Dame i gospodo narodni poslanici, jula 2001. godine DOS je glasao za Zakon o privatizaciji. Poslanička grupa Srpske radikalne stranke je bila protiv tog zakona i očigledno samim tim što ste predložili izmene i dopune ovog zakona pokazali ste da taj zakon, usvojen još jula 2001. godine, nije dobar.
Žao mi je što ministar, gospodin Vlahović, nije prisutan u sali, jer bih hteo pre svega da mu postavim pitanje, da ga citiram i da vidim šta je hteo da kaže rečima: "U našem narodu postoji permanentan strah od procesa privatizacije. Ovde ljudi misle da će tim postupkom doći stranci koji će uzeti fabriku, staviti na leđa i odneti u njihovu zemlju."
Očigledno eksperti Vlade pokušavaju da mistifikuju svoj rad, jer građani Srbije ne shvataju na adekvatan način proces privatizacije. Verovatno su sposobni da plaćaju takse i sve što treba DOS-u, da plaćaju sve beneficije koje ima ministar, ali nisu sposobni da shvate kakav je proces privatizacije.
Vlada se očigledno ponaša neprimereno, ležerno, jer očigledno nema dobru strategiju privatizacije, niti dobar plan razvitka preduzeća. Vlada je morala do sada da napravi konsenzus o ključnim elementima strategije, pre svega razvoja srpske privrede i da odgovori zašto nema ekspanzije razvoja sektora malih i srednjih preduzeća, a on je neophodan da bi se zaposlili radnici ostali bez posla zahvaljujući vama, kao i lica koja su nezaposlena.
U svakom slučaju, potrebno je da ministar postavi relevantne kriterijume za ocenu uspešnosti procesa privatizacije. Ako ćemo da pogledamo kvantitet i kvalitet kao parametre, doći ćemo do sledećeg: da je Vlada 2001. godine preuzela brigu oko privatizacije 6.000 preduzeća, a za skoro dve godine, po njihovim rečima, oni su uspeli da privatizuju samo oko 500 preduzeća. Ne ulazim u to da li je to dovoljan broj ili mali, ali više bih govorio o kvalitetu te privatizacije. Navešću samo dva primera.
Centro-projekat na prvoj aukciji izlicitiran za sumu od milion evra, a na drugoj aukciji ta ista firma je kupljena za samo 4.000 evra, jer je prethodni kupac u međuvremenu odustao. Zaista drastična razlika u iznosu tog kapitala.
Ciglana Napredak na prvoj aukciji izlicitirana za sumu od 371.000 evra, a na drugoj aukciji to preduzeće prodato je za samo 4.100 evra.
Pošto ministar stalno priča o subjektu privatizacije, a s obzirom da je njegov otac iz Leskovca, evo ja ću baš uzeti primer subjekta privatizacije fabrike Zdravlje, gde su činjenice sledeće: ukupna površina svih objekata u fabrici "Zdravlje" je 55.146 m2; ukupna površina građevinskog zemljišta je 266,112 m2; vrednost "Zdravlja" je odlukom Skupštine procenjena na 45 miliona evra, a onda je pod vrlo nejasnim okolnostima prodata "Farmaku" za 3,5 miliona evra.
Bila je procenjena na milion evra, ali verovatno se Vlahović, pošto je lokal-patriota iz Leskovca, emotivno ponašao, pa je povećao iznos od milion evra na 3,5 miliona evra.
Kakva je firma "Farmako" koja je kupila fabriku "Zdravlje"? Pre svega, to je preduzeće sa ograničenom odgovornošću. Ne sa potpunom odgovornošću nego sa ograničenom i samim tim sve vam je rečeno, kakva je to firma. Farmaceutskom proizvodnjom se bavi samo unazad tri godine, za razliku od fabrike "Zdravlje", koja već 50 godina funkcioniše kao najbolji biser leskovačke privrede. Nivo zaduženosti "Zdravlja" je niži od onoga u "Farmaku".
Prosečna zarada radnika u "Farmaku" koji rade u Bugarskoj, a 90% zaposlenih u "Farmaku" upravo rade u Bugarskoj, primaju prosečnu zaradu u iznosu od 230 dolara, dok radnici "Zdravlja" primaju prosečnu zaradu od 250 dolara.
Poslednja investicija u fabrici "Zdravlje" je iznosila 4 miliona evra. Podsetiću vas da je prodata definitivno za 3,5 miliona evra. "Zdravlje" je pet puta veće od šabačke "Zorke", koja je postigla mnogo bolju cenu prilikom privatizacije. U magacinima fabrike "Zdravlje" su se tokom privatizacije nalazili gotovi proizvodi u vrednosti od 5 miliona evra. Akcioni kapital "Zdravlja", izuzet ovim ugovorom, bitan je faktor u tržišnoj vrednosti "Zdravlja" i iznosio je 12,5 miliona evra nominalne vrednosti.
Upravni odbor "Zdravalja doneo je "18. oktobra 2002. godine zaključak, potpisala predsednik Valentina Marinković, da je ponuda za privatizaciju veoma neozbiljna i neprihvatljiva zbog visine ponude i nepoznavanja imena kupca.
Dan pre toga održan je kolegijum u kancelariji generalnog direktora, prisutna sva lica koja su rukovodila fabrikom "Zdravlje", vršena je analiza ponude od firme "Farmako" i došlo se do zaključka da oni kroz investicioni program zapravo ništa ne ulažu u "Zdravlje" što ne bi i samo "Zdravlje" moglo.
Poslovanje firme "Farmako" nije ništa bolje i kvalitetnije od "Zdravlja", a pri tom je "Farmako" zaduženiji od "Zdravlja". Sa takvim konstatacijama su se složili i potpisali direktor sektora ekonomije i plana diplomirani ekonomista Olgica Radonjić, direktor sektora finansijskih poslova ekonomista Borka Dimić i direktor sektora spoljne trgovine ekonomista Milan Đorđević, kao i direktor sektora farma marketinga dr Hranislav Milovanović.
Generalni direktor "Zdravlja" gospodin Petar Stojanović 13. januara 2003. godine obratio se radnicima "Zdravlja" i konstatovao da je "Zdravlje" većinski vlasnik Televizije Leskovac, da fabrika"Zdravlje" plaća grejanje bazena tj. sportsko-rekreativnom centru "Dubočica" i školi "Vožd Karađorđe". Postavlja se logično pitanje, s obzirom da sprotsko-rekreativni centar ne izmiruje svoje obaveze za grejanje bazena, da li je vlasnik "Farmaka" postao i vlasnik ustanove koja pripada lokalnoj samoupravi.
Na samom kraju, samo bih da vas pitam, s obzirom da je fabrika "Zdravlje" samo u nekom vremenskom periodu od 10 dana platila ogromne račune - "Grafika Galeb Niš" samo u decembru mesecu 2002. godine primila uplatu od fabrike "Zdravlja," uplatila gospođa Bojana Ristić iznos od 1.363.553,60 dinara za upaljače i olovke; "Fimas" - Beograd, firma koja vrši dekoraciju čaša i šolja, dobila je početkom decembra uplatu od fabrike "Zdravlja", Centra za komunikaciju, potpisala predsednik Skupštine opštine Leskovac, gospođa Bojana Ristić, iznos 421.428,00 dinara; puna fascikla je tih računa; to je samo zadnjih mesec dana, ogromne sume su u pitanju - ako je takva fabrika trebalo da se proda za 3,5 miliona evra, onda svaka čast ministru i Ministarstvu za privatizaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 12. koji glasi: "Agencija najmanje jednom godišnje podnosi izveštaj Vladi o svom radu i izveštaj o stanju duvanskih proizvoda na tržištu u Republici. Vlada izveštava najmanje jednom godišnje Narodnu skupštinu Republike Srbije o radu agencije".
Taj član treba da se briše iz više razloga. Već ste čuli da su moje uvažene kolege lekari već govorili o štetnosti duvana. Pre svega, duvan ima preko 42 sastojka koji imaju kancerogen efekat, a karcinom bronha je najfrekventnija bolest, koja je od svih malignih bolesti najzastupljenija. To nas ne bi toliko zabrinjavalo da Srbija nije druga u Evropi po konzumiranju nikotina i da se u Srbiji za godinu dana ne konzumira preko 18.000 tona cigareta.
Ako bi sve to išlo legalnim putem, država bi sigurno imala veliki profit od milijardu evra. Nažalost, Vlada ovim zakonom pokušava da osigura državni monopol nad trgovinom duvanom i da na taj način neko iz vlasti učestvuje u podeli ekstraprofita. Na kraju krajeva, prema Đinđićevom predlogu Skupština treba da izglasa ovaj zakon, prema kome bi u sledeće dve godine svim kompanijama osim BAT-a, naravno zbog Subotića, bilo otežano ili zabranjeno izvoziti cigarete u Srbiju. BAT-ove cigarete su proizvedene u Zapadnoj Evropi i one bi bile tretirane kao domaći srpski proizvod, oslobođen od plaćanja bilo kakvih carina ili poreza.
Za vreme dvogodišnjeg monopola BAT-a i Subotića oni bi ostvarili profit od oko 150 miliona nemačkih maraka. To je sasvim dovoljno da se napravi nova fabrika na teritoriji Srbije. Celokupna operacija gradnje fabrike odnosno pranja Subotićevog novca iznosila bi oko 150 miliona evra. Na taj način bi kompletno ova firma, koja je u vlasništvu Subotića, a koja se zove "D trade" i čije je sedište na Kipru, faktički zauzela poziciju u Srbiji. Takvom operacijom bi izbacila ne samo preostale strane proizvođače, već i proizvodnju iz fabrika duvana u Srbiji, a to je duvanska industrija u Vranju i Nišu.
Upravo zbog te političke platforme, koju je morao da da gospodin Zoran Đinđić, koga je Subotić do sada i te kako zadužio, potrebno je da se izglasa ovaj zakon i da se preko agencije sve ingerencije daju Vladi i ministrima u Vladi.

Dame i gospodo, deo Predloga zakona o budžetu Republike Srbije koji nosi naziv "Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za budžetsku 2003. godinu i naredne dve godine umalo da me nije nasmejao.
Gospodo iz Vlade, zar vi zaista mislite da će ova vlada sastaviti još dve godine vlasti radeći na ovakav način sa ovako katastrofalnom politikom, prodajući nacionalna bogatstva i sve što je vredno u ovoj zemlji budzašto. Mislite li da će masovno otpuštanje radnika, upropašćavanje preduzeća, osiromašenje sve većeg broja građana doprineti vašem ugledu i popularnosti. Kada prodate preostale šećerane za desetak evra, kada prodate i ono malo fabrika koje još vrede i rade, proradiće kuka i motika.
Zar mislite da su radnici "Zdravlja" u Leskovcu zadovoljni što je fabrika prodata za 3,5 miliona evra, ako samo vozni park te fabrike vredi toliko. Hoće li radnici "Zdravlja" podržati vaš budžet i Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za budžetsku 2003. godinu i naredne dve godine.
Uostalom, šta misle o vašoj vlasti i vašoj politici građani Leskovca i celog Jablaničkog okruga su pokazali na predsedničkim izborima, i 29. septembra i 8. decembra dajući masovnu podršku prof. dr Vojislavu Šešelju, koji je ubedljivo pobedio u svih šest opština Jablaničkog okruga.
Tako ubedljive pobede SRS očekuje i na lokalnim izborima u Ražnju, Leskovcu 22. decembra ove godine.
Citiraću jedan deo "Memoranduma o budžetu": "Fiskalna politika treba da obezbedi uravnoteženu raspodelu tereta tranzicije (rekao bih siromaštva i očekivanog rasta siromaštva) na pojedine segmente stanovništva. Borba protiv siromaštva uzima posebno mesto".
Gospodo, zašto govorite uopšteno, zašto koristite fraze. Šta to znači, na pojedine segmente stanovništva. Normalno je da teret tranzicije pre svega podnesu oni koji su ekonomski najsnažniji.
Šta možete uzeti od nekoga ko nema ništa. Zar od radnika koji su ostali bez posla, bez plata možete nešto naplatiti. Zar očekujete da vašu budžetsku kasu pune radnici "Zdravlja" i "Nevene" koji će uskoro ostati bez svojih radnih mesta i bez plata. Oni neće moći ni hleb da kupe deci, neće moći da plate struju, komunalije, tj. ni svoje osnovne egzistencijalne potrebe da zadovolje.
Na 47. strani Memoranduma kažete: "Da u tranziciji privrede nužno dolazi do vremenske neusklađenosti, tj. do inicijalnog povećanja nezaposlenosti usled prestrukturiranja društvenih preduzeća, s jedne, i sporijeg rasta zaposlenosti u novom privatnom sektoru, s druge strane". Hoće li radnici "Mesokombinata" u Leskovcu koji izgube posao, a neće moći da u dogledno vreme pronađu posao u novom privatnom sektoru, puniti budžetsku kasu. Ko će onda puniti budžetsku kasu?
Kako ćete se, gospodo, onda boriti protiv siromaštva? Donacijama? Gde su donacije? Ako ih je i bilo, na šta ste ih do sada utrošili? Ako ih i bude, ko zna na šta ćete ih trošiti? A iz rebalansa budžeta za 2002. godinu vidi se da su potpuno izostale donacije iz inostranih država.
Ako već pričate o borbi protiv siromaštva, a istovremeno o nužnom otpuštanju radnika kako bi se povećala efikasnost privrede, o težem zapošljavanju u novom privatnom sektoru, kako uopšte zamišljate da izvedete, kako vi kažete, ispravljanje dispariteta cene struje, komunalnih usluga i slično. Ko će od građana Srbije imati materijalnu mogućnost da plaća više cene struje, komunalija itd. Da li otpušteni radnici koji će se teško zaposliti u novom privatnom sektoru? Predstavnici Vlade treba da misle o tome.
Kažete, fiskalna politika mora da taj prelaz učini podnošljivim i tako podrži tranziciju privrede. U toj frazi objašnjavate sve. A kako ćete to učiniti, ne kažete. Da vam verujemo na reč.
Hoćete li pomoći tako što ćete u resorima državne uprave, sudstva, školstva i zdravstva smanjiti broj zaposlenih (otpustiti s posla veliki broj zaposlenih), a preostalima povećati plate. Šta ćemo sa onima koji ostaju bez posla? Od čega će oni plaćati struju, vodu, komunalije i ostale elementarne potrebe za svoje porodice.
Hoćete li onima koji ostaju bez posla pomoći u oblasti zdravstvene zaštite, tako što ćete povećati efikasnost rada i racionalnost u ovoj oblasti, a izdatke za kupovinu roba i usluga koje se odnose na nabavku lekova i opreme bitno smanjiti.
Zar je malo usluga i medikamenata u oblasti zdravstva koji se plaćaju u punom ili nešto manjem iznosu i pored obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Nije moja namera da ubedim Vladu da se lepim rečima i dobrim namerama ne mogu rešavati problemi. Jer građani Leskovca i čitave Srbije već znaju za stihove "hulje lepo zbore, ali nitkovski rade".
Narodni poslanici Srpske radikalne stranke zbog toga neće podržati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu. Ovo je prilika da Vlada padne. Da idemo na nove parlamentarne izbore, da Srbija progleda i da građani Srbije počnu da žive životom dostojnim svakog čoveka.
Što se tiče oblasti, taman sam hteo da završim.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman na član 10. stav 2. U Predlogu zakona tu stoji: "Uspeh učenika iz izbornih predmeta ocenjuje se opisno, na osnovu kriterijuma koji utvrdi ministar prosvete."Amandmanom SRS u članu 10. stavu 2. reč: "izbornih" zamenjuje se rečju "izbornog". Znači, ne radi se o većem broju, nego samo o jednom - izbornom predmetu. SRS smatra nepotrebnim postojanje alternativnog predmeta, odnosno predmeta etičko-humanističkog sadržaja. Etičko-humanistički sadržaj mora postojati u svim predmetima koji se kao obavezni izučavaju na svim nivoima obrazovanja.
Opravdano, SRS izražava sumnju da će kroz alternativni predmet, a koji je popularno nazvan građansko vapitanje, biti vršena indoktrinacija školske dece, i to vrednostima stranima našem društvu, našem moralu i etici. Sumnjamo da će ovaj predmet biti poligon za defilovanje raznih nevladinih organizacija, poluvladinih i vladinih organizacija, mnogih verskih sekti i minornih političkih stranaka itd. U Srbiji, pre svega, deluje veliki broj sekti, a neke su zaista agresivne u nametanju svog učenja. Takav primer imamo sa Jehovim svedocima i njihovim časopisom "Kula stražara". Takve sekte su opasnost za psihofizičko zdravlje, koje i te kako može ugroziti čak i živote ljudi. Zato je stav SRS da nema alternative verskoj nastavi.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u ime Srpske radikalne stranke da se u članu 20. stav 4 - direktora škole, čiji je osnivač Vlada, bira školski odbor na osnovu javnog konkursa i po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća - promeni i da direktora škole, čiji je osnivač Vlada, imenuje ministar prosvete i sporta na osnovu javnog konkursa, po pribavljenom mišljenju skupštine lokalne samouprave na čijoj se teritoriji škola nalazi, kao i da se stavovi 5, 6,7. i 8. brišu.
Pre svega, kada je usvojen amandman Srpske radikalne stranke na član 9, ministar prosvete je rekao da prihvata između ostalog zbog toga što se ingerencije ministra smanjuju. Ovim amandmanom mi upravo želimo da ingerencije ministra budu onakve kakve treba da budu, znači da on bude najodgovorniji za postavljanje direktora. Već smo o školskom odboru dosta rekli, pre svega da je to prošlost koja nas i te kako vraća u period samoupravljanja.
Po članu 24. gde se kaže da devet članova čini školski odbor, a od toga su tri predstavnici lokalne samouprave, tri nastavničkog veća i tri iz saveta roditelja. Jednostavno, tu će ministar uvek imati mogućnosti da izbor za direktora, znači personalno rešenje koje mu se ne dopadne, negira i da faktički povrati čitav ciklus, odnosno začarani krug; to pokazuje da faktički ministar želi da se oslobodi odgovornosti, da ako je direktor dobar onda je on najodgovorniji za to, a ako direktor nije dobar, onda su drugi odgovorni ili su ga drugi postavili.
Znači, krajnje je vreme da se tačno zna ko za šta odgovara i da ministar uzme odgovornost da za postavljene direktore on odgovara, jer na kraju krajeva Vlada je odgovorna za svakog direktora u prosveti, kako u osnovnom, tako i u srednjem obrazovanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno od najavljenih reformi, kako u prosveti tako i u zdravstvu, nema ništa, jer da ima na dnevnom redu ne bi bile samo izmene i dopune zakona o osnovnim i srednjim školama.
Zbog toga je potrebno uraditi revitalizaciju obrazovnih ustanova jer je to jedini uslov za usmerenje dece ka pozitivnim vrednostima, jer su edukacija i vaspitanje dece i omladine najbitniji u periodu formiranja ličnosti. Za to je potrebno obezbediti sredstva, pre svega za izgradnju i rekonstrukciju osnovnih i srednjih škola, opremanje i amortizaciju, kako osnovnih tako i srednjih škola.
U Leskovcu se nalazi oko 120 objekata za osnovno i srednje obrazovanje, a većina objekata je u lošem stanju. Jedan vremenski period radio sam kao republički sanitarni inspektor, zadužen upravo za zdravstvene objekte i za objekte za osnovno i srednje obrazovanje. Zaista su škole u Leskovcu u vrlo lošem stanju, ali nažalost kada dođe premijer u posetu i recimo obeća leskovačkoj gimnaziji da će na poklon da im da kompjuter, a evo od tad je prošlo dva meseca, od obećanja nema ništa. Ne znam da li kompjuter još nije stigao u leskovačku gimnaziju zbog toga što je učenica u toj gimnaziji, čiji sam i ja bio đak, pokušala jednom predstavom pred premijerom da pokaže njegovo delo i lik, pa se možda to nije dopalo premijeru.
Očigledno je da leskovačka samouprava, odnosno lokalna samouprava koja ne funkcioniše, treba da uzme primer Zemuna, kada su srpski radikali bili na vlasti i kada su apsolutno sve škole, na čitavoj teritoriji Zemuna, obnovljene u svakom pogledu.
Drugo, potrebno je u svakom pogledu stručno usavršavanje nastavnika, saradnika i vaspitača u školama.
SRS se zalaže da osnovno i srednje obrazovanje mora biti besplatno. Školovanje bi se plaćalo samo u privatnim školama.
Neophodna je racionalizacija školske mreže.
Programi u školama su preobimni, sa viškom nepotrebnih informacija. Zato SRS predlaže reviziju programa i njihovo usavršavanje. Mnogi udžbenici i literatura ne prate potrebe obrazovanja i nastave.
Lica zaposlena u prosveti moraju da poseduju pored stručne i adekvatnu pedagošku spremu, kao i moralne kvalitete. Nažalost, nova DOS-ova vlast ne prati te trendove, jer imamo primer da je podneta krivična prijava protiv direktora specijalne škole "Vule Antić", Verice Stefanović, koja je osumnjičena da je falisifikujući dokumentaciju oštetila Ministarstvo prosvete za 360.000 dinara. Ona je čak izmislila logopeda u školi i na osnovu toga dobila 80.000 dinara. Inače, Verica Stefanović je član Demokratske stranke.
Standard vaspitača, učitelja, nastavnika i profesora mora da se poboljša i uskladi sa materijalnim potrebama porodica prosvetnih radnika. U školama, kao i u svim državnim institucijama, ne sme se dozvoliti političko organizovanje.
Kada se radi o programu verske nastave potrebno je precizirati koje verske zajednice imaju pravo na program verske nastave, da bi se onemogućilo sektama da preko verske nastave deluju negativno na našu decu i omladinu.
Škola ne može, kao institucija, da bude predmet ocenjivanja, već to mogu biti samo učitelji, nastavnici, profesori i drugi prosvetni radnici.
Na kraju, školski odbor je i te kako relikt prošlosti, koji nas vraća u period samoupravljanja. U članu 24. Predloga zakona o osnovnoj školi tj. članu 19. Predloga zakona o srednjoj školi, kaže se da školski odbor ima 9 članova, trećinu predstavljaju predstavnici lokalne samouprave, odnosno Ministarstva prosvete za srednje škole, trećinu čine članovi nastavničkog veća i trećinu čine članovi saveta roditelja. Očigledno je da ministar prosvete i sporta želi samo beneficije ministra, a odgovornost da preusmeri ka drugima.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela amandaman na član 110, gde se apsolutno sva tri stava razlikuju od člana 110. predloženog zakona.
U prvom stavu dekana fakulteta bira i razrešava savet fakulteta. Amandmanom SRS je to promenjeno i on glasi: "Dekana fakulteta imenuje i razrešava osnivač na period od dve godine iz reda profesora fakulteta."
Ono što je zaista bitno, to je upravo uloga osnivača. Ako je u Predlogu zakona dato da savet čine predstavnici osnivača, i to jedna četvrtina od ukupnog broja predstavnika fakulteta i instituta, znači negde oko 25%, zaista nema ni malo osnova, niti argumenata člana, da osnivač, koji uloži velika materijalna sredstva i angažuje eminentne stručnjake da predaju na nekom privatnom univerzitetu, ne može da odlučuje i da postavlja dekana.
To je zaista neprimereno i smatramo da je bitno da se promeni osnivač, jer SRS se upravo zalaže da se do kraja sprovede koncept po kome univerzitetom upravlja osnivač.
U stavu 2. kandidata za dekana predlaže veće fakulteta - tu je promenjeno, da dekan fakulteta stupa na dužnost na osnovu akta o imenovanju.
U stavu 3. člana 110, kako u Predlogu zakona stoji, kandidat za dekana predlaže kandidate za prodekana, iz reda nastavnika fakulteta, a amandmanom SRS promenjeno je da dekan bira prodekane iz reda nastavnika fakulteta, po postupku propisanom statutom fakulteta, na period od dve godine.
Radi se upravo o tome da se osnivač maksimalno uvažava i poštuje i prosto je neverovatno da se u Predlogu zakona osnivač potpuno drugačije posmatra. Zbog toga se postavlja pitanje - zbog čega je univerzitet, odnosno fakultet čiji je osnivač Republika, u donošenju nastavnih planova nezavisan i od ministra prosvete, a univerzitet, odnosno fakultet, čiji je osnivač pravno ili fizičko lice, nije?
Zbog toga SRS postavlja pitanje - da li je sloboda naučnog, odnosno umetničkog i obrazovnog rada, stvaralaštva i autonomije u obavljanju delatnosti univerziteta i njihovih članova garantovana članom 4. Predloga zakona ako zavisi od statuta osnivača?
Obrazloženje Vlade za neprihvatanje amandmana zaista je vrlo specifično i zbog toga što su, počev od amandmana na član 100 (gospodin Ljubomir Kragović je podneo amandman), pa do člana 110, obrazloženja potpuno ista. Čak, kad su u pitanju privatni univerziteti, Vlada obrazlaže da se ne prihvata da isti statut imaju državni i privatni fakulteti, jer privatni univerziteti nemaju dovoljno dugu tradiciju kod nas.
Recimo, Univerzitet "Braća Karić" već deset godina funkcioniše na našim prostorima, tako da ne znam koji je to vremenski period adekvatan da bi određeni univerziteti mogli da budu priznati, kada njihove diplome bez nostrifikacije mogu i na drugim univerzitetima, odnosno u drugim državama da se priznaju?
Tu je potrebno da sam ministar da odgovor na to pitanje - koliki je taj vremenski period; jer očigledno za ministra određeni vremenski period da se adaptira za prelazak sa nemačke marke na 20.000 evra ne predstavlja nikakav problem, tako da se on tu adaptira i za par sedmica.
Srpska radikalna stranka će baš zbog tih argumenata i te kako imati mnogo razloga da dopuni taj predlog za izglasavanje nepoverenja ministru prosvete i sporta, Gašu Kneževiću, od 30. maja 2001. godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, opšti pad realnog standarda najvećeg dela stanovništva, masovna nezaposlenost, problem starenja i ograničena mogućnost finansiranja penzijskih fondova utiču na sve veću tražnju zdravstvenih usluga, a sve manju mogućnost njihovog korišćenja.
Zato je potrebno praćenje i proučavanje zdravstvenog stanja stanovništva, higijenskih prilika i uslova života i rada, a onda sprovođenje sveobuhvatnih mera zdravstvene zaštite.
Zbog primarne zdravstvene zaštite koju obavljaju domovi zdravlja potrebno je da i lokalna samouprava direktno obezbedi pomoć tim ustanovama, u smislu investicionog i tekućeg održavanja objekata i nabavke medicinske opreme neophodne za unapređenje zdravstvene delatnosti.
S obzirom da lokalna samouprava treba da zadovolji potrebe građana od njihovog neposrednog interesa, a domovi zdravlja su neposredno vezani za građane, interes je lokalne zajednice da domovi zdravlja budu materijalno i tehnički osposobljeni da građanima pruže maksimalni nivo zdravstvene zaštite.
Tu upravo imamo pozitivan primer lokalne samouprave u Zemunu, kada su radikali bili na vlasti i kada su apsolutno sve zdravstvene ustanove renovirane i nabavljena kompletno nova oprema za pružanje zdravstvenih usluga; između ostalog, kada su radikali bili na vlasti u Zemunu, porodilište koje desetak godina uopšte nije bilo u funkciji, počelo je opet, na zadovoljstvo građana, da funkcioniše.
Da je preventiva vrlo bitna, a samim tim i funkcija domova zdravlja, predstaviću vam primerom ranog otkrivanja tumora. Rano otkriveni tumor može da se izleči operacijom, dok kasno otkriveni karcinom mora da se operiše, a da pacijent bude izložen citostatskoj terapiji, zračenju sa produženim bolničkim lečenjem.
Odnos cena troškova lečenja rano otkrivenog tumora prema kasno otkrivenom je jedan prema 10.000 novčanih jedinica, tj. za toliko više košta lečenje kasno otkrivenog tumora, a da i ne pričamo o ishodu lečenja, samim tim što se kasno postavi dijagnoza. Zato je važno zdravstveno prosvećivanje ljudi, da bi preventiva bila mnogo uspešnija.
Zdravstvene ustanove su tako organizovane i teritorijalno razmeštene da postoji ogromna razlika u kvalitetu usluga i mogućnosti njihovog korišćenja. Zato je osnovna briga o zdravstvenom stanju prevashodno briga pojedinca, njegove porodice, pa tek onda države.
Zato lica i ustanove koje pružaju zdravstvene usluge treba da posluju na tržišnim principima. Onda će zdravstvena usluga biti kvalitetnija, a zdravstvena zaštita efikasnija. Ali, država se javlja samo u zakonski propisanim slučajevima, kada pojedinac nije sposoban ili nema sredstava za zdravstvenu zaštitu. Radi se o tome, već sam napomenuo u prošlom izlaganju, da osobe koje su starije od 65 godina, deca, osobe koje su izložene nekim infektivnim zaraznim oboljenjima i te kako treba da imaju omogućeno besplatno lečenje, odnosno svu negu, bez obzira na njihovo materijalno stanje. Mada, zahvaljujući DOS-u, mi imamo listu lekova koja od 300 lekova, koliko ih je bilo na pozitivnoj listi, sada ima 100 lekova. To su lekovi koji se prepisuju na teret sredstava zdravstvenog osiguranja, od 19. oktobra 2001. godine, kada je DOS došao na vlast.
Organizacije zdravstvenog osiguranja trebalo bi da daju garancije da će pružena zdravstvena usluga biti naplaćena. Srpska radikalna stranka je zato za konkurenciju, jer to dovodi do pada cena zdravstvenih usluga.
Ranije je privatna inicijativa bila sprečavana, ali se sada plašim da ovakvim ponašanjem DOS-ove vlasti, na čelu sa dr Urošem Jovanovićem, zamenikom ministra zdravlja, iz Demokratske stranke, koji je inače hirurg i radi u privatnoj praksi, državne bolnice ne postanu inferiornije u svakom pogledu, u odnosu na privatnu inicijativu i nelojalnu konkurenciju.
Svima je poznato da, primera radi, većina ginekologa, pored toga što radi u državnim bolnicama, ima i privatne ordinacije i većinu vremena provodi tamo, pa postoji objektivna opasnost da državne bolnice ostanu bez specijalista, koji i te kako znače građanima Srbije.
U svim oblastima zdravstvene zaštite mora postojati konkurencija ustanova koje pružaju zdravstvenu uslugu, ali ustanove mogu započeti svoje delatnosti tek pošto specijalizovana organizacija, kojoj su preneti poslovi brige o zdravlju stanovništva, izda rešenje da su ispunjeni svi uslovi i zakonom utvrđeni propisi.
Ali, danas nije takvo stanje. U Leskovcu je pre petnaest dana ovlašćeni zdravstveni inspektor zabranio rad, zbog neadekvatnih dozvola i opreme, Urgentnom centru Zdravstvenog centra. Samo posle 24 časa povukao je rešenje o zabrani rada, iako se činjenično stanje nimalo nije promenilo, što ukazuje da se rad zdravstvenih centara diriguje po političkoj osnovi, a ne po zakonu i onako kako uslovi rada nalažu.
Zbog toga se Srpska radikalna stranka zalaže da se lekar maksimalno vrati struci - lečenju bolesnika, a poslovi organizacije i stvaranje uslova za rad struke poveri nekim drugim profesijama.
Premijer Đinđić je na početku svog mandata obećao da će odlučnom akcijom zaustaviti odliv naših mozgova. Da li je u tome uspeo - dovoljno je, ako ste pratili jutarnju emisiju, koliko je građana Srbije, naših visokih intelektualaca napustilo zemlju samo u zadnjem periodu, ali očigledno DOS-ova vlast ne želi o tome da obavesti javnost.
Veliki broj nezaposlenih zdravstvenih radnika, po programu Srpske radikalne stranke, može rešiti pitanje zaposlenja kroz institut kućnog lekara; na taj način lekari bi postali zdravstveni vodiči celoj porodici, preuzimajući potpunu brigu o zdravstvenom stanju svojih pacijenata.
Srpska radikalna stranka predlaže da sve investicije u zdravstvenoj zaštiti imaju apsolutno poresko oslobađanje, bez obzira da li su investicije uložene u državne ili privatne ustanove. Na taj način bi brojne banje, rehabilitacioni centri i visokospecijalizovane zdravstvene ustanove, zbog našeg poznatog kadrovskog potencijala, uz odgovarajući marketing, privukle i strane pacijente.
Potrebno je, kao u civilizovanim zemljama, da se lekovi ne izdaju bez recepta, a samim tim i bez odgovarajuće zdravstvene dijagnostike, iako je to kod nas uobičajena praksa; tu treba uvesti rigorozne mere kontrole. Zdravstvena zaštita mora biti takva da ne ugrožava zdravstveno stanje građana.
Sposobni i stručni zdravstveni radnici treba da koriste svoje znanje i da rade svoj posao, a ne da se plaše da li pripadaju određenim političkim strankama, ili će zbog svoje političke nepodobnosti imati određene neprihvatljive konsekvence.
Zakon o zdravstvenom osiguranju očigledno je, a to je priznao i potpredsednik Vlade, pravio Republički zavod za zdravstveno osiguranje, čiji je direktor dr Mijat Savić, a njegov zamenik (ili savetnik) je dr Zoran Vesić, brat Gorana Vesića. Po zadnjem izveštaju, Republički zavod za zdravstveno osiguranje je poslovao pozitivno. Da li to znači da su oštećeni osiguranici i zdravstveni radnici, ili je urađena redukcija prava iz zdravstvenog osiguranja?
Od sredstava zdravstvenog osiguranja 80% ide na lične dohotke zaposlenih zdravstvenih radnika, a 20% se izdvaja za materijalne troškove. Materijalni troškovi su, javnosti radi: lekovi, rendgen filmovi, reagensi iz laboratorije, hrana za pacijente, benzin, rezervni delovi za kola, dezificijensi, itd.
Postavljam pitanje - zašto su zadnja tri meseca sredstva koja su isplaćena za materijalne troškove bila u dva navrata u vrednosti od 50%, tj. za tri meseca je samo jednom isplaćen iznos za materijalne troškove.
Da li se čeka da sve negativne predloge zakona treba uraditi pre postavljenja novog ministra zdravlja, a da se kasnije i ova zaostala sredstva, koja su bila obavezna da se isplate blagovremeno, tada realizuju i na taj način pokaže uspešnost novopostavljenog ministra?
Interesantno je da gospodin Čeda Jovanović, koji je dramaturg po profesiji, smatra da je najkompetentniji da odlučuje koliko porođaj treba da traje, i da lekari treba da rade po smenama, jer svako od pacijenata, naročito kad su mala deca u pitanju, može blagovremeno da se informiše kada njihov pedijatar radi.
Neiskustvo gospodina Čedomira, naročito u kontaktu sa malim bebama i decom, daje mi za pravo da ga upoznam da su svi roditelji previše subjektivni kada je bolest njihove dece u pitanju, tako da, kada je njihovo dete izloženo visokoj temperaturi ili, ne daj bože, nekoj ozbiljnijoj bolesti, poput epi napada, sigurno nemaju ni vremena, ni razloga da čekaju kada će njihov pedijatar biti u smeni, da bi primenio adekvatnu dijagnostiku i terapiju.
Moraću da ga edukujem da prosečan porođaj traje 12 sati, da je kod prvorotki taj vremenski period mnogo duži i da, bez obzira što porođaj može da vodi i dobro obučena babica, uz nadzor ordinirajućeg akušera koji odgovara za ishod trudnoće koju je kontrolisao, ne preporučujem osobama poput Jovanovića da i teoretski razmatraju da su kompetentni da i razmišljaju o tome. Jer, kako je i osnivač leskovačke ginekologije, dr Kiš, rekao: "Nemoj kiretirati, ako ne znaš operirati". Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  zaista bih se svim građanima Srbije izvinio za ono što je rekao gospodin Čedomir Jovanović, jer je on rekao da su građani Srbije pacijenti, a da su ranije bili zamorčići. Mislim, zaista u ime svih poslanika, da građanima Srbije dugujem izvinjenje za ono što je izgovoreno.
Mnogo stvari je rečeno, ne znam zbog čega je spomenuta SRS, jer ni na jednoj toj funkciji, ni na jednom direktorskom mestu nismo imali predstavnika SRS, tako da i ako je bilo malverzacija, a u to ne ulazim, sigurno SRS nije odgovorna, ne može i ne želi da snosi konsekvence za tako nešto.
Gospodin Čedomir Jovanović je spomenuo Zdravstveni centar Leskovac, ne znam koliko je upućen, ali nažalost tamo umesto da se investira u aparate, ultrazvuk, u skener, tamo je preko 80.000 maraka, a neki kažu i 160.000 maraka, to zaista ne znam, a za 80.000 maraka sam siguran, investirano je da na službenom ulazu Zdravstveni centar budu vrata na senzore. Ako vi smatrate da je sada, u ovakvom trenutku, potrebno da se tamo prave spušteni plafoni i da se pravi urgentni centar, a da isti lekari koji su dežurali do sada, sa kardiologije, ortopedije i hirurgije, moraju biti svo vreme prisutni, znači u funkciji, apsolutno ništa nije napravljeno, nikakav pomak, onda očigledno nemate dobre informacije.
Vi ste rekli i priznali da sadašnja vlast nema više novca, očigledno je zbog toga nervoza ušla u vaše redove vi ste obećavali 6 milijardi dolara, velike investicione projekte, početak proizvodnje, a očigledno od toga nema ništa.
Žao mi je što gospodin Čedomir Jovanović upućuje neke pretnje, ne znam kome, da li meni lično ili svima vama, očigledno srpski radikali se nikoga ne plaše, a ne jednog gospodina Čedomira Jovanovića.
Samo pitam, zbog čega načelnik VMA juče izjavljuje da mu je mafija za vratom. Koja i kakva mafija, verovatno vi mnogo bolje znate. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji su podneli narodni poslanici dr Milan Stanković i Rajko Baralić zaista ima svoju svrhu. Evidentno je, ako su već među izuzetke stavljene povreda na radu i profesionalna bolest, što je apsolutno realno, da tu bude i dobrovoljno davanje tkiva i organa; u poslednje vreme i sami ste čuli da je u Srbiji počela ilegalna trgovina organima,  recimo bubreg negde oko 100.000 maraka vredi na ilegalnom tržištu, tako da se, nažalost, u zadnjem vremenu dešavaju takve stvari da su ljudi zbog nekih svojih materijalnih nemogućnosti u situaciji da trguju svojim organima.
Ako je pod trećom tačkom "održavanje trudnoće" i ako se sve vreme borimo da žena iznese trudnoću do kraja i da to dete kada se rodi bude zdravo, logično je da bude i 4. tačka, a to je "nega bolesnog deteta". Ako se desi da dođe do bolesti zbog raznoraznih etioloških, genetskih predispozicija ili nekih drugih razloga, onda je, u svakom slučaju, potrebno da se omogući nega bolesnog deteta.
Pre svega, u medicini je poznat tzv. placebo efekat. To je kada pacijentu date lek koji, faktički, nema dejstvo, ali pacijent nije svestan toga ili ne zna, a ona zbog tog psihogenog efekta smatra da mu taj lek čini mnogo bolje, tako da, shodno tom placebo efektu, naročito kad su mala deca u pitanju, blizina roditelja pored samog deteta i te kako će uticati da tok i ishod bolesti bude pozitivniji i da terapija bude adekvatnija i brža, tako da dete što pre postane zdrav građanin naše zemlje.
U svakom slučaju, još nije zabeležena zloupotreba da roditelji uzimaju bolovanja da bi negovali decu ako dete zaista nije bolesno. Ja barem za takav slučaj nisam čuo, tako da će poslanici SRS podržati ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 17. je zaista adekvatan, jer i sami znamo da su građani dostigli donji prag socijalne izdržljivosti. Nažalost, ne znam da li je baš kod najugroženijih stanovnika, izražena najveća smrtnost, ali evidentno je da je stopa nataliteta mnogo smanjeni. Ako uzmemo bilo koju malu sredinu, recimo Grdelicu, gde imate 20.000 stanovnika, prošle godine 256 osoba je umrlo, a samo 172 bebe koje su se rodile.
Baš zbog toga što su u svačijem životu dva najbitnija trenutka upravo rađanje i smrt, potrebno je u ovako nastaloj socijalnoj situaciji pomoći porodici koja je ožalošćena i koja je samim tim već dovoljno tužna, barem materijalno. Na ovaj član 17. doneta su dva amandmana. U jednom amandmanu je predloženo da to bude 100%, znači da se izađe u susret tim porodicama, drugim amandmanom 70%, pa vas zaista molim da se bar jedan od ova dva amandmana usvoji, a predsedavajuću bih zamolio da pre glasanja o ovom amandmanu utvrdi kvorum.

Vi ste čuli kolegu koji je obrazložio amandman. Zaista se čudim da DOS ima vrlo čudnu logiku i da se zaista rukovodio nekim čudnim principima.
Kad je bilo u pitanju prvo dete, rukovodili su se činjenicama da svaka porodica teži da ima to prvo dete, tako da ne treba stimulisati to prvo dete. Sada se očigledno DOS vodi nekom drugom logikom, da svako ko je umro, on je bio i sahranjen, tako da ne treba pomoći te porodice.
Očigledno, ta logika nije adekvatna, tako da predlažem da se ovakav amandman usvoji, ako nije moglo 100%, makar 80% da se pomognu te porodice.
Vas molim, po članu 95, da utvrdite kvorum. Bolujem od astigmatizma, imam loš vid, ali pretpostavljam da vi ipak vizuelno vidite da nema dovoljnog broja poslanika u skupštinskoj sali, a vašu dužnost treba da obavljate onako kao što bi trebalo. Hvala.

Predloženi amandman je dobar. Srpska radikalna stranka će glasati za taj amandman, između ostalog i zbog toga što je poslanička grupa SRS predložila sličan amandman, samo što naš amandman ima jedan stav više.
U obrazloženju Vlade zbog čega se ne prihvata ovaj amandman kaže se da, kako se dežurstvo, kao prekovremeni rad, može uvesti noću, u dane državnog praznika i nedeljom, predloženo rešenje iz člana 1. stava 4. Predloga zakona da ne može trajati duže od 10 sati nedeljno po zaposlenom, smatramo adekvatnim, jer je navodno rešenje dugi niz godina bilo prisutno u praksi.
Ako Vlada stalno potencira da vrši reforme i ako potencira da su bile neke nepravilnosti u ranijem radu, što je tačno, ne vidim razloge da se postojeće rešenje, koje nije bilo ispravno, zadrži i dalje. Znači, u svakom slučaju je potrebno promeniti takvo rešenje.
Razlozi za promene su višestruki. Razlog za izmenu člana 9a stav 1. je postojanje potrebe za usklađivanjem sa odredbama člana 37. stav 1. Zakona o radu, koji reguliše - da je na zahtev poslodavca zaposleni obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se završi posao koji nije planiran. To je prekovremeni rad.
Jasno je da dežurstvo u zdravstvenim ustanovama ne predstavlja prekovremeni rad u ovom smislu, već posebnu vrstu prekovremenog rada, koji je nužan i uobičajen u zdravstvenim ustanovama i kao takav se mora posebno urediti zakonom. Ovo tim pre što su se u dosadašnjoj zdravstvenoj praksi stvarali problemi oko osnova i visine nagrađivanja zaposlenih za dežurstvo, tj. kompenzacija sa slobodnim danima.
Baš zbog toga što hirurzi rade težak rad, a nemaju beneficirani radni staž, to zdravstveni radnici i ne traže, potrebno je bar ovim odredbama promeniti predstojeća rešenja. Zdravstvenim radnicima koji imaju samo 12 sati odmora između dva uzastopna dana i radni sati provedeni u dežurstvu treba da uđu u mesečni fond radnih sati zaposlenih, jer je po Zakonu o radu, odredbama članova 34, 37. i 39, predviđeno da svo vreme provedeno na poslu ulazi u fond radnih sati.
Ovakvim rešenjima prikraćeni su zdravstveni radnici koji dežuraju, jer na te sate koje provedu na poslu ne izdvajaju se sredstva za penzioni fond. Samim tim su zdravstveni radnici tu ugroženi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da je amandman SRS pozitivno prihvaćen i da se potpredsednik Republičke vlade izjasnio da je upravo razlog za izmenu člana 9a stav 2. postojanje potrebe za usklađivanjem sa odredbom člana 39. stav 1. Zakona o radu Republike Srbije, koji glasi da radna nedelja traje pet radnih dana.
Javio sam se, s obzirom da je problem u izlaganju predsednika poslaničke grupe DOS-a bio upravo deo koji se odnosi na to da se dežurstvo iz stava 1. uvede noću, u dane državnog praznika, subotom i nedeljom, s obzirom da je upravo potenciran vremenski period koji se odnosi na noćni rad, da bih argumentovao ono što je evidentno, a to je da je noćni rad zaista najteži rad, da je čak naučno dokazano da u vremenskom periodu između 24,00 i 0,02 časa spavanje najintenzivnije, čoveka najviše relaksira i odmara. Ako neko od zdravstvenih radnika radi upravo u tom vremenskom periodu, znači daje najviše energije, ulaže mnogo više u odnosu na druge, tako da je upravo precizirano da se radi o noćnom radu, da je to i te kako značajno i da zbog toga treba da se usvoji ovaj amandman SRS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je predložen razmotren je već u dužem vremenskom periodu i vi znate, većina poslaničkih grupa, o smenama i o smenskom radu. Očigledno je da se poslanici SRS zalažu da ne bude smenski rad u zdravstvenim službama i tačno je da su pojedine zdravstvene ustanove specifične, naročito u manjim sredinama, gde je mnogo teže takav rad razviti u smenama.
Mi smo ukazivali sve vreme na negativnosti svega toga. Ako Vlada ostaje rigidna pri tim svojim stavovima, očigledno će pogrešiti, ali, na kraju krajeva, na njima je da odluče o tome.
U stavu 2, gde se iza reči "uvede" unosi reč "danju", to se upravo odnosi na taj period popodnevnog rada, jer pre podne je intenzitet rada sa pacijentima odgovarajući, ali u popodnevnim časovima se sigurno ni malo ne razlikuje rad sa pacijentima, nego je uglavnom čak i veći, naročito za pojedine struke i specijalizacije, poput ortopedije i hirurgije.
U stavu 4. reč "deset" zamenjuje se rečju "dvadeset". Mi imamo tu i amandman kolege Predraga Čanovića, koji je predložio 15%. SRS se tu razlikuje. Ona se ne slaže ni sa 10, ni sa 20%. Ona smatra da upravo to uopšte ne treba ograničavati, da je to zaista specifično.
Već sam obrazložio hirurške operacije, hirurške ekipe koje su u timu, porođaje koji u kontinuitetu najmanje traju 12 sati, pa baš zbog toga SRS predlaže da uopšte tu ne treba ograničavati broj sati. Hvala.