Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, razmatramo amandmane na jedan izuzetno važan zakon. Koliko je ovaj zakon važan ja ću ilustrovati jednim primerom.
Početkom Drugog svetskog rata kada je Hitler napao Englesku, zasedala je engleska Vlada i svi ministri su insistirali na tome da se trebaju kresati prihodi svih ostalih ministarstava da bi se ostavilo što više prostora za odbranu. Međutim, Čerčil se suprotstavio tome i rekao im je, otprilike, ovim rečima – Izvinite, šta ćemo mi to onda braniti ako unište našu kulturu i naše kulturno dobro? Evo, najboljeg dokaza koliko je ovaj Zakon važan.
Mi, kao država Srbija i kao narod, relativno mali narod u odnosu na visinu države i visinu naroda ne odnosimo se baš na pravi način prema našem kulturnom dobru. Videli smo da je više od deset godina naš Narodni, nacionalni muzej, bio zatvoren što je bilo nedopustivo. Hvala Bogu, došlo je konačno do njegovog otvaranja.
Evo, tu je i ministar, mi znamo da je Narodna biblioteka još srušena u vreme Drugog svetskog rata, kada je Hitler bombardovao Beograd, tadašnju Jugoslaviju. Zgrada koja je prva bila pogođena bila je tadašnja zgrada Narodne biblioteke. Tu je nepovratno uništena građa, ogromno nacionalno bogatstvo.
Naravno, ne možemo danas kriviti nikoga zbog toga što je to tako urađeno, ali ja mislim, koliko se sećam, nijedna Vlada od Drugog svetskog rata, pa do danas, a promenilo ih se ko zna koliko, nije postavila pitanje da se na tom mestu gde je bila ta Narodna biblioteka, nacionalna biblioteka da se napravi ponovo nova zgrada. Mi svi znamo gde se nalazi Narodna biblioteka i to nije sporno, ali makar jedna zgrada na tom mestu trebalo je da se napravi kao simbol, kao podsećanje na nešto što je bilo od izuzetnog značaja za nacionalnu kulturu.
Ja sam ovde naveo samo dva primera, Narodni muzej i ovu biblioteku iz glavnog grada, a takvih stvari ima mnogo i po čitavoj teritoriji Srbije. Evo, recimo i na teritoriji Svrljiga, odakle potiče naš kolega poslanik Milija Miletić, a verujem da i tamo postoje, znam lično da postoje određena nacionalna blaga koja se ne tretiraju na naš način, a verujem da niko iz ministarstva za to nije čuo i da ne zna o tim stvarima.