Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6969">Goran Cvetanović</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih iskoristio priliku da se zahvalim predsedniku Skupštine što je uložio dosta energije. Pre svega je imao tehničkih problema kada je trebalo da iznosim svoje amandmane,  onda je imao problema sa kvorumom, na kraju sa replikama.
Nadam se da danas više predsednik Skupštine neće imati takvih problema. Ili, neka adekvatno reši svoje probleme. Izneo bih amandman na član 48, o kome je i narodni poslanik Mirčić govorio. S obzirom da niste prihvatili da se u tom članu, u stavu 2, umesto "50%" poveća na "60%", možda ćete uspeti da prihvatite moj amandman gde je povećanje samo 5% znači na 55%.
Pre svega, gospodin Mirčić je dao dovoljno argumenata za sve. Ja ću dodati još par rečenica. Priznavanjem većeg procenta od ulaganja podstičemo pre svega privatnu inicijativu. Ovim povećanjem procenta stimulišemo poreskog obveznika za ulaganje u osnovna sredstva, brži razvoj njegove delatnosti, a posebno privrede, koja već ima tendenciju gašenja i propadanja.
Srpska radikalna stranka smatra da razvojem privrednih delatnosti obezbeđujemo i viši stepen zapošljavanja radnika, čime društvo i država imaju višestruku korist. S obzirom da malopre niste usvojili amandman u vezi sa amortizacijom aparata koji se koriste u zdravstvu, ne očekujem da ovaj usvojite, dovoljno je što ste već usvojili moj i gospodina Stamenkovića, ali bar istina polako izlazi na videlo a to je, pre svega, intervju dr Vojislava Šešelja (u rukama drži novine).
Pored tog intervjua, zamolio bih vas da obratite pažnju, ima tu dosta i o Leskovcu i DOS-u, kako se ponaša i šta radi u Leskovcu. Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, verujem, pokušaću da obrazložim argumente zbog kojih ne treba usvojiti ove poreze. Krenuo bih od predloga do predloga.
Prvo bih obrazložio porez na dobit preduzeća. Zakoni su regulatori odnosa svakog društva, a osnovna baza je razvijenost privrede, tj. ekonomska moć. Donošenje ovog zakona nema oslonca u ekonomskoj razvijenosti naše privrede. Naša privreda je razorena bombardovanjem NATO-a, koji je pored mnogih ljudskih života razrušio naše privredne objekte.
Petrohemija Pančevo, Jugopetrol, Prahovo, Fabrika automobila u Kragujevcu, Sloboda u Čačku, ti privredni objekti su bili naši najveći giganti, oslonac naše privrede, da ne govorim o razaranju trafo-stanice u Nišu, koja je bila najveća na Balkanu. Kao i većeg dela elektrosistema.
Ta privreda mora prvo da se u potpunosti izgradi, a onda da DOS-ova vlada krene sa zahvatanjima iz dobiti tih preduzeća. Većina preduzeća ne radi. S razlogom se plašim da ova koja trenutno rade uskoro ne budu zatvorena, što bi dovelo do velikih socijalnih nemira.
Ministar finansija je izjavio da sindikalisti učestvuju u donošenju ovakvih zakona u razvijenim državama. Da li to znači da u Srbiji mišljenje radnika nije relevantno, da radnici treba da pune budžetsku kasu svojim radom, entuzijazmom, pozitivnom energijom, ali njihovi zahtevi preko sindikata nisu bitni jer smo nerazvijena zemlja.
Treba omogućiti privredi Srbije oporavak za određeni vremenski period, a zatim usvojiti zakon, ali ne tako što ćemo ministru finansija omogućiti da odrešenim rukama i ličnim nahođenjem određuje odnose u toj oblasti. Sve to mora biti precizno regulisano zakonom.
Predviđene su kamate od 0,2% dnevno na neplaćen porez. Takve kamate u svetu ne postoje i kada bi postojale izazvale bi sigurno revoluciju. Da li je cilj ovog zakona obezvređivanje vrednosti naših preduzeća da bi se ona prodala što jeftinije uz enormno veliku proviziju.
Cilj Srpske radikalne stranke je oživljavanje i razvoj preduzeća, privrede, a predloženi zakon nije primeren vremenu u kome živimo.
Što se tiče Predloga zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, u subotu se premijer Đinđić provozao na trotinetu na Sajmu automobila, čije su cene nedostupne 99% populaciji Srbije. Pored ovakvih predloženih DOS-ovih poreza, pre svega što se tiče automobila, građani Srbije voziće se trotinetom, ali ne motorizovanim kojim se Đinđić vozio, već onima kojima smo se mi kao deca vozili.
Što se tiče mobilnih telefona, taksa je uvedena radi obnove zemlje, a sada, bez obzira na koliziju sa saveznim zakonom, više nije taksa već porez i to u duplo većem iznosu. Samo da podsetim - u vreme kada je taksa na mobilni telefon uvedena bilo je samo 250 hiljada pretplatnika, a sada ima milion i 600 hiljada, i da je u to vreme mobilni zaista bio skup i da je prosečan mobilni koštao oko 1000 maraka, a danas možete da ga nađete i za 100 maraka, i to više nije luksuz već potreba svakog građanina Srbije.
Što se tiče poreza na oružje i čamce već je bilo dosta reči i tu nemam šta da dodam.
Što se tiče Zakona o stanovanju, izmena koja se predlaže je potpuno nehumana. Članom kojim se menja je bila predviđena solidarna stambena izgradnja, odnosno izgradnja stanova solidarnosti. Iz tih sredstava građeni su stanovi koji su manje kvadrature po nižoj ceni i dodeljivani radnicima sa nižim primanjima. Ovim izmenama umanjena su sredstva za stambenu izgradnju.
Srpska radikalna stranka se zalaže da svaki radnik ima rešeno stambeno pitanje, zalaže se za zbrinjavanje svih građana Srbije.
Što se tiče Zakona o porezu na finansijske transakcije da li je cilj donošenja ovog zakona neophodnost da se jednim normativnim aktom uredi oblik poreza na finansijske transakcije. Ukidaju se takse za obnovu zemlje i doprinos solidarnosti, uvedene Zakonom o obezbeđenju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom regionu od strane NBJ Zakonom o obezbeđenju sredstava za sprovođenje socijalnog progrma Republike Srbije.
Ako su DOS-ovci te takse kritikovali i tražili njihovo ukidanje u vreme kada se zemlja obnavljala posle bombardovanja, sada zahtevaju da se usvoje. Sada kad DOS izglasava nove poreske zakone, navodno kao u zemljama sa razvijenom privredom, sada kada nema više sankcija, a navodno veliki novac sa Zapada je došao u našu zemlju, ne treba sigurno da usvojimo ovaj zakon jer se njime opterećuje privreda Srbije.
Što se tiče poreza na fond zarada, tu je pre svega osnovica sadržana u članu 3. Predloga zakona, odnosno plaća se još 3,5% na isplaćene zarade oporezivanjem prihoda od autorskih prava, industrijske svojine, prihoda od samostalne delatnosti i na iznos katastarskog prihoda.
Zašto smo onda uopšte ukidali te gradske takse ako se sada uvodi nova taksa od 3,5%, tim pre što nije definisano gde će se ova sredstva koristiti i za koje namene.
Privrednici žele da prate tok novca koji oni izdvajaju u savezni, republički budžet, pa čak i u budžet mesnih zajednica. Ko zaračunava prihod od samostalne delatnosti? Gospodin Batić kao advokat odlično zna kako se naplaćuje od seljaka ili kriminalaca. Da li je on svoj ukupni prihod prijavio, jer da jeste da li bi imao ono što sada ima?
Što se tiče Predloga zakona o porezu na imovinu, on je destimulativan za građane Srbije. Kada kažem - građane, ne mislim na one izuzetno bogate, kojih nema ni 10% populacije u Srbiji, već na građane koji su godinama mukotrpnim radom i štednjom gradili za svoju budućnost i budućnost svoje dece. Ovim zakonom DOS utiče na tu budućnost, jer su stope poreza na nasleđe povećane, pa se čak i unuku ne isplati da od dede nasledi nepokretnu imovinu.
Građani sa svojim primanjima neće moći da plate porez da bi nasledili imovinu, biće prinuđeni da prodaju bar deo te imovine. Znate li uopšte šta znači za seljaka da mora da proda deo svojih obradivih površina, kuće svojih pradedova, materijalna dobra, za koja je emotivno vezan, dobra koja su ga othranila, školovala njihovu decu, dobra koja asociraju na sopstvene korene.
Poklon je dobročinski ugovor i prima se sa zahvalnošću od poklonodavca, a taj ugovor se može kasnije poništiti. Zašto se onda na takav ugovor plaća porez? Po narodnoj : bogat narod, bogata država. DOS će ovim stopama oporezivanja stvoriti siromašan narod, a veliki budžet za DOS-ovu vladu.
Što se tiče načina naplate poreza prinudnim putem, popisa i procene vrednosti imovine, smatram da je bolje imati manje stope poreza, primerene ekonomskoj moći obveznika, da mogu da isplate svoje obaveze državi, nego da se ide nepopularnim merama prinudne naplate.
Poštovani narodni poslanici DOS-a, smanjite poreze, dokle narod ćuti dobro je, jer vas pored ćutanja i posmatra.
Na kraju, Zakon o lokalnoj samoupravi, vidim da gospodin ministar lokalne samouprave sa nevericom sluša. Baš bih postavio pitanje gospodinu Batiću o nesposobnosti i neažurnosti nove vlade DOS, koja se ogleda na primeru male opštine Lebane, u mom Jablaničkom okrugu. Kao što znate, od 9. 3. 2001. godine opština uopšte ne funkcioniše. Građani ne mogu ni jedan posao da završe u opštini Lebane. To je verovatno zbog toga što ministar lokalne samouprave .... (Čedomir Jovanović: Bila je motka.) Pa, bila je motka, gospodine Čedo Jovanoviću, ali je motka prvo bila od strane 500 građana, koji su ušli i silom izbacili građane koji su legalnim putem izabrani na izborima, a onda, što je Srpska radikalna stranka osudila, nastavili su da izazivaju nasilje, pa se 16. marta 2001. godine organizovala druga grupa. Na poslednjim izborima imali su samo 300 glasova, a vi ste im omogućili, gospodine Čedo Jovanoviću, sa vašim ministrom Batićem, da bude preko 2.000 građana kasnije u toj istoj opštini, znači da se oporave i da opet nasilnim putem bude izbacivanje tih građana. Vlada DOS već mesec dana nije u stanju da sredi apsolutno ništa što se tiče opštine Lebane. O tome ćemo dosta pričati i u okviru tačke, gde se radi o poverenju gospodina Batića. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pripadam poslaničkoj grupi SRS. Namerno potenciram to, zbog toga što dosove novine tendenciozno pišu i kada citiraju moje reči koje izgovaram za govornicom, onda ispod pišu SPS. Baš zbog vašeg smeha, prokomentarisaću neke vaše stvari. Prvo, i kao odličan đak i kao solidan student sa prosekom 8,93, nikada nisam bio član Saveza komunista, niti bilo ko iz moje porodice. Kada su mnogi iz vaše sadašnje vlasti, bili komunisti i kretali se negde od 50 do 500 metara udaljeni od crkve, moja porodica Cvetanović je iz Jablaničkog okruga bila najveći donator 1989. godine u izgradnji Hrama Svetog Save.  Oko 20.000 DM je dato za izgradnju tog hrama. Još tada smo znali na kojoj smo strani. Vi slobodno možete i dalje da se smejete, ali morate da znate ...
Gospodine predsedniče, ja se uvek držim dnevnog reda, ali u kontekstu laži koje se ovde o meni izgovaraju, a ja ću u tom kontekstu da nastavim, moram da obrazlažem neke stvari. S obzirom da sam podneo amandman na član 9. tačka 12, opet ću potencirati da vaši predstavnici, naročito gospodin Čeda Jovanović, stalno neargumentovano iznosi laži. Ja sam već za ovom govornicom jednom pokazao, dokazao da govori neistinu, sada ću još jednom Srpski radikali su podneli blagovremeno mnoge amandmane. Na član 9. tačka 12, za stipendije i kredite učenika i studenata da se poveća mesečni iznos  i da se oslobode poreza, između ostalog i ja sam podneo amandman. Amandman sam podneo 5.04.2001. godine, u 15,00 časova. Ovde možete da vidite kada je amandman podnet.
A Vlada Srbije, iako je gospodin Čeda Jovanović rekao da je podnet pre amandman, pre nego što su rekli srpski radikali, ovde se jasno vidi da je 6.04.2001. godine u 20,10 časova.
Znači, Čeda kao po običaju, stalno laže i stalno se dokazuje. Ovo već drugi put dokazujem argumentima da laže, nadam se da neću morati po treći put to da radim. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, već par sati se diskutuje o čl. 28. što upravo ukazuje na važnost amandmana koji su podneti na čl. 28.
U svakom slučaju, podneo sam amandman da se stopa poreza na prihode kod poljoprivrednog proizvođača smanji sa 20%, a pre svega da bi se omogućila sredstva koja bi stimulisala proizvođače da se upotrebe za nabavku novih mašina, repromaterijala, semene, zaštitnih sredstava i goriva, znajući da kod određenih stavki postoji deficit u robi. Pre svega se to odnosi na uvozne robe, a to je đubrivo i gorivo. Sredstva se oslanjaju na uvozne komponente, a one su skuplje po jedinici proizvoda, pa paritet proizvoda nije operativan sa uvoznim elementima koji su neophodni.
Za početak ove prolećne setve nedostaje mnogo stvari, pre svega đubrivo, gorivo je bilo dosta skupo, nedostaju rezervni delovi za mehanizaciju, koja je dotrajala. Zato je zasejano mnogo manje površina od planiranih.
Sami znate da je primena mineralnih đubriva u našoj zemlji Srbiji najmanja u Evropi, a bez primene veštačkih i mineralih đubriva nema profita u agraru. Mene uopšte ne iznenađuje to što ministar poljoprivrede Veselinov ne zna koliko radnih sati se eksploatiše traktor u privatnom sektoru, negde oko 300 sati, a za one traktore koje uvozi iz inostranstva prosek je oko 2.000 radnih sati. Više me iznenađuje da za to đubrivo koje je uvezeno iz Japana u februaru mesecu nije znao čak da uradi distribuciju. Ako ne omogućimo seljaku da ima bolje beneficije, sigurno nećemo ni mi da prosperiramo. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 29. redni broj 9. na kraju rečenice, umesto tačke i zareza, stavlja se zarez i dopisuje: "kao i poreskih obveznika mlađih od 65 godina (muškarci) i 60 godina (žene), ako su zbog bolesti ili invaliditeta trajno sprečeni za obavljanje poslova na zemljištu koje poseduju". U članu 29. ovog zakona porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva, ne plaća se na katastarski prihod zemljišta poreskog obveznika, ako su on i članovi njegovog domaćinstva stariji od 65 godina (muškarci), odnosno 60 godina (žene), pod uslovom da obveznik, odnosno članovi njegovog domaćinstva, ne ostvaruju prihode po drugom osnovu i nemaju članove porodice ni druga lica koja su po zakonu ili po drugom osnovu dužna da ih izdržavaju.
Ovim amandmanom tražim da ovu poresku olakšicu uživaju i lica mlađa od 65 godina, odnosno 60 godina, ukoliko su zbog bolesti ili invaliditeta trajno sprečeni da obavljaju poslove na zemljištu koje poseduju. U svakom slučaju, država treba da se brine za stare, bolesne, radno nesposobne, a za to se u svom programu zalažu, pre svega, srpski radikali. Nadam se da ćete ovaj amandman, za bolesne, invalide i ljude koji nisu u mogućnosti da obrađuju poljoprivredno zemljište, usvojiti. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 38. stopa poreza predložena za prihod od samostalne delatnosti iznosi 20% i to je zaista previsoka stopa. U svakom slučaju treba ojačati mala preduzeća koja zapošljavaju veliki broj radnika. Oporezovanje ove kategorije poreskih obveznika ima tendenciju da zatvori zanatske radnje.
Moji roditelji su se bavili 15 godina samostalnom delatnošću, posle toga su otišli u penziju. U tom zanatskom centru gde su radili, odgovorno tvrdim, od 50 zanatskih radnji 20 već ne radi. Zbog toga se plašim da će se polako na ulicama pojaviti mladi ljudi koji će tražiti svoja prava, iskazujući svoje nezadovoljstvo, a to bi bilo pogubno pre svega za DOS-ovu vlast, jer guše slobodu i pravo na posao.
Zanatlije će preći na rad na crno. Nudiće robu od stana do stana da bi preživeli, a porez na taj način neće biti ubran. Zakon je jako destimulativan i ne daje mogućnost razvitka samostalnoj delatnosti. Samom radiku koji radi da bi zaradio ovim zakonom biće uvećan porez, pre svega na noćni i druge oblike rada, pa neće biti zainteresovan za rad na terenu, noću itd.
Ekonomska snaga građana je vrlo niska, pa onaj koji se bavi samostalnom delatnošću mora da obezbedi egzistenciju svojoj porodici. S obzirom da su njihovi korisnici građani, oni nisu u mogućnosti da plate predložene namete, koje poreski obveznik mora da ugradi u cenu svojih usluga.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije ništa sporno da sudstvo nije funkcionisalo ranije, u prošlosti, kako je trebalo. Već sam jednom napomenuo da je dr Vojislav Šešelj jednom prilikom rekao da sva voda Dunava i Save, ako prođe kroz sudove, teško da može da opere sve greške koje su napravljene u pravosuđu Srbije.
Zbog toga DOS-ova vlast i planira da negde oko 70% predsednika sudova razreši tih funkcija. Znači, to nije ništa sporno. Sporan je način na koji se to radi i na koji se predlažu novi predsednici sudova. Građani Srbije sami kažu da DOS-ova vlast sporo ubrizgava kadrovsku infuziju u jedan vrlo anemičan krvotok pravosuđa.
I sami znate da smo dugo čekali na izbor Republičkog javnog tužioca. Pitam vas zašto je to tako?
Stranačko lobiranje, u okviru DOS-a, naročito je izraženo na lokalnom nivou za izbor novih sudija. Moramo da priznamo da itekako postoje ponovo kadrovske partijske liste. Čak je i ministar pravde, gospodin Batić, najavio da će biti formirana komisija koja će pokušati da spreči lobiranje i indirektno, na taj način, priznao da lobiranje u sudstvu postoji.
Od dana 5. oktobra DOS-ove partije upravo imaju presudnu reč u izboru i razrešenju delilaca pravde. DOS-ovo lobiranje posle revolucije dokaz je neophodnosti promena načina izbora sudija. Da li su sudovi i sudije koji rade u njima trenutno spremni ili nisu - na to tek treba da damo odgovor.
U svakom slučaju treba skratiti manevarski prostor političkom kodiranju i kadriranju i omogućiti, bar da probamo, da napravimo zaista nezavisno sudstvo. Ono što sigurno mogu da kažem, bar iz sredine odakle potičem, iz Leskovca, da se tamo već tačno zna koja stranka šta treba od funkcija da zauzme. Zna se da Demokratska stranka, koja je najaktivnija u DOS-u, treba da dobije mesto predsednika Opštinskog suda i zamenika Javnog tužioca.
Ali, oni to rade opet nekako nestručno ili vrlo sumnjivo. U javnim lokalnim medijima daju određenog kandidata a onda se čuju priče uglavnom negativne, da nije radio adekvatno taj sud i slično, da bi kasnije stavili nekog drugog sudiju kao mogućeg predsednika opštinskog suda. Da bi, na kraju, verovatno neko treći bio, ali sve su to igre koje će vrlo brzo da se razreše. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista imam razumevanja za ministra finansija koji je zakasnio, jer pretpostavljam da je on verovatno išao da plati porez na dohodak u Parizu, tako da je njegovo zakašnjenje opravdano. Ali, zaista nema opravdanja za njegovo iznošenje u javnost da je, od kad su novi poreski zakoni stupili na snagu, povećanje cena u maloprodaji i veleprodaji samo za 1%. Verovatno je ministar sve vreme bio van zemlje, tako da nije u toku.
Po novom zakonu, koji je ministar predložio, oni koji do sada ionako nisu plaćali plate svojim radnicima, verovatno njihove firme idu u stečaj. Navodno, država će preuzeti obavezu da zbrine radnike, eventualno da im obezbedi posao ili prekvalifikaciju, kako bi našli zaposlenje i dobili prihode od koji bi kasnije mogli da žive. Poslodavac je dužan da uplati doprinose, čak iako se plate ne isplate.
Osnovni cilj ovog novog poreskog paketa DOS-ove vlasti i uterivanja para u državnu kasu jesu visoki budžetski rashodi, neelastični odnosno nefleksibilni. Zbog toga se ne biraju sredstva da se dođe do para, pa se i ne misli na posledice takvog ponašanja. Ekonomske prilike se sve više i više pogoršavaju, jer Vlada ništa ne preduzima da se velika preduzeća, u kojima je zaposleno više od 50% zaposlenih ljudi u Srbiji, pokrenu da proizvode, pa se plašim da će nova vlast uskoro početi da štampa novac.
Moramo znati da novčanu naknadu trenutno prima 47.393 radnika koji su ostali bez posla i da se očekuje veći priliv radnika koji će u narednom periodu biti proglašen viškom, odnosno biće nezaposlen. Novina je da se predlaže ukidanje odredbe po kojoj su radnici, koji su na biro došli posle 30 godina rada odnosno staža, naknadu mogli da primaju ranije do penzionisanja ili novog zaposlenja, a sada to pravo imaju samo 24 meseca. Postavljam pitanje - koje će to preduzeće prihvatiti radnike koji već imaju godinu ili dve do penzije?
Na kraju bih samo rekao da bi poslodavcu, po ovim novim poreskim zakonima, mogla da se izrekne čak i zabrana obavljanja delatnosti u periodu od 60 do 90 dana ako ne isplati minimalnu zaradu. Postavio bih praktično pitanje - u slučaju da se zabrani rad od 90 dana, to je tri meseca, šta će biti sa prehrambenim proizvodima u tom vremenskom periodu, jer će sigurno doći do promene organoleptičkih svojstava, ili recimo ako se radi o tekstilnoj industriji, ako je zimski period pa nastane zabrana tri meseca, za ta tri meseca se promeni sezona, pa više ta roba ne može da bude interesantna za tržište? Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta u 2001. godini. S obzirom da sam već juče pričao o kompletnom Agrarnom budžetu i povećanju, danas sam samo podneo na član 2. pod III, gde su druge obaveze utvrđene zakonom, a to je tačka 7. - mere i akcize u poljoprivredi, predviđen iznos od 15 miliona dinara. To je, ako pogledate, 7. tačka, gde je zaista najminimalniji iznos u kompletnom Agrarnom budžetu, a upravo predviđen ovom tačkom. Potrebno je da se povećaju sredstva od 15 miliona, makar na 50 miliona dinara, a pre svega zbog toga što se, u skladu sa Zakonom o kontroli kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, alkoholnih i bezalkoholnih pića i sredstava za zaštitu bilja, u Agrarnom budžetu obezbeđuju sredstva, a pre svega za analizu kvaliteta poljoprivredno prehrambenih proizvoda, kao i reprodukcionog materijala koji se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji. Za ove ogromne poslove iznos koji je predložen ovim zakonom je apsolutno nedovoljan. Zbog toga mislim da je suma koju sam predložio znatno bolje rešenje. Zbog čega treba povećati predložena sredstva pokušaću da vam to obrazložim. Pre svega, potrebno je jer trebamo izvršiti detaljnu i ozbiljnu analizu kvaliteta poljoprivredno prehrambenih proizvoda, a pre svega znamo da u toku NATO agresije, a bili smo izloženi bombardovanju, samo je šteta u ekosistemu negde oko četiri milijarde i 250 miliona dolara. Korišćena su zabranjena sredstva, kao što je municija sa osiromašenim uranijumom, pa i vreme kontaminacije zemljišta je veoma dugo, tako da je zbog zaštite zdravlja stanovništva neophodno vršiti stalnu i pojačanu kontrolu poljoprivrednih proizvoda.
Kroz humanitarnu pomoć dobijamo sve i svašta. Neophodna je kontrola kvaliteta dobijene pomoći u hrani, kako biljnog, tako i animalnog porekla. Često nam stižu životne namirnice koje su po našim standardima nepodesne za ishranu ljudi. Ono što bi oni na Zapadu morali pre svega da unište, često stiže nama kao humanitarna pomoć, jer na Zapadu je tako mnogo jeftinije. Da ne bismo došli u situaciju da nam deo stanovištva bude izloženo opasnosti, moramo pojačati i mere kontorle. DOS-ovim novim porezima i akcizama možemo očekivati samo dalje siromašenje još većeg dela stanovništva. Oni će biti prinuđeni da primaju humanitarnu pomoć, pa je to možda i razlog da se u zaštitu i kontrolu ulažu i veće sredstva, nego što su predložena. Posebna priča je sadni i semeni materijal, sve ono što je nedovoljno ispitano u zemlji donatora, dotira se upravo zemljama koje su zahvaćena ekonomskom krizom. Te zemlje, a gde i naša Srbija spada, služe kao eksperimentalni poligoni. Ne smemo dozvoliti da zbog nedostatka zemalja godinama trpimo strašne posledice.
Na kraju, proizvodnja kvalitetne i zdrave hrane je nama, u svakom slučaju, šansa. Danas na Zapadu mi nismo u mogućnosti da prodamo automobile, televizore, računare, ali zdravu hranu možemo. U vreme najtežih sankcija izvozila se čuvena oblačinska višnja, malina i jagoda. Ko donosi značajna devizna sredstva, istovremeno može rešiti problem viška radne snage, koja bi se angažovala u poljoprivrednoj proizvodnji. Znači, sve moramo činiti da pre svega zaštitimo domaće stanovništvo, a i većim angažovanjem sredstava doprinećemo većoj proizvodnji zdrave hrane, kao našoj velikoj razvojnoj šansi. Zato i tražim da se za mere i akcije u poljoprivredi, predviđeni iznos od 15 miliona poveća na 50 miliona dinara. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 9. da se tačke 3, 6. i 7. brišu. S obzirom da Vlada stalno apeluje na smanjenje električne energije s obzirom da je već Vlada najavila povećanje cene električne enerigije, od 1. aprila 2001. godine, svi  slojevi naše populacije će se okrenuti povećanoj potrošnji, nekih drugih izvora energija, poput ulja za loženje, specijalno ulje za loženje, lako specijalno, tečni naftni gas, kao i perolej za osvetljenje. S obzirom da živimo u 21. veku, sa značajnim poskupljenjem električne energije, u svakom slučaju mi narod Nikole Tesle, živećemo kao u praistoriji. Sredstva koje građani Srbije dobijaju kao lične dohotke nisu dovoljna za egzistenciju, tako da su građani Srbije primorani da se okrenu drugim, jeftinijim vidovima energije. Vlada Republike Srbije je na te vidove povećala akcize, pa su i one postale skupe, za naš ionako plitak džep. Pre svega je pogođena široka populacija, koja je dostigla donji prag socijalne neizdrživosti. Izbeglice koje su ostalena tim mestima, ne svojom voljom, već voljom NATO pakta, greju se pre svega na lož ulje, a mnogi, moramo biti iskreni, kao osnovno sredstvo za grejanje imaju i neke druge vidove energije. Tužno je što ovo moram da kažem, ali ti ljudi posle ovakvih akciza, neće moći ni petrolej da koriste za osvetljenje, kao sredstvo koje je do sada bilo najjeftinije. Verovatno je to slika prosečnog života našeg građanina, kakav deo Evrope želi.
Dame i gospodo narodni poslanici, ipak sam dužan kao lekar da par rečenica o soli kažem, kao jednom bitnom elementu ishrane. Pre svega, so je osnovna životna namirnica, koja spada u grupu od 65 artikala koji čine potrošačku korpu građana. Samim tim i sami znate koliko je od vitalnog značaja. Ja ću par rečenica o tome. Pre svega, najefikasniji način prevencije strume, za celokupno stanovništvo jeste upravo i jodiranje soli za kuhinjsku, veterinarsku i idnustrijsku upotrebu. Ova profilaksa je dovela do značajnog smanjenja učestalosti strume, odnosno gušavosti i kretenizma. Samo ću da vas podsetim da je enerska struma i dalje zastupljena u pojedinim delovima Srbije, a pre svega u reonu Kopaonika, Raške oblasti, neka sela u Mačvi, a bogme je ima i u Srbiji i u Crnoj Gori. Inače, u našoj zemlji, samo kolegi da dam radi informacije pošto očigledno nije informisan, je uvedeno obavezno jodiranje soli, i to zakonski je uvedeno obavezno jodiranje soli, zakonskom uredbom, a to je 10 miligrama kalijum jodida na kilogram soli, a to je upravo ta jodirana so. Kod radnika koji troše veću energiju  prilikom rada, potreba za solju je od 20 - 25 grama dnevno. Smanjenjem unosa soli smanjuje se unos i esencijalnih minerala, a pre svega mislim na natrijum i hlor. Na kraju, samo povećanje cene soli utiče u svakom slučaju na povećanje cene gotovih proizvoda, a to su pre svega mesne prerađevine, mlečni proizvodi i začinjena roba.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 12. tačka 14. da se briše. U tački 14. imamo emitovanje tona i slike. Vi verovatno i sami znate da većina vlasnika, koji drže medije za emitovanje medija i slike, imaju pre svega privremene dozvole, mada mali broj ima i trajnu dozvolu.

Od juna je najavljen novi konkurs za dodelu frekvencija i pre svega treba rešiti status onih koji imaju privremene dozvole. Elaborati su već poslati i prihvaćeni, samo treba pre svega da se poštuju. Elaborat po pitanju opreme se ne poštuje, jer u svakom slučaju zahtev da tehnički bude u redu treba da se poštuje, ali i sami znamo da je kod većine vlasnika upravo oprema dosta zastarela.

Pre svega, moramo da znamo da je potrebno da svako od vlasnika ima zakup frekvencije, odnosno korišćenja etra, a to zavisi pre svega od frekvencije koju obuhvata, broja stanovnika koji može da sluša ili da posmatra sliku koja se emituje, kao i nerazvijenost opštine u tom delu. Pored tog zakupa frekvencije, u svakom slučaju mora da se plaća i taksa za filmove koji se emituju, i to se potpuno drugačija taksa plaća za strane filmove, a posebno drugačija taksa za domaće.

Zatim, potrebna su autorska prava za emitovanje muzike, kao i porez na dohodak. Savezni ministar za telekomunikacije, Boris Tadić, je čak najavio mogućnost da će biti dozvoljeno samo emitovanje jednog programa, odnosno ili informativnog, ili kulturnog ili komercijalnog. U svakom slučaju, to teško da će moći da se realizuje, jer nijedna stanica koja nema komercijalni program neće moći opstati, iz prostog razloga što samo to omogućava određenu nadoknadu i profit prilikom takvog rada.

U redu, postoje neki zahtevi, kao što je da svaki medij ima sopstveni program od nekoliko sati, i to je u redu, jer, u svakom slučaju, ako nisu u mogućnosti da par sati emituju sopstveni program, ne treba ni da postoje. Samo se plašim da zbog toga što uglavnom na svim televizijama možemo da vidimo emitovanje samo DOS-ovih vesti, odnosno ovih koji predstavljaju pre svega partije iz DOS-a, sve vreme na televiziji su samo oni zastupljeni i plašim se da ove male medije, koje poseduju male lokalne opštine i koji su u svakom slučaju pomogli mnogima iz DOS-ove vlasti da dođu na vlast, da sada na ovaj način ne pokušavaju da suzbiju i da na taj način, s obzirom da je RTS sada vlasništvo, u pravom smislu reči, DOS-a, da na taj način onemogućavaju neko suprotno i drugačije mišljenje.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. a član 7. ima 37 razdela. Tako da je dosta teško to za ovo kratko vreme obrazložiti, tako da sam ja u članu 7. dao amandman na tri razdela, pa ću ovako parcijalno probati da ih obrazložim. Prvi se odnosi, s obzirom na to da je ministar poljoprivrede tu, na Agrarni budžet, a pre svega bih o Agrarnom budžetu. Jedna od najvažnijih grana naše privrede je pre svega poljoprivreda. U uslovima sankcija poljoprivrednici su podneli najveći teret i zahvaljujući njima, Srbija nije ni bila gladna. Naša najveća izvozna šansa je upravo proizvodnja kvalitetne hrane. Zato ulaganja u poljoprivredu moraju biti adekvatna našim očekivanjima. Poljoprivrednici se moraju, odnosno poljoprivrednicima se mora omogućiti da pod najpovoljnijim uslovima nabave poljoprivrednu mehanizaciju, semenski i sadni materijal, sredstva za prehranu i zaštitu bilja i stoke.
Znači, ne smemo da štedimo, jer bi svaka štednja u tom pogledu imala nesagledive posledice. Samo ću da vas podsetim da je procena učešća sredstava Agrarnog budžeta u ukupnom budžetu za 2001. godinu 4,74%, a dok je u 2000. godini iznos bio mnogo veći - 5,77%. Ako uzmemo u obzir da je prošle godine bila jedna od najvećih suša u zadnjem periodu, onda ćete sami shvatiti koliko je u svakom slučaju mnogo bitnije uložiti u Agrarni budžet i preventivno delovati, a ne da se očekuje prvo suša, jer samo ona sredstva koja bi odvojili za prevenciju suše, vratila bi nam se već u toku te godine. Smatram da su predložena sredstva u budžetu nedovoljna, pa zbog toga ih treba znatno povećati. Zato već iz planiranih budžetskih sredstava treba izvršiti sve preraspodele. Uskratiti novac raznim nepotrebnim agencijama, a da se prebace sredstva i da se stave na raspolaganje Čoviću, sredstva određena za eksperimente Gaši Kneževiću, a tim sredstvima povećati Agrarni budžet. Shodno tome, predlažem da se povećaju sredstva od pet milijardi i 100 miliona dinara na 10 milijardi dinara.
U razdelu 16 - Pozicija 89, znači to je već druga pozicija, drugi razdeo, učešće Republike u PIO. Smatram da su ta predložena sredstva za invalidsku i socijalnu sferu nedovoljna za isplatu realnih potrebama penzionera i invalida, jer pre svega znamo da su penzioneri ljudi u starom životnom dobu, a invalidi su sa smanjenom radnom sposobnošću ili bez nje. Tim ljudima, pored ostalih potreba za hranom, odećom, kao i za komunalnim uslugama, u svakom slučaju potrebno je i adekvatno lečenje. Kako se predloženim zakonima predviđa poskupljenje lekova, kao i o eđeni porezi na lekove, a ministar zdravlja je rekao da su određene takse na zdravstvene usluge i recepte takođe ovde, kao i na pomagala za invalide, sa predviđenim iznosom neće biti zadovoljene njihove potrebe. Zato predlažem da se iznos sredstava poveća sa 200 milina na 270 miliona dinara.
U trećem razdelu - Pozicija 125, radi se o platama zdravstvenih radnika. Stanje u zdravstvu kao i plate zdravstvenih radnika su višegodišnji problem. Zdravstveni radnici, iako pripadaju elitnoj profesiji u čitavom svetu, su neadekvatno nagrađeni za svoj humanitarni rad. Rade u teškim uslovima i uz svu svoju spremnost da pomognu korisnicima zdravstvenih usluga, a nemaju ni praznike ni odmora kao drugi radnici, a da ne pričamo o težini hiruškog zahvata koje ne može da se meri sa težinom ijedne usluge. Shodno gore navedenom, predložena sredstva za plate zdravstvenih radnika su nedovoljna. Država pre svega treba da brine o zdravlju nacije, jer moramo dati primat zdravlju nacije i našeg podmlatka, a adekvatnom platom zdravstvenog radnika preventivno ćemo delovati u smanjenju korupcije u zdravstvu.
Sami znate da je Srbija možda prva u Evropi po procentu, odnosno po zastupljenosti korupcije. Samo na taj način možemo preventivno delovati i zdravstvenim radnicima dati adekvatnu finansijsku nagradu i na taj način poboljšati zdravstvene usluge. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, fiskalni prihod budžeta Republike Srbije za 2001. godinu je predložen u iznosu od 107,6 milijardi dinara, za razliku od prošle godine, kada je bio 37,2 milijarde dinara. Najveći deo novca Vlada pre svega planira da prikupi od poreza, poreza na promet 27,4%, akcize 23,7% i na dohodak građana negde oko 23,3%. Da bi Vlada realizovala ovaj, pre svega preambiciozan i jedan nerealan budžet, založila se za jednu veliku i široku lepezu poreza. Pre svega je proširena poreska osnovica, a sužena su i poreska oslobađanja. Planirana navodna reforma poreskog sistema ima neizbežne posledice. Posledice su pre svega udar po džepu građanina Srbije, a prema predloženim poreskim propisima u svakom slučaju dodatno će ubrzati rast inflacije. Od aprila meseca sigurno kreće novi talas poskupljenja, koji će pre svega najviše podići cenu električne energije zbog primene tarifnog sistema, zbog povećanja poreske stope.
Ono što želim da naglasim i da podsetim građane Srbije, a to je pre svega da prema analizi Instituta za tržišna istraživanja najveća povećanja, odnosno povećanja cena su se upravo dogodila sa dolaskom DOS-a na vlast. Pre svega to su elimentarne životne namirnice, poskupljenja šećera za 302%, mleka za 245%, zejtina za 184%, brašna za 59%, hleba za 60% itd. SRS je upozoravala na lažna obećanja DOS-a i nesposobnost njihovih navodnih eksperata, a pre svega u ekonomskoj sferi. Kako naplatiti sve te dažbine koje treba da popune budžet od građana sa prosečnom platom od četiri hiljade dinara, ako je evidentno i svi se slažemo u tome da je potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu oko 12 hiljada dinara.
Hteo bih da postavim pitanje i predsedniku Vlade, koji je procenio da ima negde oko 330 hiljada porodica koje su socijalno ugrožene. Iz gore navedenih podataka u svakom slučaju možemo zaključiti da je 90% građana dostiglo donji prag socijalne izdržljivosti. Građani Srbije koji poseduju automobile, a njih je negde oko 1,3 miliona, plaćaće porez od 600 do 20 hiljada dinara, zavisno od kubikaže automobila. Ono što je bitno, što se stalno u javnosti ranije pominjalo, a to su Šešeljeve takse na mobilne telefone, ali tada je bila taksa samo 100 dinara i tada je bilo samo 250 hiljada korisnika mobilne telefonije. Sada ima negde oko 1,6 miliona građana koji koriste mobilne telefone i umesto 100 dinara uvodi se porez od 200 dinara.
Ima negde oko 1,1 miliona građana koji su vlasnici vatrenog oružja, a za to vatreno oružje plaća se porez, za neka oružja čak i do 3 hiljade dinara i to sve u roku od petnaestak dana, bez mogućnosti plaćanja na dve ili više rata. Socijalno ugroženi biće samim tim zbog ovih poreza još više ugroženi, jer se ukidaju doprinosi za solidarnu stambenu izgradnju, a lekovi koji su do sada bili oslobođeni dažbina stavljeni su na porezničku listu, kao i neki drugi proizvodi poput pelena, školskog pribora, soli, šećera, ulja, petroleja za osvetljenje, a prvi put je uvedena akciza i na prirodne sokove, koje pre svega konzumiraju mala deca i odojčad. SRS smatra da pre svega treba pomoći privatnim preduzetnicima, kao pokretačima privredne aktivnosti, jer je to jedina mogućnost da se angažuje armija nezaposlenih i višak radne snage. A DOS uvodi poseban režim oporezivanja privatnika, koji su do sada paušalno plaćali porez.
Pretvaramo zemlju ne u proizvodnju, već u reformu, odnosno u poresku zemlju. DOS-ov porez je jedini ostao za sticanje budžeta. Umesto efekta proizvodnje, koji danas nije u funkciji, porezima gušimo privatni sektor. Što se tiče prometa nekretnina, zbog povećanja poreske stope sa 3 na 5%, prebaciće se promet nekretnina u ilegalne tokove. Ako je već nerealan budžet, nerealno i nemoguće će biti finansirati planirane javne rashode. Po prvi put se uvode korisnici javnih rashoda kao što su biroi i agencije Vlade Republike Srbije, za čije potrebe je iznos 10 miliona. Problemi sive ekonomije ostaće, jer Vlada nije u stanju da stavi pod kontrolom sivu ekonomiju, jer potrebna je reforma brojnih zakona, a u nekim drugim načelima regulisati sivu ekonomiju.
Pri kraju, zakon o akcizama, može se konstatoviti da je to jedna velika visina zahvatanja i po procentima i po obuhvaćenosti, a zakon želi značajno da popuni upravo budžet na teret građana. Zakonom o akcizama nisu precizno definisane oblasti koje su u njemu navedene, naročito delovi zakona od člana 9. do člana 18, kao i članovi 19. i 20.
Na kraju, samo jedna rečenica, s obzirom da mnogi u DOS-u stalno pominju transparetnost, naročito ministri sa nekom sumnjivom višom školom, verovatno im se ta reč dopala pa je stalno ponavljaju, pa daju do znanja da su upoznali nešto novo. Ovde u ovom budžetu stalno vidim, skoro u svakom razdelu, posebne namene. Te posebne namene nisu definisane za šta su i kako su, tako da verovatno građani Srbije mogu da upravo na taj način vide transparetnost Vlade. Hvala.