U ime SRS, na Predlog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti podneo sam amandman na član 4. Članom 4. su definisani mehanizmi kojima se ostvaruje zaštita stanovništva od zaraznih bolesti.
U stavu 1. je definisano da se zaštita stanovništva od zaraznih bolesti sprovodi obavljanjem epidemiološkog nadzora i primenom propisanih mera, njihovim programiranjem, planiranjem, organizovanjem, kontrolom sprovođenja tih mera i obezbeđivanjem materijalnih i drugih sredstava za njihovo sprovođenje.
U stavu 2. je definisano da epidemiološki nadzor iz stava 1. ovog člana organizuju i sprovode instituti, odnosno zavodi za zaštitu zdravlja u saradnji sa domovima zdravlja, u skladu sa zakonom. U stavu 5. je definisano da podatke o epidemiološkom nadzoru nad zaraznim bolestima, njihovoj pojavi i kretanju na teritoriji Republike, sistematski objedinjuje, analizira, tumači i razmenjuje Institut za zaštitu zdravlja Srbije.
Ti stavovi su potpuno dobro definisani i mi kao poslanici SRS nemamo ništa protiv njih, ali insistiramo da se stavovi 3. i 4. brišu. Zbog čega?
U stavu 3. je definisano da zaštita stanovništva od zaraznih bolesti obuhvata i primenu mera utvrđenih međunarodnim sanitarnim konvencijama i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Ništa u preambuli nije definisano, a mi smatramo da mora da se precizira koja je to konvencija, iz koje godine, gde je usvojena, kada je ratifikovana. Ovako je to zaista nedefinisano i nismo sigurni da imate te konvencije za vas.
Što se tiče stava 4, tu je definisano da sprovođenje mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti propisanih ovim zakonom i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje ima prioritet u odnosu na sprovođenje ostalih mera u oblasti zdravstvene zaštite i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje.
Čak i da je tačno ovo što ste definisali, odnosno da je potrebno da se obezbede sredstva koja imaju prioritet u odnosu na ostale mere zdravstvene zaštite, to ne možete regulisati ovim zakonom, već je to sve definisano Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i zbog toga bih apelovao na ministra da se stavovi 3. i 4. brišu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 12. i članu 13, koji su uzajamno povezani, definisano je laboratorijsko ispitivanje radi utvrđivanja uzročnika zaraznih bolesti.
U načelnoj raspravi sam rekao da je, za razliku od zakona o sanitarnom nadzoru, ovaj predlog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti mnogo bolji, ali između ostalog primedbe koje sam imao na ovaj zakon jesu da svojim odredbama uvodi nepotrebno administriranje.
Upravo je to sa članom 13, gde se definiše da su laboratorije dužne da vode podatke o laboratorijskom ispitivanju i da daju obaveštenje o dobijenim rezultatima u rokovima i na način propisan ovim zakonom, pa je definisano da su dužne da o dobijenim rezultatima obaveste: 1) podnosioca zahteva po čijem je zahtevu vršeno laboratorijsko ispitivanje; 2) institut, odnosno zavod za zaštitu zdravlja na teritoriji gde se vrši ispitivanje.
Referentne laboratorije su dužne da o dobijenim rezultatima izvršenih laboratorijskih ispitivanja obaveste: podnosioca zahteva, zavod za zaštitu zdravlja, kao i organ uprave nadležan za poslove sanitarnog nadzora.
Poslednji stav, gde je definisano da ministar propisuje način vođenja podataka o laboratorijskim ispitivanjima iz stava 1. ovog člana, kao i rokove i način obaveštavanja o dobijenim rezultatima, treba da bude poslednji stav člana 12, a član 13. da se kompletno briše i da to bude jedna celina bez previše nepotrebne administracije.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine.
Radi se o prethodno ispitivanim tužbama, član 278. gde je definisano da kad se utvrdi da je tužba nerazumljiva ili nepotpuna, ili da postoje nedostaci koji se tiču sposobnosti tužioca ili tuženog da budu stranke u parnici, ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupanja stranke, ili nedostaci koji se odnose na ovlašćenje zastupnika da pokrene parnicu, kad je takvo ovlašćenje potrebno. Sud će, radi otklanjanja ovih nedostataka, preduzeti potrebne mere predviđene u ovom zakonu.
Već ste čuli dosta argumenata da je tu neprecizno definisano, da će sud da otkloni nedostatke i da preduzme potrebne mere. Mislim da je potrebno da se definiše i da se precizira, ko to može u ime suda da uradi, da li uposlenici, da li određeni sudija. Ono što je amandmanom SRS definisano, to je da umesto suda bude predsednik veća, jer samo on može da bude kompetentan da blagovremeno i pravovremeno donese određenu definiciju kako treba da se postupa u tom parničnom postupku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, podnet je amandman na Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Radi se o članu 28. gde su određene odredbe o pravnoj snazi, odnosno obaveznosti rešenja i zaključaka: "Rešenje i zaključci poverenika su obavezujući. Izvršenje rešenja i zaključaka poverenika, u slučaju potrebe, obezbeđuje Vlada Republike Srbije."
U obrazloženju je dato da se na taj način menja koncepcija zakona, ukida se institut poverenika i njegova ovlašćenja prebacuju na nadležno ministarstvo. Smatra se da koncept zakona u kome se predviđa poverenik za informaciju od javnog značaja više doprinosi afirmaciji prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
U svakom slučaju, građani ili imaju pravo na slobodan pristup informacijama ili nemaju. Mislim da se ovde uopšte ne radi o većem doprinosu afirmaciji tog prava. Više se radi o tome da poverenik ima duži mandat od poslanika Narodne skupštine, od predsednika Srbije, jer poslaniku mandat traje maksimalno četiri godine, predsedniku pet godina, a povereniku, ovde je predloženo, sedam godina, i mogućnost da dva puta može taj isti mandat da ima.
Sam položaj poverenika je sa velikim nadležnostima, ingerencijama i sa imunitetom koji, očigledno, nema osnovu u postojećem Ustavu. Čak postoje veće ingerencije od onih koje imaju sudije Vrhovnog suda. Zbog toga poslanici SRS i pokušavaju da promene postojeći Predlog zakona.
Predstavnik DS-a, koji je ovlašćen, više puta tumači ponašanje poslanika SRS-a. Čak i kad pojedini poslanici nisu prisutni u sali, ona konstatuje da su odustali od amandmana, ne znajući ni da fizički nisu prisutni. Ako ona ima pravo da kao narodni poslanik jedne stranke počne sa radom u Narodnoj skupštini, a sada predstavlja neku drugu stranku, a možda će do kraja mandata da predstavlja i treću stranku, onda i poslanici SRS-a imaju pravo da imaju različito mišljenje i da svoje amandmane brane na najbolji mogući način.
Da bi svi znali zbog čega je takvo ponašanje, to je zbog toga što je u onom prošlom sazivu poslanička većina DOS-a promenila Poslovnik. Ranije je bilo jasno - svaki poslanik obrazlaže amandman, ko se slaže, u redu je, a ko ima drugačije argumente može to da iznese. Odmah posle toga se Vlada izjasni o tome i poslanici glasaju o tom amandmanu. Ako krenete sa amandmanom na član 1. i onda imate još desetak amandmana koji prate taj prvi amandman, morate shodno tome da pratite sve amandmane. Baš iz tog razloga što nemamo mogućnost da se odmah izjasnimo o tom amandmanu, mi smo dužni, kao poslanici, da ispratimo ceo zakon, od prvog do zadnjeg člana.
To što ste vi imali ranije problema, kao i sada, da imate kvorum, pa morate da u posebnom danu zakažete dan za glasanje da biste mogli da izglasate ovo što ste predložili, to je vaš problem, a ne ono na čemu ste više puta insistirali, jer je očigledno da niste upućeni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista bih želeo svoju dragu sugrađanku da upozorim da se ne bavi manipulacijama. Za sve vreme rata bio sam na Kosovu i Metohiji. Podatak da je svaka deseta porodica imala preminulog, nekoga ko je stradao u tom ratu, nije tačan.
Jeste veliki broj naših sugrađana bio na Kosovu i Metohiji, a to je naša čast i obaveza prema državi. U jedinici u kojoj sam bio bilo je 1.260 vojnika, četiri vojnika su stradala zbog NATO bombe, u Lebanu pored kola, a desetak vojnika je stradalo od Šiptara, od iredentista, zbog toga što su bili sačekani i mučki ubijeni, a oni nisu bili iz moje jedinice.
Podaci kojima raspolažete, očigledno je, nisu ni tačni ni precizni, čak mislim da su i zlonamerni.
(Tomislav Nikolić: Lažni su.)
Definisali ste malopre da, kao stručna osoba, ne želite da kažete da je neko pod nekim psihičkim elementima iritiran i da možda ima određene dijagnoze. Siguran sam da zbog toga što je vaš otac 30 godina bio član CK Saveza komunista, najveći funkcioner SPS, zbog toga što je bio 30 godina direktor firme, koju je upropastio, verovatno je da su ti iritirajući faktori delovali i u vašoj ćeliji...
(Predsednik: Gospodine Cvetanoviću, to su podaci iz privatnog života, pobogu i zaboga. Upozoravam vas na Poslovnik.)
... Ako neko sve vreme proziva bivši režim, ako neko sve vreme govori da su 1990. godine stradali mnogi građani zbog bivšeg režima, verovatno je da pri tome misli i na svog oca. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 18. Predloga zakona o energetici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman. Predlogom zakona predviđeno je postojanje dve agencije: agencije za energetiku i agencije za energetsku efikasnost. Očigledno je suvišno da dve agencije budu u ovom predlogu zakona.
Agencija za energetiku, po nama u poslaničkoj grupi SRS, ima zaista prevelika ovlašćenja. Obe agencije, kao i služba inspekcijskog nadzora, mogu da budu u okviru Ministarstva rudarstva i energetike, jer ovako agencija, za koju tražim da se briše, postaje otuđeni centar moći u energetici. Ovakvim rešenjima u zakonu omogućava se pojedinim ljudima iz energetskog lobija da, u sprezi sa pojedincima iz prethodnog i sadašnjeg režima, institucionalno potpuno ovladaju ovim resorom i tako još više osiromaše i tako siromašnu Srbiju.
Zbog svega iznetog, smatram opravdanim prihvatanje amandmana koji sam podneo na član 18. Predloga zakona o energetici. Bez obzira što u osporenim odredbama člana 18. Predlog zakona predviđa da predsednika i članove saveta agencije, na predlog Vlade Srbije, bira Narodna skupština, nemam poverenje u vaše dobre namere, jer energetski lobi je moćan i mnogi ljudi u vašoj vlasti trpe njegov uticaj.
Zaista nema opravdanja za formiranje dve nove agencije, jer, sa stanovišta SRS, koncepcija Zakona o radiodifuziji prepoznatljiva je već u prvom članu Predloga zakona o energetici, što će rezultirati izborom saveta po istom principu i sa istim posledicama kao što je to već bilo u ovoj skupštini sa radiodifuznim savetom.

Dame i gospodo narodni poslanici, neverovatno je da Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo zdravlja nije prihvatilo nijedan amandman, mada su mnogi amandmani prošli na Odboru za zdravstvo, ili kao ovaj amandman gde je bilo pet glasova za, pet protiv i jedan uzdržan.
Član 34. je jedan od bitnih članova zato što se radi o Zahtevu za stavljanje u promet gotovog leka koji sadrži (pa je taksativno nabrojano) najmanje: u tački 1) administrativne podatke, koji sadrže naziv leka, generičko ime ili hemijsku formulu - sastojci svega toga, farmaceutski oblik, jačinu leka itd; u tački 2) farmaceutsko-hemijsko-biološke podatke, koji treba da sadrže kako kvalitativne, tako i kvantitativne podatke o sastavu leka, tehnološki postupak izrade leka itd; u tački 3) farmakološko-toksikološke podatke, koji sadrže podatke o farmakodinamskim, farmakokinetičkim osobinama leka, podatke o toksičnosti leka, kao i uticaj na reproduktivne funkcije.
Onda je došla tačka 4) u kojoj je veći deo bespotreban, jer se radi o kliničkim podacima koji sadrže opšte podatke o ispitivanju, izvođenju ispitivanja, rezultatima ispitivanja, kliničko-farmakološki podaci, podaci o bioraspoloživosti ili bioekvivalenci, kada je to potrebno.
Upravo je amandmanom SRS definisano da u tački 4) treba brisati neke varijacije koje je Ministarstvo zdravlja ubacilo, a to su: kliničko-farmakološki podaci i o bioraspoloživosti ili bioekvivalenciji kada je to potrebno.
Pored tih čudnih termina, ono na čemu insistiraju predstavnici SRS, da je sve ovo već definisano u tački 3), jer tamo je definisano da farmakološko-toksikološki podaci sadrže podatke o farmakokinetskim i farmakodinamskim osobinama leka.
Tačno i jasno je definisano šta je farmakodinamika, šta je farmakokinetika i ako znamo da je farmakodinamika ono, koje efekte lek ima na ljudski ili animalni organizam, ako su u pitanju veterinarski lekovi, i ako je tačno definisano da je farmakokinetika ono što se leku događa u ljudskom organizmu, odnosno resorpcija, raspodele leka u organizmima, metabolizam leka, eliminacija leka i ako je sve to definisano u tački 3), bilo je bespotrebno da se ovi termini i neke čudne varijacije na nešto što je definisano u medicini stave u tačku 4) - bioraspoloživo i bioekvivalencija.
Upravo zbog toga smatramo da je potrebno da ministar zdravlja uvaži ovo što su poslanici SRS definisali i da uvaži amandman SRS, jer nije samo dovoljno da bude pasivan slušalac i da se retko kada uključi, jer retko kada ima argumente protiv svega ovog što mi iznosimo, nego da pokaže dobru volju i da unapredi ovaj predloženi zakon. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, više govorim u ime SRS, zbog javnosti, posle izlaganja uvaženog kolege dr Blažića i dr Radulovića, koji su već pričali o galenskim lekovima, mislim da je bespotrebno, jer je očigledno ministar zdravlja imun na sve argumente.
U članu 38. je definisano da se dozvola za stavljanja leka u promet ne izdaje za: magistralne lekove, galenske lekove izrađene u ovlašćenoj apoteci i druge lekove koje odredi agencija u skladu sa ovim zakonom.
Već je dosta argumenata rečeno zbog čega ne treba agencija da određuje i zbog čega je SRS za upravu a ne za agenciju. Prvih 20 amandmana SRS je išlo u tom smeru, tako da amandman SRS na član 38. nije dat zbog agencije, odnosno zbog uprave, nego pre svega zbog galenskih lekova koji treba da budu izrađeni u ovlašćenoj apoteci.
Amandmanom SRS je definisano: "U članu 38. tačke 2) i 3) menjaju se i glase: 2) galenske lekove" (da budu samo bez ovoga što je definisano) da budu izrađeni u ovlašćenoj apoteci; "3) druge lekove u skladu sa ovim zakonom", da se izostavi ovaj deo kojim je definisano da određuje agencija.
Ono na čemu insistiraju predstavnici SRS, to je, da se eliminiše mogućnost zloupotrebe i mogućnost korupcije, što možete i sami da vidite da u mnogim članovima zakona postoji mogućnost zloupotrebe, bilo od strane ministarstva ili određenih činilaca koji učestvuju u Vladi Republike Srbije.
Ako je već praksa pokazala da su se galenske laboratorije pokazale kao dobre, što se tiče izrade galenskih lekova i toga da bude pacijent u centru pažnje lekara i Vlade, ne vidimo zbog čega bi sada usko specijalizovana laboratorija koja ima i te kako stručne ljude i kada je dokazano da znaju da prave kvalitetne i dobre galenske lekove, bez ikakvih nuspojava, zašto je sada potrebno da Ministarstvo uništi takve laboratorije koje dobro funkcionišu, a da onda imaju privilegiju samo neke pojedine apoteke kojima će Ministarstvo ili agencija da dozvoli da mogu da prave te galenske lekove.
Očigledno da je tu mogućnost zloupotrebe i korupcije velika, a možda i zbog toga što su bili veliki finansijski izdaci u poslednjem vremenskom periodu, oko kupovine stanova, pa je potrebno da se kompenziraju na najbolji mogući način.

 Dame i gospodo narodni poslanici, ministar zdravlja je na kraju svog izlaganja malopre rekao da je na Odboru za zdravlje većina članova glasalo protiv, što uopšte nije tačno. Većina članova Odbora je glasala za ovakav amandman.
Doduše, znam da ministar ima stalnu tendenciju da zakazuje neke tajne odbore, iako nije nadležan da zakazuje te odbore i mnogo puta se dešavalo - kada su bile odluke o transfuziji krvi i transformaciji ove službe kakva jeste, i kada ministar nije bio zadovoljan zaključcima koje smo jednoglasno doneli na Odboru za zdravstvo, onda je pokušao sam da zakaže novu sednicu Odbora za zdravstvo gde su bili samo prisutni članovi pozicije. Verovatno su na nekom tajnom odboru ovakve odluke donete na koje je malopre ministar ukazao.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 92. gde umesto naslova iznad člana 92, naslov se menja i glasi "neželjena dejstva lekova", a u članu 92. stav 1. reč "Agencija" zamenjuje se rečima "Nacionalni centar za praćenje neželjenih dejstava lekova i medicinskih sredstava".
Pored toga, u amandmanu SRS je definisano da se menja i stav 2. istog člana gde bi umesto reči "Agencija" stajalo "Nacionalni centar za praćenje neželjenih dejstava lekova i medicinskih sredstava", a reči "predloži nadležnom ministarstvu" da se brišu.
U obrazloženju Vlade zbog čega se odbija amandman stoji da se ne prihvata, pre svega zbog toga što agencija treba da obavlja ove bliže poslove kao i njeni organizacioni delovi, a time i posao praćenja neželjenih dejstava lekova, pre svega praćenje kroz nacionalni centar za praćenje neželjenih dejstava. I da je definicija farmakovigilance postavljena u članu 20. tačka 15).
Amandman SRS je upravo u tom pravcu, pre svega, on je u skladu sa prethodnim amandmanima koje smo podneli, i sledi našu osnovnu ideju, da se stručni poslovi obavljaju u stručnim institucijama, pre svega, u centru za praćenje neželjenih dejstava a to može da bude locirano u Kliničkom centru Srbije. Zbog toga što je tamo i kvantitet i kvalitet kadrova, velika koncentracija stručnih kadrova i lekara i onda na taj način bi se svi podaci iz čitave Srbije upravo slivali tu i onda bi taj centar mogao mnogo lakše da dejstvuje.
Ono na čemu mi insistiramo to je, upotreba stranih termina. Tražimo da zaista budu termini koji su u našem srpskom jeziku, jer u hrvatskom zakonu, malopre je bilo reči o njemu, tu su hrvatski termini i bez obzira što slobodan prevod farmakovigilance može da glasi - bezbednost lekova.
Tražimo da upravo bude ono na čemu mi insistiramo, a to su: neželjena dejstva lekova, iako je definisano da farmakovigilanca jeste proces koji se koristi za identifikovanje, praćenje i reagovanje na nove nalaze u pogledu rizika, a u vezi sa upotrebom lekova ili njihovim interakcijama sa drugim proizvođačima ili supstancama.
Mi pokušavamo zaista da uradimo tu harmonizaciju sa Evropskom unijom, odnosno sa Internacionalnom konferencijom za harmonizaciju, jer težimo ka tome da se regulativa za lekove sintetiše i da bude identična i u Japanu, SAD-u, Evropi.
Činjenica je i da praćenje neželjenih dejstava lekova postoji pre marketinškog praćenja tih neželjenih dejstava, odnosno nuspojava i postmarketinško delovanje, odnosno praćenje tih neželjenih dejstava a svaki lek manje ili više ima.
Bez obzira što težimo ka Evropskoj uniji, Direktiva o kliničkom ispitivanju lekova 2001. godine koja je stupila na snagu upravo 01.05. tekuće godine, uvodi se obaveza novog sistema prijavljivanja, praćenja i distribucije podataka o neželjenim dejstvima lekova. Zbog toga je mnogo primerenije da u našem zakonu budu srpski termini, jer ljudi koji koriste lekove mnogo lakše mogu da se snalaze na taj način. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 101. Radi se o nadzoru u oblasti lekova, gde bi član 101. stav 1. bio promenjen i reči "nadležno ministarstvo" da se zamene rečima "uprava za lekove i medicinska sredstava".
Stav 2. tačka 1) menja se i glasi - "utvrđuje i kontroliše primenu smernica Dobre proizvođačke prakse, Dobre laboratorijske prakse, Dobre prakse u distribuciji, ali se dodaje i Dobra klinička praksa, Dobra apotekarska praksa i Dobra praksa u oblasti farmakovigilance, kao i standardnih i operativnih postupaka iz tih oblasti".
Potpuno je jasno zbog čega je Vlada Republike Srbije odbila prvi član, odnosno prvi stav, i zahvaljujem im što su skoro na dve strane dali obrazloženje zbog čega se to ne prihvata, pre svega zbog toga što je u startu amandman koji je dat na član 1. predloga zakona, mi izbacujemo agenciju i to je potpuno jasno, mada u drugom stavu, s obzirom da smo mi samo dodali - Dobra klinička praksa, Dobra apotekarska praksa i Dobra praksa u oblasti farmakovigilance, ne vidim razloga zbog čega to nije prihvaćeno.
Pre svega zato što smo mi u ime SRS hteli da ovim izmenama izmenimo inspekcijski nadzor koji se dešava u oblasti lekova i medicinskih sredstava iz Ministarstva za zdravlje u "upravu za lekove i medicinska sredstva". Na taj način obezbeđuje se dosledno sprovođenje prvostepenog i drugostepenog postupka u upravnim postupcima Vlade Republike Srbije.
Ovim amandmanom precizno se definišu i inspekcije za Dobru kliničku praksu, za Dobru praksu u oblasti farmakovigilance, čime se pre svega uvode najvažniji jedinstveni standardi EU za kontrolu efikasnosti i bezbednosti lekova, jer ne postoje evropske direktive, odnosno smernice Dobre apotekarske prakse prihvaćene od strane zvaničnog tela EU, a koje se obezbeđuju za zemlje članice EU.
Kao što znamo, Svetska zdravstvena organizacija je predložila akt o Dobroj apotekarskoj praksi, s tim da je prihvatanje istog od nadležnog nacionalnog zakonodavstva u oblasti koja se reguliše u organizaciji rada apoteka, kao dela nacionalne zdravstvene službe.

Dame i gospodo narodni poslanici, osim tri inficirane osobe HIV virusom, više dece inficirane virusom zarazne žutice, kupljenih 16 sanitetskih automobila u vrednosti od 366.000 evra, sačinjenih pismenih uputstava i nastale krize zbog slabog odziva dobrovoljnih davalaca krvi, ne vide se drugi rezultati reforme od kada je naš Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.
Naš je zbog toga što smo svi lekari, zbog toga svi koji su lekari, onda je naš, u tom smislu, inače hvala Bogu neka ostane tamo gde je i do sada. Zbog toga sam podneo amandman na član 157. - gde agencija donosi odluku o prestanku odobrenja iz stava 1. ovog člana, odnosno obaveštava nadležna ministarstva da obustavi i zabrani promet, odnosno povuče lek i medicinsko sredstvo iz prometa, ako postoje razlozi iz člana 41. stav 1, 2. i 4. ovog zakona.
Mi tražimo da se briše "odnosno obaveštava nadležna ministarstva" i da glasi - "obustavi, zabranjuje promet, odnosno povlači lek i medicinska sredstva iz prometa".
Pošto kažete da je vaš ministar i pošto je on pripadnik jedne stranke koja umesto naziva nosi šifru, sebe proziva ekspertom, koja stavlja ruke na svaku instituciju gde ima para, konkuriše na tendere, evropske agencije za razvoj namenjene reformi farmaceutske službe, a videli ste dokaze za 200.000 evra koja ne oseća potrebu da posle svih ovih kritika podnese ostavku, bio bi smenjen u svakoj državi.
Zbog grubog kršenja odredbi zakona o zdravstvenoj zaštiti, zbog arogantnog zauzimanja mesta ne koja dolazi uz njegove stručne i moralne kapacitete, jer je narušio član 56. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, gde je Ministarstvo dužno da sprovodi spoljašni nadzor, a umesto toga samo menja garniture rukovodstva.
U Užicu je četiri garniture promenio. Ovaj čovek iz DSS-a, Ljubiša, sedeo je u prvoj klupi, koji je bio direktor Kliničkog centra u Kraljevu, sada je od sramote morao da napusti ovu sednicu, a na kraju kako vi funkcionišete vidi se iz naloga za uplatu, gde je donacija Hirurškoj klicini KBC "Zvezdara" Beograd, jer žena da bi mogla da se operiše, morala je 15.000 dinara da uplati, na taj način funkcionišete, navodno donacije, u stvari direktno se brka u džep pacijenata.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvalio bih se ministru zdravlja koji se aktivno uključio u rad Narodne skupštine, s obzirom na to da nije hteo da učestvuje u radu Odbora za zdravlje - da razmatra naše amandmane i da nam daje adekvatne odgovore, ali bolje ikad nego nikad. Posle pet-šest sati spavanja u Skupštini, ipak se probudio i počeo aktivno da učestvuje. U ime SRS  zahvaljujem mu se.
Amandmanom SRS u nazivu Glave 2. iznad člana 2. reč "Agencija", zamenjuje se rečju "Uprava", a član 2. menja se i glasi: "Radi obezbeđivanja kvalitetnih, efikasnih, bezbednih, po cenama prihvatljivim za građane, proizvođače i distributere i dostupnih lekova i medicinskih sredstava, osniva se Uprava za lekove i medicinska sredstva Srbije (u daljem tekstu: Uprava)".
Amandmanom se izražava stav SRS da se umesto agencije osniva uprava koja treba da bude organ, u sastavu Ministarstva zdravlja, nadležna za upravne, administrativne poslove u oblasti lekova i medicinskih sredstava i da vrši preciziranje u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.
Činjenica je da je na krajnje nepregledan i pravno neosnovan način, opet na insistiranje EU i od strane proizvođača da je to korisno, umesto da se radi o lekovima, centralno mesto upravo zauzima centralna institucija u oblasti lekova, a to je agencija.
Mnoge stvari nisu definisane na dobar način, nego je prepušteno ministru da sam osmisli i podzakonskim propisima na nivou Ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije, odredi preciznije mnoge stvari.
Agenciji se poverava izdavanje dozvola za stavljanje u promet lekova i dozvola za klinička ispitivanja, kao i kontrolu kvaliteta lekova.
Predlagač u ovom slučaju, kada je već na nedosledan način formirao agenciju po standardima EU, kako to u obrazloženju navodi, činjenica je da nije vodio računa, da agencija treba da se "ubaci" sa svim svojim upravnim postupcima, jer o standardu, kada je u pitanju dvostepenost upravnog postupka, ovde se ne zadovoljava, naročito kad su u pitanju domaće institucije. Bez obzira što se na ovaj način vidi da reformski zakoni ne mogu izbeći neke tvrde pretpostavke zakonodavnog sistema, mogu se formirati institucije kao što su agencije, koje taj zakonodavni sistem takođe do sada nije poznavao.
S obzirom na to da u obrazloženju stoji da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju zbog neprihvatanja amandmana na član 1. Predloga zakona (dr Blažić je imao taj amandman). Očigledno da ministar i njegovi saradnici, s obzirom na to da je pravnik zastupao ministra na Odboru za zdravstvo, nisu precizno i dobro pročitali amandman SRS, jer nije poenta opšte intencije, što se tiče agencije, pošto se u prvih 20 članova (Predloga) upravo radi o agenciji, nego kada je u pitanju amandman na član 2. radi se upravo - da je dodato "po cenama prihvatljivim za građane, proizvođače i distributere".
To je ono što je preporuka Svetske zdravstvene organizacije, da se uvažavaju i pacijenti i proizvođači, a i distributeri koji vrše sponu između pacijenata i proizvođača. Pošto svi težimo ka EU, predlog SRS je identičan predlogu Amerike, odnosno onako kao što je urađeno u Sloveniji.
Ne mogu da ne reagujem na argumente gospodina ministra koji tvrdi da će oko 100 do 120 osoba biti zaposleno u agenciji. Primer - Makedonija, koja je isto formirala agenciju, ima samo četiri zaposlena.
S obzirom na to da predlog "Eurohealth groupe" kaže, na petoj strani stoji jasno definisano, da se predviđa da ukupno 155 lica bude uposleno u agenciji, tako da navodi ministra "da će samo 100 do 120 osoba biti uposleno", ili nije po savetu Evropske Unije, kojima rukovodi Evropska agencija za rekonstrukciju, ili ministar, posle izlaganja predstavnika SRS verovatno želi da uradi restrikciju što se tiče kadrova u toj agenciji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar zdravlja, gospodin Milosavljević predstavlja kontinuitet DOS  vlasti. Bio je ministar u bivšoj Vladi, sada je ministar u ovoj vladi.
Sve ono što je obećavao, dakle, da će doneti sistemske zakone, imao je zaista dovoljno dug vremenski period da to uradi.
Predlog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima je prvo predložio 24. aprila 2003. godine, očigledno nije bio dobar Predlog zakona, onda je izvršio korekcije 6. maja 2004. godine, ušao u proceduru, opet je povučen, da bi definitivno ova verzija koja je pred narodnim poslanicima bila 4. juna 2004. godine.
Poslanici SRS smatraju da ovaj predlog zakona nije adekvatan, pre svega, zbog toga što se zakon o lekovima, koji bi trebalo da bude reformski, ne može donositi nezavisno od reforme celokupnog zdravstva i bez ostalih sistemskih zakona u oblasti zdravstva. Pre svega, zbog toga što stanje zdravlja građana Republike Srbije nije zadovoljavajuće, budući da dostupni indikatori zdravstvenog stanja, kao što su pokazatelji morbiditeta i mortaliteta i kvaliteta života, svrstavaju Srbiju među zemlje Evrope sa najnepovoljnijim stanjem zdravlja.
Tačno je da je reforma zdravstvenog sistema složen i težak proces koji nose ozbiljne zdravstvene i socijalne razlike i posledice po stanovništvo, a naročito po osetljive populacione grupe.
Ovaj neuspeli osmi pokušaj reforme zdravstva posle Drugog svetskog rata, očigledno nije urađen na najbolji mogući način, jer zdravstveni sistem ne funkcioniše na optimalan način, pre svega, zbog zastoja u protoku stručnih informacija, nekvalitetnog praćenja indikatora zdravstvenog stanja, čestih promena rukovodećih timova u zdravstvenim ustanovama, zapostavljanja i primena zdravstvene zaštite, preventive i promocije zdravog načina života, niskih ličnih dohodaka zdravstvenih radnika i prisutne korupcije.
Politika zdravstva, dakle, to je strategija zdravstva, ne vodi se u Srbiji od strane reprezentativnih predstavnika zdravstvene službe, tako da obaveza lekara, očuvanja zdravlja stanovništva i njegovo unapređenje, kao i lečenje bolesti, ne doseže željeni nivo, pre svega da zdravlje građana Srbije bude prioritet ove vlade i naše države, jer najvažniji resurs svakog naroda je zdravo stanovništvo i potomstvo.
Ono što je bio zadatak ministra, to je da dve trećine bolesti u našoj zemlji možemo sprečiti i preventivno delovati, jer toliko ljudi boluje od bolesti srca i krvnih sudova. Potrebno je dosta energije uložiti da se eliminiše mortalitet od ishemijskih bolesti srca kod muškaraca i pre svega, cerebrovaskularne bolesti kod žena.
Ovaj zakon o lekovima su radili stranci, ali se postavlja pitanje zašto nisu uradili naši eksperti koji su i te kako poznati pri UN, kao što je prof. Đorđević koji je već to radio za Republiku Srpsku.
Kada znamo da upravo rukovodi ministar Tomica Milosavljević i kada znamo da naše kolege ne uvažava, koje čak ne želi ni da primi, mislim na njegov kabinet, iako su pisali dopise mnogo puta, pa i 5. maja 2004. godine, gde kažu da već tri godine ne želi da primi kolege lekare, ne želi ni da razgovara sa njima, a kamoli da prihvati primedbe.
Ministar ne otvara nova radna mesta i ne nudi posao, a traži dve godine radnog staža da bi moglo da se konkuriše za specijalizaciju. Ministar ukida naše ustavno i zakonsko pravo za usavršavanje i specijalizaciju, a 1500 lekara čeka na posao, 165 lekara specijalista; 130.000 zaposlenih u zdravstvu je mnogo više čekalo i očekivalo i očekuje od resornog ministra! Očigledno da ništa nije uradio sa racionalizacijom ljudskog resursa, jer pre svega, delovi primarne i sekundarne zaštite obavlja se u teritorijalnoj zaštiti, 50% postelja u Srbiji je prazno, jer su postelje u bolnicama gradskog tipa prazne, ali su zato prepune u Kliničkom centru.
Ministar se više bavi čistkama u zdravstvenim centrima, jer postavlja apsolutno na svim pozicijama direktore iz G17.

U Gradskoj je čak postavio za direktora lekara koji je studirao ni manje ni više 17 godina! Ministar tvrdi da su smene lekovite, promene nisu zasnovane po političkoj liniji, jer ona nije presudna. Šta je sa idealnim načinom biranja direktora, ono što je on pričao i obećao, a to je konkurs. Ako već ministar ne dolazi do stana u centru Beograda konkursom, već kešom od 90.000 evra...