Siguran sam da je to tako, ali nisam siguran da ćete vi stalno predsedavati. Ovo je igrom slučaja samo, što su se ovi, koji su zakuvali sve ovo, povukli iz Narodne skupštine, a vi trenutno vodite Skupštinu.

Kada nam omogućite ravnopravni rad, ja sa zadovoljstvom ću da obrazložim amandman. Ne znam jeste li vi predstavnik Vlade, sa kim komunicirate?

Hoćete li nam omogućiti da mi budemo ravnopravni sa svim drugim poslaničkim grupama, mi ćemo da radimo  zaista, nema problema, ali samo u onom trenutku kada imamo predstavnika naše poslaničke grupe, ono što treba zaista sve stranke da imaju.

Meni uopšte nije teško, vas da molim. Molim vas, omogućite da Aleksandar Vučić bude predstavnik Srpske radikalne stranke i sa zadovoljstvom ćemo preći da radimo ono što treba da radimo.

Vi imate zahtev na vašem stolu i taj zahtev daje punomoćstvo Aleksandru Vučiću da nas zastupa.

Zahvaljujem na vašem trudu, ali  vam kažem, onog trenutka kada omogućite rad, možemo da radimo. Ovako ne možemo da radimo. Šta vi mislite da imate tu moć da samo Srpsku radikalnu stranku onemogućavate da ima svog predstavnika.

Da li kršim Poslovnik, u redu, ali kršite i vi Poslovnik, jer samim tim što ne može svako od nas da bude kompetentan za sve teme, mi imamo pravo da za svaki zakon imamo predstavnika koji je kompetentan, da o tome priča i da zastupa našu stranku. U ovom trenutku smo mi ocenili da je Aleksandar Vučić najkompetentniji od svih nas, da zastupa interese građana iz Srpske radikalne stranke.

Slobodno radite ono što smatrate da treba.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put DOS-ovska vlast je prekršila Ustav i zakon. Savezni zakon o radnim odnosima nije izmenjen, a predlaže se republički. Kako zakoni mogu da budu u koliziji? Primer garantovane zarade imate u saveznom zakonu, a minimalnu zaradu imate u republičkom zakonu. Ministar za rad gospodin Dragan Milovanović, inače veliki sindikalni borac za radnička prava, visoko moralna osoba, pravi sindikalni funkcioner, koji je sa mesta predsednika Unije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije sada zaseo u ministarsku fotelju. Ministra očigledno više ne interesuju prava radnika. Više je zaokupljen strahom da mu ministarsko mesto ne preuzme novi predsednik Unije slobodnih i nezavisnih sindikata, za sada samo narodni poslanik Bratislav Ćurić iz Niša, koji stoji iza svih ovih zakona i bezrezervno ih podržava.
Poslanik Bratislav iz Niša traži isplatu radnika u stranoj valuti. Verovatno je kao i ministar za rad i zapošljenje (ministar Milovanović s mesta: zapošljavanje) zahvaljujući stranoj valuti postao je to što jeste. Kakav je ovo zakon, koji sadrži samo 19 članova Predloga zakona i zašto je ovaj zakon prelazno rešenje, kada se očekuje novi zakon veoma brzo. Predloženi zakon nudi restrikcije optremnine za radnike koji gube radno mesto. Nagovešten je stečaj novih preduzeća, a da vas podsetim industrijska proizvodnja u prvom tromesečju ove godine je za 11% manja u odnosu na prošlu godinu, iako nema sankcija i usputno 6 milijardi dolara koje je došlo u našu zemlju. Vlada kaže da su to do sada predlagani zakoni, koji će nas približavati Evropi i da predstavljaju smanjenje opterećivanja građana i privrede. Da li možemo govoriti o rasterećivanju građana Srbije, ako se fiskalni sistem DOS-ovske vlasti ogleda samo u novim cenama električne energije, PTT usluga, lekova, povećanju iznosa cene potrošačke korpe.
Navodno će ovim zakonom biti eliminisana siva ekonomija. Uvođenjem bruto zarada, oporezovaće se topli obrok, regres, razne naknade na koje se do sada nije plaćao uopšte porez. Zar vam je isplata toplog obroka i regresa siva ekonomija? Vas nikada niko ne sluša gospodine, tako da znate. Demokratska opozicija Srbije samo smanjuje mogućnost isplate bilo kakve zarade, DOS-ova šok terapija umesto garantovane neto zarade, utvrđuje pravo na minimalnu zaradu. Pitam DOS-ovu Vladu, šta će preduzeti da reši stanje u Jablaničkom okrugu, odnosno "Srbijanku", "IKOV", "Leteksu", Tekstilnoj industriji u Gardelici, Tekstilnoj industriji u Vučiju. Kako će njima isplatiti minimalne zarade, radnicima koji rade ili šta smera uopšte Vlada da uradi sa radnicima koje je otpustila ili tek namerava da otpusti. Može li se na ova pitanja dati odgovor, a pre svega to se odnosi na ministra za rad i zapošljavanje, a šta planira i šta kaže svojim sindikalnim kolegama i aktivistima?
Pitam ministra za rad i zapošljavanje, da li se zaista slaže da bez ikakve zaštite ostaju radnici, dakle koji rade preko 30 godina, ko će njih u tim godinama ponovo zaposliti? Predlažem da se Predlog ovog zakona ne usvoji i da ministar za rad i zapošljenje povuče ovaj zakon, a ne da nam daje neka mutava objašnjenja. Na kraju bih samo postavio pitanje, a pre svega pojedinim narodnim poslanicima kojima je smešno, dosta, kada se članovi SRS-a hapse ili se sprema atak na njih. Možda nisam kompetentna osoba, s obzirom da sam internista, ali postoje tu, dosta osoba koje su neuropsihijatri, da objasne da li je patologija u pitanju ili nešto više od toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, u amandmanu koji su podneli srpski radikali, što se tiče tih mesnih zajednica,  pre svega bih se obratio gospodinu Čedi Jovanoviću, znači, ne radi se o prošlosti, nego se radi o stručnosti i kadru koji su sada u mesnim zajednicama. Ono što odgovorno tvrdim, to je za region iz koga sam došao - Jablanički okrug, da ljudi koji vode opštinu nisu sposobni kadrovski da sva direktorska mesta pokriju, jer dovode direktno ljude koji su penzioneri da bi bili direktori javnih komunalnih preduzeća, poput JKP "Komunalac", "Pijaca" itd., a kamoli da su sposobni u mesnim zajednicama da finansijski i stručno urade posao. Znači, u redu je da opština koja je možda kadrovski, u svakom slučaju, bolje opremljenija, sposobnija i stručnija, da može da usmerava sredstva prema mesnim zajednicama, zavisno od potreba i nahođenja, odnosno realizciju pojedinih programa, ali ne same mesne zajednice.
Ono što mogu argumentovano da kažem, pre svega, u Jablaničkom okrugu, tamo sadašnja vlast, pre svega lokalna samouprava, vrlo slabo funkcioniše. Oni omogućavaju da se vrše neke silne ankete, da se, recimo, izrazi negativnost prema drugim nacijama. To je, pre svega, kancelarija G-17 plus, gde je čak posle ispitivanja došlo do toga da ima negativan odnos prema drugim nacijama 52,16%. Ako mi znamo i ako se demokratska vlast sve vreme zalagala da se borimo za nacije, odnosno da ne postoji rasna netrpeljivost, ne vidim uopšte razloga zbog čega sada nova vlast u Leskovcu vrši neke ankete i raspiruje i stimuliše neku mržnju prema nekim drugim nacijama.
Srpska radikalna stranka se uvek zalagala za to, a dovoljno je i što smo imali ministra u Republičkoj vladi, koji pripada romskoj nacionalnosti. Na taj način pokazujemo pravu demokratičnost naše partije. Da ne pričam o tome što lokalna samouprava, naročito ministar Batić, o čemu sam već pričao u Lebanu, već mesec i nešto dana uopšte ne funkcioniše. Sada su našli neko prinudno rešenje, odnosno prinudnu upravu od devet članova, a pet bi trebalo da bude iz Demokratske stranke. Zaista je to apsurdno, ako znamo da Demokratska stranka, koja je trenutno najjača od DOS-ovih stranaka u Leskovcu, stalno se rasparčava, četiri puta pravi kongrese, uvek neuspešno, postave jednog predsednika opštinskog odbora, posle 15 dana smene tog predsednika opštinskog odbora, stalno imaju prinudne uprave, na svakih 15 dana. Ako takva Demokratska stranka funkcioniše tako u Leskovcu, kako oni i s kojim pravom i moralno, naročito ako su loše prošli na izborima u Lebanu, mogu da zavedu prinudnu upravu u Lebanu i da smatraju da mogu da funkcionišu? Znači, apsolutno DOS-ovska vlast nije sposobna da na nivou opštine funkcioniše, a kamoli na nivou mesne zajednice. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon upućuje na zaključak da su i ovog puta kreatori bili oni ili bliski onima koji su se proslavili sa rešenjima prethodnih poreskih zakona. Još kada je dat prošli paket poreskih zakona,  bilo je negde oko 400 amandmana i Skupština nije usvojila ni jedan. Ovom prilikom su predstavnici Vlade dali, znači, predloge zakona, da bi opet posle toga dali 100 amandmana na svoje zakone. Doduše, dosta amandmana je prepisano od Srpske radikalne stranke, kao što je bio amandman na član ovog zakona o kome sada raspravljamo, ali to nije bitno, bitno je da srpski radikali nisu sujetni i da građanima Srbije od ovih amandmana bude bolje. Samim tim, pokazujemo, mi srpski radikali da imamo konstruktivna rešenja i da na ovaj način zaista pomažemo građanima Srbije da imaju bolji život.
Prešao bih na amandman, na član 19. gde se kaže da obveznici koji se u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu, po zakonskom redu nasleđivanja, treba da plate na poresku osnovicu do 200.000 dinara, a porez 3%. U amandmanu koji smo podneli ja i gospodin Stamenković, predloženo je da se porez smanji na 2%, a da preko 200.000 dinara, odnosno gde je predloženo od strane Vlade da je 5%, da se iznos smanji na 3%. To zbog toga što mi, srpski radikali, razmišljamo, pre svega o progresivnom oporezivanju mnogo veće imovine, odnosno 200.000 dinara danas vredi negde oko 6.700 maraka, a do kraja godine, verovatno će vredeti od četiri do pet hiljada maraka.
Zbog toga predlažemo da se ovaj amandman usvoji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 20. kaže: Porez na nasleđe i poklon ne plaća se na novac, prava odnosno stvari iz člana 14. stav 2. ovog zakona, ukoliko je pojedinačna tržišna odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos manji od 6.000 dinara.
Morate priznati da je 6.000 dinara zaista mala vrednost i za 6.000 dinara zaista ne može ništa da se kupi. Potrošačka korpa četvoročlane porodice sada iznosi 12.000 dinara, prosečna plata građana je 4.000 dinara. 6.000 dinara je zaista mali iznos. Za 6.000 dinara možete da kupite 120 litara zejtina, jedno prase od 50 kg, jagnje od 40 kg, 7 džakova veštačkog đubriva. Da li vi smatrate da na upravo takve poklone, koje dobijate od rođaka, prijatelja treba da se plati porez? Da li na neki prsten, koji vredi 200 maraka, treba da se plati porez?
Zato je u amandmanu, koji smo podneli zajedno ja i gospodin Stamenković, iznos od 6.000 dinara povećan na 20.000 dinara. U jednom delu možete da vidite da piše da se ne plaća porez na upotrebljavano vozilo do 6.000 dinara. Kažite mi kakvo je to motorizovano vozilo koje vredi 200 maraka, koje je tehnički ispravno, koje je u funkciji i koje ne ugrožava ni osobu koja ga vozi, ni ostale učesnike u saobraćaju. Da, verovatno gospodin Đinđić, koji vozi onaj motorizovani trotinet, možda može da se plati za 200 maraka.
Zaista je neozbiljno da nešto što iznosi samo 6.000 dinara, ne bude oslobođeno poreza.
Podsetiću na neke stavke koje su skočile u poslednjem periodu. Zdravstveni radnici znaju koliko su u poslednjem periodu, od kada je DOS došao na vlast, skočili lekovi. U decembru mesecu lekovi su prosečno skočili za 95%. Jeste, gospodine Jovanoviću, sigurno su za toliko skočili u decembru prošle godine, kada ste vi došli na vlast, a ovim porezima cene lekova su povećane za 17 plus tri to je 20% i najavljena su neka nova poskupljenja tako da bolničko pakovanje, kutija acetisala od 500 tableta umesto 310,00 dinara, koliko sada košta, treba da iznosi 799,00 dinara.
Uz najavljenu cenu struje koja treba da skoči 60%, a da ne pričamo o cenama jestivog ulja, masti, udžbenici koji su skočili - za osnovno, srednje i visoko obrazovanje, školski pribor, pisaći - crtaći, voda za piće, ortopedska pomagala itd. sve je to tako drastično skočilo, sigurno da iznos od 6 hiljada dinara uopšte nije dovoljan.
Na kraju, samo da vas podsetim, da li mogu da plate porez radnici iz Kragujevca, odnosno radnici "Crvene zastave". Vi kažete da mogu. Dobro. Ja samo znam da "Zastava" više ne funkcioniše i da 6 hiljada radnika trenutno štrajkuje. Zaista mi nije jasno odakle će građani Srbije plaćati ovaj porez. Na kraju, pitao bih predsednika Skupštine, pošto on stalno pominje šit, .... (Predsedavajuća: Predsednik nije tu.)
Prenećete mu vi, a ja ću možda i kasnije da ponovim, a ponavljanje nije štetno. Samo, šit ne bi trebalo tako lako da baca, jer neke stvari se upotrebljavaju, a upotrebljavaju i nešto više od toga i gore.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 30, koji glasi: "Stope poreza na prenos apsolutnih prava" su proporcionalne i iznose: 1) na prenos  udela u pravnom licu i hartija od vrednosti iz člana 23. tačka 3. ovog zakona - 3%, 2) na prenos ostalih apsolutnih prava na član 23. i 24. ovog zakona 5%."
Predložili smo da se stopa poreza na prenos ostalih apsolutnih prava iz člana 23. i 24. ovog zakona smanji sa 5 na 3%, a kolega je već dosta argumenata izneo zbog čega treba ovaj amandman da se usvoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnet je amandman na čl. 15. Zakona o porezu na dobit preduzeća.  Član 15. glasi: "izdaci za zdravstvene, kulturne, obrazovne, naučne, humanitarne, verske,  zaštitu čovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3% od ukupnog prihoda". Amandmanom se u članu 15. stav 1. iznos od 3% menja u 5% od ukupnog prihoda, zbog stimulacije izdvajanja za ove namene.
Pored ovog amandmana koji se odnosi na prvi stav, proširen je i amandman, za razliku od drugih narodnih poslanika, i na stav 6. U Zakonu je dato - izdaci za reklamu, propagandu, reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 3% od ukupnog prihoda. Tu dolazi do promene da se u članu 15. postojeći stav 6. briše, a dodaje se novi tekst, stav 6: "izdaci za propagandu i reklamu priznaju se kao rashod u iznosu do 5% od ukupnog prihoda". Ali, dodaje se i novi stav 7. koji glasi: "izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu od 1% do ukupnog prihoda".
Zbog čega? Ista je suma, ali smatramo što se tiče propagande i reklame, treba povećati taj procenat, odnosno izdvajanje, ali da bismo smanjili zloupotrebu na osnovu reprezentacije, sa predloženih 3%, idemo na 1%.
Znači, pre svega, treba reklamu i propagandu posmatrati kao oglašavanje u elektronskim i štampanim medijima, učestvovanje na sajmovima itd. To treba stimulisati, dok pokloni i poslovni ručkovi ne spadaju u to, zato treba u prvom slučaju povećati predloženi iznos, a u drugom smanjiti na 1%.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je podnet na član 43. Radi se o ubrzanoj amortizaciji, koju obveznik ima u odnosu na stalna sredstva koja služe za: 1) sprečavanje zagađivanja vazduha, vode i zemljišta, ublažavanje buke, uštedu energije, pošumljavanje, prikupljanje i korišćenje otpadaka kao industrijskih sirovina ili energetskih goriva; 2) naučnoistraživački rad; 3) školovanje i obuku kadrova. Ovim amandmanom u članu 43. dodaje se nova tačka 4. koja glasi: "Oprema za zdravstvenu i socijalnu zaštitu". Znači, radi se o tome da treba omogućiti nabavku najsavremenije opreme za zdravstvenu zaštitu, uz najmanje troškove. I sami znate u kakvim su nam uslovima i stanju aparati u zdravstvu. U svakom slučaju, potrebno je obezbediti, ubaciti, da za te aparate, koji služe korisnicima zdravstvenih usluga, važi ta amortizacija. I sami znate da su to dosta skupi aparati i da su, počev od EKG aparata, rendgen aparata, u zaista lošem stanju. Recimo, skener u Leskovcu dve godine uopšte nije bio u funkciji dok se nije našlo oko 70 hiljada maraka da se nabavi lampa, tako da je tek skoro ponovo počeo da funkcioniše. Moraću da vam kažem da je za obavezno servisiranje jednog skenera, mesečno izdvajanje 30 hiljada dinara. To su velika sredstva.  Iako računamo da treba stimulisati i privatnu doktorsku praksu, odnosno kućnog lekara, u svakom slučaju treba omogućiti tim zdravstvenim radnicima da nabave što kvalitetnije aparate, da na taj način korisnicima zdravstvenih usluga omogućimo jeftinije i bolje lečenje.
Ovom prilikom apelujem na narodne poslanike, pre svega, na narodne poslanike DOS-a, da usvoje ovaj amandman, jer tu ima dosta zdravstvenih radnika. Znam samo da u Demokratskoj stranci Srbije ima šest lekara. Oni sami znaju koliki je uopšte značaj aparata u zdravstvenoj nezi naših pacijenata. Hvala.