Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo o setu zakona iz oblasti obrazovanja.
Moramo biti svesni da je obrazovanje svetinja nad svim svetinjama, jer putem obrazovanja formira se svest naših mladih generacija, a na taj način čitavog naroda i čitave nacije.
Nažalost, mi danas imamo situaciju da nikada ranije mlade, naše mlade generacije, nisu dobijale slabije, odnosno nekvalitetnije obrazovanje, kao što je to sada slučaj. Za ovo je glavni krivac naš evropski put, i ako nam je za utehu to nije situacija samo kod nas, to je situacija i u zemljama EU, i u zemljama u našem okruženju.
Neke stvari koje se danas dešavaju u srpskom obrazovanju proklamovane su još u nacističko vreme, gde su čelnici Rajha govorili da robovima Rajha ne treba nikako dati ozbiljno obrazovanje, za njih je sasvim dovoljno da znaju slova da bi mogli čitati, da bi mogli zapamtiti neke određene naredbe i ništa više.
Do čega smo mi došli danas? Mi smo došli u situaciju da od gotovog pravimo veresiju, od nekada sasvim solidnog obrazovanja pravimo nešto za šta ne znamo i nismo sigurni čemu služi i do čega će nas dovesti. Ovo me podseća na onu situaciju kada su Papuanci menjali zlato za staklene perle ili za neku bezvrednu bižuteriju.
Mi ćemo biti prva generacija u istoriji civilizacije koja će imati manje znanja na svom kraju, nego na svom početku. Ovo je nažalost činjenica, voleo bih da nije tako, da se prevarim, ali sve ukazuje na to.
Ozbiljne zemlje, najozbiljnije zemlje koje drže do nauke već sada shvataju i glavni akcenat stavljaju na to i vide da glavni razvoj i glavni akcenat nauke nije više na materijalnoj i fizičkoj sferi, nego na metafizičkoj i to je nešto što možda daje nadu, pa ćemo možda neko, mi, ili neko drugi, krenuti tim stopama.
Ako se vratimo nekih 20-ak godina unazad, videćemo da je naše obrazovanje sada u goroj poziciji, neću da kažem materijalnoj, materijalno moram da priznam je u boljoj poziciji, ali generalno sa aspekta obrazovanja, nauke i stečenih znanja u goroj poziciji nego što je to bilo pre 20-ak godina, pa čak u goroj poziciji nego što je to bilo možda i pre 50-ak godina. Samo ne želim da kažem da je kriv ministar Šarčević, mada i on snosi deo krivice, ovo je jedan trend koji je krenuo od 2000. godine naovamo i nezaustavljivim koracima dovodi do nečega o čemu sam ovde na početku govorio.
Šta se danas uči u našim školama? U našim školama se uče neke najosnovnije stvari, deca se uče kako napisati si-vi, kako uraditi video prezentaciju i tako neke slične stvari, a one fundamentalne nauke, kao što je fizika, hemija, iz kojih je proistekao čitav ljudski progres i civilizacijski progres, to nije važno, to su stvari iz starih vremena, to je prevaziđeno. Učenici se danas uče da ne treba ništa znati, ništa znati, u smislu da ništa ne treba držati u glavi, sve se može naći na „Guglu“, a ostalo dovoljno je samo da se klikne, da imate konekciju sa internetom i vaša znanja su tu u vašem džepu ili tu pored vas.
Međutim, ako naše mlade generacije ne poseduju ta neka znanja i ako im se ne usade ta temeljna znanja, onda to dovodi do jednog drugog problema. Prazna glava je veoma pogodna da se u nju strpa šta god poželite i zbog toga postoji ogromna mogućnost i zbog toga ovaj postoje velike manipulacije našim mladim ljudima. To je generalno, to nije naš problem, nažalost, to je problem savremene civilizacije, do čega će to dovesti videćemo.
Glavni resurs današnjeg potrošačkog društva su nepismeni, jer njima se samo sugeriše, ne moraju oni mnogo znati, ali važno je da troše, potrošačkom društvu je važno da se proizvodi nova roba i sve tako ide unedogled, a šta će biti na kraju, kao što sam rekao, videćemo.
Zato danas imamo veliki broj obrazovanih neznalica, i pored činjenice da postoje formalne diplome i formalno znanje. Znate, pričano je ovde, neću da kažem, bilo je mnogo reči o kupovini diploma itd, mogu se kupiti diplome. Bilo je to i u ono vreme i u ona srećnija vremena komunistička, ljudi su nekim prečicama dolazili do diploma, diplome se mogu kupiti, ali znanje se ne može kupiti.
Kolega Mirčić me ispravlja, srećnija vremena po obrazovanje, neću da kažem, ja sam antikomunista, odmah da se ispravim, po ubeđenju, ali ona srećnija vremena za naše obrazovanje. Našoj omladini ne daju se pravi orijentiri, oni vrednosni orijentiri koji će od njih stvoriti prave ljude i koji će od njih stvoriti nešto da ne mogu ljudi sa njima vršiti manipulacije. Zbog toga imamo činjenice da su neki bili i odlični učenici i odlični studenti, ali to im nije donelo sreću, nije im donelo čak ni materijalnu korist. To je baš zbog toga što se na ovaj način vršila manipulacija sa njima, nisu im dati oni temelji, duhovni, porodični, društveni orijentiri na osnovu kojih bi mogli da se ponašaju u skladu sa situacijom.
Međutim, eto, situaciju imamo kakvu imamo, ali ću da kažem još jednu stvar o udžbenicima, o tome je govorio moj kolega Aleksandar Šešelj. Ja dve godine uporno podnosim na svakom redovnom zasedanju ove Skupštine, kada to Poslovnik dozvoljava, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima. Današnji udžbenici su zaista katastrofalni i mi u SRS se ne zalažemo za to da jedna izdavačka kuća ima monopol, ali mora se posebna pažnja obratiti pre svega kada su u pitanju udžbenici koji tretiraju nacionalnu kulturu i nacionalnu istoriju.
Danas udžbenike piše gotovo svako, izdaje svako i svako vrši njihov odabir. Ne čudi što ima mnogo, navodile su kolege primere gde ima katastrofalnih udžbenika, evo jedan najnoviji primer, ima mnogo tu bisera, o tome bih mogao da govorim sat vremena najmanje, samo o tim primerima koji vređaju i dostojanstvo i moral. Imamo najnoviji primer u jednom udžbeniku i za četvrti razred iz poznavanja prirode i društva gde se država Hrvatska prostire i na teritoriji i današnje Crne Gore i Albanije, znači, govori se o staroj srpskoj državi Raškoj, gde praktično država Hrvatska zauzima deo Šumadije, pa i Beograda i ostalog. Znači, prostire se do Drine i preko Drine. Jednostavno, to je zbog toga što izdavanje udžbenika vrše hrvatske firme, vlasnici firmi koji kontrolišu izdavanje udžbenika su u Hrvatskoj. Ne želim da optužim njih, oni rade svoj posao, to je njihov posao, ali kriv je onaj ko je dozvolio u ime države Srbije da se nešto takvo dešava.
Imamo situaciju da se izbacuju poznati književnici iz lektire, u Crnoj Gori se to već odavno radi, oni su odavno izbacili i Ćopića i Kočića itd. Kako je krenulo, pitanje je samo dana kada će izbaciti Njegoša i kada to urade, onda će biti posao sa njihovog aspekta završen.
Dakle, gospodine ministre, morate povesti računa o ovim stvarima. Nije samo u pitanju, kažem, ta materijalna komponenta, ali obrazovanje ima pre svega i tu duhovnu komponentu i taj duhovni značaj. Hvala.