Dame i gospodo narodni poslanici, u sali Narodne skupštine nije prisutna ni gospođa Nataša Mićić kao predsednik Skupštine, niti ovlašćeni predlagač ministar Đelić, ministar finansija, da li zbog naslova u novinama - da je vrh države u transu, pa se verovatno oporavlja od tog transa, ili je nešto drugo u pitanju, ne znam. Mada, moguće je da je gospodin Đelić otišao da nabavi određenu medicinsku dokumentaciju, pošto vidim da javno izjavljuje da je Dinkić psihopata. Verovatno mu je za večerašnji duel potrebna medicinska dokumentacija da to potkrepi.
Što se tiče amandmana Srpske radikalne stranke, to je da se član 20. briše, jer u članu 20. je definisano da politička stranka koja za izbornu kampanju utroši sredstva u iznosu koji je veći od iznosa propisanog zakonom, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice iz člana 13. i člana 17. ovog zakona novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Molim vas, te kazne možda nisu ništa za gospodina Dinkića koji ima platu od 5.000 evra, ali vodite računa jer u članu 13. je definisano da ta lica, koja su odogovorna za zakonito prikupljanje i namensko trošenje treba da imenuje predlagač. Apsolutno sva sredstva moraju da budu zakonito prikupljena i namenski trošena.
Nije to kao gospodin koji je vlasnik "MK komerca", koji pre 10 godina nije imao novca ni polovnog "golfa" da kupi, a sada je vlasnik čitave imovine koja se nalazi u Vojvodini. Vodite računa ko vas finansira, možda bi bolje bilo. Na kraju krajeva, u članu 17. pokušavate da definišete kakav je status određene političke stranke da bi se na taj način obavila unutrašnja kontrola finansijskog poslovanja, kao i da mora određeno lice biti odgovorno za finansijsko poslovanje.
Ono što je sigurno to je da politička stranka ima legitimno pravo na trošenje legalno stečenog novca, jer se podrazumeva da je novac na legitiman i legalan način stečen. Recimo, predstavnici lokalne samouprave u Leskovcu su gospođa Bojana Ristić i Gojko Veličković, apsolutno lica koja su najmanje kompetentna i odgovorna da vrše vlast. Ko može da zabrani predstavnicima Srpske radikalne stranke da, ako treba, prodaju kuću i neku drugu imovinu da ih skinu sa vlasti i da vi na taj način utičete da možda neko drugi vrši vlast u Leskovcu ili u nekom drugom mestu.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je prisutan i šef poslaničke grupe DOS, koji je predložio da se radi do 20,00 sati. Očigledno je prvi ispoštovao ono što je predložio, kao po običaju DOS-a.
Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava je pre svega politički zakon. Isključivo je napravljen zbog političke svrhe, sa isključivo političkim motivima. Zakon je neustavan i nedemokratski. Nijedan zakon ne može da propiše da postoji neko pravo ako to pravo nije regulisano samim Ustavom.
U članu 9. važećeg Ustava piše: "Sudska vlast je nezavisna, pripada samim sudovima". Ako ne postoje ustavna ovlašćenja za formiranje komisije, odakle vam pravo da formirate komisiju za preke sudove, kada taj sud nema pravno dejstvo. Da li predložena komisija obezbeđuje sudsku zaštitu, slobode i prava koja su zagarantovana Ustavom.
U članu 45. Ustava jamči se sloboda savesti, misli i javnog izražavanja mišljenja. Da li će članovi Komisije, ispitujući ko se vršeći neke radnje ogrešio o ljudska prava, i ovaj član 45. Ustava ignorisati.
Kako građani Srbije mogu da imaju poveranja u pravosuđe ako ono nije depolitizovano, ako znamo da ministar pravde, gospodin Batić, koji je učestvovao na izborima u sklopu DOS-a i dobio određen broj poslanika, šest ili sedam i javno se hvali da sada ima dva poslanika više, a onda verovatno nijedan građanin Srbije ne može da ima poverenje u sudstvo.
Ako članovi Ustavnog suda krše ustavno pravo i to mnogo puta, samo je Srpska radikalna stranka 18 puta imala inicijativu da se ispita ustavnost određenih akata i nijednom nije dobila ni pozitivno, ni negativno mišljenje, očigledno komisija treba da izvrši lustraciju članova Ustavnog suda, pa i predsednika Ustavnog suda, gospodina Vučetića, koji je član političke partije.
Komisiju predlaže predsednik Republike, koga nemamo. Gospođa Nataša Mićić upućuje usvojene predloge zakona na proglašenje predsedniku Republike.
Rekao sam vam o zakonima, a vi slušajte gospodine. Obično spavate, a danas ste malo ažurniji.

Gospođo, upravo treba da povežem vaš rad sa radom komisije, jer vi pored toga što imate energiju, ne ulazim u to da li je to pozitivna ili negativna energija, i pored toga što imate duge noge, jedino ste izabrani da vršite funkciju predsednika Srbije iz prostog razloga da bi što pre mogli iz ovog parlamenta da pređete u drugu zgradu i da potpišete akte koje donosi ova skupština. Upravo to isto rade članovi komisije i zbog toga sam morao i vas da spomenem, jer isti članovi vas lustriraju, a kasnije rešavaju vaše žalbe kao drugostepeni organ.
Da li članovi komisije poseduju moralne norme ako prihvate da budu članovi prekog suda koji će lustrirati pojedine političare iz političkog života, da bi na taj način sklonili političku konkurenciju onima koji su te članove komisije i predložili. Ko će biti član komisije, ovde je očigledno pitanje političke nagodbe.
Mnogi direktori svoje ponašanje, delovanje i svoju odgovornost pokušali su da smanje krijući se iza odluke upravnog odbora ili skupštinskih odbora. Kršili su ljudska prava, a ko će da odgovara? Da li svi članovi upravnog i skupštinskog odbora ili će to biti samo kolektivna odgovornost? Da li su pojedini kršili ljudska prava usled svoje neaktivnosti ili pasivnosti?
Imate gospodina Dinkića, guvernera Narodne banke, koji je svojevremeno sa dugim cevima upao u Narodnu banku. U svim medijima možete da pročitate kako su predstavnici Vlade korumpirani i kako ima materijalnih dokaza i argumenata da je to istina, za razliku od Demokratske stranke Srbije. Sada vas pitam, ako je to tačno, znači da morate da date argumente i da javni tužilac po službenoj dužnosti reaguje na sve optužbe koje su izrečene.
Ako nije tačno, onda mora da odgovara za sve to što je uradio ili vrši politički uticaj na Narodnu skupštinu i na Vladu da ga izabere. Ako ga ne izaberu, građani Srbije znaće da je u pitanju nešto drugo, da ima velike argumente i da Vlada mora njegov pritisak da podnese i da radi onako kako on želi.
Očigledno je da je ranije bila OZNA, za koju kažu da sve dozna, a onda Državna bezbednost koja se pokazala kakva je, šta radi i sve aktivnosti koje je imala, naročito u zadnjem vremenskom periodu.
Ne vidim razlog zbog čega bi sada mi imali poverenje u BIA-u, ali verovatno zbog mislioca, zbog pametnog čoveka gospodina "Sokrata", koji je davao pravilne informacije i koji će da sugeriše ko treba da podlegne pod ovaj zakon, a ko ne.
Na kraju, samo o par kadrovskih pitanja. Vrhovni sud Srbije, gospođa Vida Petrović-Škero, a vi znate da je smenjena iz Ustavnog suda i prebačena u Vrhovni sud, a sada žena ne pristaje da bude u ovom telu, a vi je predlažete. Da li je to neka kompenzacija za ono što ste uradili.
Drugo su kandidati iz redova zamenika Republičkog javnog tužioca. U članu 103. Ustava definisano je da je javno tužilaštvo samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih dela i ulaže pravna sredstva radi zaštite ustavnosti i zakonitosti. U članu 105. je definisano da javni tužilac ne može obavljati posao nespojiv sa njegovom funkcijom. Očigledno da o tome niste vodili računa.
Ove pravne stručnjake koje imate, samo ću na kraju nešto da pročitam o gospodinu Vlastimiru Jankoviću, a gde je definisano, kaže, pored pogodnosti koje je imao kao istaknuti pravni stručnjak, sarađivao sa mnogim nevladinim organizacijama i posebno sa Beogradskim centrom za ljudska prava. Valjda mu je to najbitnija stavka iz njegove biografije i životnog iskustva.
Na kraju, pošto postoji u grupi V - kandidati za članove komisije iz redova narodnih poslanika, pa zaista vas pitam od ova četiri kandidata koliko njih nisu bili članovi Saveza komunista i da li prvo treba o njima da raspravljamo ili o nekim drugim osobama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred sobom imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet i ne znam već koji je ovo deo, verovatno peti ili šesti deo koji ministar Đelić stavlja pred nas.  Ako mi kao narodni poslanici imamo energije da po ko zna koji put imamo pred sobom isti predlog zakona sa nekim izmenama onda bi i gospodin ministar Đelić trebalo sa pažnjom da prati izlaganje narodnih poslanika.
Pre svega, pohvalio bih ministra Đelića jer se u našem narodu kaže "Samo budala ne menja mišljenje". Očigledno je da je gospodin Đelić promenio stav, iako su predstavnici SRS više puta upozoravali na to da porez na promet, na štampu i neke druge artikle, u svakom slučaju nije poželjan i nije potreban.
Razlozi za donošenje zakona pre svega se navode u smislu da bi se time ostvarili povoljniji uslovi za ulaganje u privredu, instrumenti poreske politike stavili u funkciju njihove realizacije, pa dobro, hajde, neka se veruje na reč, mada se iz ovoga ne vidi da je baš neko ulaganje u privredi na kvalitetan način urađeno. U funkciji podsticanja oblasti izdavaštva predlaže se oslobađanje od plaćanja poreza na knjige i časopise, dnevnu štampu, s obzirom na to da je reč o delatnosti koja pored privrednog ima i izuzetan društveni značaj. Trebalo bi da se poboljša i ekonomski položaj izdavača, čime bi se stvorile pretpostavke za bolju informisanost stanovništva i poveća tiraž.
U svakom slučaju da je Vlada zainteresovana za bolju informisanost stanovništva, pre svega ove sednice bi bile transparentnije i javne a ne bi bile bez prenosa, tako da sigurno ovi razlozi koji su za donošenje ovih zakona navedeni ne stoje.
Ono što je amandmanom SRS pokušano ovde da se uradi to su poreska oslobađanja za neke artikle i namirnice koje su zaista neophodne pre svega za mladu populaciju.
U članu 5. treba da se doda novi stav koji glasi: "U članu 11. stav 1. posle tačke 3) dodaje se nova tačka 3a) koja glasi: Hrana za odojčad, pelene za bebe, sredstva za održavanje lične higijene beba i odojčadi, odevni predmeti za bebe i odojčad, igračke i oprema za decu do dve godine starosti".
I sami vidite da u članu 11. gde stoje "poreska oslobađanja" imate 21 tačku i mi smo pokušali svojim amandmanom da i po značaju stavimo da to bude tačka 3a) znači, odmah posle mleka, hleba, jestivog ulja, od suncokreta, uljane repe, soje, masline i jestive masti, bilo životinjskog ili biljnog porekla, kao i šećera. Znači odmah posle tih artikala je zaista za populaciju u Srbiji najbitnija hrana za odojčad, pelene, sva sredstva za održavanje lične higijene beba i odojčadi, kao i odevni predmeti bebe.
Više puta smo ovde govorili o natalitetu u Srbiji i više puta rekli koliko je zaista negativna stopa nataliteta u čitavoj Srbiji i kako je potrebno da ova vlada pokaže i volju i želju a, i praktično, da želi da poboljša uslove života mladih bračnih prova, tako da je ovde zaista idealna situacija da gospodin ministar Đelić prihvati ovaj amandman.
Ovde je, u amandmanu SRS, definisano samo - sva oprema, sve igračke, sve što je za decu do dve godine starosti. Imam starijeg sina koji ima više od 10 godina ali i mlađeg od 2,5 godine, znači, upravo imam iskustva u vezi sa tim koliko je potrebno materijalnih sredstava da bi se neka bebica podigla od perioda odojčadi do toga da postane mali dečkić, i zaista sam siguran da je ministar Đelić i imao i takve probleme ili neke druge porodične probleme pa zna šta znači održavati porodicu, odnosno omogućiti najmlađim članovima porodice da imaju zdrav fizički i psihički život i uzgoj. (Ministar Đelić klima glavom u znak potvrde.)
Zbog toga zaista u ime SRS apelujem da ministar još jednom razmisli o svemu ovome, jer sam siguran da će, ako danas ovo ne prihvati, posle par meseci, kada možda bude njegovo zadnje izlaganje u ovoj Narodnoj skupštini shvatiti da je trebalo mnogo ranije to da uradi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da je gospodin Pera Cvetković čovek koji drži reč. Rekao je da će biti kratak, koncizan i jasan, a izlagao je 20 minuta. Očigledno je obmanuo kolege poslanike.
Verovatno je gospodin ministar Đelić, delimično kompetentan da izlaže Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a delimično je kompetentan da priča o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet. Sigurno nije za ovaj treći predlog zakona, Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije i Crnoj Gori kao garantu prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj, o zajmu Republičke direkcije za puteve.
U svakom slučaju, u Narodnoj skupštini je trebalo da budu prisutni, a naročito po ovoj trećoj tački, odnosno po trećem predlogu zakona, o kome ću govoriti, ministar Marija Rašeta - Vukosavljević, ministar saobraćaja, a verovatno zbog ovih izjava i zbog toga što je na odgovarajućem kompetentnom mestu, potrebno je bilo da danas među nama bude prisutan i direktor Republičke direkcije za puteve, gospodin Tihomir Timotijević.
U Predlogu zakona se kaže da je potrebno da bude zakon po hitnom postupku, a pre svega, zbog toga što su tenderi već raspisani za izvođenje radova na projektima koji se finansiraju iz ovog kredita Evropske banke za obnovu i razvoj u završnoj fazi. Na kraju krajeva, pošto znamo uglavnom, svi zakoni koji se usvoje, stupaju na snagu osmog dana, a ovde se traži da to bude odmah posle usvajanja predloženog zakona, zbog toga što je potrebno da se pristupi samoj obnovi putne mreže Republike Srbije.
Ovogodišnji budžet Republičke direkcije za puteve je 18 milijardi dinara. Znači, šest milijardi se odnosi na kredite, osam milijardi dolazi iz budžeta Vlade Republike Srbije, dok su četiri milijarde direktni prihodi Direkcije od taksa, putarina i ostalih nadoknada. Kako bi se završio koridor deset, neophodno je obezbediti oko dve milijarde dolara, jer je potrebno završiti, negde, još 430 kilometara puta.
Postavlja se pitanje: na koje putne pravce Vlada ima nameru da ulaže ova finansijska sredstva? Ko će izvoditi radove na tim putnim pravcima? Da li će to biti javni radovi ili će opet firme, poput "Difens rouda" izvoditi takve radove. Urgentni program Evropske investicione banke u iznosu od 37 miliona evra, već je uloženo u rehabilitaciji dela putne mreže. Ovaj iznos, 86 miliona evra, na osnovu Sporazuma o zajmu između Evropske banke za obnovu i razvoj i Republičke direkcije za puteve, nedovoljan je za završetak koridora 10, ali ako se ceo iznos uloži u najgoru deonicu puta koja prolazi kroz Srbiju, tj. kroz opštinu Leskovac u dužini od 50 kilometara, doći će do dodatnih ulaganja od strane grčke vlade. Doći će do boljeg povezivanja Leskovca, Vranja, Kumanova, Velesa, Đevđelije, Soluna, tj. gradova severne Grčke sa centralnom Evropom i mediteranom.
Koridor 10 je tradicionalni put koji povezuje jugoistočnu Evropu sa centralnom Evropom. Pored toga što povezuje Srbiju, koridor
10 ide sa pravcem od Niša prema Bugarskoj, drugi ide od Beograda prema Hrvatskoj i treći prema Mađarskoj. Verovatno, taj deo puta bi već bio u nekoj završnoj fazi, ali očigledno da sadašnja Vlada nije dala nikakav doprinos. Prema svim podacima, pet projekata Vlade Srbije za rekonstrukciju "Evropskog koridora 10" su odbijeni, a pre svega, zbog toga što suštinski elementi projekta, imaju određene nedostatke. Komisija Ministarstva inostranih poslova Grčke, a koje je i te kako zainteresovano za ovaj projekat, je odbila te projekte. Postoji tendencija da se ovi projekti ponovo razmotre u neposrednoj budućnosti, ali je tu i te kako potreban veliki doprinos Vlade, a koga nema. Imamo izjave gospodina Tihomira Timotijevića.
Da prođe samo 5.500 vozila kroz tu deonicu, pa ako znamo da je to zaista ubedljivo najgori put, ne samo kroz Srbiju, nego kroz čitav Balkan, onda sigurno znamo razloge zbog čega je takva frekvencija mala na toj deonici. Upravo, iz tog razloga, zbog svega toga, Vlada treba da da svoj doprinos i da sva sredstva koja treba da se usvoje ovim predlogom zakona, upravo uloži u tu deonicu puta od 50 kilometara, a koji prolazi kroz Grdeličku klisuru i pored Leskovca.
Podsećam vas, upravo na predsedničkim izborima u svih šest opština Jablaničkog okruga i u svim opštinama Pčinjskog okruga pobedio je prof. dr Vojislav Šešelj na predsedničkim izborima. Ne ponavljajte grešku koju su socijalisti radili: kažnjavali su opštine gde nije pobeđivao Slobodan Milošević. Ako to uradi ova vlada, znate, uvek se kretalo sa "Juga"! Krenućemo vrlo brzo, za par meseci, svi sa "Juga" i pašće ova vlada. Upozoravamo ministra Đelića da vodi računa gde ulaže ovaj novac, inače, svi ovi sindikati će i te kako da iskoriste one motke koje imaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 64. se odnosi na delokrug poslova. Članom 64. je definisano da upravni odbor donosi: statut Nacionalne službe: opšte akte Nacionalne službe: program rada Nacionalne službe; i finansijski plan Nacionalne službe.
Znači, na osnovu ovoga vidite da ceo član 64. u stvari utvrđuje delokrug poslova upravnog odbora. Upravni odbor imenuje i razrešava Vlada. U sastav upravnog odbora po jednog člana predlažu: reprezentativni sindikat i reprezentativna udruženja unije poslodavaca, kao i organizacija nezaposlenih, uključujući i jednog člana koji se predlaže iz redova zaposlenih u Nacionalnoj službi.
Sada je malo problematično u ovom zakonu, uopšte te definicije. Pre svega, možete da vidite da je ta definicija nezaposlenog u ovom predlogu zakona usklađena sa definicijom koja je usvojena na Trinaestoj međunarodnoj konferenciji statističara u oblasti rada. Valjda su osobe koje se bave statistikom kompetentne da odrede šta je definicija nezapsolenog, a onda se postavlja pitanje šta je to reprezentativni sindikat, odnosno reprezentativno udruženje?
Ako recimo posmatramo gospodina Dragana Milovanovića onda je verovatno on reprezentativni primerak predstavnika Vlade i to sam ja juče u svom izlaganju pokazao, da je on pravi primerak predstavnika Vlade. Verovatno apropo toga treba da znamo šta su reprezentativni sindikati i reprzentativna udruženja.
Zbog toga upravo apelujem na predstavnika Vlade, odnosno uvaženog ministra da obrati pažnju na amandman koji je podnela SRS. Ja ću, bez obzira što ste vi gospodine ministre obratili pažnju, ipak neke napomene da vam izložim.
Amandman SRS je dat na član 64. ovakav kakav jeste da ostane, ali da se doda posle tačke 4) tačka 5) i da ta zadnja tačka glasi: "Usvaja izveštaj o poslovanju i završni račun Nacionalne službe". U obrazloženju vidite da je SRS definisala da je amandman pravno logički, s obzirom na to da se o ovome ne odlučuje, već se radi o aktu koji se usvaja. Ja bih vas zamolio da obratite pažnju na član 65. znači, na onaj član koji sledi, gde ćete videti da je pod tačkom 3) upravo ovo što sam sada definisao: "Usvaja izveštaj o poslovanju i završni račun Nacionalne službe".
Morate da priznate da u članu 65. piše da upravni odbor odlučuje. Znači, ako već odlučuje nema šta tu više da usvaja izveštaj, a ako upravni odbor donosi mnogo je logičnije pravno, a i u svakom pogledu, upravo kao što predlažemo pod novom tačkom 5) da stavite da se usvaja izveštaj o poslovanju i završni račun Nacionalne službe.
Mislim da je zaista amandman smislen i da na taj način pokušavamo da vam pomognemo, da zakon bude prihvatljiviji za građane Srbije. Unapred vam zahvaljujem ako ste shvatili da su naše namere bile dobronamerne.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek sam fasciniran kada ministar Dragan Milovanović treba  u ime Vlade da predstavlja pojedini zakon, pre svega što smatram da je ministar Dragan Milovanović jedna kompleksna ličnost, i to trostruka ličnost. Kod njega je stalno sukob interesa.
Pre svega, on predstavlja sindikalca, čovek je godinama bio lider sindikata. On tu ima određene interese u tom pogledu, ali je istovremeno i predsednik Laburističke partije. Doduše, ta partija nikad nije učestvovala na izborima i nema nikakvo glasačko telo, ali ima poslanike u Narodnoj skupštini. Samim tim ministar ima potrebu da se svojim ponašanjem dodvori biračima. Ali u svemu tome najbitnija je ona treća ličnost, a to je ličnost ministra, jer on ima, kao ministar, određene beneficije i očigledno mu ta funkcija najbolje leži.
Ja bih čak zamerio mojoj uvaženoj koleginici Vjerici Radeti koja je malopre rekla da ministar sa podsmehom sluša narodne poslanike.
Uvažena gospođa Vjerica Radeta je pre tri meseca postala poslanik u ovom mandatu, pa ne zna da se ministar po potrebi se i bije sa poslanicima opozicije, tako da sam ja zahvalan ministru na ovakvom današnjem ponašanju.
Bio sam iznenađen da je ulica Kralja Milana ili Srpskih vladara danas postala pešačka zona. Ako Narodna skupština prihvati predloženi zakon o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, cela Srbija će postati jedna velika pešačka zona.
Radnici koji protestuju, deo nezaposlenih, građani koji rade, ali ne primaju redovno plate ili su zarade nedovoljne za egzistenicju, sigurno će izaći na ulice i pretvoriti celu Srbiju u veliku pešačku zonu.
Ministar kaže da socijalni partneri, to su relevantni sindikati, podržavaju zakon. Onda se postavlja pitanje zašto samostalni sindikat štrajkuje. Vlada konstantno zahteva da se predlozi zakona donose po hitnom postupku. Da su, kojom nesrećom, predloženi zakoni o železnici i energetici ušli u skupštinsku proceduru posle ovakvog zakona još 7.000 ljudi bi ostalo bez posla, a već 40% građana koji treba da rade, ne mogu da ostvare svoje radno pravo.
Da li je predloženi zakon dobar ako ima 114 amandmana? Predsednik odbora za rad, boračka i socijalna pitanja je naglasio da je prihvatio amandmane, bez obzira da li ih je podnela opozicija ili pozicija i hvali se time, samim tim pokazuje da je uvek bilo selekcije.
Uvidom u podnete amandmane uverićete se da je samo jedan amandman opozicije prihvaćen. Prihvaćeni su uglavnom amandmani gospodina Bratislava Đurića, koji je potpredsednik ministrove stranke, pa ako je kojim slučajem još neki poslanik opozicije tu, onda je to navodno kao amandman opozicije, što nije tačno.
Ministar potencira "novine" u predloženom zakonu, a to su agencije za zapošljavanje. Zato javno postavljam pitanje ministru - da li je ministar već registrovao kao svoje vlasništvo neku takvu agenciju ili je samo pripremio papire za takvu agenciju; da posle ovog zakona on može da vrši selekciju, ko može da dobije posao, a ko ne!
Novi zakon o zapošljavanju treba da stvori uslove za geografsku pokretljivost, migracije zbog posla. Očigledno se ne vodi računa o jugu Srbije: samo iz Crne Trave ima 70.000 ljudi koji žive u Srbiji, a u Crnoj Travi ima nepunih 2.700 stanovnika, upravo zbog ovakvog ponašanja Vlade, tako da očigledno jug Srbije neće biti zadovoljan ovakvim zakonom, budite sigurni.
Najveća primedba sa moje strane u pogledu ovog predloga zakona jeste gubitak prava na zdravstveno osiguranje i smanjenje prava korisnicima novčanih nadoknada koji su na tržištu rada. Veliki broj građana ostaće bez zdravstvenog osiguranja, a ja ću vam dati samo par primera:
U slučaju operacije kuka, ugradnja veštačkog kuka i to najjeftinijeg je 90.000 dinara, a srednji iznos je 150.000 dinara. Operacije na srcu su otprilike oko 5.000 do 6.000 maraka. A ko će to da plati? Verujem da ni ministar ne zna.
Novčane naknade koje primaju radnici koji su bez posla zbog stečaja ili kao tehnološki višak po ovom predlogu zakona biće manje, a primaće se kraće. Šta je sa Fabrikom "Zdravlje"? Od 2.050 radnika 1.000 radnika je izgubilo posao, iako po ugovoru tri godine ne sme niko da izgubi posao. Na to pitanje treba da odgovori ministar.
Zakon vas obavezuje da građani aktivno traže posao! Kao da su oni do sada sedeli skršetnih ruku, kao da im Vlada obezbeđuje veliku nadoknadu zbog nezaposlenosti od koje se može pristojno živeti. Radnici traže konstantno posao, ali posla nema!
Uništena su velika preduzeća, ali ono što me iznenađuje jeste to da DOS uništava malu privredu, odnosno kičmu srpske privrede, "male preduzetnike". Umesto da "mali preduzetnici" kao vlasnici upošljavaju nezaposlene, oni su zbog ovih vaših velikih zakona prinuđeni da daju otkaze svojim uposlenim ljudima. Ako je to ideja Vlade, onda u ostvarenju ovih ideja dobro napredujete.
Na samom kraju, nezaposlenima se nudi prema ovom zakonu odgovarajući posao, u prva tri meseca posao za koji se školovao, a u narednih šest meseci svaki u toj struci, a posle devet meseci svaki koji se ponudi.
Ja sam završio Medicinski fakultet, ako ne mogu da radim kao lekar u svojoj struci, a ja nisam završio medicinsku školu, nego gimnaziju, to je pitanje na koje treba vi da odgovorite, ali zbog kompleksa niže vrednosti koji ministar ima, a to je, da je rođen 1955. godine, a da je i dan-danas student; pre dve i po godine kada je trebalo da postane ministar, rečeno je da završava studije, pre tri meseca kada je ponovo postavljen za ministra, opet završava studije, a ja kao generacija 1965. godine, pre 13 godina sam završio Medicinski fakultet, i sada zbog toga pokušava da sve intelektualce svede na to da mogu da rade poslove koje bi on možda morao da radi.
Pitam ja njega, kada za par meseci više ne bude ministar u postojećoj Vladi, šta će kao student da radi? Na to pitanje on treba da odgovori.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Glavi VI "Prelazna i završna odredba" u članu 21. stoji: "Krivični postupci za krivična dela iz člana 2. ovog zakona u kojima je optužnica stupila na pravnu snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se pred sudovima koji su bili stvarno i mesno nadležni pre stupanja na snagu ovog zakona." Član 21. odnosi se na član 2. U članu 2. stoji da se ovaj zakon primenjuje radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela određenih u Glavi DžVI 16 Osnovnog krivičnog zakona, tj. krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.

Amandmanom SRS je definisano da se naziv Glave VI "Prelazna i završna odredba" i član 21. brišu. Poslanička grupa SRS smatra da je oblast odgovornosti pojedinaca, a za koje postoji sumnja da su izvršili krivična dela određena u Glavi DžVI Osnovnog krivičnog zakona u pogledu organa, nadležnosti, organizacije i postupka kompletno uređena pozitivnim propisima.

U postojećem zakonodavstvu već postoje navedena krivična dela koja se tretiraju Predlogom ovog zakona, pa nije potrebno članom 2. posebno predviđati otkrivanje i gonjenje učinilaca tih krivičnih dela. Samim tim nepotreban je i član 21. S obzirom da nije prisutan predstavnik Vlade, verovatno bi u svom amandmanu na član 2, faktički predvideo brisanje člana 21.

Pitanje je sada šta i ko su osobe koje su učinile ratni zločin. Godine 1999. sve vreme rata sam bio u predelu Kačikola, 10 kilometara od Prištine, bilo je 1.100 vojnika, bio sam u svojstvu lekara. Imao sam više puta prilike da pružam pomoć i Šiptarima. Mogu da budem ratni zločinac zbog toga što sam internista, a možda nisam davao adekvatnu medicinsku pomoć, možda zbog toga što nisam specijalizirao ratnu hirurgiju ili hirurgiju, pa zbog toga mogu da me proglase da sam ratni zločinac. Doduše, sa 19 godina sam završio školu rezervnih oficira na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, pa sam, s obzirom da je bilo 1.100 vojnika, a samo jedan aktivni oficir, morao sam i preko 100 vojnika da vodim u borbu protiv Šiptara.

Odgovorno tvrdim da niko od tih naših Srba nijedan zločin nije učinio na tom predelu, predelu Kačikola, 10 kilometara od Prištine. Odgovorno tvrdim da je samo jedna bomba NATO pakta ubila četiri osobe iz Lebana; da je u vremenskom periodu oko dva sata, kada je bilo vreme ručku, stradalo preko 10 osoba dok su konzumirale hranu a nisu bile naoružane; da je u kombiju koji je išao za Prištinu da snabde medicinskom opremom i lekovima naše borce poginulo preko 20 osoba. Pitam Vladu ko će onda da odgovara za te ratne zločine, ko će da okrivi, a sigurno su Šiptari stajali iza svega toga. Da li sam ja ratni zločinac ili ti Šiptari, koji su tamo ubijali naše nevine, mlade vojnike. Na to treba da odgovari sadašnja Vlada.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 9. U članu 9. se kaže da je organizator dužan da ostvari saradnju sa Ministarstvom, radi sprovođenja mera i naloga koji se odnose na održavanje javnog reda i mira. Organizator je dužan da za vreme sportske priredbe obezbedi prisustvo odgovarajuće službe medicinske pomoći, kao i da ostvari saradnju, a po potrebi preduzme mere da obezbedi i prisustvo drugih nadležnih organa i organizacija, javnih službi i javnih preduzeća (vatrogasne jedinice, inspekcijske i komunalne službe i druge službe).
Sam član 9. a naročito drugi stav nije sporan, sigurno da je potrebno da odgovarajuće službe medicinske pomoći budu prisutne i zbog sportskih povreda, a i u slučaju neželjenih povreda koje mogu da se dese na sportskim terenima, kao i protivpožarne jedinice. Ono što SRS zamera u ovom članu 9, to je upravo stav 1. gde je definisano da je organizator dužan da ostvari saradnju sa Ministarstvom. SRS insistira da se stav 1. menja i da glasi, organizator je dužan da sprovodi mere i naloge Ministarstva; odnosno zakon ne može da sadrži neprecizne termine poput saradnje, kada strankama ostavlja mogućnost saglasnosti volja.
Jednostavno, mora tačno i precizno da bude sve to definisano, a ne da ostavljamo nekome da prema sopstvenoj volji procenjuje da li može nešto da uradi ili ne može u obrazloženju Vlade zbog čega nije prihvatila amandman kaže se da je generalna intencija Predloga zakona da se pojača odgovornost organizatora za bezbednost na sportskim priredbama i da se smatra da bi bilo celishodno da se organizator stavlja u pasivan položaj, odnosno da organizator očekuje naloge Ministarstva.
Definisano je da je cilj ove odredbe, pre svega, uspostavljanje saradnje sa Ministarstvom radi sprovođenja mera i naloga koji se odnose na održavanje javnog reda i mira. U svakom slučaju, organizator i te kako ima veliku odgovornost, ali ne može da bude a priori samo saradnja koja nije definisana, nego mora tačno da se taksativno nabroji u kom pogledu treba sa Ministarstvom da sarađuje.
Samo ću reći primer iz iskustva, koji nije sa sportskih terena, ali na kraju izlaganja shvatićete da je povezano i sa sportskim terenima. To je bilo kada je SRS organizovala veliki narodni miting u Leskovcu septembra prošle godine. SRS je mesec dana pre toga blagovremeno obavestila MUP o mitingu, znači, dala je samo informaciju, da bi samo dan pre nego što je održan miting došla u pismenoj formi informacija od MUP-a da je potrebno da se preko 50.000 dinara plati MUP-u. Tamo je bila jedna kolona gde piše - sredstva, i zamislite, molim vas, tu su bili automobili, marice, oni kombiji gde je veći broj pripadnika MUP-a mogao da stane i u istoj koloni gde su sredstva bili su i pripadnici MUP-a, odnosno broj inspektora u civilu, uniformisanih policajaca, pa puta toliko i toliko dinara. Znači, čak se i pripadnici MUP-a smatraju sredstvima.
Žao mi je što potpredsednik Vlade i ministar MUP-a Dušan Mihajlović nije tu, pa da ga pitam da li su pripadnici MUP-a isto što i sredstva. Pošto smo konstatovali i imali dokaza da nikada ni na jednom mitingu SRS nikada nije bilo nikakvih problema i da smo sposobni da sami organizujemo, od MUP-a smo dobili informaciju da je greška i da se to u stvari odnosi za organizatore sportskih priredbi. Očigledno je pokušaj bio u Leskovcu, s obzirom da je, navodno, uredbom Vlade dan pre toga stiglo pismo i depeša iz Beograda da mora da se ispoštuje i da se određena finansijska sredstva daju MUP-u.
Očigledno zbog toga ovaj amandman i MUP nije prihvatio, iz prostog razloga, ne radi se o pasivnom položaju organizatora, nego se radi o tome da MUP naplati svoje usluge. Mislim da su svi pripadnici MUP plaćeni da održavaju javni red i mir i da bez posebnih ekstradohodaka treba da rade profesionalno svoj deo posla. Siguran sam da bi oni i radili, da na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova nije Dušan Mihajlović...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
... koji pre svega drži tu firmu "Lutra". Kada pitam neke inspektore u Leskovcu koji prodaju piliće, zašto to rade, oni kažu - kada ministar može da prodaje bikove, možemo i mi da prodajemo piletinu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto ste čuli izlaganje narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić, koja vam je dosta rekla o hiljadu godina hrvatskog varvarstva na našem prostoru, a deo možete da pročitate i u knjizi Istorija srpskog nacionalizma, profesora dr Vojislava Šešelja.
Poslanički klub SRS je podneo amandman na član 97. koji se odnosi na odgovornost učenika. U tom članu 97. je definisano da ostvarenjem svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava. Učenik ima obavezu, pa je nabrojano sedam stavki od toga da učenik treba redovno da pohađa nastavu do toga da treba da čuva imovinu škole, čistoću i estetski izgled školskih prostorija.
Što se toga tiče zaista nije ništa sporno. Problem je kada nastane problem oko opšteg akta i sa zakonom koji je poseban zakon za teže prekršaje koje učenici mogu da urade. Sigurno je da učenik može da odgovara samo za povredu obaveza koja je u vreme izvršenja bila propisana ili posebnim aktom ili posebnim zakonom. Opštim aktom ako je neka lakša povreda u pitanju, a za teže je faktički definisan poseban zakon.
Ono što je problematično to je načelo pravednosti. To je da se o svakoj eventualnoj krivici odlučuje što hitnije, da jednostavno učenik ne bi bio u nekoj poziciji stand bay jer onda na taj način može i učenik da se ocenjuje i da jednostavno pod pritiskom radi zadnjih par meseci radi svoje školske obaveze u školi.
Postoji mogućnost i zloupotrebe, mada sam siguran da ministar to zna, zbog toga što ako neko napravi prekršaj npr. dva i po meseca pre završetka školske godine, postoji mogućnost amnestije i da neko npr. kod nekih ekstremnih stvari kao što su - politička podobnost ili nepodobnost, ako je dete takvih roditelja u školi, da možda u zadnjih dva i po meseca, ako dođe do tog prekršaja, završi školska godina i da onda ne postoji faktički mogućnost pokretanja postupka protiv takvog učenika a kamoli do realizacije.
Ovde je tačno definisano da se vaspitno-disciplinska mera može izreći učeniku samo za povredu obaveze učinjene u toku te školske godine, gde učenik učestvuje u tom radu. Zbog toga je amandman SRS jasan, pošto smatramo da rok koji je predložen, koji je ministar u ime Vlade predložio, da je SRS dala rok koji je malo primereniji, odnosno da u nekom vremenskom periodu od 15 dana se reši problem da li je reč o lakšem ili težem prekršaju, pa bih zaista molio minstra da u ime Vlade prihvati ovaj amandman, jer će i učenicima i profesorima, a i roditeljima, da olakša rad. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Građanski savez Srbije je očigledno otvorio Pandorinu kutiju. Jednostavno ljudska prava su kršena unazad i to možete da vidite iz mnogih primera. Mnogi ljudi su završili blagovremeno fakultete sa visokim prosecima, skoro 9, a preko 10 godina nisu mogli da dođu do posla. Da li je to kršenje ljudskih prava? Ako nemate mogućnost posle edukacije, posle školovanja, da se zaposlite i te kako je to kršenje ljudskih prava.
Ako je gospodin Zoran Živković u vreme dok je bio gradonačelnik Niša govorio ljudima i sugerisao da ne plaćaju račune EPS-u, a onda je posle toga došao 5. oktobar, došao je na još veću vlast, a ti isti ljudi su bili prinuđeni da regulišu račune. Računi su u međuvremenu postali enormno visoki i mnogima je isključena struja.
Postoji zaista veliki broj slučajeva gde su stare gospođe, penzioneri, zato što nisu blagovremeno primili penzije nisu mogli da palte taj dug distribuciji, koji na kraju krajeva baš i nije bio realan. Zbog toga su imali zdravstvenih problema, pa je došlo do egzitusa. Ko će njihova ljudska prava sada da zastupa i ko će da odgovara za ta prava koja su tada kršena?
Unazad šest-sedam godina mnoge žene zdravstveni radnici, lekari, medicinski tehničari, medicinske sestre primane su po zdravstvenim centrima po članu 14. Radili su otprilike po tri meseca i onda su im ugovori produžavani i tako šest-sedam godina zaredom. Te žene su mogle da ostanu u drugom stanju i ostajale su u drugom stanju, ali nisu mogle do kraja da iznesu trudnoću zbog toga što bi izgubile posao. Samim tim nisu mogle da stvore materijalnu situaciju da zbrinu svoju porodicu. Njihova lična prava su i te kako bila ugrožena. Ko za to treba da odgovara? Valjda direktori tih zdravstvenih centara, koji su bili na tim funkcijama.
(Milka Marinković: Ne deri se bre.)
Milka, ti možeš da se dereš kući. Moguće da ti je frigidan suprug, ali se ovde ponašaj pristojno.
(Milka Marinković: I ti isto. Ne viči bre.)
Član 16. kaže - Bezbednosno-informativna agencija treba da ima uvid u sve spise. Mnogi iz DOS-a su bili razočarani posle 5. oktobra kada su odlazili u DB i tražili svoje fajlove, a nije ih bilo. Srpski radikali nikada to nisu tražili, očigledno nisu zainteresovani, jer nemaju čega da se plaše. Zašto smatrate da ima valjane spise državna bezbednost, gde je Legija bio član, radio za državnu bezbednost, iako ste od strane Srpske radikalne stranke blagovremeno još 2001. godine upozoravani šta radi Legija i čime se bavi, a ništa niste uradili. Zašto bi sada trebalo verovati tim istim ljudima, koji su radili u tom vremenskom periodu, da to što su radili, te spise, te fajlove za državnu bezbednost, da je to verodostojno i da treba u to da verujemo i na osnovu tih fajlova da ljude hapsimo ili da im onemogućavamo da se bave političkim ili nekim drugim radom.
(Borivoje Katić: Je l ovo može malo da se utiša?)
Ne možete da spavate, gospodine. Ne može da se utiša. Vi spavate i Nataša Mićić je malopre spavala, ali mora da se radi nešto ovde.
(Borivoje Katić: Ko spava?)
Vi što čitate.
U članu 17. očigledno da je u drugom stavu samo bitno da pojedini politički faktori, koji su relevantni, za razliku od Građanskog saveza Srbije, budu prinuđeni da odustanu od kandidature. Građanski savez Srbije ima predsednika Skupštine, vršioca dužnosti predsednika Srbije, ministra inostranih poslova, gradonačelnika Beograda, ali je problem što imaju još desetak članova stranke koji nisu na pozicijama vlasti i sada da bi našli mogućnost da i tih desetak članova Građanskog saveza Srbije stave na odgovorne pozicije onda moraju konkurenciju da sklone sa političke scene. Jedino preko ovog zakona mogu nešto da ostvare, ali obično ko drugome jamu kopa sam u nju upada.
Član 18. je zaista smešan, jer bolja žalba se ne piše nego kada se kaže da predlagači samo daju one dokaze koji treba da im se učine verovatnim. Znate, kada se neko bavi zakonom ne može da bude nešto verovatno: tako je ili drugačije; ima zakonske mogućnosti ili nema.
Tako da član 20. i te kako treba da se briše.

Sačekaću gospođu Milku dok izađe, da je ne iritiram.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 34. gde su mere ograničenja zauzimanja položaja. Članom 34. predložene su mere koje se preduzimaju nakon što se utvrdi da je postojalo kršenje ljudskih prava. Pošto smo već na kraju rasprave dosta smo definisali šta sve može da se podvede pod kršenjem ljudskih prava i da je jednostavno teško definisati šta bi ostalo, a da nije u stvari kršeno ljudsko pravo.
Sama komisija koja treba da definiše ko krši ustavno i ljudsko pravo, sam sastav te komisije je vrlo problematičan, iz više razloga. Pre svega zbog toga što nije definisano šta znači istaknut pravni stručnjak. Drugo, predlaže predsednik Republike, a mi predsednika Republike nemamo. Imamo vršioca dužnosti predsednika Republike i pitanje je do kog vremenskog perioda Nataša Mićić misli da uzurpira tu dužnost i kada misli da raspiše izbore za predsednika Republike.
Na kraju krajeva, u članu 28. čak je definisano da član komisije ne može biti lice koje je član političke stranke, izuzev narodnog poslanika. Narodni poslanici su uglavnom na pozicijama najviših organa svih stranaka, tako da faktički na taj način ništa nisu definisali. Očigledno da komisija, koju treba da predloži vršilac dužnosti predsednika Srbije, biće po merilima DOS-a i radiće ono što im oni nalože.
Definisano je u članu 34. da u roku od pet godina od dana javnog saopštenja komisije za tu osobu ona nema pravo da se bavi politikom. Dešavalo se više puta u našoj istoriji unazad deset godina da su se mnogi koji su bili maltretirani od režima posle četiri do pet godina, kada su ponovo stupili na političku scenu, pojavljivali mnogo jači i mnogo upornije izvršavali te svoje zadatke i ciljeve, nego što su imali nameru pre toga da rade. Verovano će i sada biti takav sistem.
Mnogi su pokušavali ovih dana, pre svega narodni poslanik gospođa Leila, bila je juče izritirana što je Zakonodavni odbor odbacio amandmane Srpske radikalne stranke sa obrazloženjem da su uvredljive kvalifikacije i nju je iritiralo kako je to moguće da je poslanički klub Srpske radikalne stranke blagovremeno sve to saznao i u roku od nepunih pola sata promenio sve amandmane i dao drugo obrazloženje, koje apsolutno ništa ne menja, ali jednostavno da može da dođe na dnevni red Narodne skupštine.
Očigledno je i kada poslanici žele da rade, za razliku od DOS-ovaca koji su samo tu kada treba da se glasa, a čak ih i to iritira što imamo dovoljno energije da proučavamo amandmane, zakone i da zaista sa dosta energije izlazimo i izlažemo svoje mišljenje o predlogu zakona.
Narodni poslanici koji su članovi Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini sigurni su da za donošenje ovog zakona ne postoji pre svega ustavni osnov. To priznaju i predlagači zakona koji se pozivaju na jedan član Ustava Republike Srbije i to na onaj kojim je propisano da Narodna skupština donosi zakone. Naravno da to nije dovoljno, jer ustavni osnov bi morao da predstavlja odredbe Ustava iz koje proizilazi ovlašćenje da se uredi određena oblast, odnosno sadržina i suština određenog pravnog odnosa.
Za uređivanje oblasti, koju predlagači nazivaju lustracijom, ne samo da ne postoji ustavni osnov, već gotovo iz svih odredbi Ustava Republike Srbije proizilazi da je pravno nemoguće urediti lustraciju na način kako je to predložila poslanička grupa Građanskog saveza Srbije.
A s obzirom da se pojavio malopre profesor univerziteta, koji je član Građanskog saveza Srbije, ugledni profesor Hiber, postavljam mu pitanje da li je već pripremio udžbenik za studente Pravnog fakulteta. Ako nije to uradio, Srpska radikalna stranka će napraviti studiju o ovom zakonu i omogući će mu dovoljno materijala da može da izda udžbenike iz kojih bi se studenti Srbije učili, edukovali, odnosno bolje rečeno znali kako treba da se ponašaju.
Zbog toga, na kraju, Srpska radikalna stranka poručuje - Bože, sačuvaj me od prijatelja, a od neprijatelja ćemo se sami čuvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao sreću da gospođa Gordana Čomić predsedava i ovim delom sednice Skupštine, jer je došla gospođa Nataša Mićić.
Zaista sam zbunjen, što se tiče ovog dnevnog reda. Imam dva različita papira, naravno, vezana za dnevni red. Na jednom papiru je 4. tačka - izmena i dopuna Poslovnika, a na drugom papiru je pod istom tom 4. tačkom - Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Očigledno je da ni sama predsedavajuća nije sigurna šta je na dnevnom redu i šta i kada treba da stavimo u proceduru i zastupamo.
U narodu se kaže da se pametni ljudi uče na tuđim greškama. Očekivao sam da će gospođa Nataša Mićić, poučena grešakama predsedavajućeg Dragana Maršićanina - u ono vreme kada je on bio predsedavajući, onda kada je tražio da bude nedemokratski i rigidan poslovnik, pre svega uperen protiv poslanika opozicije, uglavnom protiv poslanika Srpske radikalne stranke, a posle iskustava kada su poslanici Srpske radikalne stranke imali dosta problema, maltretirani su i moralno, pa čak i fizički - shvatiti da nešto treba pozitivnije da uradi, da će smoći više intelektualne snage i da će početi drugačije da se ponaša.
Očigledno je, ipak, da je bilo potrebno da se ovaj poslovnik menja četiri-pet puta, što opet nije bilo dovoljno.
Očekivali smo da će greške, koje su se već u ovoj skupštini manifestovale, biti prevaziđene i da će se krenuti nekim drugačijim, pametnijim putem.
Očigledno je da nismo imali sreće. Urađene su samo neke kozmetičke promene Poslovnika.
Odbor za privredne reforme, na primer, suvišan je, bespotreban je i neprimeren je odborima koje već imamo u Skupštini.
U okviru Odbora za privatizaciju potrebno je predvideti, u vezi sa ovim što je predloženo, a to je odbor za privredne reforme, njegovu nadležnost, a znamo da takvu nadležnost ima i određeno ministarstvo. To ima veze sa čitavom politikom i ekonomskim sistemom Srbije.
Sigurno je da znamo da nema ekonomske reforme koja će postići privredni razvoj. Donacije ne bi trebalo da usmeravamo u potrošnju, već u kreiranje novih radnih mesta.
Zašto se vlast ponaša ovako, naročito u protekle tri godine?
Odgovor je: to čini zarad uskih interesa i omogućavanja partijskog, dosovskog rukovođenja privrednim životom, a koji za posledicu ima enormno bogaćenje kontroverznih biznismena.
Sebični interesi Vlade su uveliko preovladali interese građana, preduzetnika i privrednika.
U obrazloženju donošenja ovakve odluke, formiranja ovakvih odbora, kaže se da ceo sistem prebrzo prolazi kroz skupštinsku proceduru, a bez dovoljno analiza i razmatranja.
Moram da vam kažem da nije poslanika Srpske radikalne stranke to bi išlo mnogo, mnogo brže, zahvaljujući nama, omogućeno je da i drugi poslanici, koji nisu čitali predloženi dnevni red, imaju uvid u to šta se i kako se dešava.
Takođe, kaže se da je od suštinskog značaja da se formira odbor za privredne reforme, a da bi on predstavnicima drugih odbora pomogao u radu, posebno matičnih odbora. Očigledno je da na taj način, indirektno, priznaju da mnogi matični odbori ne funkcionišu na pravi i jedini mogući način.
Ko vam je kriv što svojevremeno, pre tri godine, kada je formirana Narodna skupština niste, proporcionalno snazi Srpske radikalne stranke, omogućili da i radikali učestvuju u radu tih odbora, pa bi ti matični odbori fukcionisali mnogo bolje. Ali, tada sve to niste imali u glavi, pa će i to, kasnije, opet, imati svoje konsekvence. Verovatno je da ćemo i u drugom kvartalu, ponovo, imati promenu Poslovnika.
Odbor za smanjenje siromaštva je takođe predložen kao telo koje bi trebalo formirati. On bi trebalo da bude intencija svih odbora. Očigledno je da to nije, jer stanje pokazuje da Vlada ne radi svoj posao. Svaki deseti građanin nema dovoljno ni za stan ni za hranu. Znači, svaki deseti građanin nema za osnovnu materijalnu egzistenciju. Jedna četvrtina čitave populacije jedva sastavlja kraj s krajem.
Za vreme DOS-a je nastalo ekonomsko raslojavanje i formiranje širokog sloja veoma siromašnog stanovništva.
Srbija je krenula ubrzano silaznom linijom ka daljem osiromašavanju i još većem socijalnom raslojavanju. Građani su zbog toga nezadovoljni Vladom i traže izbore. Siromasi su oni koji rade, a o onima koji ne rade i koji su ostali bez posla, zahvaljujući trogodišnjoj vladavini DOS-a, očigledno niti se priča, niti ima nameru da se nešto dešava.
Na kraju, odbor za ravnopravnost polova; Srpska radikalna stranka je više puta govorila o superiornosti žena u intelektualnom, u skoro svakom pogledu, osim u fizičkoj snazi, ali DOS očigledno pokušava da menja neke ingerencije. Pretpostavljam da je DOS-ovska ženska mreža u pitanju. U Jablaničkom okrugu su bila već dva izbora, u Medveđi, u Leskovcu, gde je moralo 30% žena da bude.
Srpska radikalna stranka ima dovoljan broj lepih, pametnih, inteligentnih i sposobnih žena i samo svojim radom svaka žena treba da uzme svoju poziciju. Mi imamo dovoljno žena, a to smo pokazali i na ovim izborima koji su prošli, a DOS pokušava da silom, nekim zakonom, unese neke promene i da žene, koje možda svojim radom ne zaslužuju, a eto jednostavno samo zbog zakona moraju da budu na nekoj listi.
Ovde je očigledno potrebna ravnopravnost muškaraca prema ženama. Kao što vidim, za predsedavajućim stolom su žene, da li po zaslugama ili po nekim drugim kriterijumima, to one najbolje znaju, ali
zaista nema razloga da muškarci traže ravnopravnost prema ženama, ali ako nastavite sa ovakvim vašim ponašanjem verovatno će i do toga doći.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar Goran Pitić, kao ovlašćeni predlagač Vlade, što se tiče Predloga zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, bio je juče iziritiran i rečima narodnih poslanika, pre svega, Gordane Pop-Lazić i Zorana Krasića. Smetalo mu je što je rečeno da je zakon konfuzan i donosi mogućnost da kontroverzni biznismeni operu zarađen novac, jer se, pre svega, njime omogućava da realizuju još izraženije pregrupisavanje bogatstva.
Pre svega, rečeno je da ekonomske prilike kakve jesu sada u Srbiji omogućavaju primenu ovog zakona, odnosno omogućuju uvođenje zelenaštva na velika vrata. Očigledno da smeta ministru kada radikali kažu - kontroverzni biznismeni. Možda je lakše i bolje da se kaže - mafija. Jer, očigledno za ljude koji su došli do tog kapitala poput Stanka Subotića - Caneta, šefa duvanske mafije, verovatno je to možda pravilniji izraz nego kontroverzni biznismeni.
Sigurno postoje u Vladi ministri poput gospođe Kori Udovički koja je prvog dana, kada je dobila mandat, predložila da građani Srbije prodaju svoje stanove da bi platili struju. Da li je to zalog ili nešto drugo, to ministar bolje zna od nas, ali očigledno da ministri u njegovoj Vladi imaju krajnje nekokretne i nekvalitetne ponude što se tiče građana.
Što se tiče člana 4. - sticanje založnog prava - on je skoro potpuno identičan kao i član 15. - založni poverilac. U članu 4. se kaže - da poverilac stiče založno pravo upisom u registar zaloge, osim ako nije drugačije određeno zakonom. Dok član 15. samo kaže - poverilac može steći založno pravo. Faktički, ostalo je potpuno isto.
Zbog toga poslanički klub Srpske radikalne stranke upravo insistira da se precizno odredi ovaj član. Znači, faktički radi se o dva člana predloženog zakona i da se u članu 4. stav 1, posle reči "zaloge", zapeta zameni tačkom i da se preostali tekst briše, odnosno da se stav 2. potpuno briše.
Pre svega, ako se ustanovljava upis zaloge u registar, on je obavezan i ne treba da postoje izuzeci. Nema drugog zakona koji ovo može na neki drugačiji način da reguliše. Ne može niko da bira da li će ili ne upisati ugovor o zalogu u registar. Jer, ako se ne usvoji ovakav amandman, koji je poslanička grupa Srpske radikalne stranke dala, nema pravne sigurnosti u primeni ovog zakona.
Poslanička grupa ne sumnja da ovlašćeni ministar ima dobre namere da realizuje to, ali nekad namere i realizacija nisu identični. Zbog toga je zaista potrebno da se amandman na član 4. i na član 15. usvoje, da precizno stoji da svaki ko želi da založi nešto mora da to upiše u registar, a da to ne ostavljamo njegovoj volji, da li on to želi ili ne.