Dame i gospodo narodni poslanici, SRS insistira na usvajanju amandmana iz više razloga. Očigledno je da ministar finansija želi da prolongira samo rešenje ovog problema. Očekivali smo finansijski aspekt ovakvog amandmana, a u svakom slučaju, da ste imali dobru želju i volju mogli ste preko amandmana da i vi korigujete, ako niste zadovoljni ovakvim rešenjem ili DS, imate veliki broj poslanika, da preko vašeg amandmana definišete precizno u kom pogledu bi taj amandman bio prihvatljiv i apsorbovan u ovom zakonu.
Ja ću da vam dam samo još neke demografske podatke. Prosečna srpska porodica ima 0,9 dece u Srbiji, a prosečna šiptarska porodica ima 6,7 dece u Srbiji, što znači da će 2100. godine Srbi biti manjina u samom Beogradu. Ako pogledate ovakve podatke sigurni smo da je ovo kompleksno pitanje sa 200.000 bračnih parova koji se leče od steriliteta, sigurno da ovo samo može da bude jedna inicijativa da se problem reši. Problem jeste kompleksne prirode, ali vi u svakom slučaju kao ministar finansija morate da vodite računa o naraštaju i o rešenju vrlo kompleksnog problema koji muči sve nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da se javim kao i vi, gospodine Vlahoviću, da repliciram, ali s obzirom na to da veći broj poslanika iz SRS čeka po Poslovniku, moraćete i vi. Pre svega, prvi put se javljam po Poslovniku, nemam običaj to često da radim, ali posle izjave moje koleginice Gordane Čomić i posle izjave šefa poslaničke grupe DSS, nemoguće je ne reagovati.

Član 104, gospodine predsedavajući.

Ne meni, nego svim poslanicima u Republičkom parlamentu, a pre svega vama, jer vi imate najveću odgovornost, jer predsedavate ovim visokim domom.
Gospođa Gordana Čomić je iskusan političar i kada ona izađe i kaže za ovom govornicom, budite sigurni da uvek postoji određena pozadina.
Znači, vi ste hteli da zamenite teze, niste to baš uspeli tako revnosno da uradite, jer ste pokušali da obmanete javnost, a i sve poslanike ovde u ovom domu. Prvo, i te kako poštujemo zakon i Ustav, nije tačno da tehnička dokumentacija nije kompletna, da je to u pitanju i da mi, kao predstavnici SRS, molimo vas da zažmurite, jer neki propisi nisu dobro ispoštovani da to rešavamo telefonom.
Mi smo samo hteli da pokažemo da možete sa lakoćom da rešite problem. Ako šef poslaničke grupe DSS kaže – da, mi smo šest puta menjali Poslovnik posle 5. oktobra 2000. godine i napravili ga po našim kriterijumima. A, ako treba da branimo suverenitet i integritet naše Srbije, nije vreme, molim vas, nemojte sada o tome.
Ako treba da pričamo o mitu, kriminalu, korupciji, a sada nije vreme, hajde da odložimo to kasnije. Ako treba da pričamo o Bujanovcu, Preševu i Medveđi, preševska dolina, zaista mi nije jasan taj geografski položaj, pošto dolazim sa juga Srbije, a još manje mi je jasno kako Medveđa ima veze sa Bujanovcom i Preševom, teško da i vi, gospodine, znate te geografske pojmove, onda dozvolite da makar male probleme koji su možda za vas mali, ali za građane tog mesta i te kako veliki, makar da im omogućimo da imaju život dostojan života.
I, ako svakog dana u toku zasedanja rešimo makar problem određenog mesta, možemo da kažemo da zaista adekvatno radimo i da svoj posao za koji su nas građani Srbije birali imamo pravo i u budućnosti da radimo. Zahvaljujem na pažnji. (Aplauz.)

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kad god su građani očekivali važne odluke u državi, a koje će biti u interesu svih, DS i DSS su zbog svojih stranačkih interesa blokirali sve vitalne funkcije u našoj zemlji.
Reč "blokada" u svojoj genezi sadrži reč "blok", pa konačno nakon niza primera u praksi, kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou, možemo zaključiti da je nakon svakog udruživanja DS i DSS u blok, neminovna blokada u funkcionisanju institucija. Amnezija demokratskog bloka je postala hronična bolest.
Podsetiću vas zbog čega sam ovakvu definiciju dao. Gospodin Dušan Proroković, poslanik DSS, na nacionalnoj televiziji, zajedno sa gospodinom Markovićem iz DS, jasno je izneo stav da predstavnici DSS ne mogu da glasaju za kandidata za predsednika Skupštine, gospođu Milenu Milošević, ''zato što za sedam godina nijednu reč nije izgovorila.''
Slažem se da je to tačno, ali postoji obrazloženje za gospodina Dulića, da za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije treba da se izabere zbog dosadašnjeg parlamentarnog iskustva. Ako je iskustvo da sedi i da sluša, slažem se, i pasivnim odnosom mogu mnoge stvari da se nauče, naročito ako sluša narodne poslanike iz redova SRS, i tu je već dovoljno iskustvo stekao i onda je dobar kandidat. Ali, ne mogu da shvatim poslanike DSS da imaju dva aršina, da za gospođu Milošević tvrde i ne glasaju, ali da sada mogu da glasaju i potpisali su da glasaju za gospodina Dulića.
Zbog toga želim da kažem da SRS podseća vlast da su poverenje dobili od građana i da se tu nalaze zbog njih. Smatrajući da deo Evrope, podvlačim - deo Evrope, ismeva demokratiju, pre svega poništavajući izbornu volju građana u Srbiji, a znamo da je preko milion i 200 hiljada građana glasalo za SRS, svedoci smo da taj deo iste Evrope poručuje svima nama da su izbori u Srbiji suvišni, da smo zalud bacali novac građana.
Zašto? Zato što bi mnogo bilo ekonomičnije, jer smo i pored sedmogodišnje podrške Evrope i dalje najsiromašnija država u okruženju, da nam taj isti deo Evrope odmah kaže, bez demokratskih izbora, ime predsednika Skupštine, ime javnog tužioca, imena sudija.
Evropski visoki predstavnici ucenili su Srbiju, a da ruke nisu ni uprljali, jer su svoje manevre sprovodili pre svega preko svojih ađutanata koji su danas ovde i sede u redovima DS, DSS i G17 plus. Preko njih oni danas bacaju građanima Srbije prašinu u oči prodajući ljubav, a preteći izolacijom.
Nema demokratije bez političkog pluralizma, a oni danas isključuju postojanje preko milion i 200 hiljada građana koji vole i poštuju ideju SRS.
Predstavnici DS i DSS im danas svesrdno pomažu da, umesto da udruženi idemo u Evropu, podele i zavade naš narod, ubijajući ideju političkog dijaloga, pre svega neistomišljenika, a to je, moramo da priznamo, osnov svake demokratije.
Da li oni danas poručuju građanima Srbije, koji su nama dali poverenje, da su građani drugog reda, da za nas nema mesta u Evropi? Da li je to novi pravac nacizma? Tvrde da nas žele u Evropi, ali to košta celo Kosovo i Metohija.
Ovo što se danas dešava u Srbiji, u Evropi, jer Srbija je deo Evrope, ovde na našim prostorima, zove se nedopustiva diktatura demokratije. Pre svega, ljubav koju nam donose iz Evrope i koju nam iz te Evrope odašilju jeste ljubav, ali ljubav uz mnogo uslova, a demokratija sa ovoliko ucena, siguran sam, složićete sa mnom, i nije neka demokratija.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 9, gde je definisano da narodni poslanik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata. Samim tim predlog gospodina Dušana Petrovića nije logičan i nije po Poslovniku, jer ne mogu isti poslanici da predlažu u toku iste sednice dva različita kandidata. Gospodin Dušan Petrović je na sednici 7. maja u 13,15 sati, citiraću ga, rekao: "Očigledno je da postoji povreda Poslovnika, jer Skupština bi morala da radi po utvrđenom redu.

Ako postoje pravne mogućnosti, dok dnevni red ne bude bio promenjen, ispravno, zakonito, po Poslovniku i Ustavu, utemeljeno delovanje ovog parlamenta bi trebalo da bude u skladu sa utvrđenim dnevnim redom i da se u ovom trenutku, ili kada se za to steknu okolnosti, otvori rasprava o predlogu".

Gospodine predsedniče, zamolio bih vas samo da vašu pažnju usmerite na to da mnogi očigledno pokušavaju i da prekrše Ustav, koji smo zajedničkim snagama i zajedničkom energijom uspeli da usvojimo. Član 21. kaže: "Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti", želim da naglasim, "političkog ili drugog uverenja...". Ovde su još u toku prethodnog dana mnogi, naročito predstavnici G17, rekli da ne žele da sede pored Nataše Jovanović, pored vas. Očigledno su prekršili član 21, kada je u pitanju zabrana diskriminacije po političkom ili nekom drugom uverenju. Očigledno je da ne samo da krše Poslovnik, nego krše i Ustav Republike Srbije.

Samo ću par rečenica, i malo vremena ću da vam oduzmem. Rečeno je za vas, dok su vas mnogi poslanici, pre svega iz DSS-a i NS-a, birali na ovo mesto, u ovom visokom domu, da su uvereni u doslednost, samokritičnost i visok stepen tolerancije; da ste otvoreni za javnost, da se zalažete za demokratske principe u radu i odlučivanju; da vaš izbor za predsednika Skupštine garantuje nastavak pozitivnih promena u parlamentarnom životu, pre svega, naše zemlje Srbije i stvaranje uslova za intenzivni razvoj naše Srbije u svim oblastima života i rada; da ste kao narodni poslanik dali nemerljiv doprinos afirmaciji Srbije i ostvarenju njenih interesa i potreba, stavljajući u prvi plan sve građane, nezavisno od njihovog stranačkog i verskog opredeljenja. Svoje sposobnosti, radnu i energiju političara nesebično koristite u organizaciji tih ciljeva, u ostvarenju saradnje sa svim subjektima koji mogu da pomognu da njeni građani zauzmu mesto koje im pripada ne samo u Srbiji, u Evropi, nego i van granica Evrope.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da repliciram uvaženom gospodinu Dušanu Bajatoviću. Siguran sam da je gospodin dobro informisan i da nije u pravnoj zabludi, ali prosto ne mogu da verujem da gospodin Dušan Bajatović veruje Dušanu Petroviću i Milošu Aligrudiću. Zaista ne mogu da verujem.

Citiraću šta je gospodin Dušan Petrović rekao samo pre nekoliko dana: "Gospodine Aligrudiću, da se vi i ja ne razumemo to je opštepoznata stvar. Ne razumemo se mi od 2003. godine i ne razumemo se od kada su socijalisti glasali za vas. Sve se manje razumemo i, koliko vidim, u mesecima koji dolaze nikako se nećemo razumeti. To je vaša politička odluka. Dakle, nije nikakav problem što se vi i ja ne razumemo, ja sam se na to navikao, građani Srbije su se na to navikli."

Zaista, gospodine Bajatoviću, nisam mogao da verujem da ste mogli da poverujete ovoj gospodi ispred mene. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se kad i gospodin Ivica Dačić. Nažalost, ne vidim da je gospodin Čedomir Jovanović prisutan u sali, ali potpuno je jasno zbog čega se stalno obraća poslanicima Srpske radikalne stranke. Srpska radikalna stranka je najmoćnija politička opcija u Srbiji. Milion i 200 hiljada građana Srbije je glasalo za SRS. Za njegovu opciju i opcije koje su oko njega glasalo je oko 200 hiljada građana. Problem je samo oko onih milion građana koji su glasali za SRS.
Za razliku od gospodina Čedomira Jovanovića, koji kaže da Ustav Republike Srbije nije sveto pismo, predstavnici SRS su se zalagali za Ustav, za to da Kosovo i Metohija bude sastavni deo Srbije, i za formiranje Skupštine. Za sve to gospodin Čedomir Jovanović se zalaže u potpuno suprotnom pravcu.
Razumem da nazovidemokratske stranke nemaju odgovornost, već u strahu od najmoćnije i najveće političke stranke, SRS, formiraju blokove koji profunkcionišu silom tek u naletu zbog SRS. Jedina ozbiljna stranka je upravo SRS, a to shvata i Zapad. Zato su reakcije takve, u strahu da ne dođe neko ko zaista brine o interesima građana, o njihovoj budućnosti. Oni vide i priznaju našu snagu upravo ovakvom reakcijom, inače bi dozvolili raspad ionako trulog demokratskog bloka.
Odnosno, svako pametan bi dopustio da SRS pokaže na delu kroz institucije da li poznaje posao ili ne poznaje, pa tek onda može da kritikuje neuspeh i nekvalitetan rad.
Dame i gospodo, oni su upravo priznali da je gospodin Tomislav Nikolić sposoban da vodi državu, ali ne po diktatu moćnika, već isključivo u interesu građana Srbije, i to na demokratskim principima. Zato danas građani, koji vide šta se sa njihovom izbornom voljom čini, govore – hvala Srpskoj radikalnoj stranci za Ustav, hvala Srpskoj radikalnoj stranci koja je Evropi pokazala i održala lekciju iz demokratije kada je konstituisala Skupštinu, hvala SRS koja poziva na razum i odgovornost. Neodgovorni i nerazumni su iz Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije koje više od tri meseca brinu o sopstvenim interesima a sada izvršavaju naloge iz inostranstva, zaboravljajući da su odgovorni jedino pred sopstvenim narodom.
Malopre je Miloš Aligrudić očigledno izgubio deo stenografskih beležaka gde piše: ''Izvinite, morao sam da se javim po Poslovniku, jer prosto je neverovatna lakoća sa kojom izgovarate neistinu, gospodine Petroviću", mislim da se vama obraćao. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prekršen je član 103 – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Odnosi se na izlaganje gospodina Nenada Čanka, pričao je sve vreme o ratu.
Svakoj zemlji je dozvoljeno da sanja o slobodi i da slavi slobodu. U svakoj demokratskoj zemlji je dozvoljena sloboda mišljenja, kojom se, naravno, ne ugrožavaju ničija prava u skladu sa zakonom i Ustavom. Kada Evropa brani interese građana kroz Partnerstvo za mir, kaže se da brani ljudska prava, mir i slobodu. Tada se ne kaže rat. Kada su Srbi branili ljudska prava naroda, pre svega u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, prava pojedinca kao građanina, onda je to govor mržnje.
Onda je to čak i rat. Tada se ne kaže mir. Po kojim to zakonima diskriminišemo ljude i države deleći ih na superiorne i građane drugog reda? U Evropu koja nas jednako uvažava i koja nas priznaje, hoćemo, jer samo takvu Evropu volimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, u amandmanu na član 12. radi se o korisnicima zona. "Korisnici zone mogu biti osnivač zone, privredno društvo za upravljanje zonom, kao i druga domaća i strana pravna i fizička lica.
Korisnici obavljaju privrednu delatnost u zoni u skladu sa propisima, a na osnovu ugovora kojim su regulisana međusobna prava i obaveze sa privrednim društvom za upravljanje zonom. Korisnici su dužni da vode knjigovodstvo za poslovanje u zoni ili odvojeno knjigovodstvo za deo svog poslovanja koje obavljaju u zoni.
Korisnici su dužni da na zahtev Uprave za slobodne zone dostavljaju toj upravi podatke o svom poslovanju".
Amandmanom SRS član 12, koji sam citirao, treba da se promeni i da glasi: "Osnivači zone osnivaju društvo, u kome osnivački ulog stranog lica ne može biti veći od 49%.
Osnivački akt društva, iz stava 1. ovog člana, sadrži odredbe propisane zakonom kojim se uređuje osnivanje privrednih društava".
Amandmanom SRS jasno je definisano da se propisuju minimalni uslovi u pogledu osnivačkog kapitala društva, kao i da je u pitanju društvo koje upravlja, a ne privredno društvo ili neka druga lica koja mogu biti korisnici zone.
Očigledno je da Vlada Republike Srbije treba da napravi takav politički i privredni ambijent gde privredni subjekti mogu da dođu do izražaja i da tržišna ekonomija može da dođe do izražaja, ali s obzirom na to da Vlada Republike Srbije nije u mogućnosti da adekvatno reguliše potrebe građana i da izađe u susret građanima ostaje predsednicima lokalne samouprave da upravo kompenziraju taj nedostatak Vlade Republike Srbije.
I, ako pogledate tamo gde su srpski radikali na vlasti doći ćete do zaključka da oni to odlično rade, počev od gradonačelnika Novog Sada, gospođe Maje Gojković, gde ste imali mogućnost da pre nekoliko meseci vidite kako se i na koji način se počinje sa radom oko termoelektrane na gas, gde je kombinacija švajcarskog novca zajedno sa ruskim kapitalom, gde dolazi do najveće investicije u Srbiji.
Ili, recimo, kada je u pitanju nemačka firma "Knauf" koja je pokušala da Gradi u Beogradu, a onda je došla na opstrukciju kod gospodina Labusa, jer očigledno nije bio raspoložen ili je tražio adekvatnu nadoknadu da bi mogao da im pruži pravi ambijent da kompanija, jedna od najpoznatijih nemačkih kompanija, krene sa radom.
Onda su došli u kontakt sa Gordanom Pop-Lazić, predsednicom opštine Zemun, i očigledno su uspeli da naprave adekvatan ugovor i ta fabrika je počela, na zadovoljstvo svih građana, da funkcioniše.
Ja, kao predsednik Skupštine opštine Leskovac, mogu da se pohvalim da smo za šest meseci napravili dva zaista velika ugovora, pre svega ugovor sa Rizanskom oblašću iz Rusije, kao i sa gradom Lan Džoom, zapadni deo Kine, to je grad koji ima preko tri i po miliona stanovnika, gde su i te kako raspoloženi da sarađuju sa našom najvećom opštinom, ne računajući one opštine koje imaju status grada. To je upravo pravi primer gde možemo omogućiti da inostrani kapital dođe u naše lokalne samouprave i da se pravilno usmerava.
Isto, kao što je dobar primer da ćemo za 10 dana, kao predsednici lokalne samouprave, predati na korišćenje kliniku doktoru Stojkoviću, najpoznatijem genetičaru na svetu, čoveku koji je iz Leskovca, koji je duži vremenski period radio u Nemačkoj, a onda u Velikoj Britaniji, posle u Španiji i sada, zahvaljujući razumevanju u lokalnoj samoupravi iz Leskovca, on se za deset dana vraća i klinika prelazi u njegove ruke i počinje sa lečenjem matičnih stenćelija koje leče maligne bolesti, parkinsonizam, sve ono što je do sada bilo imaginarno za pokušaj lečenja.
Mi smo na dobrom putu da te teške pacijente u vrlo kratkom vremenskom periodu dovedemo u stanje da te bolesti koje su neizlečive budu lako rešive.
Pored toga mi smo napravili takav ambijent da je na osnovu tako dobrog projekta i povraćaja tako dobrih lica, koja su prepoznatljiva ne samo u Srbiji nego i u čitavom svetu, kao najpoznatiji naučnici, odmah posle toga krenuo i strani kapital.
Predstavnici italijanske farmaceutske kuće žele da investiraju preko tri miliona evra u opremu i sve ono što je vezano za kliniku, bez obzira što je veliki uticaj Rimokatoličke crkve u Italiji i to negativan uticaj za sve ono što je progresivno, napredno, dobro. Rimokatolička crkva očigledno blokira tako progresivne ideje, ali na sreću ima dosta Italijana koji shvataju šta je progresivan napredak, ne samo našeg društva nego i humanističkih ideja koje se realizuju u našoj domovini i u našim mestima, tako da ti ljudi znaju šta znači investirati u prave projekte.
Upravo, zbog toga smatram da Vlada Republike Srbije mora ove projekte mnogo ozbiljnije da prihvati, da ove slobodne zone razvija, da omogućava pravi ambijent, jer tamo gde vladaju predstavnici SRS dokazali su da i Zapad i Istok žele da srađuju sa njima, da nije problem u kapitalu već je problem u pravom ambijentu i ljudima koji žele da taj kapital bez lične koristi usmeravaju za dobrobit svih građana Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici SRS nisu rekli da ne treba ovakav zakon zbog toga što nije praktičan, nego zbog toga što ovo što ste vi napisali i stavili u zakon teško da može da ima praktičnu upotrebnu  vrednost. Znači, zakon je potreban, ima veliki broj invalidnih lica, tako da nije to sporno, nego je sporan način na koji ste vi to notirali.
Kao poslanik SRS podneo sam amandman na član 17. i onda ću praktično da vam definišem da postoji nerazumevanje. U članu 17. je definisana diskriminacija u vezi sa zdravstvenim uslugama i tu stoji u prvom stavu da je posebno težak slučaj diskriminacije zbog invalidnosti jeste svaka diskriminacija osoba sa invaliditetom prilikom pružanja zdravstvenih usluga.
Stav (2) - diskriminacija osoba sa invaliditetom prilikom pružanja zdravstvenih usluga smatra se: odbijanje da se pruži zdravstvena usluga osobi sa invaliditetom zbog njene invalidnosti, postavljanje posebnih uslova za pružanje zdravstvenih usluga osobama sa invaliditetom ako ti uslovi nisu opravdani medicinskim razlozima, odbijanje postavljanja dijagnoze i uskraćivanje odgovarajućih informacija o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja i rehabilitacije osoba sa invaliditetom zbog njene invalidnosti; tačka 4 - svako uznemiravanje, vređanje ili omalovažavanje osoba sa invaliditetom u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi zbog njene invalidnosti.
Amandmanom SRS je definisano da se u članu 17. stav (2) tačka 3. briše, odnosno to odbijanje postavljanja dijagnoze i uskraćivanje odgovarajućih informacija o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja, kao i rehabilitacije osoba sa invaliditetom zbog njene invalidnosti. Sve iz razloga što je to već nabrojano, sve to spada već u zdravstvene usluge po formulaciji tačke 1. ovog stava, a pokriva se i ono što sadrži tačka 3, te zbog nepotrebnog ponavljanja treba ovu tačku brisati.
Vi ste na ovaj način pokazali samo deklarativnost, ponavljate stalno pojmove. Očigledno je tekst zakona prepisan, pa se nelogičnosti i te kako ponavljaju. Naša namera nije bila da koncepciju menjamo, već da zakon bude mnogo precizniji. I ako pratite stav (1), tu je definisano da je diskriminacija svaka diskriminacija osobe sa invaliditetom prilikom pružanja zdravstvenih usluga.
Meni je potpuno jasno da ministar nije lekar po profesiji, da mu je teško da se snalazi.
Teško mu je i ovako da se snalazi, jer prvo kao poslanik mora da ubaci karticu, a posle kao ministar, koji nije kompetentan za ovaj zakon, mora da brani zakon.
Uzmite bilo koji udžbenik i videćete šta se podrazumeva pod zdravstvenim uslugama. Upravo ono što je u tački 3, upravo ono što predstavnici SRS žele da izbrišu je postavljanje dijagnoze. Šta je to nego zdravstvena usluga. Lečenje, rehabilitacija, upravo sve ono što već postoji u stavu (1), pružanje zdravstvenih usluga.
Zbog toga smo želeli da bude ovaj član 17. mnogo precizniji, da zakon bude precizniji. Mi vam dajemo sugestiju da se ne ponavljate. To su sve zdravstvene usluge i ništa vam ne menjamo u koncepciji zakona, samo se bespotrebno ne ponavljamo.
Nadam se da ćete, uz konsultaciju sa vašim savetnikom, moći da uvažite ovu primedbu i da usvojite amandman SRS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 7. imamo finansiranje zdravstvene zaštite. U članu 7. je definisano: "Sredstva za sprovođenje zdravstvene zaštite, kao i za rad i razvoj zdravstvene službe, obezbeđuju se u skladu sa zakonom."
Podneo sam amandman u ime SRS, gde je dato da se taj član briše, jer stav SRS je da je zakon preopširan, sa mnogo deklarativnih i nepotrebnih članova, kao što je ovaj. Član je i suviše opšteg karaktera i u suštini ništa ne znači.
Obrazloženje Vlade, iako je na Odboru za zdravlje prilikom glasanja bilo četiri za, četiri protiv i dva poslanika su bila uzdržana, bilo je da se ne prihvata iz razloga što se navedenim članom Predloga zakona upućuje da će se sredstva za sprovođenje zdravstvene zaštite obezbediti u skladu sa zakonom.
S obzirom da je finansiranje u pitanju, zaista tu skidam kapu ministru iz G17 plus, jer oni su eksperti kada je u pitanju finansiranje. Mnoge projekte su napravili. Evo, počeću od projekta "Procena isplativosti programa prevencije prenošenja HIV infekcije sa majke na dete". Projekat je uradio, odnosno pre svega istraživanja sproveo Institut G17 plus; rukovodilac istraživanja - Mirosinka Dinkić, majka gospodina Dinkića. Daću samo deo onoga što je ona stavila u svom projektu.
Većinu lekova koji se koriste za antiretroviralnu terapiju osoba obolelih od AIDS-a naša država uvozi. Cene na domaćem tržištu su daleko više od cena navedenih u brošuri. Svetska cena. Čak iako ih uvećamo 2,5 puta, tj. velika razlika u ceni testova i lekova kod nas i cena proizvođača. Tu razliku u ceni treba preispitati i organizovati nabavku na taj način što u većoj meri treba iskoristiti pogodnosti koje proizvođači nude u velikim nabavkama.
Onda, organizovanjem nabavke testova direktnog proizvođača korišćenjem pogodnosti kupovine velikog broja testova, troškovi testiranja bi se mogli značajno smanjiti. Stoga sugerišemo da se sprovede program, treba zasnovati na svetskim cenama. Obično eksperti iz G17 plus svetske cene vole da prate.
Ako bi se u Srbiji nastavilo testiranje po epidemiološkim indikacijama i vodila postojeća politika cena testova i terapije, koja je zasnovana na cenama višestruko višim od svetskih cena, za isti period i uslove troškovi neprimene programa iznosili bi 14 miliona 359 hiljada 335 evra za minimalan, odnosno preko 45 miliona evra za maksimalan procenat broj HIV pozitivnih trudnica.
Ovaj program podrazumeva obavezu lekara da svakoj trudnici ponudi testiranje na HIV. Od izuzetne važnosti je ustanoviti praćenje i trudnica koje su prihvatile i one koje su odbile testiranje, tj. utvrditi prevalenciju HIV pozitivnih trudnica u obe grupe.
Kada je u pitanju ovaj projekat samo ću da vam navedem, da vam ne oduzmem previše vremena, samo neke od zaključaka koji su u projektu definisani i preporuke koje su date.
Testiranje trudnica prema epidemiološkim indikacijama je necelishodno. Troškovi zdravstvene zaštite deteta idu od, tokom njihovog života, procenili su na 18.514 evra na ime medicinske nege i 28.216 evra na ime troškova staranja, odnosno socijalni troškovi.
Primenom programa u desetogodišnjem periodu država bi uštedela od 8,14 miliona evra do 27,93 miliona evra. Samo u troškovima staranja o HIV pozitivnoj dece država bi mogla, primenom programa, u proseku da uštedi između 1,4 do 4,5 miliona evra.
Dodatna korist, na osnovu uključenja dece u proces rada nakon školovanja, zarade, tretiranih HIV pozitivnih žena iznosila bi od 15,34 miliona evra do 53,90 miliona evra itd. Imate ovde jedno desetak zaključaka. I sve bi to bilo dobro da je majka gospodina Dinkića uspela da taj projekat sprovede u delo.
Prvo, siguran sam da bi sam naziv projekta "Procena isplativosti programa prevencije prenošenja HIV infekcije sa majke na dete" svaki etički komitet odbacio u svetu. Onda imamo da je globalni fond odbio ovaj projekat gospođe Dinkić za prevenciju HIV-a i da je zdravstvo izgubilo na taj način 5,5 miliona dolara. Ni manje ni više. Svi uplašeni...
Nije, gospodine ministre, sve i svašta, ovo je finansiranje. Lepo sam rekao, član 7, citirao ga; finansiranje. Moramo da vidimo gde finansiramo, gde ide novac, kakve projekte pravimo, zbog čega ti projekti ne prolaze, a vaši ljudi iz vaše stranke implementiraju te projekte. Ništa mi tu ne dodajemo što nije tačno. Evo, imate – zdravstvo je izgubilo 5,5 miliona dolara, pa da vidimo. Svi su uplašeni kako će se obezbediti novac za skupe testove na HIV, lečenje obolelih, antiretrovirusne lekove, projekte prevencije i sve ono što uz ovu opaku bolest ide.
Za naš projekat ovog puta niko nije lobirao. Ministarstvu je još ranije ukazano na nedostatke. Novac je nevladinim organizacijama dodeljen bez tendera i parama je raspolagao Ekonomski institut, koji se nikada nije bavio virusom HIV-a. Svi epidemiolozi, infektolozi, pa i pacijenti posle ovakve vesti sigurno su ostali zabrinuti, jer ionako imamo skroman zdravstveni budžet i umesto da preko projekta obezbedimo dodatan novac, mi smo 5,5 miliona dolara izgubili.
Šta možemo da izvedemo kao zaključak iz svega ovoga? Ili projekat nije napisan dobro ili finansijeri nisu zadovoljni kako je prošla implementacija prethodnog projekta, koji smo pre 2,5 godina dobili, a to je negde oko 2,8 miliona dolara. Moram da naglasim, pošto stalno idemo ka Evropi i prema SAD, Srbija je ovim odbijanjem globalnog fonda svrstana među nesvrstane ponovo, među zemlje: Kongo, Kenija, Centralnoafrička Republika, Etiopija, Nepal, Pakistan, Kazahstan, Avganistan, Bangladeš itd.
Doduše, naša braća Crnogorci su dobili 1,6 miliona dolara za dve godine, odnosno oko 3 miliona za pet godina. I oni su to bolje uradili od nas. Sa Univerziteta Južne Kalifornije, gde su pisali prošli projekat, sugerisali su da oni urade i lobirano je za ovaj projekat. Naši nisu poslušali i zato smo ovako prošli.
Čak je Ministarstvo definisalo da projekat ima tehničke nedostatke, odnosno nisu bili dobri mehanizmi praćenja sprovođenja aktivnosti u prethodnom projektu.
Na samom kraju, kada je u pitanju ovo izlaganje, da definišem stanje u Srbiji; nažalost, podatke imam bez Kosova i Metohije. Registrovana prosečna stopa osoba testiranih na HIV infekciju, isključujem dobrovoljne davaoce krvi, iznosi 1,6 na hiljadu stanovnika Republike Srbije u periodu od 1987. do 2003. godine.
Najviša stopa beleži se upravo 2003. godine - 2,7 na hiljadu stanovnika, ali je i dalje među najnižim u Evropi. Od zemalja u regionu centralne Evrope u 2002. godini stopu nižu od pet na hiljadu stanovnika imaju Albanija, Makedonija, Poljska i, na svu sreću, Srbija i Crna Gora.
Može se ipak zaključiti da se u Srbiji mali broj osoba testira na HIV infekciju, pre svega zbog permanentnog nedostatka dijagnostičkih sredstava, ograničenih mogućnosti za besplatno i poverljivo testiranje na celoj teritoriji tokom cele godine, kao i nedovoljnog promovisanja značaja testiranja.
I, da gospođa Dinkić u ovom projektu ništa novo nije stavila, imate udžbenik za studente pete godine medicine, na 495. strani imate sindrom stečene imunodeficijencije, gde je definisano ono što je ona rekla – skrining na HIV infekciju u trudnoći treba da bude univerzalan, ali dobrovoljan itd. Znači, apsolutno ništa novo. Mnogo para potrošeno, a izgubili 5,5 miliona dolara.
Daću samo još nekoliko karakterističnih projekata koje je ovo ministarstvo uradilo. Imamo projekat o prenatalnoj dijagnostici, urađen bez tendera. Još jedan način gde imamo trošenja para.
Doduše, lepo stoji slika našeg ministra zdravlja prilikom otvaranja konferencije u Beogradu. Radi se o Evropskoj agenciji za rekonstrukciju.
Pod projektom "Unapređenje preventivnih zdravstvenih usluga", odnosno koji su sve to projekti spojeni u jedan; dve komponente ovaj projekat ima: jačanje službi za dijagnostiku i skrining, i drugo - razvoj veština za unapređenje zdravlja i programi.
Radi se o unapređenju prevencije, prepoznavanju i ranom otkrivanju kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, raka, pre svega u objektima primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, poboljšanju profesionalne obuke, programa skrininga itd.
Interesantno je, ako pogledajte sajt ovog projekta, što je sprovodila nemačko-francuska kuća "Epos", naveden je iznos od 1,4 miliona evra. Kod njih je sve na milione, ništa nemate ispod milion, niti informacije o tenderu, niti informacije o projektu sa budžetom od 2,4 miliona evra.
Početni iznos od 1,4 miliona agencija je povećala na zahtev ministra, došla je na 2,5 miliona i za ova sredstva biće objavljen tender. Kada? To niko ne zna. Samo je data informacija o 2,1 miliona evra, koji su isključivo namenjeni nabavci opreme.
Na svečanom predstavljanju ovog projekta najavljeno je da će do kraja godine biti nabavljeni svi potrebni aparati, odnosno da je umesto jednog miliona evra za opremu izdejstvovano čak 2,1 miliona evra, mada sam već naveo sumu da je ministar obećao i veću sumu od 2,4 miliona evra.
Nas iz SRS interesuje zašto se kupuju ti aparati ako, prema objašnjenjima stranih stručnjaka, proizvođači aparata daju gratis, kako bi se koristili njihovi reagensi. Oprema se kupuje preko međunarodnog tendera, u skladu sa propisima EU. Koliko će se prema projektu aparata nabaviti – jedan veliki spisak, ko bi sve to čitao, a na kraju krajeva i predsedavajući mi to ne bi dozvolio.
Ima tu dosta još projekata, imate tu desetak projekata, lepi projekti, ne znam kada i na koji način će biti realizovani. Imam tu dosta i o genetski modifikovanoj soji G17, ali to ću morati kada budemo pričali o nekom drugom amandmanu.
Onda se moje uvažene kolege narodni poslanici iz G17 ljute kada u nekim novinama stoji naslov "JUL demokratske Srbije". Posle ovoliko miliona evra, kako da bude drugačiji naslov?
Onda pišu – političku stranku G17 plus, ili kako kažu mnogi interesnu grupu, građani češće nazivaju JUL-om demokratske Srbije.
Njihovi kadrovi zauzimaju vodeće pozicije na svim mestima gde su tokovi novca, direktorska mesta, pre svega u međunarodnoj saradnji, de fakto pokušavaju da ojačaju na taj način svoju partiju.
(Nikola Novaković, sa mesta: Tema.)
Tema je finansiranje i odlično sam pokazao primer kako se finansira partija G17. Imamo da su raspoređeni na rukovodeća mesta u privredi, bankarstvu i zdravstvenim ustanovama.
Veza je upravo naš ministar zdravlja, koji je kao naučni radnik i profesor univerziteta zaista izuzetan, tu mu skidamo kapu, ali problem je što očigledno nije krenuo tim putem do kraja, nego su ga potrebe finansiranja stranke usmerile da ove silne tendere radi.
Mislim da nijedna partijska grupacija ne bi smela da koristi vlast za jačanje svoje glasačke baze i sprovodi politiku koja očigledno nije u interesu Srbije. Pošto 15 minuta ističe, nastaviću kasnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svetu i Evropi se pod reformom podrazumevaju suštinske promene u ciljevima zdravstvene politike kao i institucijama zdravstvenog sistema, u skladu sa tim promenama. Dokument o zdravstvenoj politici u svim zemljama donosi najviši zakonodavni organ, a u našem slučaju Narodna skupština Republike Srbije, a u skladu sa tim dokumentom predlažu se strategija, zakoni i programi.
Narodna skupština Republike Srbije nije imala priliku da raspravlja o zdravstvenoj politici, donese dokument za određeni vremenski period koji bi bio osnov za reformu zdravstvenog sistema i zakone koji se sada predlažu. Kao zemlja članica Svetske zdravstvene organizacije bili smo dužni da donesemo dokument o ciljevima i merama zdravstvene zaštite, zdravstvene politike, u skladu sa dokumentom SZO "Zdravlje za sve u 21. veku", ali to je izostalo.
Ako se ovo ima u vidu, postavlja se pitanje koja zdravstvena politika je poslužila za izradu zakonskih propisa; bez ovakvih primera i bez jasno definisanih ciljeva, kao i stavova definisanih od strane najvišeg zakonodavnog organa, nisu se mogle izbeći brojne nepreciznosti, nejasnoće, kao i druge slabosti.
Amandman koji sam podneo u ime SRS na član 46. govori o zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, vrsti, uslovima za osnivanje i prestanak rada zdravstvenih ustanova.
U članu 46. stoji da zdravstvenu ustanovu mogu osnovati republika, AP, lokalna samouprava, pravno ili fizičko lice, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Zdravstvene ustanove mogu se osnivati sredstvima u državnoj ili privatnoj svojini, ako zakonom nije drugačije određeno. Taksativno je nabrojano, od doma zdravlja, pa pod tačkom 9) klinički centar.
Amandmanom SRS je definisano da se u članu 46. u stavu 2. tačka 5) menja i da glasi – zavod za zaštitu zdravlja, kao i da se briše tačka 8), a to je kliničko-bolnički centar.
Tradicionalni i najprimereniji naziv, u duhu Batuta, treba u svakom slučaju zadržati. Nema logike da se i dalje zadržavaju kliničko-bolnički centri.
Nije jasno zbog čega se tradicionalni naziv zavoda za zaštitu zdravlja menja u "zavod za javno zdravlje". Termin public health je postojao još u 19. veku, ali ni Vladan Đorđević ni Batut nisu ga prevodili kao javno, već kao narodno zdravlje. Čak je i Andrija Štampar osnovao školu narodnog zdravlja.
Institucija koja se bavi narodnim zdravljem, a naročito u domenu uticaja socijalno-ekonomskih faktora na zdravlje, kao i u kreiranju zdravstvene politike, a pre svega kada je u pitanju delokrug rada ove ustanove, sasvim je u redu.
U svakom slučaju, ime mu ne treba menjati, jer nije tačno da su sve zemlje u okruženju prihvatile ovo, samo je Hrvatska to uradila. Ako već hoćete da menjate ime, neka bude makar zavod za narodno zdravlje.
U obrazloženju Vlade stoji da je promena naziva zavoda za zaštitu zdravlja na novi naziv koji se upotrebljava u Predlogu zakona – zavod za javno zdravlje usklađena sa novom delatnošću ove vrste zdravstvenih ustanova, koja prevazilazi dosadašnje poslove koje je obavljao zavod za zaštitu zdravlja.
Mislim da nije adekvatno obrazloženje; tu stoji da se novi naziv ove vrste zdravstvenih ustanova usklađuje sa razvojem nauke u ovoj oblasti, kao i sa uporednim pravnim sredstvima najrazvijenijih evropskih zemalja. Malopre sam demantovao da to stoji.
Moram da primetim da je danas ministar malo aktivniji nego juče, a verovatno i na moj apel. Danas ću pokušati još jednom da apelujem da makar jedan amandman SRS usvoji.
I, ako ceni mišljenje Odbora za zdravlje podsetiću ga ako ne zna, mada nije bio na tom odboru, pretpostavljam da su savetnici preneli informaciju da je na tom odboru šest članova Odbora glasalo za, a četiri protiv.
Doduše, vidim da neki od tih članova koji su glasali protiv više nisu narodni poslanici.
Ako uvažavate mišljenje Odbora za zdravlje, a ja vam odgovorno tvrdim da su i predstavnici drugih stranaka koje predstavljaju poziciju, iz Nove Srbije, DSS, takođe glasali za ovaj amandman, i ako pokažete, kao čovek iz struke i kao čovek koji se više puta zalagao za humanost, da umete da cenite rad poslanika SRS i da date doprinos i da izglasate neke od amandmana SRS, neću više da izlazim za govornicu i da pričam, da pokažem prema vama da nije cilj da pričamo i da vas kritikujemo.
Imao bih dosta da pričam, pre svega o Domu zdravlja Stari grad, gde ste smenili upravne i nadzorne odbore samo zbog toga što direktor nije bio po vašoj volji, odnosno zbog toga što direktor nije uvažavao ono što upravni i nadzorni odbor radi potpuno, a imam ovoliku dokumentaciju. Vi ste malopre u mom pravcu pogledali i rekli da imam veliku dokumentaciju.
Mogu zaista da vam dostavim, a garantujem da kilogram dokumentacije imam iz Doma zdravlja Stari grad, znači u centru Beograda, pa do toga da je, recimo, rukovodstvo Zdravstvenog centra Leskovac zaposlilo 42 radnika iz nemedicinske delatnosti, a onog trenutka kada su došli na vlast danonoćno su upoznavali radnike plakatima koje su lepili na zidove bolnice i u kojima je pisalo - nema nijedno slobodno radno mesto. Imajući u vidu ovakvo ponašanje rukovodstva, postavlja se pitanje kome su ta obaveštenja bila upućena, iz kojih razloga i iz čijih interesa, a verovatno doktorima.
Znači, kažem da više neću da se javljam, ali ako je Odbor prihvatio ovaj amandman – obrazložio sam, suštinski vam ništa zakon ne menja, jer vaše primedbe su da vam suštinski menjamo zakon – mislim da treba da pokažete dobru volju. Unapred hvala.

Hvala i vama, gospodine predsedniče, što ste raspoloženi za rad i dobru komunikaciju danas u Skupštini.
Iskoristio bih priliku da se, pre svega, zahvalim ministru zdravlja što je usvojio dva amandmana Srpske radikalne stranke, jedan koji sam ja podneo u ime SRS i drugi koji je podneo gospodin Nemanja Šarović, gde u obrazloženju stoji da se predloženim amandmanom poboljšava tekst predloženog zakona, odnosno kada je u pitanju moj amandman, da se amandman prihvata iz razloga što se na taj način potpunije prikazuje aktivnost Crvenog krsta Srbije i time poboljšava tekst zakona.
Znači, što se tiče primedbe ministra, predstavnici Srpske radikalne stranke koji su protiv načelnog izglasavanja ovog zakona, a kasnije i kada se glasa kompletno o zakonu, i te kako imaju pravo da podnose amandmane, ne samo po zakonu, Ustavu i Poslovniku, nego i zbog toga što ovim amandmanima, kao što vidite, možemo i da poboljšamo Predlog zakona.
S obzirom da ministar nije bio prisutan kada smo raspravljali o amandmanima, iskoristiću njegovo prisustvo da probam da ga ubedim da još neke od amandmana Srpske radikalne stranke, kada je u pitanju Predlog zakona o Crvenom krstu Srbije, usvoji.
U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 1. i to na stav 1. zbog toga što je u stavu 1. definisano da je Crveni krst Srbije humanitarna, nezavisna, neprofitna i dobrovoljna organizacija osnovana za teritoriju Republike Srbije i sastavni je deo Društva Crvenog krsta Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: nacionalno društvo).
Amandmanom Srpske radikalne stranke je definisano da se u članu 1. stav 1. menja i glasi: "Crveni krst Srbije jeste humanitarna i dobrovoljna organizacija osnovana za teritoriju Republike Srbije i sastavni je deo Društva Crvenog krsta Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: nacionalno društvo)", a da se brišu st. 2. i 3, gde se kaže da "Crveni krst Srbije vrši javna ovlašćenja utvrđena zakonom i obavlja druge poslove od javnog interesa, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorom, zakonom i drugim propisima i opštim aktima i pri njihovom vršenju, odnosno obavljanju ima položaj organizacije koja pomaže nadležnim državnim organima u humanitarnoj oblasti.
U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, odnosno delatnosti Crveni krst Srbije uživa pomoć nadležnih državnih organa, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave".
Primedba Srpske radikalne stranke je da nije sporno da je Crveni krst Srbije humanitarna i dobrovoljna organizacija i to treba da ostane u Predlogu zakona.
Znamo da su iz međunarodnih organizacija prepisali kompletan tekst i da na osnovu toga i ovaj predlog zakona stoji u ovom obliku, ali probaću da dokažem da ove reči "nezavisna, odnosno neprofitna" ne treba da postoje iz mnogo razloga.
U razlozima za donošenje ovog zakona stoji da je Crveni krst Srbije, kao nezavisna, dobrovoljna i humanitarna organizacija, deo nacionalnog društva – Društva Crvenog krsta Srbije i Crne Gore i član Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. To je u redu.
Pre svega treba da utvrdimo koji su to izvori. Ovde je definisano u samom razlogu za donošenje zakona da se finansira iz budžeta države Srbije.
Pored toga, neophodno je i predvideti pojedina ovlašćenja Crvenog krsta, što opet nije sporno.
Da li se na taj način, ako finansiramo Crveni krst iz budžeta Srbije, obezbeđuje položaj nezavisne i humanitarne organizacije, a to je istovremeno pomoćni organ u humanitarnoj oblasti?
Ako uživa pomoć Republike Srbije i ako je na budžetu, onda ova organizacija ne može da bude nezavisna.
Ako se sredstva obezbeđuju ne samo iz budžeta Republike Srbije, nego i iz budžeta jedinice lokalne samouprave (svaka lokalna samouprava određenu sumu novca daje Crvenom krstu), onda ova organizacija ne može da bude nezavisna, kao što u prvom članu zakona stoji.
Sredstva za funkcionisanje organizacije Crvenog krsta obezbeđuju se iz sledećih izvora: članarine, prihoda od igara za sreću koji se u okviru budžeta Republike Srbije raspoređuju i izdvajaju za humanitarne potrebe po osnovu zakona kojim su regulisane igre na sreću, a preko budžetskog fonda za finansiranje Crvenog krsta, od pružanja usluga, a to su vršili državni organi, organi teritorijalne autonomije, kao i jedinice lokalne samouprave. Ako se finansira od pružanja usluga, onda ne može da stoji da je ta organizacija neprofitabilna, jer znači da ima određeni profit od raznih manifestacija. Finansira se i od posebnih aktivnosti i akcija na prikupljanju novčanih i materijalnih sredstava, od priloga, subvencija, donacija, kao i od nekih drugih prihoda.
Još jedan dokaz da organizacija nije nezavisna i neprofitabilna je ono što je definisano u članu 21: "Novčanom kaznom od 10.000 do milion dinara kazniće se za prekršaj organizacija koja ne uplati sredstva propisana u članu 15. ovog zakona." U redu je da postoje kaznene odredbe ako se one obaveze koje stoje iz budžeta prema Crvenom krstu ne uplaćuju. Ali, to je dokaz da organizacija nije nezavisna i da nije neprofitabilna.
Vlada je definisala finansiranje Crvenog krsta Srbije i stoji da odredbe o finansiranju, iz člana 13. do 18. zakona, utvrđuju celovit sistem i predviđaju izvore finansiranja prema prirodi delatnosti, ali i subjekte koji imaju obavezu da obezbeđuju finansijska sredstva, kao i način obezbeđivanja tih sredstava i njihovog raspoređivanja Crvenom krstu Srbije.
Sredstva se koriste za finansiranje programa Crvenog krsta Srbije, na koji opet daje saglasnost Vlada Republike Srbije. Sva sredstva u budžetu Republike Srbije za vršenje javnih ovlašćenja opredeljuju se Crvenom krstu na osnovu programa rada i finansijskih planova koji se dostavljaju nadležnim organima državne uprave, a pre svega republičkom ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja. Znači, i te kako je povezano sa republičkim organima, odnosno sa onima koji su izvršioci budžeta.
Ne želim da ponavljam ono što su i sami definisali u obrazloženju, da se obezbeđuje finansiranje iz različitih izvora: iz članarine koju plaćaju članovi Crvenog krsta; prihoda od igara na sreću koji se u okviru budžeta Republike Srbije izdvajaju za humanitarne delatnosti; delatnosti koje državni organi i pokrajinski organi, kao i jedinice lokalne samouprave poveravaju Crvenom krstu Srbije; akcija za prikupljanje sredstava koje Crveni krst sprovodi; subvencija, donacija itd., kao i da se, prema stavu 2. člana 15. zakona, naplaćuju dodatni iznosi na karte u avionskom, železničkom, brodskom i autobuskom javnom saobraćaju, poštanskom saobraćaju, kao i na karte za kulturne, zabavne, sportske i sajamske priredbe. Ti iznosi se određuju u određenim procentima.
Zašto potenciramo sve ovo? Zbog toga što se Crveni krst Srbije i Crne Gore finansira iz budžeta, a mi imamo dosta primera gde je bilo zloupotreba budžetskih sredstava, pre svega od strane Instituta za transfuziju krvi Srbije, i to sve uz pomoć ministra zdravlja prof. dr Tomice Milosavljevića koji je bio na njegovom čelu, a kao ministar zdravlja on je i te kako na čelu svih institucija kada je zdravlje u pitanju.
Pošto se krv ne može uvoziti niti veštački proizvoditi, institucija dobrovoljnog davalaštva, gde je dobrovoljni davalac centralna figura svake zemlje, pa i naše, strpljivo se gradila godinama. U izgradnji institucije i sistema dobrovoljnog davanja krvi učestvuju razni subjekti, a Ministarstvo zdravlja, u skladu sa zakonom, normalno je da treba da organizuje, stimuliše i planira takve aktivnosti dobrovoljnog davanja krvi, kao i sprovođenje programa prikupljanja rezervi krvi, što predstavlja opšti interes za sve građane Srbije.
Ministarstvo zdravlja je bilo dužno da u tom smislu stimuliše navedene aktivnosti sredstvima iz budžeta, ali da u tom pravcu kanališe međunarodne donacije. Da li su eksperti osetili da krv može da bude vrlo unosan biznis, pa su umesto stimulisanja prišli organizovanom rasturanju celog srpskog sistema dobrovoljnog davanja krvi, ili je u pitanju čist politički amaterizam, kao i neodgovornost pre svega prema naciji, kao i stanovništvu naše zemlje? Te odgovore možemo dobiti samo od stručne javnosti, kao i od nadležnih državnih organa.
Pitanja koje je postavljeno mnogim ministrima, a i ministru Tomici Milisavljeviću, jeste kako je došlo do toga da se sredstva evropskih poreskih obveznika koriste protiv interesa zdravlja građana Srbije, na šta i dan-danas nismo dobili odgovor. Dana 12.12.2002. godine, prilikom razmatranja budžeta, Vlada Republike Srbije je konstatovala da su budžetska sredstva namenjena Crvenom krstu za stimulisanje dobrovoljnog davanja uplaćena Institutu za transfuziju krvi od strane Ministarstva zdravlja.
Ova sredstva su namenjena za realizaciju zakonom zacrtanog opšteg interesa i upotrebljena su nenamenski, a pre svega za kupovinu opreme Instituta, bez pratećeg sertifikata kvaliteta za upotrebu u službi transfuzije krvi. Što je još gore, ova oprema je sastavni deo programa međunarodne organizacije, odnosno Evropske agencije za rekonstrukciju. Budžetskom kontrolom je ustanovljeno da je ministar zdravlja Tomica Milosavljević nenamenski potrošio tada 300 miliona dinara za ove namene.
Ovo je samo jedan primer da ako se nastavi u ovom pravcu da se deluje, nastaviće se erozija i destrukcija celog zdravstvenog sistema, kao što se ovim primerom i pokazalo da je destrukcija srpske službe transfuzije krvi očigledno sada na delu. Nadamo se da će to ubrzo da se spreči. Hvala.

Radi se samo o različitom konceptu, ništa više. Naznačio sam da je ovaj predlog zakona o Crvenom krstu prepisan od drugih zemalja. Pošto još mnogo amandmana prati ovaj moj amandman, dužan sam da dam samo kratko obrazloženje, jer stav Srpske radikalne stranke je da Crveni krst Srbije ne može vršiti javna ovlašćenja, kao i obavljati poslove od javnog interesa, jer to treba da radi Vlada Republike Srbije preko nadležnog ministarstva, upravo zbog toga što finansira i što je na budžetu Republike Srbije.
Znači, za razliku od mnogih situacija gde kritikujemo ministra zdravlja, ovde upravo smatramo da, nezavisno od ličnosti koja vodi to ministarstvo, treba da bude u nadležnosti Ministarstva zdravlja. Samo je različiti koncept, mada vidim da kolegu ne interesuje da sluša suprotan stav, ali to je već njegova stvar.