Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Predlogu odluke o prestanku dužnosti starog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i naravno o izboru novog Poverenika.
U suštini ovo predstavlja realizaciju ljudskih prava i sloboda da na nesmetan način dođu do nečega što ih interesuje i do nečega zašta smatraju da im je važno. Iz tog razloga veoma je važno da ljudi, građani imaju slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Zašto? Pa, poznato je da nepostojanje pravih informacija sputava razumnog i pospešuje nerazumnog, zato imamo mnoge stvari koje ne bi želeli da imamo u našem društvu.
Sloboda čoveku znači isto ono što mu znači i hleb nasušni. Postoje razne definicije slobode, a jedna od njih je da je to mogućnost da se živi u skladu sa svojim poimanjem sveta. To poimanje sveta može biti pogrešno, a da se pri tome ne naruši sloboda. Dakle, ovde nije najvažnije ispravnost poimanja sveta, nego je najvažnije obim saznanja ili znanja koji dovodi do tog i takvog poimanja sveta. Ako je obim znanja ispod potrebnog minimuma onda umesto slobodnog delovanja imamo mehaničko delovanje koje najčešće zavisi od tuđeg mišljenja, a u najboljem slučaju zavisi od nekih objektivnih, odnosno nepredviđenih okolnosti.
Danas imamo situaciju ne samo kod nas nego i u svetu da većina ljudi nije u stanju da stvori sopstvenu predstavu o slobodi. Zato postoji više razloga. Neko o ovoj temi ne razmišlja, neko ne želi da razmišlja, neko nema vremena za ovo, a neki jednostavno nisu dorasli svemu ovome. Najlakše je nešto prihvatiti zdravo za gotovo, usvojiti nekoliko uobičajenih postulata i aksioma i problem rešiti na taj način. Ali, ako je ovako, onda ispada da se čovek dobrovoljno odriče nečega što mu, možda nije važno, ali to mu se samo tako čini. Ako je tako, onda se sam čovek, osoba, individua dobrovoljno spusta na niži civilizacijski nivo.
Uvek je jedna večita dilema, i postavlja se pitanje zašto čovek prihvata tuđe mišljenje i na čemu se zasniva nečija sloboda da nekom drugom nameće svoje mišljenje. Ima tu više odgovora, ali jedan od najznačajnijih i najvažnijih odgovora, da se takav oblik slobode uvek zasniva na nekoj vrsti, na nekom obliku sile. Međutim, znamo da tamo gde postoji sila, ne može se govoriti o individualnim slobodama. Onda ispada da je ta sloboda u sili. Međutim, iz iskustva znamo da gušenje slobode ne vodi nigde. Sa druge strane, znamo i to da apsolutna sloboda dovodi do tog istog rezultata. Obadva ova krajnja slučaja podjednako uspešno guše sve ono što vredi.
Shvatanje slobode kod svih je različito, ali suštinski imaju isti cilj. Znači, cilj im je zajednički. Najvažnije je da čovek svoju slobodu može objasniti na svom nekom logičnom nivou. Velika pitanja mogu postavljati samo veliki umovi, ali je poznato da najveća sloboda postaje, nastaje i javlja se kod ideološkog izbora. Imamo situaciju kada se recimo neki čovek nače na nekom visokom položaju, on po prirodi stvari smatra da njegovi postupci ne podležu negativnoj oceni. To savremeni, liberalni, demokratski svet dovodi u ćorsokak, i to je jedan od razloga kako i zbog čega nastaju totalitarni režimi.
Zbog toga danas imamo mnoštvo ljudi koji pozivaju ko zna na šta i ko zna gde, a da sami nisu ni svesni toga. Svedoci smo toga i ovde kod nas, imamo mnoštvo onih koji smatraju da je jedino rešenje za nas da se izađe na ulicu i da se tako reši problem, a u stvari na taj način se samo rešava problem onih koji tako misle i koji se tako ponašaju.
Ovakve stvari ne nastaju od velikog uma, nego nastaju od velikog nesporazuma. Iskustvo neko nam govori da kada neko tvrdi da je spreman da se žrtvuje za spas otadžbine, ali pod uslovom da mu to neko plati, taj neko nije došao da spasava ništa, jednostavno je došao da traži posao, jednu vrstu posla da traži uhlebljenje. Običan čovek ne može da primeti to, to mogu samo primetiti oni ljudi koji se bave time.
Ljudi danas svakoga dana nailaze na velike istine, ali nastavljaju dalje kao da se ništa nije desilo. Čovek je sličan boci, on u sebi nosi ono čime su ga, uslovno rečeno, napunili. Danas je oblik manipulacije ljudima takav da niko nije u stanju da se suprotstavi dobro osmišljenoj profesionalnoj manipulaciji. Ali, pored svega toga, većina ljudi intuitivno oseća da nešto nije u redu, ali ne mogu da shvate šta to nije u redu. Koliko god narodu objašnjavali, narod može shvatiti samo onoliko koliko je u stanju, dakle ono figurativno, koliko god vode sipamo u čašu, u nju može stati samo jedna čaša.
Međutim, svaka smisaona borba za prava, za istinu, za pravdu nije uzaludna pa čak ni onda kada deluje uzaludno, to je sejanje semena koje će kad-tad dati plod. Ali, hajde da se malo vratim konkretnije na ovog našeg budućeg Poverenika Marinovića.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, mi nemamo neposredna saznanja na osnovu kojih se on može diskreditovati, diskvalifikovati, itd. Međutim, to još uvek nije dokaz da će taj Milan Marinović biti dobar i uspešan Poverenik za informacije od javnog značaja.
Imali smo ovde pominjanog Rodoljuba Šabića, koji je taj posao obavljao 17 godina. Ali, ja se sećam, a verovatno i svi vi, vremena kada je ova vladajuća većina, znači, pripadnici ovog režima, kada su pričali sve najbolje o Rodoljubu Šabiću. I onda, desilo se nešto i sada imamo situaciju da pričaju sve najgore o njemu. Naravno, mi u SRS delimo to vaše mišljenje, ali, opet postoji neka bojazan da će možda i ovaj poverenik ili neki budući doživeti istu sudbinu. Znači, mora se uspostaviti neki princip na kojima će se ovako osetljive stvari izbegavati.
Koleginica Vjerica Radeta je govorila dosta u svom izlaganju o delovanju nevladinih organizacija. Nažalost, mi danas u Srbiji imamo ogroman broj nevladinih organizacija koji na najdirektniji način rade protiv svoje države, protiv države Srbije. I mnoge od tih nevladinih organizacija predstavljaju neprijateljskog vojnika u sopstvenoj pozadini. Taj vojnik je spreman da puca vama u leđa onoga momenta kada za to dobije nalog.
E, posao ovog poverenika i ljudi iz Vlade, raznih ministarstava itd, treba da bude da se osujete ti i takvi, jer, zaista, možda na prvi pogled oni nisu toliko opasni, međutim, verujte, oni su mnogo opasniji, to informaciono oružje koje oni šalju preko raznih medija koje kontrolišu i raznih drugih stvari, mnogo je opasnije od onog klasičnog oružja. Dakle, sugerišem pripadnicima ove vlasti, pripadnicima režima, da obrate pažnju da se takve nevladine organizacije stave pod kontrolu, a, bogami, možda to nije lepo da se kaže, neke treba i zabraniti.
Zaista nije normalno da jedan novinar koji radi i živi u Srbiji, državljanin je Srbije, koji piše za jedan list koji izlazi u Srbiji, naravno, reč je o ovoj Snežani Čongradin, da ona kaže - eto, ja živim u državi koja je počinila genocid. Eto, ona se nekom tamo žali i jada kako živi u državi koja je počinila genocid. Ako ona to zaista iskreno misli, ako to ne radi zbog novca ili nekog drugog razloga, pa, ako joj se ne sviđa ta država, ima država u svetu, 200 i nešto, mislim oko 202 države, ako vam se ne sviđa država, svakom je slobodno da može da traži da živi gde hoće.
Dakle, mora se nekim stvarima i nekim pojavama stati na put i nadam se da će ovaj naš, odnosno budući Poverenik, gospodin Milan Marinović, biti u tom pogledu uspešniji od svog prethodnika. Hvala.