Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Zakon o nauci i istraživanjima. Nije ni potrebno naglašavati, a slobodno mogu reći da se radi o jednom možda i najvažnijem zakonu uopšte u svakoj državi i svakom društvu. Međutim, danas se pogrešno misli da svi oni koji rade u naučnim institutima i koji se bave naukom, da su naučnici. To nije tako. Ozbiljna nauka i ozbiljni naučnici su nešto sasvim drugo.
Recimo, kada su Amerikanci rešili da naprave atomsku bombu, njihove specijalne službe krenule su u potragu po čitavom svetu za najeminentnijim fizičarima toga vremena. Pri tome su nudili sve moguće uslove i sve metode da bi te ljude sakupili na jedno mesto i kada su sakupili jednu kritičnu masu takvih ljudi rezultat znamo do čega je to dovelo, ili, sa druge strane, ovo je princip i danas kada je, recimo, u pitanju matematika. Matematička elita postoji samo zato što se u potražnji za vrhunskim matematičarima pretražuje čitavo čovečanstvo. Znači, ljudi sa svih kontinenata, svih socijalnih kategorija, u protivnom da nije tako, matematika bi vrlo brzo kao nauka došla u određene probleme.
Prava nauka, ima jedna izreka koja kaže, prava nauka se hrani mislima. Naučnici, govorim o pravim naučnicima, to su ljudi proročkog tipa. Oni svetu javljaju nešto čega do tada nije bilo. Odakle im takve ideje dolaze u glavu to niko živ ne zna. Recimo, tablica PSE Mendeljejevu se javila u snu, neke stvari, znači ključne stvari su se javile u snu. Planeta Neptun otkrivena je zahvaljujući proračunima francuskog naučnika Leverjea. Da ne govorim o Arhimedu koji je trčao ulicama Sirakuze i govorio „Eureka!“, što znači – pronašao sam. Znači, nauka je jedna ozbiljna stvar i glavne ideje, one vrhunske ideje se javljaju ili proviđenjem ili proračunima, ono što bi rekli, na vrhu olovke.
Hiljadama godina je izvor svetlosti bio plamen koji svi znamo predstavlja interakciju zapaljivog materijala i kiseonika. Svi su bili uvereni u aksiom da se drugačijim putem i drugačijim postupkom ne može dobiti svetlost. Čak, ljudi su pokušavali sve, možda su mogli zamisliti bezdimnu sveću, bezdimnu baklju itd, ali električnu sijalicu sigurno nisu mogli da zamisle. Došlo je vreme, pojavio se Edison, on je mislio drugačije, ponudio je svoj koncept dobijanja svetlosti. Za tadašnju stručnu javnost to što je ponudio Edison izgledalo je maltene kao glupost, počeli su da ga ismevaju. Međutim, Edison je istrajavao na svojoj stvari i dobio je hiljadu puta jaču svetlost nego što je to do tada bio slučaj.
Obično se dešava da umni ljudi, umni pojedinci, običnim ljudima ponekad ili vrlo često izgledaju smešni. Kada bi neki ozbiljan naučnik razgovarao sa nekim običnim čovekom i rekao mu da se bavi ozbiljnom naukom, taj običan čovek bi se rastao sa njim u uverenju da taj naučnik ima vrlo čudan biznis za današnje vreme, jer se te stvari tako gledaju.
Ljudi ne mogu da shvate da nešto ne mogu da shvate i nije se ni čuditi, jer običan čovek gledajući sunce koje se kreće i zemlju koja se ne kreće, teško može poverovati u proračune koji govore obrnuto.
Znamo da mišljenje ima isto svoju inerciju kao sve ostalo i tako, recimo, irski filozof Berkli, a znamo da po njemu nosi naziv jedan od najprestižnijih svetskih instituta u Kaliforniji. On je svojevremeno pokolebao čak i matematiku, kao kraljicu svih egzaktnih nauka. On je tvrdio da, ako je jedan puta nula jednako nula i ako je dva puta nula jednako nula, onda ispada da je jedan jednako dva. Naravno, tada je nađen izlaz da je zabranjeno da se množi sa nulom. Međutim, neki matematičari tvrde da nema nikakve logike u toj zabrani. Jednostavno, ta stvar je prihvaćena kao zdravo za gotovo.
Poznati austrijski matematičar Gedel, u 20. veku je dokazao i pokazao da čak ni matematika nije tačna nauka. Sad, neću da ulazim u detalje, to su stvari za iste one ljude koji se bave time.
Svaki sistem koji počiva na zakonima logike sadrži pretpostavke koje se oslanjanjem na tu istu logiku ne mogu ni dokazati, niti se mogu opovrgnuti. Rene Dekart je izrekao svoju čuvenu besmrtnu misao – mislim, dakle postojim. Ali, čak i on nije odgovorio na neka ključna pitanja, nije odgovorio na pitanje odakle to mišljenje dolazi. Tako da, i njegove ideje nisu dovedene do logičnog završetka.
Ako sve ovo, o čemu sam ovde govorio, imamo u vidu, onda možemo tvrditi da su stvari još mnogo složenije nego što je to i Dekart samo postavio. Dakle, sve čega se dotaknemo može se dovesti u određenu sumnju, u pitanje počevši od samog postojanja Boga, pa zaključno sa matematikom o kojoj sam ovde govorio.
Naravno, u samoj matematici, osnovi matematike su aksiome, a znamo da se smatra tamo da su aksiome takve stvari kojima nisu potrebni dokazi. Ali, nešto čemu nije potreban dokaz, to je već jedna druga oblast, to je već vera. Sad, ovde imamo jednu situaciju da bukvalno iz oblasti nauke, fizike prelazimo u oblast metafizike. Metafizički zakoni ne mogu biti jasni baš kao, recimo, što su to matematički i tu postoje velike nedoumice i kod samih naučnika, naravno ne govorim o običnim ljudima.
Sve najvažnije u ljudskoj istoriji desilo se suprotno logici i ima mnogo takvih primera. Ni jedna logika ne može dokučiti na koji način genijalci ostvaruju svoje planove, na koji način dolaze do nekih stvari koje su otkrili.
Evo, recimo, samo jedan primer. Svi smo čuli i svi znamo za Kalašnjikova, naučnika i čuveni njegov automat „kalašnjikov“. Dok su se u to vreme svi konstruktori takmičili u tome da se smanje zazori, da naprave što preciznije oružje, Kalašnjikov je krenuo obrnutim redom, on je povećavao zazore između tih delova, funkcionalnih delova i došlo se do toga da je napravio najbolje oružje svog vremena.
Dakle, praksa pokazuje, i to mnogo puta pokazuje, da sam mnoge stvari i da se sve ne može racionalno objasniti, osim toga pokušao je racionalno objašnjenje nekih stvari, ne objašnjava, nego čak naprotiv, neoprostivo uprošćava i izvrće sam rezultat.
Leptir uopšte ne liči na gusenicu, iako znamo da je nastao od gusenice. Dakle, mnoge stvari u samoj nauci zalaze i sa one druge strane, sa one paradoksalne strane, ali upravo tamo, upravo sa te strane se rađaju najveće ideje i najveće i najvažnije stvari u ljudskoj istoriji. Hvala.