Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, vidim da vam se moji prethodnici zahvaljuju; ja neću da vam se zahvaljujem, ja bih vas pohvalio zato što ste, ako gledamo ranije ministre koji su dolazili u ovaj dom i kako su se ponašali, vi stvarno jedan svetao primer.
Elem, da pređem na sam amandman. Vi ste čuli izreku samog amandmana koji sam podneo ispred SRS. Naime, kao što smo i rekli, videli ste da smatramo da čitav zakon ne bi trebalo donositi. Evo, smatrao sam da i poglavlje IX sa naslovom Evidencija i zaštita podataka, koje sadrži članove od 69. do 72, takođe treba brisati.
Neko bi mogao da kaže da se radi o svojevrsnom političkom nihilizmu nas srpskih radikala, koji samo negiramo potrebu za jednom savremenom evropskom zakonskom regulativom. Dozvoliću sebi, u okviru vremena koje imam, da vas ubedim da mi srpski radikali iz racionalnih razloga smatramo da nije potrebno uvođenje ove agencije.
Vi ste već mogli da čujete pravni aspekt, dobro obrazložen od strane naših pravnih eksperata. Gospodin Martinović je detaljno elaborirao ovu materiju i ne bih se zadržavao na tome. Ako pogledamo ono što vi nazivate put u Evropu, putem usvajanja evropskih konvencija i pravila koja je potrebno usvojiti, sigurno znamo da je dosta toga usvojeno, ali interesantna je jedna stvar - da vi nešto od toga i niste usvojili. Postavlja se pitanje zbog čega to niste usvojili.
Ujedinjene nacije su 31. oktobra 2003. godine donele Konvenciju protiv korupcije, mi smo to ratifikovali 2005. godine i to nije sporno. Krivično-pravna konvencija o korupciji Saveta Evrope je doneta 21. januara 1999. godine i mi smo je ratifikovali 2002. godine. Međutim, Dodatni protokol, donet 15. maja 2003. godine, gde se govori o podmićivanju arbitraže, bilo strane bilo domaće, da to mora biti sankcionisano zakonima, mi nismo ratifikovali. Pitanje je zbog čega to nismo ratifikovali.
Građanskopravnu konvenciju o korupciji je doneo Savet Evrope 4. novembra 1999. godine. Opet nismo ratifikovali. Zbog čega nismo ratifikovali, to je pitanje koje je za mene nejasno. Naime, šta ova konvencija predviđa? Ona predviđa zaštitu građana koji su oštećeni koruptivnim radnjama.
Vidite, u devetom poglavlju, u članu 72. vi ovde i te kako brinete da zaštitite funkcionere koji bi, eventualno, bili oštećeni nekom lažnom dojavom i ako se utvrdi da oni nisu krivi.
Šta je sa građanima? Konvencija koja nas je obavezivala da to potpišemo, zašto nije potpisana? Da li je potpisana? Možda u međuvremenu, ministarka mi kaže; onda nisam dovoljno informisan.
Ono što je sasvim jasno, našim ulaskom u Savet Evrope mi smo postali deo GREKO tima. To je telo koje se bori, grupa zemalja koja se bori protiv korupcije. Ono što je interesantno, mi smo od tog tima posle jedne inspekcije koju su oni obavili 2005. godine od 12. do 17. septembra dobili 25 tačaka koje treba da ispunimo. Naravno, posle toga smo dobili i strategiju.
Ono što čovek treba da prizna, imamo čitav niz zakona, neću ih nabrajati sada, koje smo usvojili i kojima bi navodno trebalo da se borimo protiv korupcije. Ono što je za mene sasvim dovoljno i interesantno, izmenama Krivičnog zakonika iz 2002. godine doneto je poglavlje o koruptivnim radnjama u zdravstvu, sudstvu i da ne nabrajam sada kako to zakon sve reguliše. Time je učinjen korak napred i definisano je na još precizniji način gde sve može da se nađe korupcija tako da se sa njom onda može boriti. Takođe, Zakonik o krivičnom postupku i čitav niz drugih zakona su doneti, menjani upravo u ovom cilju. To nije sporno.
Ono što jeste sporno, sporno je kako mi stojimo sa korupcijom. Moje kolege su već ovde govorile. Prema Galupovom istraživanju, a "Transparensi internešnal" takođe daje tu analizu, mi smo na 79. mestu od svih zemalja. U Evropi postoje tri zemlje koje su iza nas, svi to znamo, da ne ponavljam, Makedonija, Crna Gora i mislim da je BiH; onda idu sve ostale zemlje. Ono što je indikativno, prema njihovim merenjima, mi se od 2003. godine nismo baš mnogo ni pomerili, popravili smo se samo za 1,1 indeksni poen, kako oni to računaju. Praktično, tapkamo u mestu.
Interesantnija je jedna druga stvar. Interesantno je to što predsednik GREKO-a gospodin Kos, on je Slovenac, kaže, otprilike, da usvajanje zakona neće biti dovoljno, jer se u praksi čini veoma malo da se korupcija obuzda, štaviše imamo primere, kao i u slučaju zdravstva, da od 11. decembra stupaju na snagu propisi koji direktno pospešuju korupciju i primer su sukoba interesa.
Znači, sve ove zakonske propise koje smo doneli, ocena je Saveta Evrope i postoje ozbiljne zamerke, niko ovde ne sprovodi, ne sankcioniše se korupcija i to je veliki problem i biće sigurno ukoliko budete želeli u tu Evropu. To je već opšteprihvaćen stav i od domaće stručne javnosti koja se bavi ovim problemom, da imamo takvu situaciju.
Ako gledamo kakva je situacija što se tiče korupcije, još malo bih se zadržao, nadam se da ne zloupotrebljavam vašu pažnju, smatra se da je zdravstvo najkorumpiranije. Izašao je opet "Transparensi internešnal" ove godine i u Beču su dali saopštenje kako je po svetskom barometru korupcije, što je opet radila Galup agencija, u svetu najkorumpiranije zdravstvo. Lekar sam i mene to na neki način interesuje i pogađa.
Vidite kakva je situacija sa našom zemljom kada je zdravstvo u pitanju: prema indeksu korupcije Svetske banke prošle godine, to je bilo na jednom savetovanju, bili smo na četvrtom mestu, a to je ovaj grafikon ovde koji je prikazan na toj konferenciji. Ko je gori od nas? Tadžikistan, Moldavija i Maroko. Ostali nisu interesantni da se nabrajaju.
I u zemlji su rađena ta istraživanja kako to izgleda u zdravstvu. Onda nas je "Nova srpska politička misao", nas iz zdravstva, opet stavila na čelo. Po jednoj njihovoj studiji i istraživanju, zdravstvo je najkorumpiranije - 18,9% ljudi smatra da smo korumpirani, a onda ide Vlada, pa policija itd.
Ono što je poslednje i najsvežije, "Stratedžik marketing" je 2007. godine radio studiju za novinare. Oni su se interesovani da li su oni korumpirani i, hvala Bogu, i njima i nama, eto, nisu mnogo korumpirani. Političari su tu najkorumpiraniji, pa sudije. Onda mene ne čudi to što Okružni sud u Beogradu može da donese ovakvu presudu i što Okružni sud u Kragujevcu može onakvu presudu da donese, kada su, evo, ovako visoko rangirani. Nažalost i zdravstvo se tu nalazi, odmah.
Kako ne bi bilo da radikali stalno kritikuju i da su to večito babe koje kukaju nad zlom sudbinom ovog naroda, evo, neko iz vašeg najbližeg društva, vaša rođačka familija, tako da kažem, Fond za otvoreno društvo, u saradnji sa Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji, Centrom za obrazovne politike i Ambasadorima životne sredine, objavio je izveštaj o stanju ljudske bezbednosti za 2005. i 2006. godinu. Velika publikacija, jedna velika knjiga. Evo zaključka, kaže: "Zdravstvo u Srbiji trenutno liči na kuću bez temelja. Na prvi pogled, sve je lepše i bolje ali je sistem pun manjkavosti, nestabilan i neodrživ. Nedostaje čvrsta i jasna zakonska regulativa, a pri tom se ni zakoni ne sprovode i ne poštuju, a obiluju lošim rešenjima". Sada čitam zbog ovog drugog dela i nastavka koji se tiče korupcije, kaže ovako: "Nesumnjivo prisutna, od sitnog podmićivanja medicinskog i nemedicinskog osoblja, preko sticanja funkcija i stručnih zvanja, do pojedinih krajnje sumnjivih tendera za nabavku medicinske opreme i izvođenje građevinskih radova".
Molim vas, vi znate koliko se investiralo para u zdravstvo, u izgradnju i obnovu kapaciteta. Ko uopšte govori o tome da li u našoj zemlji postoji ta korupcija i ko se time bavi? Kada mi tražimo da dobijemo relevantne podatke onda nailazimo na zid ćutanja, nailazimo na jedan neprobojni bedem. U ovom trenutku 40 projekata u zdravstvu ide, a 29 je već završeno; manjim delom su finansirani od međunarodne zajednice, donacijama, a najvećim delom su finansirani kreditima. Ali, kada pitamo ko su izvršioci, ko je koliko dobio i za šta, to ne može da se dobije, a kada hoćemo da saznamo šta je sa tim što je završeno, to nigde nećete naći, ni na sajtovima Ministarstva zdravlja, niti bilo gde.
Moj prethodnik ovde je bio gospodin Velja Ilić. On je u "Kuriru" juče, prekjuče dao izjavu da su dve velike korupcionaške afere otkrivene i u Ministarstvu zdravlja. Optužio je, čini mi se, gospodina Dinkića, a ako grešim izvinite.
Zašto pričam celu ovu priču? Uvećavanjem broja ovih agencija i nečinjenjem, vi već imate gomilu zakona koje ne primenjujete.
Sada namećete još jednu instituciju na grbaču ovom narodu da je izdržava, a pitanje je kakav ćete uopšte efekat imati. Neću da govorim o birokratiji, a ona jeste veliki problem. Maks Veber je smatrao da je ona nešto što je idealno za jedno organizovano društvo. Da se manemo toga, da vidimo mi kako stojimo sa zaposlenima u upravi, Vladi itd. Kritikovan je Milošević i njegovo vreme da je tada bila skupa Vlada i da je bio aparat preglomazan. MMF i oni koji znaju insistiraju na tome da se smanji administracija u Srbiji. To vi dobro znate. Šta vas briga za to, vi to ne poštujete. Evo dokaza. Godine 2001. u javnoj upravi bilo je zaposleno 8.099 ljudi, 30. aprila 2007. godine 21.276, bez MUP-a, BIA, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane i Uprave za zavodske sankcije. Maj 2008. godine - 27.891 zaposleni, bez MUP-a i BIA.
Šta radite? Uvećavate jedan glomazan, parazitski aparat i pravite skupu državu, a MMF vam kaže - skrešite administraciju. Tako vi to radite. Cvetkovićeva vlada - dva ministra više. I, šta su se dosetili? Pazite kako su lukavi Srbi: kada su im skrenuli pažnju da je taj aparat u Vladi veliki oni su broj državnih sekretara počeli da uvećavaju, neće, tobož, ostale savetnike. Vi sada umesto 44 imate 49 državnih savetnika. Mislim da Ivica Dačić još nije odredio svoje, čekamo da ih odredi. Savetnik ima svoj aparat, svoj kabinet i to i te kako vuče troškove.
Vidite vi sada kako to izgleda - 80 funkcionera danas ima na raspolaganju 24 časa automobile; 126 vozila Uprave je za naše ministre i za njihovo opsluženje. Ali, nije to sve, mi imamo posebno, ministarstva imaju svoje vozne parkove. Evo, ja znam za Ministarstvo zdravlja i kazaću vam: imate 282, plus imate 128 vozila za sanitarnu inspekciju, u redu; 49 za zdravstvenu inspekciju, u redu; pet - inspekcija za lekove, u redu; osam jedinica za implementaciju projekata za rekonstrukciju kliničkih centara, osam automobila za nešto što još visi u vazduhu; sam Sekretarijat ima 16 automobila, naravno, to su najluksuzniji automobili. Čemu to?
Kada se sve to ima na umu, onda imamo situaciju kakvu imamo. Zbog toga mi imamo skupu državu, partijsku državu, jer u taj aparat ulaze i partijski poslušnici i simpatizeri, oni koji prethodno popune pristupnicu, pa budu primljeni i onda, naravno, imamo ovakvu situaciju. Mi iz SRS apelujemo - sprovodite zakone, neka organi gonjenja rade svoj posao, sudije neka sude i biće nam bolje.
Upravo zbog toga mi danas nemamo pare za studente, pa oni protestuju, dižemo ovako drakonski cene.
(Predsedavajuća - Gordana Čomić: Vreme za poslaničku grupu je 15 minuta i 30 sekundi, podsećam vas da je vreme iskorišćeno.)
Evo, upravo završavam. Zbog toga vas mi pozivamo da ne glasate za usvajanje ovog zakona.