oni koji su državu opljačkali, svi oni koji su građane doveli u stanje ekonomskog siromaštva, socijalne bede i svi oni koji su na bilo koji način bili organizovani da bi sistematski urušili ekonomsku moć Republike Srbije, nažalost taj proces je trajao suviše dugo.
I nema tog čarobnjaka na ovom svetu, nema tog političara, nema tog predsednika Vlade, nema tog ministra koji može iz tako teške ekonomske situacije da jednu državu izvuče iz krize preko noći, ali mi smo na dobrom putu i mislim da će posebno značajna uloga biti novog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala.
Što se tiče funkcionisanja Tužilaštva za ratne zločine, mi iz SNS se iskreno nadamo da će i tu posao da se nastavi, ali da će se voditi računa i da se procesuiraju svi oni koji su odgovorni za zločine nad srpskim narodom, koji su počinjeni od 1991. pa do 1999. godine i u Hrvatskoj i BiH i na KiM, zato što je to važno ne samo zbog poštovanja ljudskih prava i slobode, ne samo zbog pijeteta prema nevino postradalim pripadnicima srpskog naroda, nego i zbog toga što mora da se ispravi jedna iskrivljena slika koja nažalost postoji u jednom delu Međunarodne zajednice, a nadam se da ćete se gospodine ministre složiti samnom i da će se samnom složiti većina građana Srbije. Jedna iskrivljena slika o tome da su za propast bivše Jugoslavije i za građanski rat koji je zahvatio bivšu Jugoslaviju prevashodno krivi i Srbi, to jednostavno nije tačno.
I u tom smislu Tužilaštvo za ratne zločine ma ko da bude bio izabran za tužioca imaće obavezu da povede računa naravno i o žrtvama ljudi koji su pali od srpske ruke, ali isto tako da povede dovoljno računa i o onima koji su stradali u Hrvatskoj, BiH, na KiM, a bili su pripadnici srpskog naroda.
Poslanička grupa SNS, i time završavam, dakle smatra da je važeća procedura koja je propisana Ustavom i zakonom sprovedena do kraja. Državno veće tužilaca, Vlada Republike Srbije, Resorni odbor u Skupštini Srbije uradili su svoj deo posla i na Narodnoj skupštini u danu za glasanje da odgovorne javno tužilačke funkcije izabere najbolje moguće kandidate, a ko god da bude izabran, mi iz poslaničke grupe SNS mu želimo svu sreću, želimo mu puno uspeha u radu, želimo mu da svoj posao radi zakonito, objektivno i nepristrasno.