... s obzirom na to da imam i pet minuta po Poslovniku, ja se zahvaljujem, nastaviću kasnije.

Dame i gospodo, zakon o lekovima pledira navodno da bude reformski, ali ono što potenciraju predstavnici SRS to je da ne može da se donosi nezavisno od reforme celokupnog zdravstva i bez ostalih sistemskih zakona u oblasti zdravstva.
Pitanja koja se nameću to su, pre svega, ko sprovodi reforme i koji su kriterijumi ocene uspešnosti takve reforme. Ko garantuje za uspešnost reforme i ko će snositi odgovornost za eventualne negativne rezultate primenjenih rešenja?
S obzirom na to da naš uvaženi ministar stalno potencira Evropske integracije i Svetsku zdravstvenu organizaciju, odgovorno tvrdim da prema Savetu svetske zdravstvene organizacije treba razdvojiti zakon o lekovima od zakona o medicinskim sredstvima, jer, pre svega, tako je definisano u većini zemalja Evropske unije. Ako težimo ka Evropskoj uniji zašto makar i te pozitivne propise ne koristimo, nego koristimo to kada nam je potrebno, a kada nam ne odgovara vršimo i te kako selekciju!
Zakon je pre svega nedovoljno detaljan, jer su detalji prebačeni na podzakonske akte koje će, naravno, kasnije ministar da reguliše Oblast – snabdevanje lekovima, zahteva pre svega sveobuhvatan pristup u politici sistema snabdevanja lekovima, jer je potrebno zadovoljiti interes krajnjeg korisnika tj. pacijenta sa kvalitetnim, bezbednim i efikasnim lekovima. Umesto da je Predlog zakona sveobuhvatan sa odgovarajućim sistemskim rešenjima, ovaj zakon zadovoljava jedino potrebe stranih proizvođača lekova i omogućava privilegije lekovima sa teritorije Evropske unije - stvaraju se nelojalni uslovi u korist stranih proizvođača a na štetu domaćih proizvođača.
U Predlogu zakona u prvih 20 članova govori se o agenciji kao centralnoj instituciji sistema u oblasti lekova. Naziv zakona je zakon o lekovima, a sada sve vreme se govori o agenciji za lekove. Iako su mnoge poslaničke grupe u prošlom mandatu, SPS i DSS, bile protiv agencija, sada vidim da pojedini podržavaju formiranje agencije za lekove. Pre svega agenciji se poverava izdavanje dozvola za promet lekova i dozvola za klinička ispitivanja, kontrolu kvaliteta lekova.
Ono što je sigurno to je, da je proizvodnja lekova jedna od retko preostalih proizvodnih grana sa pozitivnim bilansom i s obzirom na to da G17 plus učestvuje u privatizaciji, pre svega fabrike "Zdravlja" iz Leskovca, koja je prodata za 3,5 miliona evra, a vrednost je 45 miliona evra, sada je ostalo da i te fabrike koje su privatizovane polako i sistematski i njih uništimo da bi mogle neke inostrane fabrike da deluju na našim prostorima.
S obzirom na to da je agencija centralno mesto ovog zakona, zašto funkcija te institucije nije administrativna, pa nema ime koje priliči administraciji, a to je upravni postupak, kao što ima administracija za hranu i lekove SAD. Kod nas se agencijama nazivaju samo - turističke organizacije, ali očigledno, ove reforme nam omogućavaju da formiramo i agenciju za lekove.
Očigledno, u ovom zakonu se nije vodilo računa o konfliktu interesa, jer o konfliktu interesa sigurno i te kako bi trebalo da se vodi računa, pre svega, pri izradi zakona, jer stručnjaci Unije koji su svi redom radili za velike proizvođače lekova, evropske i globalne, a potom na projektu razvoja oblasti lekova u Srbiji, sada su predlagači ovog zakona. Zašto statut organa ili organizacije koja vrši upravni postupak u Srbiji da pišu stručnjaci Evropske unije, a ne naši stručnjaci. Javna je tajna da oni predlažu i biraju ljude koji će voditi agenciju i u njoj raditi, predstavnike za liste lekova za terapeutske smernice.
Po predlogu novog zakona, ukida se kontrola svake serije leka pre stavljanja u promet zato što je to praksa članice Unije. Zemlje koje su članice Unije se oslanjaju na kontrolu kvaliteta serije leka koju vrši proizvođač. Kada su u pitanju zemlje van Unije, onda zemlje Unije kontrolišu svaku seriju leka koja se stavlja u promet.
Ministar kao predlagač ovog zakona predlaže da se u Srbiji gde nije dostupan nijedan izveštaj o bezbednosti i efikasnosti lekova Evropske agencije za lekove, niti agencija zemalja članica Unije, izuzev Svetske zdravstvene organizacije, ukine kontrola svake serije leka koja se stavlja u promet. Na ovome su insistirali predstavnici Unije, jer to skraćuje postupak za promet lekova i vrši se ušteda po pakovanju leka, što je velikim proizvođačima izuzetno bitno u kompetenciji za prestiž na tržištu i po pitanju cena, a posebno za jeftine lekove.
Zbog toga predstavnici SRS predlažu da se zakon vrati Vladi Republike Srbije na doradu. Potrebno je prvo izraditi jedan, kako bih nazvao, "akt o politici i strategiji razvoja u oblasti zdravstvene zaštite i lekova Srbije", pa onda doneti zakon. Potrebno je da se "obavezno" vrati kontrola svake serije leka pre stavljanja u promet do ulaska Srbije u Evropsku uniju i sigurno, "obavezna" je kontrola kvaliteta leka pri davanju dozvole za promet do ulaska Srbije u Evropsku uniju.
Ono što je traženo u ovom predlogu zakona, a na šta mi, naročito van Beograda, Novog Sada, Niša, moramo da obratimo pažnju, to je reforma "transfuziološke službe Srbije" koju je ministar najavio. To je objavljeno na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja, očigledno nije dobro smišljena, jer se krv prikuplja po celoj Srbiji, transportuje se, obrađuje se i testira u tri centra, internalizovano odlučuje koliko kome i gde je potrebna. Da li će krv stići blagovremeno zdravstvenim ustanovama, zavisi od mnogo faktora: od trenutnih uslova, od toga kakvo je stanje na putevima, o samoj tehnici održavanja vozila, tako da ovaj model, sem u Engleskoj nigde više ne postoji.
Svi transfuziolozi nisu u dovoljnoj meri upoznati sa najavljenom reformom, niti su u nju uključeni, zbog toga što se ovi procesi odvijaju daleko od očiju stručne javnosti.
Svi predlozi rešenja reforme službe trebalo bi da dobiju pozitivno mišljenje, pre svega, stručne transfuziološke službe i Sekcije Srpskog lekarskog društva, a rad i opstanak Nacionalnog centra za funkcionisanje plazme, poreklom od dobrovoljnih davalaca krvi, pri Institutu za transfuziju krvi Srbije, nikako ne sme biti doveden u pitanje.
Ne sme se ni preko javnih nabavki i opreme za transfuziološku službu prejudicirati buduće reforme službe, jer Vlada Republike Srbije preko resornog Ministarstva je dužna da, u vrlo kratkom vremenskom periodu, pokaže gde su nenamenski trošena sredstva iz budžeta Ministarstva zdravlja za 2002. godinu.
Pre svega, zbog toga što su uplaćena budžetska sredstva bez unapred utvrđene namene oročena u Univerzal banci Beograd, a kasnije su ta sredstva samostalno promenjena sa opšteg interesa za nabavku opreme za svoje potrebe! Postoje indicije da postoje velike finansijske malverzacije u tom slučaju!
Vlada Republike Srbije je dužna da utvrdi istinitost navoda da je Institut je uvozio radioaktivnu plazmu iz Ukrajine i prerađivao je u lekove za humanu upotrebu - da se definitivno vidi šta je sa tim.
Ono što je javnost pokušavala više puta da definiše, to je saopštenje koje je dato u slučaju širenja HIV infekcije putem transfuzije krvi. "Zbog toga ne smemo dozvoliti da naše ustanove zapostave i tehnološki unazade službu za preradu krvi i da iz krvne plazme ne proizvodimo albumine, već da neko nas ubeđuje da je bolje krvnu plazmu izvoziti"!!
Postavlja se pitanje, da li krv treba da čeka pacijenta ili pacijent krv, a očigledno ovakvim sistemom pacijenti koji nisu u samim centrima kao što je Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac, biće izloženi riziku da, mnogo puta, kada je ta krv najpotrebnija nisu u mogućnosti da im pruže hitnu i urgentnu pomoć.
Institut za transfuziju krvi Srbije još 2001. godine, preko Ministarstva zdravlja je dobio 19 miliona dinara za ostvarivanje opšteg interesa u oblasti zdravstvene zaštite. To su bile aktivnosti na akciji dobrovoljnih davalaca krvi i programa prikupljanja rezervi krvi. Budžetski inspektor koji je vršio kontrolu tada je konstatovao da je iz budžeta preko Ministarstva zdravlja uzeto preko 300 miliona dinara, i da je u raznim slučajevima trošeno nenamenski.
Na primer, Institut "Batut" je od dobijenih 60 miliona dinara veći deo trošio na same zarade. Oprema koju je ovim budžetskim sredstvima nabavio Institut uglavnom se ne koristi: oprema za PSR, koja je plaćena 166.000 evra - za ove dve godine na njoj nije urađena nijedna analiza, a garantni rok je istekao.
Većina kupljenih frižidera se ne koristi, portabl frižideri za mobilne ekipe, kao i nekoliko velikih frižidera, jer postoji sumnja da su frižideri remontovani i da nisu u funkciji.
Institut za transfuziju krvi Srbije preko Međunarodne humanitarne pomoći je dobio opremu za inektivaciju virusa u procesu funkcionisanja proizvodnje stabilnih produkata u krvi. Ni dan - danas, dakle, posle tri godine, ova oprema nije montirana i stavljena tako da može da funkcioniše, a njena nabavna vrednost je preko 130.000 evra.
Očigledno da su mnoge stvari stavljene pod tepih, to je ono što lekare muči; recimo, pri Institutu 2001. godine, urađeno je osam serija albumina i kada je dat nalaz od Instituta za formaciju, mislim na Institut "Torlak", da su albumini pozitivni i da ne mogu da se puste u promet, zbog toga je Institut bio blokiran da radi od januara do septembra 2001. godine i nije snabdevao zdravstvo, odnosno Srbiju albuminima, već su to činili "uvoznici".
U septembru su ti isti uzorci poslati u Amsterdam u jednu zaista kompetentnu ustanovu gde se pokazalo da su sve serije negativne, odnosno da je preparat albumina ispravan i pušten je u promet. Niko za sve ovo nije odgovarao, a radi se o sabotaži i ceo slučaj je zataškan! Najznačajniji primer delovanja je upravo firma "Sofreko" koja vrši čitav ovaj projekat, kada je u pitanju funkcionisanje krvi.
Godine 2001. takođe, po dolasku direktora Gradimira Bogdanovića u Institutu je izvršena nabavka dva polovna uređaja za donatorsku "plazmaforezu". Navedeni aparati su po broju 185 za 18.000 dolara kupljeni od firme "Junikom". Prema izjavi raznih lica, servisera, navedeni aparati potiču iz privatne ordinacije Gradimira Bogdanovića koju je zatvorio po dolasku u Institut, juna meseca 2001. godine.
Podsetiću vas da je, po dolasku, posebno 2002. godine Institut od firme "Hemiteks" kupovao velike količine setova za plazmoforezu i citoforezu u vrednosti od 150.000 dolara.
Na samom kraju, imam čitav spisak svih firmi koje su, preko 23 miliona dinara, koristile sredstva za revitalizaciju osnovnih sredstava i uneta su u prihod. Zaista, postoje velike malverzacije kada je u pitanju Institut za transfuziju i sada je zaista jasno zbog čega pokušava ministar da vrši reformu u Institutu za transfuziju krvi Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zaista najkraći Predlog zakona koji sam video i pročitao. Ima samo dva člana, a od toga je jedan koji kaže kada stupa na snagu ovaj predlog zakona.
Razlozi za donošenje ovog zakona sastoje se u tome da poljoprivredni proizvođači, vlasnici samostalnih zanatskih radnji, koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaju poljoprivredne proizvode i sopstvene proizvode zanatstva i domaće radinosti, nemaju obavezu da evidentiraju promet preko fiskalnih kasa.
Postavlja se pitanje - da li inkasanti koji rade na pijacama, u Parking servisu, moraju da imaju fiskalne kase ili nisu u obavezi. Problem je, pre svega, tehničke prirode, jer treba da se iznađe adekvatno softversko rešenje i solucija, da bi se taj promet evidentirao. Verovatno su morali o tome na vreme da razmišljaju, kada su uvodili fiskalne kase.
Kažu da će ovi efekti biti upravo u tome da se izvrši efikasnija kontrola poreskih obveznika, a opet, ministar koji nije prisutan, po običaju, kada govorim, kaže da će on upravo da odredi bliže propise - koja su lica izuzeta od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa zbog specifičnosti delatnosti koju obavljaju i nemogućnosti iznalaženja adekvatnog softverskog rešenja za fiskalnu kasu.
Nije definisano - koji promet, koje robe, koja je to neidentifikovana roba. To, verovatno, ministar zna, ali ne želi da to svoje saznanje podeli sa narodnim poslanicima, da bi kao i uvek sve ingerencije prebacio sebi na pleća, koja nisu baš tako jaka.
Postoji spisak delatnosti koje nisu u obavezi da uvedu fiskalne kase. To su, pre svega, prodaja karata putnicima u drumskom, železničkom, vodenom i vazdušnom saobraćaju; prevoz robe u drumskom saobraćaju; taksi prevoz; delatnost banaka i drugih finansijskih organizacija osiguranja i reosiguranja; PTT usluge; delatnost putničkih organizacija i tur-operatora; delatnost verskih organizacija; usluge zdravstvenih ustanova koje se naplaćuju kroz učešće osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite, odnosno to je u narodu poznata - participacija; advokatski poslovi; ulična prodaja sladoleda, kokica, lozova, štampe (kolporteri); prodaja proizvoda preko štampanih i elektronskih medija, koja se naplaćuje pouzećem; usluge čistača cipela i nosača; prodaja proizvoda preko automata.
Sada je interesantno da advokati, koji imaju jak lobi, pošto su pravnici po struci, njih se ministar plaši i njima je to omogućio, nemaju fiskalne kase. Ljudima koji se bave taksi prevozom, s obzirom da su u mogućnosti da blokiraju saobraćajnice i saobraćaj u Beogradu i Srbiji, i te kako nije uvedena fiskalna kasa. Znači, vrši se selekcija samo tamo gde postoji opasnost da se Vlada Republike Srbije ugrozi blokadom puteva.
Ako već kažu da su usluge zdravstvenih ustanova, koje se naplaćuju kroz učešće osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite, odnosno kroz participaciju, mali iznos u zdravstvu - odgovorno vam tvrdim da nije samo participacija ta koja se naplaćuje u kešu.
Postavlja se pitanje - šta je sa vanstandardnim uslugama u državnim zdravstvenim ustanovama? Šta je sa korisnicima mnogih aparata, pre svega uslužnog korišćenja skenera, lečenja onkoloških pacijenata, plaćanja apartmana u pojedinim zdravstvenim ustanovama? Mnogo veći iznos je u kešu upravo sa takvim pacijentima i u takvim okolnostima, nego što je participacija.
Šta je sa onim institucijama, koje su obećane, kao što je - uvođenje porodičnog lekara, kućnog lečenja. Da li lekari koji treba da spasavaju živote treba da nose fiskalnu kasu? Da budu u inferiornom položaju u odnosu na taksiste i advokate.
Šta je sa etikom? Šta je sa odnosnom lekar - pacijent i šta je sa tajnošću dijagnoze? Svaki lekar je dužan da čuva tajnu svog pacijenta. Da li to treba na fiskalnom listiću da piše dijagnoza od koje se neko leči i iznos koji treba da plati pacijent. Šta je sa 4.000 lekara koji rade u privatnoj praksi? Zbog čega su oni u inferiornom položaju u odnosu na lekare koji rade u zdravstvenim ustanovama koje su u državnoj svojini?
Mnogi lekari koji se predstavljaju za govornicom da rade u državnoj službi već pripremaju privatne klinike, pa je logično da zastupaju interese privatne prakse. Po zakonu kažu da je privatna i državna praksa potpuno identična. Čak je i Odbor za zdravlje doneo odluku da ne treba fiskalne kase da se uvode za lekare koji su u privatnoj praksi, a ima ih sigurno preko 8.000 koji obavljaju takvu delatnost.
Ima zaista mnogo problema i potrebno je da se fiskalne kase uvedu apsolutno za sve usluge, za sva zanimanja ili ne smemo dozvoliti da ministar ima to diskreciono pravo da odlučuje ko može da koristi tu fiskalnu kasu, jer i te kako znamo da je mnogo puta zloupotrebio svoj službeni položaj. Zbog čega bi mu sada verovali i dali blanko poverenje?

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost je model koji je u svakom slučaju u skladu sa Šestom direktivom Evropske zajednice, gde se porez naplaćuje u svim fazama proizvodno-prometnog ciklusa.
Ministar Dinkić je rekao da ovaj predlog zakona predstavlja malu revoluciju i zaista sam fasciniran njegovom fleksibilnošću, jer on kao učesnik 5. oktobra u velikoj revoluciji i na potpuno neprimeren način sada učestvuje u maloj revoluciji u ekonomskoj sferi i zaista je za svaku pohvalu njegovo ponašanje.
S obzirom da se svi hvale kako Srbija treba da postane član Evropske zajednice, a sada i malo dete zna da Srbija ne može da postane član Evropske zajednice pre 2016. godine, interesantno je čak da je predsednik Srbije juče posle inauguracije rekao da u toku njegovog petogodišnjeg mandata teško da može takav cilj, iako je prioritetan, da se realizuje i ostvari.
S obzirom da vidim da iz DSS, a i Koštunica više ne priča o tome da treba da se promeni Ustav, a predstavnici DS i DOS kažu da sigurno neće biti prevremenih republičkih izbora za godinu dana, da li to znači da postoji dogovor da se Ustav ne menja, jer je ranije rečeno da poslanici treba da biraju predsednika Srbije u Skupštini ili je nešto potpuno treće.
Doduše, gospodin Dinkić je rekao da je ovaj zakon tu ne zbog evropskih integracija, nego da bi se smanjila siva ekonomija. Odredbe ovog zakona primenjuju se na sav promet dobara i usluga, i uvoz dobara, i to od 1. januara 2005. godine. Potrebno je poboljšati stanje u privredi u naredne dve godine, a onda početi sa primenom ovog zakona.
S obzirom da se tvrdi da se deluje zbog smanjenja sive ekonomije ovim zakonom i da je to osnov za donošenje ovog zakona, postavljam ministru pitanje kako je moguće da je istovremeno predložio poreska oslobađanja za dobra koja se u okviru carinskog postupka privremeno uvoze i ponovo izvoze, kao i suprotno, a upravo su ta dobra bila generator sive ekonomije. To možete videti iz člana 26. ovog predloga zakona.
Porez na dodatu vrednost izazvaće inflaciju i dodatno će opteretiti i finansijsku i socijalnu situaciju većine građana Srbije. Predlog zakona je mogao bolji da bude, pre svega u pravno-tehničkom pogledu, ali više se obraćala pažnja na dve različite poreske stope koje omogućavaju diskreciona prava poreskoj administraciji. Više se pažnje obraćalo na pojedine članove Predloga zakona, gde se daju prevelika ovlašćenja nadležnom ministru, a i deo materije ovog zakona je morao da se reguliše zakonom, a ne da se ostavi da bude regulisan podzakonskim aktima Vlade Republike Srbije.
Za primenu ovog zakona Vlada mora da reši nekoliko problema. Pre svega, nedostatak slobodnog kapitala, problem likvidnosti privrede, jer je privreda u kolapsu, a i prezadužena je, budžetski deficit, koji je evidentan, kao i proizvodnja, koja i te kako mora da se poveća.
Kaznene odredbe već postoje u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji i zato je dvostruko kažnjavanje nepotrebno i neprimereno, jer je to već materija koja je regulisana zakonom.
Na kraju, taman sam hteo da zamolim ministra, a on uteče, da makar obrati pažnju na dva amandmana SRS. Dakle, na amandman gde mi insistiramo da poljoprivredni proizvođači treba da se oslobode plaćanja poreza na dodatu vrednost, kao i amandman SRS na član 24, koji neću da citiram jer je duži.
Ali, kao lekar želim da insistiram da se oslobode poreza na dodatu vrednost lekovi koji su navedeni u listi lekova koji se prepisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ortotička i protetička sredstva, medicinska sredstva – proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam, kao i materijali za dijalizu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana podneo sam amandman u ime SRS, da se posle člana 20. doda član 20a. koji glasi: "O zahtevima za ostvarivanje prava na posebno materijalno obezbeđenje u smislu članova 1. i 2. ovog zakona (član 10. stav 2. i član 11. stavovi 4. i 5) za podnosioce zahteva koji imaju trajno prebivalište u opštinama na teritoriji Kosova i Metohije kao prvostepeni organi odlučuju organi kojima Vlada Republike Srbije poverava vršenje poslova socijalne zaštite za teritoriju Kosova i Metohije, a kao drugostepeni ministar nadležan za socijalna pitanja.
Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja propisuje obrazac i sadržinu zahteva za ostvarivanje prava na posebno materijalno obezbeđivanje. Na postupak ostvarivanja prava na posebno materijalno obezbeđenje shodno se primenjuju odredbe članova 49. do 64. Zakona."
Pre svega, amandman SRS je u skladu sa amandmanom na član 3. Predloga zakona, koji i te kako može da se iskoristi, a to je da pojedincu koji je sposoban za rad, odnosno porodici koja ima članove sposobne za rad, osim u kojoj je većina članova nesposobna za rad ili je član porodice na odsluženju vojnog roka, materijalno obezbeđenje pripada u trajanju do devet meseci godišnje.
Amandmanom SRS-a predlaže se uvođenje prava na posebno materijalno obezbeđenje pojedinaca, odnosno porodica koje imaju trajno i neprekidno prebivalište na teritoriji Kosova i Metohije, i to pre svega u trajanju dužem od pet godina, počev od 24. marta 1999. godine, koji nisu privremeno raseljeni sa teritorije Kosova i Metohije i kao žrtve okupacije, nasilja i terorizma na Kosovu i Metohije nisu u mogućnosti da ostvare prihode ili ih ostvaruju ispod nivoa socijalne zaštite.
Već je poznato da Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji a rade pre svega u organima lokalne samouprave, u zdravstvu, prosveti, kao i u državnoj upravi primaju duplo veću platu. Znamo da upravo Srbi koji rade na tim poslovima imaju inače malo veće plate u odnosu na radnike koji su zaposleni u drugim organima i u drugim preduzećima i s obzirom da to traje već pet godina potrebno je da se ta selekcija, koja nije baš humana, i ta solidarnost, koja je selektivna, ispravi. Ako već imamo nacionalne interese da naši Srbi ostanu na Kosovu i Metohiji, da ostanu da žive i i da rade tamo, potrebno je da makar ne postoje socijalni razlozi da dođe do migracije stanovništva.
Imamo dosta takvih slučajeva, recimo u Jablaničkom okrugu, u Crnoj Travi, koja je veća opština od Vlasotinca, Lebana, Bojnika, imamo 2.700 stanovnika koji žive na teritoriji Crne Trave, a 70.000 stanovnika, odnosno Crnotravaca koji žive po čitavoj Srbiji. Razlozi za migraciju su upravo ekonomske prirode. Baš iz tog razloga ne smemo dozvoliti da ekonomski odnosi, ekonomski potencijali koje imamo na Kosovu i Metohiji budu razlog za migraciju Srba, jer smo i sami svesni da nam samo teritorija Kosova i Metohije bez populacije Srba koji žive na toj teritoriji ništa ne znači, jer nacionalni integritet i suverenitet naše zemlje su upravo građani koji žive tamo.
Ministar je rekao da postoji mogućnost da se daje jednokratna pomoć, ali očigledno, na taj način humanost i solidarnost će se primenjivati selektivno, pre svega iz razloga što onda pojedini direktori ili ljudi koji rade u Centru za socijalni rad treba da odlučuju kome je potrebno da se da jednokratna pomoć, kome nije, a na ovaj način bez selekcije omogućujemo da se svim ljudima koji su zaista socijalno ugroženi obezbedi socijalna sigurnost i da im se omogući da i dalje žive na toj teritoriji, jer očigledno je nama mnogo lakše i da radimo i da stvaramo nego ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 57. glasi: "U članu 161. stav 1. reči "savlada akreditovani program obuke" zamenjuju se rečima "položi ispit za direktora". Stav 2. menja se i glasi: "Direktoru prestaje dužnost ako ne položi ispit u roku iz stava 1. ovog člana".
Amandmanom, koji sam podneo u ime SRS, član 57. se menja i glasi: "U članu 161. stav 1. i 2. se brišu". Obrazloženje je što je SRS protiv uvođenja ispita za direktora. U obrazloženju Vlade stoji da se amandman ne prihvata, jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Upravo zbog toga što smo mi hteli, kao SRS, da promenimo koncept ovog zakona, zato smo i podneli amandman.
Pre svega, posle dosta problema, ako pratite obrazloženje, videćete da troškove polaganja ispita za direktora snosi lice koje polaže ispit za direktora. U ovoj situaciji, kada su prosvetni radnici došli do donjeg praga socijalne izdržljivosti, onda dolazimo do takve selekcije da ko ima materijalne mogućnosti može da polaže ispit za direktora, a oni koji nemaju materijalne mogućnosti su hendikepirani, odnosno inferiorni u odnosu na ove prve. Samim tim se vrši ne selekcija po znanju, umeću i stručnosti, nego po materijalnim mogućnostima, što smo pokušali amandmanom da regulišemo i da poboljšamo Predlog zakona.
Ono što je bitno za direktore, to je da svaki direktor treba da prati pedagoški rad u školi; kroz posete časovima on to upravo i ostvaruje. Postoje tačno stručne službe u svakoj školi koje određene poslove rade. Za pravne poslove je zadužen sekretar, koji je po edukaciji pravnik. Postoje pedagozi, psiholozi, koji pomažu kontrolu procesa nastave. Očigledno da je ispit za direktora nepotreban, potreban je samo stručni ispit za svakog direktora.
Ono što je nedefinisano, kakav je to upravo ispit, ali preko intervjua koji je dala gospođica ministarka došli smo do zaključka, po njenim izjavama, da direktor ne bi smeo da bude neko ko ne zna strane jezike ili nema osnovnu informatičku pismenost. Činjenica je, a to svi priznajemo, da je u mnogim situacijama poznavanje stranih jezika ili poznavanje makar jednog svetskog jezika možda i bitnije nego završiti dva fakulteta. Daleko od toga da smo mi radikali protiv znanja stranog jezika. Još u osnovnoj školi sam bio na edukaciji na Kembridžu, Oksfordu, što se tiče engleskog jezika, i to nije sporno.
Da li su ta znanja samo poželjna i da li ta znanja neku osobu koja treba da bude direktor čine da bude stručniji; sigurno da takva znanja nisu obavezna. Što se tiče informatičke pismenosti, imate kurseve od nedelju dana, da svako može da elementarna znanja i elementarni nivo stekne za taj kratak vremenski period.
Ono što je bitno za svakog direktora, to je da poseduje veštinu upravljanja insititucijama. Samo je to bitno. Ovo daje mogućnost da vršite selekciju po političkoj pripadnosti, a što očigledno dobro radite. Zaprepastio me stav i mišljenje ministarke kada je rekla, pa vi radikali ste nacionalisti, volite Srbe i ja sam Srpkinja, pa zašto ne skratite vašu diskusiju.
Vi ste, dame i gospodo, zbog SPO-a i Nove Srbije dva dana pregovarali, dogovarali, a mi smo strpljivo čekali i predložili ste ove zakone. Valjda su vam ovi zakoni bitniji od zakona o lekovima, koji očigledno neće moći da prođe sada kako ste planirali, a onda su vam krivi radikali, koji studiozno obrazlažu svoje amandmane. Očigledno ministarka nije u stanju da bude orijentisana zbog ovog vremena i da daje odgovore, jer je bila pasivni posmatrač i slušalac sve ovo vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre je poslanik DSS-a pričao o preventivnom delovanju ovog zakona. Nije ovo zdravstvo i medicina da je bitno preventivno delovati, nego je potrebno nekad iskustvo zapadnih zemalja, poput Engleske, uzeti, gde je opet ta individualna i kolektivna svest mnogo na višem nivou i gde ako bacite parče papira u "Grin parku" ili "Hajd parku", kazna vam je 100 funti. Nije njihova svest nešto na višem nivou, nego su jednostavno naučeni da imaju konsekvence ako urade nešto što ne treba i što nije moralno.
U ime SRS-a sam podneo amandman na član 7. gde se radi o saopštenju o postojanju sukoba interesa. Član 7. glasi: "Ako organ ili telo raspravlja i odlučuje u stvari u kojoj funkcioner ili povezano lice ima privatan interes, funkcioner je dužan da postojanje privatnog interesa saopšti pre svog učešća u raspravi, a najkasnije pre početka odlučivanja. Od te dužnosti izuzeti su samo narodni poslanici, poslanici i odbornici. Organ ili telo na čijoj sednici je funkcioner saopštio postojanje interesa, dužan je saopštenje da konstatuje i unese u zapisnik. Time se ne dira u pravilo i izuzeće funkcionera i propisano je zakonom koji uređuje opšti upravni interes".
Kod nas u SRS-u je definisano da naslov iznad člana 7. se briše i da se u članu 7. reč "funkcioner" zamenjuje rečima "javni funkcioner" u odgovarajućem padežu. Pre svega, ovim amandmanom se slede prethodni amandmani SRS-a. Radi se o pravno-tehničkoj promeni.
Pre svega, javni funkcioner je lice koje je izabrano, imenovano ili postavljeno da obavlja jednu od javnih funkcija. U članu 7. piše samo funkcioner, a može da se radi o sportskom funkcioneru, znači uopšte nije definisano. Već ste imali odobrenje i poslanika pozicije, kada je Nataša Jovanović poslanik SRS-a izlagala i taksativno nabrojala koje se sve funkcije smatraju javnim funkcijama, a počev od predsednika Republike pa do zaposlenih u državnoj upravi, pokrajinskoj upravi, kao i u upravi lokalne samouprave na poslovima inspekcijskog nadzora.
Zato je potrebno da se tačno definiše da su u pitanju javni funkcioneri, pa bih zamolio ministra lokalne samouprave da uvaži ove argumente i da usvoji ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, zaista je neverovatno da se poslanik G17 javlja sa nekoliko dana zakašnjenja. Pre svega, govorio sam pre desetak dana o gospodinu Dinkiću i o njegovoj baki, koja ima 36.000 dinara penziju, a da nigde nije radila. Vi niste demantovali one navode koje sam izneo za govornicom.
Juče je gospođa Plavšić slušala ono što sam govorio i mogla je da demantuje, ali očigledno nije imala argumente da bi rekla nešto protiv toga. Medicinski fakultet sam završio na vreme, bukvalno sve ispite sam davao u prvom ispitnom roku sa prosekom 8,73 i radio sam dve godine, ali baš zbog tih ljudi koji rukovode zdravstvenim centrom nisam dobio posao za stalno.
Zato se država setila, kada je bio rat na Kosovu i Metohiji, da prvi kao lekar budem sve vreme na Kosovu i Metohiji u predelu Kačikola i da i te kako koristim ne samo slušalice, nego i da ušivam hirurške rane, iako nisam hirurg nego internista po profesiji. To vam dovoljno govori o tome ko je kakav autoritet.
Kakav sam autoritet dovoljno je da sam sa nepunih 39 godina bio savezni ministar u Saveznoj vladi, dva puta narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine Leskovac, gde vi nemate nijednog odbornika, niti ćete ga ikada imati u opštini Leskovac.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je gospođa koja je govorila pre mena, gospođa Plavšić, koristila sofizme i pričala o moralu i postavljala pitanje da li je potrebno ili nije formirati vladu. To niko od poslanika nije postavio kao dilemu. Treba formirati vladu. Pitanje koje mi postavljamo je da li treba formirati ovakvu vladu. Ako već pričamo o moralu, ako su građani glasali za SRS, onda treba formirati takvu vladu.
S obzirom da je gospođa Plavšić malopre rekla da poštuje mišljenja političkih protivinika, pošto je iz Leskovca, odakle sam i ja, pošto su uvek gubili izbore u Leskovcu, ona je preko svih medija govorila da su glasači koji glasaju za SRS politički nepismeni i davala upravo takve kvalifikacije, tako da je bolje da ne priča o moralu, jer da je moralna, ne bi postavila takvo pitanje, kakvo je postavila malopre.
Vlada koju je mandatar predložio zavisi od vremena simulacije i jedinstva dojučerašnjih političkih protivnika, a sada, navodno, demokratskih koalicionih snaga. Pošto su dosta govorili upravo o programu, malo ću da se zadržim na kadrovskim rešenjima.
Gospodin Miroljub Labus, koji je upravo predložen da bude potpredsednik vlade, očigledno da se ne radi o egu, nego je verovatno prisutan i superego, jer je insistirao na tome da upravo on bude jedini potpredsednik vlade, da bi se razlikovao od drugih.
On isto postavlja moralno pitanje i konstatuje da je prethodna vlada dovela u pitanje kredibilitet naše zemlje u međunarodnim finansijskim krugovima. Je li on taj faktor i činilac koji je radio, koji je doveo u pitanje kredibilitet naše zemlje u međunarodnim finansijskim krugovima, i niko sem njega?
Kakvo je stanje javnih finansija Srbije, takva će biti budžetska politika u perspektivi. Budžet za 2004. godinu još nije usvojen.
Svetska banka i inostrani donatori traže hitno donošenje deset zakona u kratkom vremenskom periodu, pre svega zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, zakon o hipoteci i antimonopolski zakon.
Srpska radikalna stranka je danas predložila desetak zakona koje smo obećali građanima Srbije u predizbornoj kampanji, kao i većina stranaka koje čine parlamentarnu većinu, a koji su glasali da se ti predlozi ne nađu na današnjem dnevnom redu.
Pored gospodina Labusa i gospodin Velja Ilić je imao ambicije da bude potpredsednik vlade, ali očigledno se našlo solomonsko rešenje da dobije Ministarstvo za kapitalne investicije i veći broj resora, resor saobraćaja i telekomunikacija, resor građevine i urbanizma, da se i on razlikuje od drugih, pošto njegove parole "Velja valja Srbiji" i ambicije da bude predsednik Srbije očigledno su postale samo san.
Gospodin Maršićanin, koji je bio premijer u senci, očigledno je shvatio da će ostati u senci i zadovoljiće se samo da bude ministar.
Postavlja se pitanje da li ministri raspolažu najnovijim znanjima iz oblasti kojima se bave?
Tomisa Milosavljević je sigurno osoba koja poseduje znanje, sigurno je čovek koji je kompetentan, iz struke iz koje i ja dolazim. Ali, da li je moralno da on govori o strategiji reforme zdravstvenog sistema sa akcionim planom, a već je dve godine ministar. Gde su do sada sistemski zakoni u zdravstvu, zakoni koje je najavljivao kada je dobio mogućnost da rukovodi tim ministarstvom, zakon o lekovima, zakon o formiranju lekarskih komora, zakon o zdravstvenoj zaštiti, zakon o zdravstvenom osiguranju?
Kada počinje sređivanje stanja u zdravstvu? Zaista se otvara dilema: da li čekamo restrukturiranje Fonda zdravstvene zaštite, koji će po svoj prilici dobiti gospodin Obren Joksimović, koji je već bio ministar zdravstva.
Iako nemamo pravo da kritikujemo ljude koji će tek biti postavljeni za ministre, što se tiče ministra zdravlja, Obren Joksimović i Tomica Milosavljević su imali mogućnost da pokažu šta znaju.
Postoji mnogo javašluka, pre svega, u Kliničkom centru Niša, velike zloupotrebe u Domu zdravlja Niš i Bojnik. Gospodin Tomica Milosavljević je sve te primedbe i argumente dobio u pismenoj formi. Nikada na njih nije reagovao i mi zaista ne možemo da verujemo da će u budućnosti da reaguje.
Pročitaću vam samo jedno pismo od silnih. Dužnost mi je da vas upoznam da su se radnici Zavoda za zaštitu zdravlja Leskovac više puta obraćali nadležnim državnim organima zbog nezakonitog rada i ponašanja direktora ustanove. Međutim, pored preduzetih mera od strane pojedinih institucija, do danas se Ministarstvo zdravlja Republike Srbije nije oglasilo, iako je više puta obaveštavano o stanju u ovoj ustanovi.
Protiv direktora Zavoda za zaštitu zdravlja u Leskovcu, dr Miroslave Dimitrijević, nakon mnogobrojnih pismenih i usmenih prijava od strane radnika ove ustanove Inspekciji rada, Zdravstveno-finansijskoj policiji MUP Leskovac, Odeljenju za privredni kriminal, Javnom tužilaštvu, načelniku Jablaničkog okruga, zatim istražnih postupaka i radnji, podignuto je više optužnih predloga i optužnica za krivična dela zloupotrebe službenog položaja na osnovu Krivičnog zakona Republike Srbije.
Bliže obrazloženje i obaveštenje, ukoliko želite, možete dobiti u Opštinskom sudu u Leskovcu, Opštinskom javnom tužilaštvu, u navedenim inspekcijama, u MUP Leskovac, u Odeljenju za privredni kriminal. Postoje mnogobrojna dokumenta, dopisi, kojima smo se obraćali napred navedenim ustanovama sa našim potpisima.
Zbog svojih postupaka koji su bili u suprotnosti sa zakonom i običajima dobrog ponašanja, za šta ima mnogo primera, ranije kažnjavana, postoji mnogo primera vređanja, dosta dokaza, ali sve ostavke koje su dali čak i članovi upravnih i nadzornih odbora, upravni odbor već godinu dana ne funkcioniše, sve te ostavke su pismeno date i upućene Ministarstvu zdravlja Republike Srbije. Do današnjeg dana ministar zdravlja nije reagovao.
I na samom kraju, pošto je oko ministra poljoprivrede bilo dosta dileme ko će biti kandidat, očekivali smo da će premijer dati najbolje rešenje, predložena je gospođa Ivana Dulić-Marković.
U Srbiji je u jednom mahu ušlo 20 hiljada tona, a u drugom 200 hiljada tona genetski modifikovane sojine sačme. Njena aktivnost je procenjena kao nestručna i neadekvatna, jer je propagirala i olakšavala uvoz genetski modifikovane sojine sačme.
Ona je u drugostepenom postupku odobravala uvoz genetski modifikovane hrane, iako je to zabranjeno, i to je zabranjivao Savezni veterinarski i fitosanitarni inspektor. Očigledno poljoprivreda sa ovakvom vladom ne može da ima perspektivu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, odluka o izboru guvernera Narodne banke Srbije gospođe Kori Udovički je doneta na neustavan, nezakonit i nemoralan način. Da li je potrebno iz neprava da se izvodi pravo? Očigledno da nije.
Baš zbog toga su srpski radikali dobronamerno više puta upućivali poruku svim narodnim poslanicima da se ova tačka dnevnog reda odloži. Vidi se da smo dobronamerni, upravo iz razloga što je gospodin Danijel Cvjetićanin iz Demokratske stranke Srbije povukao kandidaturu. On je kandidat za člana Saveta Narodne banke i to člana Saveta koji se bira na četiri godine. Da li je on imao afiniteta da bude predsednik tog saveta, pa mu nije to dozvoljeno, pa se zbog toga povukao, očigledno je problem u Demokratskoj stranci Srbije i trebalo bi to oni da reše.
I po Poslovniku je potrebno da se izmeni predlog i da se potpuno nova rasprava otvori o ovoj tački dnevnog reda. Tako je po Poslovniku, moramo da edukujemo ove nove, mlade koji tek uče šta i kako treba i kako mogu da se ponašaju u Narodnoj skupštini.
Obrazloženje koje je dato da je nedonošenje ovakve odluke po hitnom postupku moglo da ima veoma štetne psoledice po rad državnih organa, život građana i kontinuitet predstavljanja Republike Srbije u međunarodnim finansijskim institucijama.
Upravo je tu problem, jer državni organi nisu radili baš dok su predstavnici G17 plus bili u tim državnim organima, život građana je došao do onog praga socijalne izdržljivosti, a upravo nas zabrinjava taj kontinuitet predstavljanja Republike Srbije od strane predstavnika G17.
Što se tiče kandidata za guvernera, gospodina Radovana Jelašića, u njegovoj biografiji interesantno je da se tek na kraju polazi od datuma i mesta rođenja, tu se sve kreće nekim obrnutim tokom. Gospodin Jelašić je rođen na današnji dan 1968. godine, ali mesto rođenja nije notirano, očigledno je to tajna. Ne govorim to bez razloga, pre svega zbog toga što je gospodin Jelašić desna ruka Mlađana Dinkića.
Mlađan Dinkić je rođen u Vlasotincu, okrugu odakle dolazim, i ako pogledate da, kada god je gospodin Labus bio kandidat za predsednika Srbije, a sa druge strane bio kandidat Srpske radikalne stranke, predstavnici SRS su u tom mestu dobijali preko 70-85% glasova, a svi ovi ostali onoliko koliko im je ostalo do 100%.
Kada su sada bili zadnji parlamentarni izbori, upravo tu odakle je Dinkić, predstavnici SRS su dobili više glasova nego sve ostale stranke zajedno. Upravo to govori kolika je popularnost Mlađana Dinkića u mestu gde je rođen i gde mu živi porodica.
Da li iz razloga što je gospodin Dinkić upravo promovisao najboljeg kandidata iz Vlasotinca, Bogoljuba Mitića, poznatog u narodu kao Đoša, glumca koji je iz JUL-a prešao u SPS, tamo je u Leskovcu dočekivao Slobodana Miloševića i zajedno sa njim držao vatrene govore, a onda verovatno zbog toga što se nakašljao u njegovom prisustvu bez njegovog odobrenja; kaže, pružio otpor bivšem režimu. Onda se na BK reklamirao, reklamirao Narodnu seljačku stranku, a na kraju završio kao kandidat za narodnog poslanika ispred G17.
Oni ga u Vlasotincu znaju kao švercera nafte, pa čak mu je poslanik Živorad Stefanović iz SPS-a omogućio da mu gorivo koje mu je SUP oduzeo vrate, tako da verovatno zbog toga prolaze tako dobro glasači, odnosno kandidati za narodne poslanike iz Jablaničkog okruga.
Radovan Jelašić, kao blizak saradnik Dinkića, već je radio na ovim poslovima, već je bio viceguverner. Poznate su neke afere, samo ću neke da vam notiram, poznata je afera pranja novca na relaciji Hevord kompani LTD sa Maršalskih ostrva, vlasnika Zorana Mitrovića, preko HVB banke iz Segedina, iznos 19 miliona evra.
Maršalska ostrva se dosta spominju u zadnjem vremenskom periodu, to je jedna mala zemlja sa 10.000 stanovnika, a 20.000 poreskih obveznika. Toliko ima registrovanih firmi na ovim ostrvima, to su of šor kompanije.
Pošto se tamo plaća porez na godišnjem nivou samo 1.000 dolara, bez obzira da li imate milion dolara ili milion evra obrt ili samo hiljadu, onda svi koji pokušavaju da peru novac to rade preko ovih ostrva, a zbog čega preko HVB banke i to baš u Segedinu, jer ipak je Segedin najbliži Srbiji, ko da ide du Budimpešte i da gubi vreme oko transfera novaca.
Upravo zbog toga nešto u zadnjem vremenskom periodu stalno spominju G17 na tim ostrvima, pa čisto informacije radi, da znate zbog čega su ta ostrva toliko atraktivna i zbog čega se stalno na tim Maršalskim ostrvima formiraju of šor kompanije. Da li je slučajno da je sada kandidat za guvernera Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, direktor HVB banke za Srbiju i Crnu Goru? Očigledno da nije slučajno. On pripada G17, stranci koja je zatvorila dvadesetak banaka i 8.000 građana Srbije je ostalo bez posla.
U međuvremenu je došlo do stečaja nekih banaka, pre svega Beogradske banke, i kako je moguće da baš taj gospodin Jelašić iz stečajne mase kupi «mercedesa» i nekoliko slika, baš iz te banke koja je otišla u stačaj, kako da se nađe baš on da kupi, da bude prvi i da prioritetno to uradi, pre svega za sebe.
Mlađan Dinkić i Jelašić su vodili već Narodnu banku Srbije i veliko je pitanje kako je moguće da su iznosili devizne rezerve komercijalnih banaka, pre svega u Standard banku u Londonu i ostvarivali razliku prihoda od 2,5 miliona dolara godišnje.
Šta je sa deponovanim deviznim sredstvima Narodne banke u Veksim, a sada Evroaksis banci iz Moskve? Postoje osnovane sumnje za nestanak zlata, srebra, platine iz trezora. Šta sa novčanicama koje su štampane u Londonu?
Nekoliko desetina hiljada funti je plaćeno da bi se na kraju ustanovilo da nije adekvatan papir, da zaštita nije dobra. Mlađan Dinkić je potpisao tu novčanicu i valjda treba neko da snosi konsekvence za sve to što se desilo.
Šta je sa donacijama Francuske vlade u iznosu od 399.000 evra, što je dato Institutu G17? Nacionalna štedionica, problem je otvoren, ali očigledno je da soluciju nemamo. Šta se desilo sa Nacionalnom štedionocom? Ima dovoljno vremena, rešićemo sve enigme.
Ko je odgovoran za spoljno-trgovinski deficit od 11 milijardi dolara? Oni koji su sve vreme unazad tri godine bili na vlasti, a to su upravo gospodin Dinkić i gospodin Labus. Gospodin Dinkić može i mnoge probleme da reši, nije sve tako crno.
Gospodin Dinkić može pre svega da reši probleme penzionerima. Imate preko 1.200.000 penzionera, preko 400 i nešto hiljada su na donjem pragu socijalne izdržljivosti i zahtevaju da primaju penziju preko 90 evra. Mislim da jedino gospodin Mlađan Dinkić može da reši taj problem. Njegova baka, koja živi u Vlasotincu, ima 36.000 dinara penziju. Nikada nije radila, doduše tu penziju je nasledila od svog supruga, koji je nažalost stradao u Drugom svetskom ratu, ali mi nije jasno kako je došla do te famozne cifre od 36.000 dinara, da prima takvu penziju. Zbog toga želim da upravo on reši probleme penzionerima i da svi penzioneri imaju barem približnu platu kao njegova baka.

        Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću samo par sekundi pre nego što krene, pošto vidim da je veći broj poslanika išao van teme. Malopre me je gospodin Sima Radulović inspirisao, pošto je sve vreme govorio u negativnom kontekstu o predstavnicima SRS, da on zaista pripada maloj partiji opasnih namera - GSS-u. On je čovek koji je bio kumrovački đak i koji je nosio cveće na grob Titu i sa 18. godina se učlanio u Savez komunista, pa je posle toga prešao u SPO, a onda došao u ovu malu partiju opasnih namera - GSS. I, upravo njegovi najbliži saradnici u Nišu, gospođa Mirjana Babulović je naredila prebijanje glumaca u Narodnom pozorištu u Nišu, gde je čak jedan glumac Mimi doživeo infarkt miokadra, tako da o vašim namerama mi na Jugu već dovoljno znamo.
Gospođa Nataša Mićić je dužna da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine a, nažalost, upravo je ona na najgrublji mogući način svesno kršila Poslovnik: počev od načina vođenja sednica, održavanja reda na sednicama kao i obezbeđivanja ravnopravnosti narodnih poslanika.
Nataša Mićić je sve vreme primenjivala duple aršine, zloupotrebljavala svoje diskreciono pravo često prekidala i ograničavala rad narodnih poslanika.
Nataša Mićić je mnogo puta održavala sednice bez kvoruma, podržavala učestale falsifikate glasanja, naročito kada politička trgovina nije bila uspešna.
Više puta je kršen Poslovnik zbog načina zakazivanja sednica Narodne skupštine, nije vodila računa o hronološkom redu dostavljenih predloga akata, dozvoljavala je da rasprava u pojedinostima bude u toku bez stava i mišljenja Vlade o amandmanima narodnih poslanika, a još češće joj je bila praksa da Vlada na svoje predloge akata podnosi amandmane i pre otvaranja rasprave.
Suvišno je ocenjivati njenu odluku o uvođenju vanrednog stanja u Srbiji suprotno odredbama Ustava Republike Srbije i zakona kojim se uređuje vanredno stanje.
Najzaslužnija je za prestanak direktnih televizijskih prenosa sednica Narodne skupštine, verovatno kada su poslanici DOS-a bili često u pravnoj zabludi, a ta zabluda nije za TV kamere.
Nažalost Nataša Mićić je obe funkcije koje je obavljala, obavljala brutalnim kršenjem propisa, zloupotrebom ovlašćenja bez ikakvog pokrića o propisima a sve u suprotnosti sa Ustavom, zakonom i Poslovnikom.
U okviru prava predstavljanja građana narodni poslanik je ovlašćen da iznosi, zastupa i brani svoje političke stavove za koje smatra da imaju uticaja na rad i sadržinu zakonskih projekata koji donosi Narodna skupština.
Ustavom Republike Srbije mora da predstavlja garanciju punog poštovanja političkog, moralnog i telesnog integriteta narodnih poslanika.
Na sednici Narodne skupštine održanoj 22. maja 2002. godine gospođa Nataša Mićić, u svojstvu predsednika Narodne skupštine, naredila je pripadnicima Službe obezbeđenja Narodne skupštine da intervenišu i da se primenom sile prema narodnim poslanicima uspostave neko stanje i red, kako je to samo ona zamislila da treba da izgleda. Prilikom te brutalne intervencije u sali Narodne skupštine, odnosno na mestu i u vreme kada je, po Ustavu Republike Srbije, isključena bilo kakva mogućnost primena svake pa i najbezazlenije sile, a naročito sile od strane ovlašćenih lica, došlo je do povređivanja narodnih poslanika.
Tog dana ja sam zadobio lake telesne povrede koje su opisane sledećim konstatacijama: nagnječenje - krvni podliv leve butine i to: četiri krvna podliva veličine 2h2 cm, nagnječenje obe natkolenice, oguljotine kože, stanje posle operacije desne butine koja je bila samo nekoliko nedelja pre tog incidenta, nagnječenje desne polovine lica i nagnječenje glave. Sve povrede su potkrepljene medicinskom dokumentacijom tj. postoje medicinski nalazi i određene zdravstvene evidencije. Iako se radi o lakim telesnim povredama, treba da se ima u vidu da one potiču od službenih lica koja su osposobljena za primenu fizičke prinude, a ja sam pružio samo pasivni otpor.
Kao Ustavom i zakonom zaštićeno lice, nisam mogao niti smeo, kao predstavnik građana, da prihvatim akt samovolje i zloupotrebe Nataše Mićić. Očigledno je nalog Nataše Mićić za intervenciju pripadnika obezbeđenja prema mnogim narodnim poslanicima bio namerna zloupotreba ovlašćenja. Očigledno je da je samo po njenom nalogu Služba obezbeđenja narodnim poslanicima pričinjavala nematerijalnu štetu u vidu fizičkog bola, kao i straha i psihičkog bola.
Nataša Mićić je lično narodnim poslanicima na taj način nanela povredu ugleda, časti, slobode i prava ličnosti i to ne samo izdavanjem nemogućih naredbi na osnovu zloupotrebe ovlašćenja, već upućivanjem reči i dovođenjem narodnih poslanika u situaciji da narodni poslanici moraju sami da štite intigritet svojih ličnosti.
Ja sam, kao i neki drugi poslanici Srpske radikalne stranke, smatrao da će protek određenog vremena da utiče na Natašu Mićić da svoj rad, ponašanje i shvatanje politike promeni u krajnje pozitivnom smislu. Očigledno su nade poslanika Srpske radikalne stranke bile pogrešne i da su samo tužbe protiv gospođe Nataše Mićić preostale kao jedino sredstvo, iako smo svesni činjenice da te tužbe mogu biti i samo pokušaj kojim možemo mi, narodni poslanici, da štitimo integritet ličnosti narodnih poslanika.
Još gora stvar, se desila 18.6.2001. godinekoja je mogla da ima i te kako mnogo pogubnije konsekvence po zdravlje narodnog poslanika gospodina Stevu Kesejića iz Sombora. Čovek koji je godište moga oca, a ima sina mojih godina, tako da ga zaista doživljavam, u pravom smislu reči, kao oca, čovek koji se već duže vreme leči od infarkta miokarda, dijabetesa, kardiomiopatije, hronične srčane insuficijencije. Tog dana je, zahvaljujući Nataši Mićić, imao jak bol u grudima i ostao je bez svesti, ovde u Narodnoj skupštini. Dijagnoze koje su postavile kolege u bolnici tog dana, posle intervencije pripadnika Službe obezbeđenja su sledeće: angina pektoris, stenokardija, hipertenzija arterialis, donji pritisak je bio 115 milimetara živinog stuba. Gospođo Nataša Mićić, nije smešno.! Imao je na EKG-u stelevaciju u AVL i V1. Znate, imate tri osnove na osnovu kojih se definiše dijagnoza infarkta miokarda. Ova elevacija upravo ukazuje na takve promene koje su vrlo ozbiljne i inkompatibilne sa životom.
Contusio capitis retroaurikularis dedž. U uglu mandibule tumerfakt bolan na dodir veličine 4 puta 3 cm. Lokalno nagnječenje i bolna osetljivost desno potiljačno iza uha, u predelu muskulusa sternokleudomasteudeus (bočni pregibač vrata), imao je jake hematome. Dg:Contusiones brachi i bill et cubiti bill, povrede obe nadlaktice, oba lakta, izazvanih stezanjem i potezanjem od strane pripadnika MUP-a, otok, trakasto crvenilo, koji su bili vidljivi i sa prednje i spoljne strane nadlaktice i u predelu lakta. Na kraju, Dg: fractura radii loco typico L.dedž, (odnosno prelom desnog zgloba šake), gospodin Steva Kesejić je tri nedelje nosio gips. A o eskorijacijama po čitavom telu, da i ne govorim.
Ne samo što je završio u bolnici i posle morao duže vreme da bude na rehabilitaciji, nego su posledice bile mnogo veće i u porodici. Na RTS-u je bilo objavljeno da je gospodin Stevan Kesejić van životne opasnosti. Upravo taj prenos je gledala i njegova majka, žena koja ima 81 godinu i završila je istog tog dana u bolnici zbog ishemije mozga. Shvatite koliko je to bilo ozbiljno, ne samo po zdravlje gospodina Steve Kesejića, koji, da nisu bili lekari poslanici iz različitih stranaka tu da mu pruže pomoć, verovatno bi se, nažalost, siguran sam i gospođe Nataše Mićić, a i našu, moglo završiti mnogo ozbiljnije. Hvala Bogu, to se ipak završilo na najbolji mogući način, ali ipak su ostale posledice koje se i dandanas osećaju.
Upravo iz tog razloga većina građana Srbije je jedinstvena u oceni da Srbija nikada nije imala ovako lošeg predsednika Narodne skupštine. U ovom sazivu Narodne skupštine, uz neke opravdane i kao takve prepoznatljive i opštepoznate izuzetke, ima daleko odgovornijih ljudi od gospođe Nataše Mićić, koja je nekim čudnim, sklopom okolnosti na nivou elementarnih nepogoda, istovremeno predsednik Narodne skupštine i vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije.
Njena mržnja, bahatost, cinizam i druge loše karakteristike koje prikazuju njen moralni sklop, su opštepoznati i iz tog razloga ne smemo dozvoliti da gospođa Nataša Mićić ostane na ovoj funkciji koju je do sada vršila.

Dame i gospodo naodni poslanici, Kosovo i Metohija predstavlja temelj srpske kulture i civilizacije. Na Kosovu i Metohiji su spomenici istorije i kulture još iz doba uspona srpske srednjevekovne države. U 15. veku na Kosovu i Metohiji Šiptari nisu činili ni 10% populacije. Danas, prosečna šiptarska porodica ima 6,6 dece, a za razliku od srpske porodice, koja ima u proseku 0,9 po porodici. Za pozitivanu stopu nataliteta potrebno je, statistički posmatrano,  2,1 dete.
Sa takvim natalitetom, uz veliko doseljavanje iz Albanije, Šiptari su postali većinsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Nažalost, tako su krenuli i ka jugu Srbije. Samo pre nekoliko dana Šiptarka, koja je rođena u Prištini i koja živi u Prištini, porodila se u leskovačkoj bolnici. Pretpostavljam samo sa jednim ciljem, da novorođeno dete kasnije ima dokumentaciju, imaće izvod iz matične knjige rođenih, u koloni gde piše mesto rođenja pisaće Leskovac.
Sve činjenice ukazuju da je Kosovo i Metohija srpsko istorijsko i državno pravo Srbije i da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije nacionalni interes našeg društva i interes svih građana Srbije. Podsetiću vas da je Srpska radikalna stranka jedina politička partija koja se u Parlamentu suprotstavila Sporazumu Ahtisari - Černomirdin.
Poslanici Srpske radikalne stranke su ukazivali na ono što se dešavalo u Republici Srpskoj, upozoravali da to isto čeka i srpski narod na Kosovu i Metohiji. Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji najbolje znaju ko najbolje zastupa njihove interese, pa su zbog toga na zadnjim izborima za predsednika Srbije dali 70,88% svojih glasova prof. dr Vojislavu Šešelju. U Jablaničkom, Pčinjskom i Topličkom, odnosno okruzima koji se graniče sa Kosovom i Metohijom, prof. dr Vojislav Šešelj je dobio preko 50% glasova, što znači da su poslanici Srpske radikalne stranke pravi predstavnici građana sa Kosova i Metohije i juga Srbije.
Posle potpisivanja Sporazuma počinje još veće stradanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, masovna ubistva, otmice, pljačke, uništavanje imovine i iseljavanje. Uvaženi kanadski profesor Mišel Kosudovski, koji je inače direktor Međunarodnog centra za istraživanje globalizacije, tvrdi da Ujedinjene nacije i SAD finansiraju teroriste na Balkanu. Profesor univerziteta u Barseloni, Francisko Vega, tvrdi da SAD-u odgovara stvaranje velike Albanije. U predizbornoj kampanji DOS je obećao da će problemi na Kosovu i Metohiji biti rešeni odmah nakon promena režima u Srbiji. Govoreći da je problem u tadašnjem režimu, amnestirali su šiptarske teroriste, kao i međunarodnu zajednicu, od odgovornosti. DOS je nastavio da sarađuje sa okupatorom, priznao legitimnost okupacije, omogućio da se dobije ustav Kosova, predsednik Kosova i pravo sadašnje kosovske okupatorske vlade da potpisuje međunarodne ugovore.
Vojislav Koštunica i predstavnici Demokratske stranke, kao i ostatka DOS-a, pustili su Floru Brovinu iz zatvora, oslobodili šiptarske zločince, a da pri tome nijedan Srbin nije oslobođen, niti se o njihovim sudbinama nešto zna.
Udruženju roditelja porodica uhapšenih, zarobljenih i nestalih lica ostalo je jedino da pišu ovakve knjige - neka nestali ne budu zaboravljeni.
Sada sve negativne posledice DOS-ove antipatriotske politike sa velikim zakašnjenjem stavljate pred Narodnu skupštinu, kako bi pokušali da sebe amnestirate od odgovornosti, ali je svim građanima Srbije jasno da je DOS na vlasti u Srbiji i da je DOS odgovoran za ovakvo stanje.
DOS računa na dokazani patriotizam i na podršku srpskih radikala kada je u pitanju odbrana nacionalnih interesa i očuvanje suvereniteta i integriteta Srbije. Srpski radikali su to mnogo puta i praktično pokazali i dokazali, ali se i sada plašimo da ova deklaracija ne ostane, kao i do sada, samo mrtvo slovo na papiru. Ostaje svim građanima Srbije, a naročito građanima koji žive na Kosovu i Metohiji, vera i nada da će Srbija ipak u budućnosti smoći snage i pozitivnu energiju da ostvari svoje vitalne nacionalne interese. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vreme kada je gospodin Dragan Maršićanin bio predsednik Skupštine tražio je od svih poslanika da dolaze na zasedanja Narodne skupštine da bi bilo kvoruma i stalno je insistirao na tome. Sada sam se obradovao, jer gospodina Maršićanina skoro dva meseca nisam video u skupštinskoj sali i očigledno kada više nije na poziciji predsednika Skupštine to više ne važi, pa i oni saveti koje je delio narodnim poslanicima SRS, pa čak i u skupštinskom restoranu, gde nas je često sretao. Posle Maršićanina došla je još gora alternativa za predsednika Skupštine Nataša Mićić, a onaj poslovnik koji je DSS predložio, ona je i te kako mnogo puta zloupotrebljavala.
Upravo je to tema, gospođice Emilija, jer je žena javni tužilac u Hagu, Karla del Ponte, a da li su se to predstavnici Vlade uplašili da sada postave opet neku ženu, mada je to čudna žena sa previše muških hormona, pa su predložili Vladimira Vukčevića kao neko personalno rešenje. U ovom predlogu uopšte nije bitno personalno rešenje, više je bitno da li je neko uslovljen, da li je neko moralni lik i da li je nepristrasan. Sve ono što sam malopre govorio, pominjao sam i gospodina Maršićanina, to je više iz razloga jer je u to vreme predsednik Jugoslavije bio Vojislav Koštunica. Upravo u tom vremenskom periodu preko 1.300 Šiptara je pušteno iz zatvora. Fjora Brovina je puštena iz zatvora upravo u to vreme kada je Maršićanin bio predsednik Skupštine, a Vojislav Koštunica predsednik države, tako da nije ni čudno što vi glasate za ove zakone, jer iz istog ste legla ponikli i isto se i ponašate, a razlika je samo zavisno od vremena da li ste u poziciji ili u opoziciji.
Interesantna je stvar da niko od predsednika, odnosno od predstavnika Vlade nije prisutan, kao i gospodin Dragor Hiber, predsednik odbora koji je predložio javnog tužioca. Očigledno sve ono što želi Demokratska stranka da uradi, upravo radi preko isturene i duge ruke, a to je GSS. Ako Hiber stoji iza ovog predloga, logično je da kaže zbog čega su baš njega izabrali.
Juče sam posmatrao i slušao suđenje Slobodanu Miloševiću u Hagu, i zaista onaj zaštićeni svedok koji je bio i modifikovan glas, sve nas je podsećalo na zonu sumraka; onakav glas, onakav ton, intonacija, a neko ko je častan i pošten, ne vidim razloga zbog čega bi se plašio da pokaže svoj identitet, nego neka se kao svedok pojavi i svedoči.
Plašim se da će biti dosta politički montiranih procesa i u Srbiji, da će među preko 2.000 ljudi kojima će se suditi, mnogi biti politički protivnici DOS-a i zbog toga će biti pred tim sudom. Samo ljudi koji nisu bili na ratištima za ovih desetak godina mogu sa osmehom i sa zadovoljstvom da posmatraju kada se sudi nekome za ratne zločine. Svi oni koji su bili na tim ratištima doživljavali su da uglavnom predstavnici DOS-a kada se vrate sa ratišta, kažu - jao, pa kako ste izgubili Kosovo i Metohiju ili neke druge oblasti, jer su sve vreme oni sedeli ovde.
Ali ako su mnogi od njih na jakim političkim pozicijama i sada, nije ni čudo što se skraćuju vojni rokovi, što sada treba da budu civilni rokovi, jer pod ovakvom vlašću retko ko bi se odazvao da brani otadžbinu, da rade ono što su srpski radikali sve vreme ovih desetak godina radili.
Plašim se da će mnogim ljudima u Srbiji biti suđeno nekoliko godina ili uopšte neće biti suđeno nekoliko godina, kao što gospodinu Krajišniku tri godine nije počeo proces u Hagu. Zbog toga, u svakom slučaju, smatramo da ovo personalno rešenje koje ste dali i nije bitno, bitno je da GSS i DOS stoje iza ovakvih predloga i da možda to što kažete da se gospodin Vukčević služi nemačkim jezikom, a istorija Srba je pokazala da mnogi koji se služe nemačkim jezikom, naročito taj jezik kada su upotrebljavali protiv Srba, mnogi Srbi su, nažalost, stradali, a većina njih je bila nevina.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje za donošenje ovog zakona kaže da su razlozi za hitnost postupka pre svega da bi se što pre primenila predložena rešenja, kao i da bi nedonošenje zakona po hitnom postupku imalo štetne posledice po domaće proizvođače onih akciznih proizvoda za koje se predlaže ukidanje akcize, a da finansijski efekti zbog ukidanja akciza na so, luksuzne proizvode i prirodna vina neće bitno uticati na budžetske prihode.
Pre nepunih dve godine sam uporno ovde pokušavao da gospodina Čedomira Jovanovića ubedim kakva je sve uloga soli u psihičkom i u fizičkom stanju svakog živog bića i da zaista ova akciza, koja je u to vreme doneta da se plaća dva dinara po kilogramu soli, neće finansijski mnogo da poboljša budžet Republike Srbije. Njemu je malo teže bilo u to vreme da shvati, ali evo posle dve godine ipak i predstavnici predlagača ovog zakona su shvatili, iako su još u ono vreme srpski radikali predlagali da ne treba da se uvede akciza za so, pa su to sada i uradili.
U samom amandmanu na član 2. Srpske radikalne stranke je dato da se faktički u članu 8. brišu stavovi od 2 do 6. Pre svega, ostaje prvi stav, a to je da osnovicu za obračun akcize čine jedinice mere litar, kilogram, komad, paklica itd. Sve ovo ostalo od stava 2. do stava 6. vi ste predložili da se briše, što apsolutno mislim da nije primereno, pre svega kada se radi o proizvodima koji podležu plaćanju akciza nijedna mera opreza nije suvišna.
Obračunata i naplaćena akciza na određenu grupu i vrstu proizvoda u značajnoj meri povećava budžetske prihode, pa je razumljiv razlog što tu oblast treba detaljno u zakonu objasniti. Ne sme biti nejasnoća na koje se proizvode naplaćuje akciza, šta čini osnovu za naplatu akcize, kako se ona obračunava i naplaćuje?
Naravno da treba biti oprezan i umeren i u drugom pravcu. Na koje proizvode naplaćivati akcizu, a na koje ne naplaćivati, kao što je primer soli. Dosadašnje rešenje je bolje, jer je detaljnije objašnjena oblast naplate i obračuna akcize. Rešenje koje je do sada bilo sužava prostor za zloupotrebu i detaljno reguliše način obračuna osnovice za akcizu. Prosto je neverovatno da ono što ste pre dve godine doneli kao kvalitet i bolje rešenje nego što je ranije bilo, vi ste sada ukinuli, a ono što smo mi predlagali pre dve godine, vi ste posle dužeg vremenskog perioda shvatili.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 53. je poglavlje izdavanja novčanica i kovanog novca. Odredbama člana 53. i Predlogom zakona uređuje se izdavanje novčanica i kovanog novca, gde je novčana jedinica Republike Srbije - dinar. Narodna banka Srbije izdaje novčanice i kovani novac, utvrđuje apoene i osnovna obeležja novčanica i kovanog novca.

U članu 53. stoji da novčana jedinica Republike Srbije jeste dinar koji se deli na sto para i da Narodna banka Srbije ima isključivo pravo izdavanja novčanica i kovanog novca u Republici Srbiji.

Amandmanom SRS na član 53. Predloga zakona o Narodnoj banci Srbije stav 2. menja se i glasi: "U Republici Srbiji samo Narodna banka Srbije može da izdaje novčanice i kovani novac".

Amandmanom SRS je faktički preciznije utvrđeno da samo Narodna banka izdaje novčanice i kovani novac, što je mnogo bolje rešenje nego što je Vlada predložila svojim članom 53.

Na kraju krajeva, nije samo bitno da Narodna banka Srbije to isključivo radi, nego bitno je ko je od osoba, kao personalno rešenje, guverner Narodne banke, jer smo imali situaciju u ovom vremenskom periodu dok je guverner Narodne banke, u to vreme Jugoslavije, gospodin Dinkić, da je hologram novčanice od 5.000 dinara bio lošeg kvaliteta, pa se dosta digla buka i oko toga.

Jednostavno, taj hologram koji je bio na novčanici od 5.000 dinara se skidao, a plaćen je 18.000 funti. Doduše, gospodin Dinkić sa svojom platom od 5.000 evra je mogao da kompenzira i da plati tu štetu koju je napravio, jer svaka novčanica koja se izdaje od Narodne banke Jugoslavije, odnosno sada Srbije, štiti se od falsifikata na 13 načina.

Njegovo obrazloženje je bilo da je to samo jedan od tih elemanata koji štiti novčanicu, sa jedne strane. Sa druge strane, da je bilo hitno štampanje novca, jer u to vreme, setite se, građani Srbije su u tom vremenu tražili da veći broj deviza prodaju Narodnoj banci Srbije, pre svega zbog toga što nije realan kurs i zbog toga što su mogli da dođu lakše do deviza na taj način, a jer je ova vlada dovela do toga da svi oni koji su imali određena materijalna sredstva u slamaricama, da i ta finansijska sredstva izvuku iz slamarice i da preko Narodne banke Srbije promene novac, tako da bi mogli ovaj težak period za većinu građana Srbije nekako da prežive.